Agatha Christie - Evil Under The Sun

Very enjoyable novel from Queen of Crime, full of funny characters and interesting atmosphere. Much better than the rubbish that is published today. It remains a mystery why her novels are so popular.

Progonjena osoba

Gusta magla nadvila se nad šetalištem dok je Čed Piterson kupovao koka kolu u supermarketu. Već mesec dana je provodio vreme u seocetu odmarajući se od mukotrpnog rada. Kupivši koka kolu, izašao je iz supermarketa i zagledao se u svetionik udaljen nekoliko stotina metara. U tom seocetu pristizali su brodovi sa raznim tovarom, i svetionik je bio od velike pomoći radnicima koji su iznosili robu na utovar i istovar. Nije se moglo dosta toga videti od magle pa se privatni detektiv služio baterijskom lampom dok je koračao niz šetalište. Ispivši koka kolu odluči da poseti tursko kupatilo koje se nalazilo nekoliko ulica dalje. Baš dok se našao pred ulazom primetio je neku osobu kako odnosi tepih iz turskog kupatila. Pronicljivo oko privatnog detektiva primetilo je da je nešto umotano u tepih. Momak crne kose u sivoj jakni vukao je nešto umotano u tepih do brodogradilišta i izgubio se u gustoj magli. Ipak, Čed Piterson je bio na odmoru i nije mogao dalje da se zanima za momka sa umotanim tepihom pa je ušao u tursko kupatilo. Ogromna vrućina zapahnula ga je dok se svlačio i obmotavao peškir oko pojasa. Bila je turistička sezona u punom jeku tog leta, i okupljeni ljudi, goli do pojasa, mahom su bili šveđani, poljaci i talijani. Čim malo otopli i vreme postane prijatno, stoka izlazi iz svojih domova, razmišljao je Čed Piterson dok je sedeo u turskom kupatilu okružen turistima. Opuštajući se nikako nije mogao da smetne sa uma tipa koji je izašao sa umotanim tepihom iz turskog kupatila. U tom trenutku žena plave kose obučena u crnu jaknu uletela je u tursko kupatilo.

-Gde je moj muž, pitala je izbezumljena.

Okupljeni turisti su ćutali, kao da ništa nisu videli ni čuli. Čed Piterson je pokušao da smiri uznemirenu ženu. Dao joj je tri tablete bromazepama. Uskoro se devojka pribrala pa je detektiv mogao da je ispituje.

-Je li vaš muž negde pobegao.

Devojka zapali cigaretu. 

-Ne, rekao mi je da će otići ovde malo da se opusti. Međutim, nema ga više od tri sata, što je čudno jer obično provodi sat vremena maksimalno.

-Čime se bavi vaš muž.

-On je radnik na brodogradilištu.

Čed Piterson se seti momka sa tepihom koji je izlazio iz turskog kupatila.

-Bolje pođite sa mnom. Možda ćemo pronaći vašeg muža.

Izašavši iz turskog kupatila, otišli su do brodogradilišta gde su bili nasukani razni brodovi.

-Jeste li vi možda detektiv, upitala ga je devojka.

-Jesam. Sad sam na odmoru, ali ipak me uvek zadese neke zanimljive nevolje.

Užareno sunce koje se spajalo sa ljubičastim morem obasjavalo je brodogradilište koje je bilo u plamenu. Kako izgleda, izbio je požar na plavo crnom brodu. Mornari i radnici su pljuvali i psovali što ne mogu da krenu na plovidbu. Požar se brzo širio sa jednog broda na drugi, pa su došla vatrogasna vozila sa crevima punim vode. Čed Piterson primeti momka koga je video kako izlazi iz turskog kupatila sa umotanim tepihom u donjem delu jednog broda koga još uvek nije zahvatio plamen.

-Sačekajte ovde, reče detektiv i spusti se rasklimatanim mostićem do broda. Ušavši unutra našao se okružen brodskom opremom, užadima, kormilom, raznim stvarima. Potom se spustio zavojitim stepeništem do donjeg dela broda gde je zastao na trenutak, osluškujući. Brod se ljuljuškao na nemirnim talasima i pravio čudne zvukove. Tip je razgovarao sa nekim preko telefona.

-Da, imamo ga, al desilo se neko sranje, na nekom brodu je izbio požar. Valjda ćemo uskoro isploviti.

-Kako misliš dal se isplati? Pa lep je, mlad...dobro, dobro...

Čed Piterson oprezno uđe u kabinu kad je momak prekinuo vezu. Na parketu je ležalo umotano telo muža devojke koja ga je tako iznenada zaskočila u turskom kupatilu.

-Ko si ti? Ovo je privatni brod.

Čovek umotan u tepih se batrgao po podu dok su tip i Čed Piterson razmenjivali poglede.

-Privatni detektiv. A ti si, verujem, trgovac belim robljem.

Na užetu preko kabine bilo je okačeno razno rublje, gaće, čarape, pantalone, majice...

Trgovac belim robljem izvuče pištolj i ispali hitac u detektiva, međutim promašivši ga Čed Piterson uhvati produžni kabl i obmotavši ga oko ruke sa pištoljem izbaci ubojito oružje iz ruke zločinca. Potom stegne produžni kabl oko njegovog vrata i stavi mu lisice na ruke. Onesposobivši trgovca belim robljem, odmotao je tepih i skinuo povez sa usta otete osobe. Čovek je kašljao nekoliko puta dok se nije povratio i potom pogledao u privatnog detektiva.

-Ko god da ste vi, hvala vam što ste me spasli od ovog monstruma.

-On je trgovac belim robljem. Nameravao je da vas pošalje u neku daleku zemlju da služite kao konkubina matorim perverznjacima.

Uzevši povez koji je do nekoliko trenutaka bio na sirotom mladiću, obmotao ga je oko usta trgovca belim robljem kako bi prestao da brblja. Potom se okrenuo ka mladiću koji je ustao i seo na stolicu. Čed Piterson izvadi flašu pića iz ormarića i nasu čašu pa je pruži momku.

-Imate li možda cigaretu.

Privatni detektiv izvadi paklu i pruži cigaretu momku.

-Recite mi sad, kako se ovo sve desilo.

Momak zapali cigaretu i izvuče veliki dim iz pluća. Ispivši piće, obliznuo je usne.

-Imam običaj da se opustim u turskom kupatilu sa vremena na vreme, ali uglavnom kad je prazno. Sedeći tu u vreloj pari, odjednom sam osetio jak udarac u teme, mislim da sam bio par minuta u nesvesti, i osetio sam kako me neko umotava u tepih i odnosi negde.

-Hm. Onda su oni turisti sigurno došli kasnije. Uglavnom, vaša žena je uletela u tursko kupatilo tražeći vas. Eno je tamo kraj mostića gde sam joj rekao da me čeka.

-Mnogo vam hvala gospodine...jeste li vi policajac?

-Privatni detektiv na odmoru.

-Oh. Žao mi je što sam vam pokvario odmor.

Zajedno su izašli iz kabine penjući se stepenicama do gornjeg dela broda. Požar se smirio, i prešavši mostić mladić krene u zagrljaj svoje voljene žene.

Izljubivši se nekoliko puta, zahvalili su se Čedu Pitersonu na pomoći. On im klimne i produži niz šetalište dok nije naleteo na policajku zaduženu za taj deo sela. Bila je to neka debela seljanka u plavoj uniformi. Nekoliko policajaca su iznosili trgovca belim robljem do policijskog automobila. Debela policajka uputi snishodljiv pogled ka privatnom detektivu. Sigurno je bila ljubomorna što je on uhvatio zločinca pre njih, pomisli Čed Piterson zapalivši cigaretu.

-Zašto me tako gledate, policajko? Da nisam otišao u tursko kupatilo, trgovac belim robljem bi otplovio sa žrtvom.

-Došao privatni detektiv iz grada da podučava seoske policajce o njihovom poslu. Zar nisi ti ovde na odmoru?

-Jesam, još nekoliko dana.

Debela policajka pljune na beton i krene ka drugim policajcima.

Tri dana koja su mu preostala tokom odmora Čed Piterson je provodio sa medvedima, lisicama, vukovima, zmijama i raznim drugim životinjama. Osetivši se okrepljen i povraćen u život, odlučio je da se vrati u Beograd.

Dugo putovavši autobusom do Beograda, osetio se umornim i ušavši u kancelariju odmah je zaspao. Bilo je oko 11 sati prepodne kad se probudio. Popivši kafu i ispušivši cigaretu, otišao je u klozet da se umije i istušira. Potom se obrijao i seo za radni sto. Skuvao je još jednu kafu listajući prethodne slučajeve i razvrstavajući ih po trenutku nastanka. Onda je začuo kucanje na vratima kancelarije. 

-Uđite.

U kancelariju je ušao mršav mladić oko 30 i nešto godina, očigledno nervozan i zabrinut, neobrijan, prljav i sve u svemu nije ni na šta ličio. Seo je na fotelju ispred radnog stola i uputio prestrašen pogled Čedu Pitersonu.

-Delujete loše, momak. Hoćete li bromazepam.

Momak klimnu i Čed Piterson mu dade tri bromazepama sa čašom soka.

Ispivši tri bromazepama, momak se smiri i neko vreme je delovao smireno.

-Kako mogu da vam pomognem, gospodine...

-Saša Plašenković.

-Gospodine Saša Plašenkoviću. Kako mogu da vam pomognem.

Saša izvadi cigaretu iz pakle, zapali je i prekrsti noge.

-Uveren sam, detektive, da ljudi u zgradi u kojoj stanujem hoće da me ubiju.

Čed Piterson je neko vreme vrteo cigaretu među prstima dok je nije zapalio.

-Hoće da vas ubiju.

-Da. Hoće da me zakolju, da budem precizniji.

-Recite mi, kako ste to zaključili.

Saša Plašenković zapali cigaretu i zagleda se u plafon kancelarije.

-Jednog popodneva na mom stočiću stajala je činija puna jagoda. Prozor je bio otvoren. Čuo sam neki zvuk, kao da nešto upada u sobu dok sam se spremao da pojedem jagode. Nisam uopšte obraćao pažnju u tom trenutku, nego sam kao i obično pojeo jagode.

-Nastavite.

-E, pa kad sam pojeo jagode, na dnu činije video sam neku crnu tečnost. Ni na to nisam obraćao pažnju. Ali posle nekoliko časova osećao sam se jako loše, kao da je neko namerno ubacio nekakav otrov u moju činiju sa jagodama. Sedam dana sam proveo u krevetu povraćajući u lavor. Kad sam se oporavio, među ostacima jagoda pronašao sam neku bobicu.

Saša Plašenković izvadi bobicu iz džepa i pokaže je Čedu Pitersonu.

Čed Piterson izvadi mikroskop iz ormara i prouči bobicu. Potom se zakašlje dva tri puta.

-Oh, da, ovo je veoma otrovna bobica. Da ste ih pojeli više, do sad biste verovatno bili mrtvi..

Čed Piterson je polako počeo da veruje ovom momku koga je pre nekoliko minuta smatrao potpuno ludim.

-Imate li još nekih primera o zaveri protiv vas.

-Itekako, detektive. Nedelju dana posle toga neko je ubacio kroz otvoren prozor maramicu sa rupicom. Uzevši je u ruke osetio sam veliku slabost u organizmu, i odmah sam je bacio u kantu za smeće. Opet sam proveo nekoliko dana iscrpljen, povraćajući.

Saša Plašenković zapali još jednu cigaretu. Čed Piterson mu sipa čašu vina.

-I to nije sve, detektive. Jednom sam se vraćao iz šetnje kad sam primetio devojku ispred ulaza u moj stan kako briše metlom. Mislio sam da je to neka čistačica. Međutim, ispostavilo se da je to moja komšinica. Miris koji sam osetio kad sam ušao u stan me je potpuno oslabio, tako da sam ponovo proveo nekoliko dana iscrpljen povraćajući. Uveren sam da je utopila metlu u neki otrov i tako pokušala da me ubije. Nisam to očekivao od nje, jer bila mi je draga.

-Pričajte dalje. Tokom moje karijere imao sam dosta slučajeva gde se na kraju ispostavi da je progonjena osoba u pravu.

-E, jednom sam kupio cigarete od komšinice. Kad sam popušio jednu, opet sam dobio napad slabosti i proveo 6 dana u krevetu povraćajući. Drugom prilikom, spuštajući se stepenicama okliznuo sam se dok sam silazio na drugi sprat. Podigavši se, primetio sam da je to karamel bombona. Trećom prilikom, prilikom provere mog sandučića za poštu, pronašao sam preteći papir. 

Saša Plašenković izvadi papir iz džepa jakne i pruži Čedu Pitersonu.

Bio je to običan papir, sa znakovima presavijanja. Na njemu je pisalo:

'Ubićemo te, zaklaćemo te!'

Čed Piterson presavije papir i značajno pogleda Sašu Plašenkovića.

-Zaista deluje kao da neko želi da vas se reši. 

-Hvala vam, detektive. Imam još primera o zaveri protiv mene. Jednom dok sam išao ka autobuskoj stanici do grada da kupim neke potrepštine, za dlaku sam izbegao saksiju sa cvećem koja je pala sa četvrtog sprata jednog solitera. Mislim da je i to učinjeno namerno. Drugi put, kad sam se vratio iz grada za dlaku sam izbegao automobil koji je jurio velikom brzinom ka meni.

Klijent uzdahnu par puta, zapali cigaretu, pa prekrsti noge.

-Mnogo sam razmišljao o tome, zar nekog toliko ugrožavam da bi me ubili? Ili je nešto drugo u pitanju? Primao sam i preteće poruke preko elektronske pošte. Jednom prilikom, putujući autobusom do grada primetio sam grafit na sedištu ispred mene, pisalo je, ubićemo te, zaklaćemo te...

Bio sam veoma prestrašen tim grafitom dok sam putovao do Zelenog Venca. Šetajući duž keja, neprestano sam imao na umu nekakvu opasnost, kao da neko hoće da me zakolje iza ugla.

Klijent zastane da ispije malo vina i zapali još jednu cigaretu.

-Pa, eto, detektive, to je sve što vam mogu reći.

-Da li ste imali nekih neprijatelja u prošlosti?

-Ne. Po prirodi sam osobenjak, nisam prilično druželjubiv.

Čed Piterson nažvrlja neki crtež na papiru, pogleda kroz prozor i uzdahne.

-Pomoći ću vam, Saša. Ispitaću vaše okruženje i potom ću vas obavestiti.

Saša mu se zahvali i napusti kancelariju. 

Čed Piterson je ispitivao stanovnike naselja gde je mladić živeo, ali svi su mu govorili suprotno od onoga što mu je Saša rekao. Znao je da lažu, ali nije pronašao način kako da ih razotkrije.

Vrativši se u kancelariju, pozvao je Sašu.

-Halo?

-Detektive? Jeste li nešto otkrili?

-Verujem da lažu, iako opovrgavaju vaše tvrdnje. Gde ste vi?

-U vozu sam, putujem do sela malo da se odmorim.

-Dobro. Ostaćemo u kontaktu.

Saša Plašenković je posmatrao brda i planine dok je voz jurio šinama. Dugo je sedeo čitajući roman pa je odlučio da prošeta duž vagona. Primetivši otvorena vrata vagona, osetio je nečije prisustvo iza sebe, i zatim jak udarac po leđima koji ga je izbacio iz vagona pri brzini od 150 km na čas. Na mestu je bio mrtav.

---

Stanovnici zgrade su zadovoljno trljali ruke posle izveštaja o smrti njihovog komšije.