Ed McBain - Eighty Million Eyes

 

Another good entry in famous police procedural novels this one is about sudden death of tv guy in front of cameras. Who would kill him and why? Good novel.

Ed McBain - KIller's Wedge

This is one pretty good entry in series of novels featuring cops from 87th precinct. In this one angry wife of dead criminal comes into station with a bomb and takes them all hostage. 

Ed McBain - Give the boys a great big hand

This is another interesting novel about cops in 87th precinct. Murderer is fucking around with them, confusing them by throwing around body parts at random locations throughout the city.

Ed McBain - Lady, lady, I did it!

Another good entry in long running series of books about cops in 87th precinct. This one deals about murder of Bert Kling's girl. Cops are especially interested in this case and in subsequent investigation find some very dark things about Bert Kling's dead girl.  

Ed McBain - King's Ransom

Another exciting novel about cops in 87th precinct, this one deals with kidnapping of young boy from wealthy family. Kidnappers got the wrong boy and soon it becomes tense with father of a son who was supposed to be kidnapped. He doesn't want to pay the ransom or his business with some factory will fall.

Good novel, find it in your local library or search net for it. 

Edward Anderson - Thieves Like Us

 Very good noir novel about bank robbers and their ultimate demise. Poor bastards robbed whole lot of banks, but they were stupid enough in the first place for going that way and that's why they got killed.

Icewind Dale 2

If you had fun playing those old rpg's like Baldur's Gate 1 and 2, and Icewind Dale, you will definitely have good time playing this one. Some areas from Icewind Dale are obviously copy pasted into second part, but that is not too much of a problem, since there are plenty of interesting monsters to kill, good atmosphere with all that snow and shit. Of course art direction is well done and game itself is very nice looking. Since it employs 3.5 edition of dungeons and dragons there are quite a lot of skills to pick, and spells to choose. Story itself is typical dungeons and dragons nonsense, but nobody is playing these games for story anyway, Final battle is rather anti-climactic. 

Intergalaktička operacija

Mladić zvani Vuk često je provodio vreme sam. Kad je kao mali izgubio desnu nogu prilikom saobraćajke dobio je pravo na doživotnu penziju. Roditelji su mu odavno umrli i vreme je provodio pišući kratke priče, slušajući muziku i ponekad je išao u šetnju koristeći se štapom. Prijatelja nije imao. Penzija koju je svakog meseca dobijao bila je dovoljna da plati reket koji mu je država uterivala. 

Jednog dana je osetio strašan grč u predelu levog bubrega. Pozvavši taksi, na brzinu se odvezao do urgentnog centra. 

Okupljeni medicinski radnici videvši mladića u strahovitim mukama odvedoše ga na pregled. Skidoše mu duks i pantalone. Oštro oko doktora iz urgentnog centra primetilo je nekakvo trzanje na koži mladića.

-Šta je ovo u pičku materinu.

Medicinska sestra se takođe čudila.

-Možda nosi drogu u stomaku.

Vuk poče nekontrolisano da se trza dok je stvar u njegovom stomaku sve jače uništavala njegove unutrašnje organe. Krv poče da šiklja iz rane malo ispod pupka i ogromna buba iskoči iz mladićevog tela. Strahovitom brzinom počela je da skakuće po urgentnom centru. Dežurni medicinski radnik uhvati bubu i spljošti je cipelom.

Doktor je posumnjao da se ovde radi o nečemu vrlo ozbiljnom tako da je pozvao policiju. Prekinuvši vezu pogledao je spljoštenu bubu. Iz nje su cureli žućkasto zeleni sokovi.

Maglovito popodne otežavalo je saobraćaj dok je neobeleženi automobil pristizao do urgentnog centra. Policajac i njegova koleginica Nataša izađoše iz automobila i krenuše ka urgentnom centru. Provlačeći se kroz pacijente, babe, dede, devojke i momke brzo su stigli do sobe gde je ležao mrtvi Vuk. 

Doktor ih obavesti o situaciji. Nataša pogleda mrtvu bubu pa se okrene ka mladiću na stolu. Primetila je neobičnu tetovažu na njegovom vratu. 

-Detektive, možda je ovaj dečkić umro od kovida. Što se tiče ove bube, lako je mogla nekako da uđe u njegovo telo.

-Videćemo doktore. 

Okrenu se Nataši.

-Ova tetovaža mi je veoma poznata. Čini mi se da je imaju pojedinici pripadnici bande koja se nedavno pojavila u gradu.

Detektiv izvadi cigaretu iz pakle i zapali je.

-Šta znamo o ovom momku.

Nataša izvuče dokumenta koja je pokojni Vuk poneo sa sobom pre nego što je umro.

-Vuk Helšmit. Rođen 1993. 

Nataša je polako ali sigurno pretraživala njegov medicinski karton. 

-Neki invalid, živeo je sam, primao penziju neku.

Pogledavši doktora, detektiv mu pogledom reče da spremi telo i odnese ga na toksikološku analizu. Potom se okrenuo Nataši.

-Pa, imamo njegovu adresu. Hajmo tamo da vidimo šta možemo da saznamo.

Odvezoše se iz urgentnog centra. Magla se još širila po ulicama dok nisu stigli do prebivališta pokojnog Vuka Helšmita. Bila je to stambena zgrada u skrovitom delu Dorćola. Od komšija nisu saznali ništa posebno o Vuku Helšmitu. Ušavši u njegov stan na brzinu su ga ispremetali. Iz jedne fioke slučajno je ispao papirić. Nataša ga uze i pogleda. Isprekidanim rukopisom, što je ukazivalo na veliku nervozu, pisalo je :

'Vatre, demoni, čudovišta...moram pobeći odavde'

Nataša uze papirić i stavi ga u zaštitnu foliju kao materijalni dokaz.

Čistačica koja je svake nedelje čistila zgradu stajala je ispred klupe. Videvši detektiva i Natašu, izgasi cigaretu i okrene im se u susret.

-Bogamu, u ovo vreme se ne zna ko su policajci a ko nisu.

Čistačica se zakašlja. 

-Da niste vi možda neki tajni agenti.

Nataša pogleda detektiva.

-Hej, ova čistačica bi ti baš dobro koristila.

Detektiv se nasmeja i obrati se babi čistačici.

-Znate li nešto o stanaru ove zgrade, Vuku Helšmitu. Došao je jutros u urgentni centar i umro. 

-Joj, dragi dobri Vuk Helšmit. Nikom nije smetao, a sad je mrtav. Žao mi ga je.

-Pusti sad to babo. Reci šta znaš.

Baba se na trenutak zamislila držeći motku za ribanje u ruci.

-Ne znam da li bih smela da kažem...ali...jedno veče je izašao u šetnju. Ja sam baš u to vreme odnosila kesu sa smećem koju su ostavljali klošari u parku. Videla sam Vuka kako gleda u crni automobil. Izgleda da je nešto bilo u njemu, ili neko. 

Baba se zaustavi prikupljajući dah.

-Znate. Vuk Helšmit je bio mnogo dobar prema meni jer je video kako lepo čistim zgradu što ga je jako uveseljavalo. Inače je bio mrgud. Tako da me je dosta puta čašćavao.

Baba je opet prekinula priču. Zakašljavši se, povukla je pramen sede kose.

-Imate li možda cigaretu. Ovi stanari neće da mi daju cigarete a ja im čistim zgradu svake nedelje. To su klošari pravi.

Nataša izvuče iz pakle cigaretu i pruži čistačici. Baba pripali.

-Gde sam ono beše stala...

-Davao vam je pare, rekli ste.

-Ah, da. Dobar momak. E pa kad sam se vratila sa praznom kesom videla sam Vuka veoma zabrinutog. Pokušala sam da ga pitam o čemu se radi. 

Rekao mi je 'draga čistačice, video sam nešto mnogo opasno. bojim se da će da me ubiju ako se ne sklonim negde ili pobegnem'.

-Da li vam je natuknuo možda šta je video ili ko su bili ti ljudi.

-Nešto je mrmljao o mrtvim navijačima, a čini mi se i da je pomenuo hotel 'Srbija'.

Čistačica ispuši cigaretu i izgasi je o kantu za smeće.

-Hvala vam gospođo.

Detektiv i Nataša se uputiše ka hotelu 'Srbija'. Dok su putovali snažna kiša je pljuskala svud okolo.

-Šta misliš o onome što je rekla čistačica. Mrtvi navijači.

-Ko zna. Imam predosećaj da se radi o nečemu vrlo opasnom. Nego, ako nije imao veze sa krimosima, odakle mu ona tetovaža.

-Možda je samo nalikovala na jednu od onih koje koriste pripadnici organizacije.

Polako se parkiravši nedaleko ispred hotela 'Srbija' detektiv opazi navijača sa kapuljačom na glavi koji je bio poznat po gradu kao sitni diler. Ono što je bilo čudno je to što je taj momak umro pre nekoliko meseci u okršaju uličnih bandi.

Navijač je šetao pomalo usporeno dok nije prešao ulicu i ušao u stambenu zgradu pored hotela 'Srbija'.

Detektiv i Nataša izađoše iz automobila i uputiše se ka zgradi. Koračajući stepenicama čuli su udaljavanje momka do 7 sprata, otključavanje vrata i ponovno zaključavanje.

Nataša poče da šapuće detektivu.

-Je li ovo onaj Sale. Zar nije poginuo pre par meseci. 

-Izgleda da je to on. Pazi se sad.

Prišavši vratima Nataša se okrenu na jednu a detektiv na drugu stranu vrata. Pokucavši par puta i ne dobivši odgovor razvališe vrata i uđoše u stan.

Zapljusnu ih jaka vrelina pomešana sa zaslepljućom belinom. Na neki čudan način pronašli su sebe u uskom hodniku. U daljini se čuo smeh dece, i vriskovi ne baš ljudske prirode. Što su duže koračali hodnikom to im se činio užim i ma koliko ga istraživali nisu uspeli da nađu izlaz, kao da se hodnik širio ubeskraj. Nataša se osetila izmeštenom iz svakodnevnog sveta, kao da je upala u crnu rupu ili međugalaktički prostor. U daljini su se videla zelena vrata. Baš u trenutku kad je detektiv uhvatio kvaku, ogromna eksplozija tresnu duž hodnika.

---

Detektiv i Nataša su ležali poluonesvešćeni u blatu. Tandrkanje mašina ih polako probudi. Podigavši se na noge, detektiv ugleda navijača Saleta, koji je sada nosio srednjevekovni crni oklop sa oštricama na ramenima, rukama i nogama. Na glavi je imao šlem crne boje sa rogovima. U ruci je držao toljagu ispunjenu bodljicama na čijem vrhu su bile okačene četiri bodljikave kugle. 

Gledao je detektiva mrtvim očima narkomana-dilera.

Nataša izvuče pištolj iz opasača, spremna da opali. Oko njih su kružile bare zelenkaste tekućine iz kojih je izbijala para. 

-Ćao, detektive, reče Sale, bivši navijač i sitni diler.

-Šta je ovo.

-Šef se mnogo potrudio da me oživi. A i druge. Ne verujem da ćeš imati puno šanse da nas ponovo strpaš u ćorku.

Sale podiže tešku toljagu prema detektivu. Za dlaku ga je omašio i detektiv se okrene na drugu stranu dok je Nataša ispaljivala metke u čudovište. Monstrum se sad okrenuo prema Nataši i zamahnuvši toljagom odvalio joj pištolj i desnu šaku.

-Beži odavde, Nataša.

Zajedno krenuše dalje dok ih je crni vitez pratio. Uđoše u jednu prostoriju i zatvoriše vrata. Okrenuvši gvozdenu polugu, neko vreme su zadržali crnog viteza dok je lupao po vratima. U prostoriji je sedeo mladić u sivo plavoj haljini. Oko njega su bili razmešteni razni aparati sa alhemijskim bočicama, ampulama i injekcijama.

-Ko si ti, upita detektiv.

Mladić pogleda policajca i njegovog kolegu. 

-Drže me ovde kao zatvorenika jer sam ih ocinkario. U gadnom ste sosu, momci.

Nataša je obmotala zavojem skoro prepolovljenu šaku od udarca teške gvozdene kugle.

Mladić sad ustade i poče šetati oko laboratorije.

-Objasniću vam. Glavni je pronašao neke knjige iz kojih je iskopao mnogo zanimljivih stvari. Uz pomoć magusa prizvao je neobjašnjive sile. Sad može da reanimira svakog od svojih podanika i vrati ih u život. Takođe, kako bi pobegao od ruke zakona, otputovao je na Saturn.

Detektiv i Nataša su ga gledali ništa ne razumevajući. Još uvek nisu upali u ovako težak zadatak.

Mladić se kratko nasmeja i pokaže razlomljene zube. 

-Znam da vam je teško vama policajcima u to da poverujete, ali istina je. Znate, i vanzemaljci diluju drogu. I to širom univerzuma. Glavni je sklopio ugovor sa njima. 

Detektiv izvadi iz pakle cigaretu i pruži Nataši koja je još jaukala zbog povređene šake. 

-Kako mi sad možemo da ga uhapsimo. Ako je otišao na Saturn.

Mladić se počeša po bradi. 

-Hm...možda bih mogao da vas teleportujem tamo. Nemojte se plašiti vanzemaljaca. Svi oni rade što i mi. Samo, moraćete da istrpite užasne prizore.

Mrtvi navijač je još uvek lupao po vratima i šarka je polako počela da popušta.

Mladić se okrenu ka alhemijskom aparatu.

-Nemate puno vremena momci. Ovaj će da vas zgazi za sekund.

Dok je mućkao crvenu tečnost sa crnom u bočici, izgovarao nerazumljive fraze i pritiskao dugmiće na aparatu, uskoro se pred zidom otvorila rupa. 

-Ovuda morate proći. Uzmite ove tabletice, pomoću njih ćete moći da dišete na Saturnu.

Mladić im dade tablu bromazepama od 6 miligrama.

-Samo, upozoravam vas, videćete neprijatne stvari.

Detektiv uze tablu i da pola sebi a pola Nataši. Prođoše kroz otvor.

---

Našli su se na aerodromu Nikola Tesla gde ih je čekala čudna letilica. Nije nalikovala ni na jedan avion koji su dotad videli. Iz svemirskog broda siđe muškarac u sivom kaputu.

-Onaj retard je počeo da pravi sranja tamo na Saturnu. Bolje da ga privedete, uskočite.

Ušavši u svemirski brod, ugledali su masu okupljenih ljudi ispred podijuma na kojem je igrala devojka sa šest glava i četiri ruke. Iza nje je monstrum sa krilima i rogovima duvao vatru u devojku na svakih par minuta. Okupljeni ljudi su pljeskali i uzbuđeno dahtali. Svemirski brod je uskoro poleteo sa zemlje i supersoničnom brzinom polako se primicao Saturnu. Vanzemaljac koji je upravljao brodom je nažalost popio previše vanzemaljske tečnosti, pa je izgubio kontrolu i sjurio se u atlantski okean. Brod se spuštao duboko skroz do dna mora.

Pojavi se još jedan vanzemaljac i gurnu pijanog upravljača.

Uključivši kontrolnu tablu, podigao je letelicu do površine mora i ponovo krenuo ka Saturnu. 

Lebdeli su kroz mlečni put zaobišavši sunce i mesec, mars, veneru, i konačno stigli do Saturna.

Svemirski brod se spustio na nepoznate predele, nepogodne za život ljudi sa planete Zemlje. Čovek u sivom kaputu je vodio detektiva i Natašu do kule u kojoj je glavni pravio sranja. Ušavši čuli su ga kako se dere.

-A koliko treba ovima sa Neptuna? Misliš da ću da im dam popust samo zato što ovi sa Plutona imaju bolju robu?

-Nemoj da se dereš.

Začulo se otvaranje vrata i glavni ugleda detektiva i Natašu.

-Opa. Izgleda da ste uspeli da dođete do mene. Dakle, vi stvarno nemate stila.

Pored njega je stajala ženska fine figure, mafijaška kurva sa Saturna. 

-Ideš sa nama nazad u zatvor, ološu.

Glavni se nasmeja.

-Hahaha! Videćemo još.

-Sprži ih, glavni, reče mafijaška kurva.

Glavni se pretvori u ogromno čudovište visoko tri metra, sa kljovama i rogovima, jezikom koji je bljuvao vatru, krilima, repom. Ličio je na nekakvog demona.

Poče da lomi sve oko sebe, ubivši mafijašku kurvu i njegove pajtose. Dok je pravio ršum kroz četvoro vrata uđoše vanzemaljci sa elektro-pištoljima i ispališe zrake ka monstrumu.

-Ahhhh!, jaukao je glavni dok su ga pržili elektronski zraci. 

Uporno ispaljujući elektronsku energiju demon se gubio u izmaglici, dok se nije vratio u ljudski oblik. Spuštenih ruku i nogu, nalikovao je na nekakav predmet. Bilo mu je potrebno neko vreme da se osvesti. 

Detektiv i Nataša pogledaše četvoro vanzemaljaca.

-Hvala vam, momci. 

-Nema na čemu. Kako vam ide tamo na zemlji.

-Onako. Borimo se protiv kriminala koliko možemo.

-I mi takođe. Vodite ovog sad.

Nataša stavi lisice glavnom i odvede ga do svemirskog broda gde ga strpaše u posebnu prostoriju. Energetske tablete koje im je dao cinkaroš polako su gubile snagu i jedva su stigli nazad na zemlju. Zahvalivši se čoveku u sivom kaputu odoše do stanice i baciše glavnog u ćeliju.

Krokodil

Nakon snežne mećave koja je potrajala nekoliko dana vreme je postalo lepše pa je bračni par odveo ćerku do zemunskog keja da se prošetaju. Dok je bračni par sedeo na klupi i čavrljao njihova ćerka se igrala sa ljubimcem psom kraj obale.

Muž je bio u četrdesetim godinama, još uvek pun snage i dobrog zdravlja. Primetio je poslednjih dana nekakvu ćudljivost kod svoje žene. Bila je to tridesetogodišnja devojka plave kose i crnih očiju.

-Kaća, nešto si mi ćutljiva u zadnje vreme. Jel'ti dobro.

Katarina je ćutala i lizala sladoled. Nije smela da mu oda tajnu koju je skrivala od njega već duže vreme. Desilo se to u klozetu jednog kafića na trgu, gde je srela zgodnog mladića koji je izjebo kad je pošla na pišanje. Sada je bila trudna i spremala se da zakaže sastanak u medica centru. Dok su oni tako ćaskali začula se buka kraj obale. 

-Šta je ono, upita Dragan.

Osmogodišnja ćerka našla se u nepovoljnoj situaciji kad je iz reke iskočio krokodil i zgrabio je za desnu nogu povukavši je sa sobom. Brzo je strpao u čeljusti i počeo da je žvaće. Srećom, tu je bio policajac koji je pripomogao. Izvadivši službeni pištolj upucao je krokodila nekoliko puta pitajući se otkud ove zveri kod zemunskog keja. Pogođen mecima krokodil je izbacio ostatke devojčice i povukao se nazad u dubinu reke ostavljajući za sobom tragove krvi na površini vode.

Dragan i Kaća su plakali gledajući unakaženo telo njihove ćerke. Ubrzo je stigao neobeleženi policijski automobil. Iz njega je izašao detektiv i njegova partnerka. Ubrzo je došla i hitna pomoć da odnese mrtvo telo. Roditelji su plakajući pošli u kola hitne pomoći.

Policajka Nataša je posmatrala krv kraj obale i još uvek ustalasanu površinu vode. 

-Hm...ovaj krokodil je opasan, kolega. Možda će još nekog napasti kad se oporavi.

Pogledala je mladog policajca koji ga je upucao nekoliko puta.

-Ništa, valjda će ga rečna policija uhvatiti kad tad. 

---

Na sahrani žrtve krokodila kako su novinari napisali skupilo se dosta ljudi, i poznatih i nepoznatih. Dragan i Kaća su sa tugom u očima posmatrali kako grobari ubacuju sanduk dok je pop držeći kandilo prosipao svetu vodicu i mrmljao uobičajene reči.

Posle sahrane Dragan i Kaća su otišli sa rodbinom u neku kafanu da se napiju i nešto pojedu. Kaća je bila ljuta na muža. Mislila je da je to njegova krivica.

-Da si gledao šta radi umesto što si me zapitkivao, možda bi još uvek bila živa. Stoko.

Dragan je bio navikao da ga žena uvek za nešto optužuje, pa čak i sad, posle pokopa njegove ćerke, ćutao je.

Dok su se vraćali kući Kaća je odlučila da ga ostavi i preseli se kod drugarice Helene koja je stanovala u iznajmljenoj garsonjeri kod bogoslovije. Ionako joj se više nije sviđao. Pokupivši garderobu i još neke sitnice, pozvala je taksi i odvezla se. Tako da je Dragan ostao sam. Primetivši flašu vina na stolu, otvorio je i sipao u čašu.

Kaća je brzo stigla kod Helene. Mlada devojka studentkinja već neko vreme se kurvala kako bi prikupila novac za ispite. Studirala je šumarstvo. Smestivši se i položivši noge na naslon fotelje, Kaća je osećala kako joj je pao veliki teret sa ramena. Izvadivši telefon okrenula je broj.

Sa druge strane žice javio joj se promukao glas.

-Hej, izgleda da je uspelo.

-Sjajno.

-Kako si uspeo da izvedeš ono sa krokodilom.

-Jedan drugar iz zoološkog vrta mi je pomogao, dobro ga je istrenirao. Ne verujem da će ga pronaći u skorije vreme.

-Važi, javiću ti se kasnije, sad sam se smestila kod drugarice.

Prekinuvši vezu, osetila je veliko zadovoljstvo. Čim je spazila tog lika u klozetu kafića na trgu republike, znala je da je on pravi dečko za nju. Šteta što je ono derište moralo da strada.

---

Dragan je već tri dana provodio vreme u praznom stanu ispijajući flaše vina jednu za drugom. Nije se ni kupao a ni brijao. Kroz spuštene roletne nije dopirala nikakva svetlost, i siroti čovek se pitao zašto je onaj krokodil morao baš njegovu ćerku da pojede. Ubrzo je stan počeo da smrdi na pišaćku, povraćku, govna i duvanski dim. Sedeći na fotelji zazvonio mu je telefon. Bila je to njegova bivša žena, ona sa kojom je bio u braku pre nego što se spetljao sa Kaćom.

Nije hteo da priča sa njom pa je ugasio telefon i isključio ga. Videvši da je flaša prazna, otišao je do ormarića i uzeo novu.

---

Detektiv i Nataša su sedeli u automobilu održavajući vezu sa rečnom policijom. Nataša je držeći cigaretu blizu usana, posmatrala ulične prodavce u blizini.

-Nemoguće da je tek tako iskočio krokodil iz jezera. 

-Misliš da ga je neko dovukao ovde.

-Pa da. 

-Hm...to bi mogao da bude neki tip iz zoo-vrta.

Detektiv je mislio da je to dobra pretpostavka pa su se odvezli do zoo vrta.

---

Kaća se spremala da poseti svog ljubavnika. Zahvalila se Heleni što ju je primila na par dana i otišla. Helena je ostala sama i skuvala kafu. Izvadivši cigaretu iz paklice zazvonio joj je telefon.

-Vi ste Helena.

-Jesam. 

-Hm. Moje ime je Momir Porničević. Ja sam porno producent. 

-Aha.

-Da li biste bili voljni da odradite ulogu u porno filmu. Platićemo vam 5000 evra.

Helena je razmišljala neko vreme. Suma je bila velika, i pošla joj je voda na usta.

-Hm. Pa dobro. 

-Odlično, Helena. Dođite molim vas do Novog Beograda, kod Fontane. Tamo će vas moj prijatelj dovesti u studio.

Prekinuvši vezu Helena se obukla kao fufica i pošla do Fontane gde je stajao tip u sivoj jakni. Poveo je do solitera. 

-Kakav je to porno film, niste mi ništa rekli, scenario i tako to.

-Videćete.

Penjući se liftom ušli su u stan. Porno producent sedeo je u fotelji prekrštenih nogu. Pušio je dugačku cigaretu i ispijao koka kolu. Nasuprot njega sedeo je mladić dvadesetih godina guste crne kose. U uglu je stajao režiser.

Porno producent pogleda Helenu. 

-Ćao, Helena. Drago mi je što ste došli. 

-Pa i meni. Očekujem pare prvo.

Pogleda mladića gusto crne kose.

-Naravno.

Porno producent izvadi novčanice i pruži ih joj. Ona ih stavi u torbicu. 

-Nadam se da nije nešto ekstremno u pitanju. Čisto jebanje, jelda.

-Aha. Skinite se.

Helena poče da se skida. Gola kao od majke rođena, stajala je u središtu dnevne sobe. Mladi momak gusto crne kose spusti pantalone i izvadi nabrekli kurac.

U tom trenutku dođe čičica od nekih šezdesetak godina, spusti pantalone i iskenja se na sto.

Helena stavi prste na nos, gadeći se prizora i smrada.

-Hej, šta je ovo.

-Porno film, reče starkelja.

Mladi pornićar uze govno i poče da ga maže po kurcu. 

-Sisaj ga sad, govorio je režiser. 

Helena klekne i rukama obuhvati butine mladog pornićara, misleći u sebi šta se mora nije teško. Lizala je kurac umazan govnima starog čiče dok nije počela da povraća. Međutim ubrzo se privikla i počela da ga sisa, žvalaveći i pritom oblizujući ostatke govana sa kite. Momak je ščepa za vrat i ispuni je spermom. 

Ponovo se pojavi starkelja sa bičem oko ruke. Momak se pridigne i položi devojku uza zid, vezujući joj ruke i noge. Starkelja poče da je šiba bičem po grudima, nogama, rukama, glavi, stomaku i pički. 

Crveni tragovi ličili su kao na posekotine.

-Odlično, reče režiser. Momak pored njega je uzimao fotke tokom radnje. 

Starkelja je šibao jedno petnaestak minuta, naizgled sporo. Momak pored njega zapali cigaretu i otvori konzervu koka kole. Pušeći cigaretu bilo mu je pomalo dosadno jer je već mnogo puta viđao ovakve prizore, pa je na trenutak sklopio oči.

Starkelja je prestao sa šibanjem, pomalo zadihan. Momak izgasi cigaretu na krvavi ožiljak na levoj butini devojke. Sad je odvezao i spustivši je na pod ispišao joj se u usta. I starkelja izvadi kitu i poče da piški u usta Helene.

Progutavši pišaćku, mlada kuja se pitala koliko će ovo još trajati. Ipak vredelo je zbog tih 5000 evra. 

-Lezi na kauč, reče režiser. Producent je još uvek sedeo u fotelji prekrštenih nogu. Otkako su ga izbacili iz modne industrije, morao je da pređe u porno vode. 

Helena legne na kauč. Starkelja ode u drugu sobu i donese sa sobom klip ispunjen raznim insektima, bubašvabama, stonogama, smrdibubama. 

-Hej, mislim da ovo ide malo predaleko....

-Nema toga. Ništa se ne brini.

Starkelja joj raširi noge i ubaci klip u pičku. Insekti potrčaše i uđoše unutra. 

Mladi pornićar nadrka kitu. Smestivši joj kitu u pičku poče da je jebe. Dok je tako punio starkelja je uhvatio za vrat gušeći je.

Mlada Helena je bila prestrašena i mislila je da će je ovi ubiti. Osećajući u sebi odvratne bube i prodiranje kite mladog pornićara, polako je gubila dah pod pritiskom čvornovatih ruku starkelje.

-Tako, samo je puni, govorio je režiser. Fotograf sa druge strane uzimajući fotke okrenuo se producentu.

-Sad će.

Devojka poče da gubi svest grebući bezuspešno ruke starkelje. Mladić je još nabijao pošto je riknula. Svršivši izvadio je kitu iz još uvek tople pizde. Okrenuli su mrtvu devojku. Sad je momak seo za fotelju i zapalio cigaretu. Starkelji nije bilo potrebno puno vremena da nadrka kitu. Raširivši joj guzove umrljane govnima nabio joj je kurac i počeo da je jebe. Devojka se polako hladila i celo telo joj se ukrutilo.

Svršivši joj u dupe starkelja zakašlja dva tri puta izbacujući šlajm iz usta.

Za to vreme mladi momak je nadrkavao kurac. Nabivši mrtvoj Heleni kurac u usta, jebao je tako neko vreme dok nije svršio.

Producent je bio zadovoljan, fotograf i režiser takođe. Starkelja ubaci mrtvu Helenu u crnu kesu, zaveže čvor i zajedno sa fotografom spusti se niz stepenice do parkiranog automobila. Odvezli su se do Košutnjaka i noć se već spuštala na ulice i zgrade.

Starkelja je parkirao automobil. Zajedno sa momkom izvukli su devojku zamotanu u kesu. Noć ispunjena zvezdama i šuma kroz koju su koračali ispunjavala ih je velikim zadovoljstvom. Izvadivši Helenu iz kese obmotali su ćvor oko njenih stopala i bacivši konopac oko grane polako je okačili. Fotograf je uslikao prizor.  

Vrativši se u kola starkelja je zapalio cigaretu dok je fotograf zatvarao vrata. 

-Dobar film, jelda.

-Aha.

---

Mladi bokser Staniša stajao je u svlačionici bokserskog kluba kad je došla Kaća. Obgrlivši ga ramenima, upita ga kako je.

-Dobro sam Kaća. Spremam se za meč večeras.

Nastala je kratka ćutnja.

-Jesi li odlučila.

-Aha. Već sam zakazala.

Staniša pogleda u ormarić ispunjen peškirima. 

-Uh...dobro, uvek možemo da napravimo novo. 

Kaća se pokvareno nasmeši.

-Misliš li da ćeš dobiti pare od onog jadnika.

-Sigurno. Ima da ga izmuzem.

-Žao mi je deteta.

-Ma to je od njegove bivše žene derište.

Kaća ga pogleda. Uvek se bojala gledajući boks na tv-u i nadala se da će dobro proći.

Staniša pogledavši na sat primeti da mu je ostalo deset minuta do početka meča. 

-Pripazi se. Ne želim da te vidim izubijanog posle meča.

-Ne brini se luče, reče Staniša i pomazi je po glavi. Kita mu je poskakivala čim bi bio blizu nje. Iako bi mu oduzela snagu pred meč, nije mogao da izdrži. Skinuvši bokserski šorc, izvadi nadignutu kitu. Kaća klekne i na brzinu mu ga ispuši gutajući mu spermu.

-Pazi se.

Sa tim rečima je otišla iz svlačionice.

Staniša se na brzinu spremio navukavši bokserske rukavice. Dok je prolazio hodnikom do prostrane hale ispunjene publikom željnom tučnjave u čijem središtu je bio ring, očešao se o nekog tipa i zastao. Pogledavši ga, kroz telo mu prođe nekakvo neprijatno osećanje. Tip je nosio sivi kaput, naočare za sunce i crne rukavice. 

-Šta mi stojiš tu na putu. Vidiš da se spremam za meč.

Tip ga je posmatrao neko vreme kao osoba koja trguje konjima.

-Potrudi se da izgubiš ovaj meč.

-Da izgubim? Jesi li lud. 

Bokser i tip su stajali nekoliko trenutaka. Tip lupne nogom i bokser se okrene pogledavši još jednog tipa koji je posmatrao iz daljine i boksera i tipa u sivom kaputu. Imao je nekakav kez na faci. Bokser se ponovo okrenu tipu. Potom zaobišavši ga prođe kroz hodnik do hale.

---

Detektiv i policajka su se dovezli do zoo vrta ispitujući radnike o ukradenom krokodilu. Čistačica koja je prala klozet uputila ih je radniku u zelenoj uniformi koji je bacao meso vuku u kavez.

-Koliko imate krokodila ovde.

-Šest. Što pitate.

-Jedan krokodil se načisto pojavio kod zemunskog keja i pojeo dete. 

Radnik zoo vrta baci poslednje ostatke mesa i okrene se detektivu i Nataši.

-Mislite da ga je neko ukrao odavde i tamo ga odneo.

-Upravo tako.

-Sad ću da vidim sa šefom smene. Otkako je onaj bradonja rikno, zoo vrt nije više u tako dobrom stanju. 

Pojavi se šef smene, visoki čovek kratke kose i životinjskog lica. Podsećao je na neku pticu grabljivicu. Zajedno sa detektivom i Natašom otišao je do odeljka gde su krokodili plutali u bari zaštićenoj ogradom. Bilo ih je ukupno pet.

-Ko vodi brigu o ovim krokodilima, upita Nataša.

Krokodili su plutali po bari čas izranjajući čas uranjajući. Jedan se sunčao. 

Šef smene se neprijatno osećao. Izvadivši maramicu iz odela obrisao se po čelu.

-Ima ih troje. Jedan je sad ovde tokom smene, mislim da ima pauzu. 

Radnik zadužen za brigu krokodila jeo je sendvič sa tunjevinom i posmatrao kaveze sa medvedima. Nije primetio detektiva i Natašu kad su ga okružili. 

-Ko je ukrao krokodila.

Radnik podigne pogled sa sendviča i ugleda dve prilike obasjane svetlo žutim zracima sunca. Zamalo je iskašljao ostatke tunjevine.

-Krokodila. Šta, zar nisu svi tu.

-Nisu. Ima ih pet. 

-Hm...kad sam stigao na smenu svi su bili tu.

---

Kaća je uspešno obavila abortus u medica klinici. Zapalivši cigaru otišla je do Dragana. Primetila je dok je prilazila zgradi gde su živeli da je neka žena sa sprata ispod njega skočila i ubila se. Upravo su je odnosili u bolnička kola dok se približavala ulazu. 

Dragan je već bio u delirujumu od izolacije i velike količine alkohola koji je popio. Stolica ispred njega je poskakivala i pretvarala se u njegovu pokojnu ćerku, pa u krokodila. Trebalo mu je dosta vremena da začuje kucanje na vratima.

Otvorivši vrata ugledao je Kaću sa cigaretom u ruci.

-Duguješ mi pare, stoko. Za malu Senku.

Trebalo mu je neko vreme prvo da se uveri ko stoji pred njim, da je uvuče u razlomljeni mozaik alkoholisanih dana, i konačno kad je video tu kako stoji u svetlom hodniku nije verovao kako neko može biti tako bezobziran.

-Ne dugujem ti ništa. Kako te nije sramota.

Kaća ga pogleda kao da gleda nekog klošara.

-Au, al si propo. Ipak mi duguješ pare, pizdo mala. 

Dragan zalupi vrata. Kaća je lupala neko vreme i zvonila dok se Dragan povukao natrag u zamračeni stan i nastavio da pije. Komšije su se već čudile šta se dešava i prestavši da lupa i zvoni, Kaća se spustila zavojitim stepenicama ubeđena kako će joj Staniša pomoći.

---

Detektiv i Nataša su temeljno ispitali radnika zoo-vrta, ali nisu ništa saznali. Pregledavši sigurnosne kamere primetili su da je u određeno vreme uređaj bio isključen. Pustivši Natašu da ispita preostala dva radnika smene detektiv se uputio do Dragana. Počela je jaka kiša da pljušti po kolima dok se parkirao ispred zgrade. U prolazu je primetio ženu za koju je bio siguran da je njegova žena, Kaća, kako besno odlazi niz ulicu gubeći se kroz maglu. Popevši se do stana pokucao je na vrata. Prepoznavši detektiva koji je bio tog kobnog podneva na zemunskom keju pustio ga je u zamračeni i zadimljeni stan. Detektiv je bio svestan bola koji je osećao taj čovek i pokušao je da ga razvedri.

-Znam kako je to imati dete, gospodine, i izgubiti ga. Teško je, ali proći će. 

Seo je za sto i zapalio cigaretu.

-Imao sam ćerku sa jednom ženom pre deset godina. Rođena je autistična. Nije dugo poživela zbog mentalnih tegoba.

Draganu je bilo prijatno da sluša umirujuće reči detektiva, kao da je popio neki lek za smirenje ili popričao sa psihologom.

-Njena majka, ruskinja, napustila me je i vratila se u Komsomolsk. 

Izvadivši cigaretu iz pakle zapalio je.

-Ona kučka, sad je bila kod mene, tražila mi novac.

-Vaša žena, Kaća.

-Da. A to nije čak ni njeno dete.

Dragan poče da plače.

-Šta plačeš tu. Smiri se. Znaš li nekog ko bi hteo da naudi Senki.

-Ne..ne znam. 

Dragan je dugo ćutao zagledan u flašu vina.

-Moj brat dosta toga zna. A i moja majka.

-Gde su oni.

-Majka je u staračkom domu, a brat u sanatorijumu.

Podigavši se sa fotelje uputio je par ohrabrujućih reči Draganu, pa izašao napolje. 

Draganova majka je zajedno sa ostalim babama u staračkom domu bila vidno besna zbog smrti njene unuke. Međutim nije imala mnogo toga da mu kaže.

Stigavši u sanatorijum za plućne bolesnike, ugledao je mršavog mladića kratke kose u plavoj odori kako leži na krevetu i kašljuca.

-Znate li ko bi naudio pokojnoj ćerci vašeg brata.

Plućni bolesnik se nakašljao devet puta. Potom je pogledao detektiva.

-Nemojte molim vas ništa da me pitate u vezi s njim. Nego, imate li cigaretu. Ove kučke neće da mi daju.

Detektiv izvadi iz pakle jednu cigaretu i pruži mu je. Zatrpan kašljucanjem plućnih bolesnika na brzinu je izašao iz bolnice.

---

Nataša je stigla kod drugog radnika zaduženog za brigu o krokodilima pošto onaj prvi nije bio od koristi. 

Bila je to zelena kućica ograđena vrtom. Pokucavši na vrata, pojavi se tip smeđe kose i zelenih očiju. Podsećao je na nekog reptila.

-Ko ste vi.

-Policija.

Oprezno ušavši u kućicu našla se okružena akvarijumima punih ribica, kutijama sa kornjačama, miševima i drugim životinjicama. Atmosfera je podsećala na podvodni svet i sa sumnjom u očima pogledala je radnika. 

-Jeste li znali da jedan krokodil nedostaje iz zoo-vrta.

Tip je bio okrenut leđima, naslonjen na kuhinju.

-Krokodil...

-Da. Oko podneva se pojavio jedan kod zemunskog keja i pojeo dete. Znate li nešto o tome.

Primetivši kako tip nešto kopa po kuhinjskim elementima, stisnula je pištolj uz bok. Tip se okrene munjevitom brzinom sa dugačkim bodežom i krene prema Nataši. Ona ga upuca u ruku i mlatne ga cipelom u muda. 

Mlatnuvši ga još jednom u glavu, radnik pade na pod. Pritisnuvši cipelom muda, pogleda ga.

-Što si ukrao krokodila.

Tip je jaukao ali još nije ništa rekao. 

-Hoćeš da ti prospem muda, upita ga držeći pištolj uperen u njega. Okretala je cipelom po njegovom međunožju.

Tip propeva.

-Tražio mi je onaj kreten bokser.

-Zašto.

-Mmm...ahhh...izgleda da je jebo onu Kaću...hteo je da joj pomogne...pusti me kučko.

Kleknuvši još pritisnuta cipelom na njegova muda stavi mu lisice na ruke. Potom ga izvadi iz kuće i ubaci u automobil. Okrenula je detektiva i obavestila ga o novostima.

---

Bokser nije poslušao savet ono dvoje ološa i dobio je meč sa lakoćom. Okupljeni muškarci i žene su mu aplaudirali dok se provlačio do svlačionice. Primivši nagradu od vlasnika bokserskog kluba zahvalio mu se, odmorio malo, pa se obukao i otišao u stan na Novom Beogradu gde je živeo. Popivši kafu primio je poziv od Kaće.

-Dođi. Pritisnuću tog jadnika.

Noć se spuštala na ulice Novog Beograda i zamračila njegove ulice, zgrade i ljude. Kaća je stigla koračajući kroz barice kiše upravo dok je crni automobil zaokrenuo i parkirao se nedaleko od solitera gde je Staniša živeo.

Popevši se liftom prošetala je hodnikom i ušla kod boksera. Videla je radost na njegovom licu i bila je zahvalna što nije prošao bez ozbiljnijih povreda. Samo mu je nos bio malo nakrivljen.

-Dobio sam meč, lutko.

Poljubi je i pribije uz sebe. Kaća spusti pogled na njegove noge.

-Pritisnuću tog jadnika kasnije. Hajmo sad na večeru negde.

Spremivši se, otključao je vrata i izašao na hodnik. Držao je Kaću za ruku. Okrenuvši se, ugleda maglovitog tipa sa leve strane. Zaslepljen slavom, nije bio siguran ko je to. Začuje glas iza sebe.

-Dobio si meč.

Tip sa leve strane ispali nekoliko hitaca u boksera, onaj sa desne u devojku.

Uverivši se da su mrtvi, spustiše se stepenicama niz zgradu.

---

Rečna policija je već nekoliko dana tragala za odbeglim krokodilom, ali nisu uspeli da ga nađu. Nadali su se da je mrtav, i da neće ponovo izroniti na obalu.

Koma

Stefan se polako budio iz kome. Odvratna svetlost bolničke sobe je treperila pred njegovima očima. Trebalo mu je neko vreme da se privikne na svetlost, tako da je treptao i sklapao oči. Pred njim je stajao doktor i dve medicinske sestre.

-Gde sam to ja., pitao je Stefan.

Doktor se nakašljao par puta. U ruci je držao neku fasciklu sa papirima.

-Bio si u komi, momak. 9 godina. 

Stefan je još uvek žmirkao, polako upijajući reči ovog čoveka u belom mantilu. Delovao mu je nekako fin. Dve medicinske sestre su ga posmatrale sa očiglednim gađenjem. 

Doktor izvadi fasciklu u kojoj su bile neke fotografije. Izvuče jednu i približivši se krevetu prinese je ka Stefanovom licu. 

-Znaš li ko je ovo.

Stefanu se lice činilo poznatim, ali uz sav napor nije mogao da se priseti.

-Ne.

Odjednom ga je obuzelo odvratno osećanje, i zgadio se sam sebe.

-Znaš li kako se zoveš.

-Ne.

Doktor je zaćutao. Vrativši fotografiju u fasciklu otišao je do prozora bolesničke sobe i bacio pogled na vrt ispod. U daljini su se čuli jauci bolesnika i užurbani koraci medicinskih sestara i pomoćnog osoblja.

Potom se okrenuo Stefanu.

-Mnogo toga se desilo za ovih devet godina. Moram ti reći momak da si izgubio pamćenje. Ničega se ne sećaš više.

Stefan je ćutao.

-Mogu li da dobijem jednu cigaretu.

Jedna od medicinskih sestara izvadi paklu winstona iz džepa uniforme i izvadivši cigaretu pruži mu je i zapali.

Doktor i sam izvadi cigaretu i zapali je.

-Naravno, ostale su ti neke navike i još štošta. Što objašnjava zašto si odmah potražio cigaretu.

Izbacivši dim cigarete iz Stefana su prodirale slike što ih je prikupio tokom devet godina duboke kome. Nisu bile nimalo prijatne. Iako nije mogao dobro da ih oubliči u umu, prikazivale su neka monstruozna obličja.

Povukavši dim, slike su se povukle i sad je pred njim opet stajao doktor.

-Kako sam dospeo u komu.

-Iznenada. Često se dešava...međutim retko ko je izdržao toliko dugo. 

Doktor je sad pazio šta da mu otkrije a šta da prikrije.

-Roditelji su dugo bili uz tebe tokom svih ovih godina. Majka ti je čak ostajala u poseti i više nego što bi trebalo. Ali sad su mrtvi.

Stefan je osetio veliku žeđ.

-Mogu li nešto da popijem.

Uđe tip u sivom kaputu. Stefan se pitao da li je ovo pandur dok mu je donosio flašu koka kole.

Potegnuvši osetio se malo bolje. 

-Kad mogu da izađem. 

Doktor priđe aparatu koji je održavao momka u životu ovih devet godina.

-Mislim da ćeš uskoro biti sposoban da izađeš. Biće pomalo teško u početku, ali mislim da ćeš se oporaviti.

Sa tim rečima doktor i dve medicinske sestre napustiše sobu. Tip u sivom kaputu je ostao.

-Pokušaj da ustaneš.

Izgasivši cigaretu u šolji čaja na uzglavlju, momak se pridigne iz postelje. Prišavši prozoru razmaknuo je zavese i pogledao u vrt ispod bolnice gde su neki ljudi sedeli. Otvorivši prozor zapahnu ga svež noćni vazduh. Udahnuvši vazduh i osmotrivši vrt okrenuo se i ugledao policajku kako zatvara vrata sobe.

Pruži mu papirić.

-Ovo je tvoja adresa. Aj sad sredi se da te odbacimo.

Stefan baci pogled na papirić. Ni na šta ga nije podsećao. Sklopivši ga ubacio ga je u džep košulje pa otišao u klozet. Osmotrivši lice primetio je da je prilično zarastao. Brada mu je bila dugačka. Na brzinu se obrijao i vrativši se u bolesničku sobu uzeo cigaretu iz pakle koja je stajala na stočiću pored kreveta. Otpio je još malo koka kole.

Policajac i policajka su sedeli na kauču rezervisanom za posetioce. 

Doktor se vratio sa nekim papirima i olovkom.

-Moraćeš ovo da potpišeš. Otpusnica, čista formalnost.

Iz kome probuđeni momak za trenutak je stao u mestu. Činilo mu se da je ovo viđao više puta pa je zatvorio oči.

-Samo nažvrljaj nešto.

Uze olovku i iscrta vijugavu liniju.

Doktor zadovoljno uze otpusnicu i izađe iz sobe. Momak prošeta hodnikom do kupaonice. Istuširavši se na brzinu, vratio se u sobu i obukao farmerke, duks i jaknu. 

Policajka je tapkala nogom o pod.

-Ajde brže malo.

Navukavši čizme pošao je sa dvoje policajaca duž hodnika do lifta. Dok se spuštao liftom prizori iz vremena kome su mu preplavili um, puneći ga slikama zatvorske odaje.

Lift se spustio. Koračavši ka neobeleženom policijskom automobilu bio je zadovoljan što će ga povesti, umesto da se smuca po autobusima.

Od bolničkog centra do zemuna nije trebalo dugo vremena. Izašavši iz automobila nekako je pronašao stan u kome je živeo. Izvadivši ključ iz džepa otključao je ulazna vrata i ušao. 

Stan je bio potpuno prazan osim jedne mačke. U dnevnoj sobi je bilo puno suvišnog nameštaja. 

Ako je ovo moj stan, mislio je, biće tu potrebno dosta čišćenja. Međutim, sad je bio previše umoran za to. Ispišavši se u kupatilu, svukao se i legao na krevet. Maćka mu je legla pored nogu i brzo je zaspao.

Ustao je oko 2 popodne. Skuvavši kafu i zapalivši cigaretu nasuo je mački vodu i otvorio joj svež paketić mačje hrane. Potom se umio i okupao. 

Sedeći na otrcanom kauču polako je ispijao kafu dok je mačka pila vodu iz posude. Preleteo je po polici punoj knjiga. Uglavnom su to bili krimi romani i neki stripovi. Na radnom stolu ležali su razasuti papiri ispunjeni čudnim crtežima. Ispivši kafu otišao je do dnevne sobe i izvukao krevet vukući ga do ulaznih vrata. Otključao je vrata i izbacio krevet u hodnik. Tu je bio neki komšija.

-Oh, čoveče pa ti si živ. Moje saučešće.

Mladić nije znao ko je to, tako da nije ništa rekao. 

Izbacio je još neke nepotrebne stvari, police, ormare, razno smeće.

Sve je to zauzelo dosta prostora u hodniku. Vratio se i seo na stolicu ispred stola da se odmori. Primetivši da mu je ostalo još par cigareta, obukao se i otišao do trafike da ih kupi.

Bezobrazna prodavačica mu pruži paklu cigareta. Kad se okrenuo da pređe ulicu primetio je neki džip crno zelene boje. Iz njega izađe tip u crnoj majici. Potom iz njega izađe još jedan. Zgrabiše dečka i ubaciše ga u džip.

Izvadivši cigaretu i zapalivši je pitao se ko su ovi ljudi.

-Gde me to vodite.

-Saznaćeš uskoro.

Vozač džipa je pokrenuo motor i pojurio niz ulicu do raskrsnice. Putovali su zavojitim ulicama i mrak je polako počeo da se spušta na zemlju. Zastali su kraj velike zgrade i odveli momka u zagušljivu kancelariju gde je neki sumnjivi tip pušio cigaretu i tipkao nešto u kompjuter.

Dugo je tipkao naizgled ne primetivši pridošlicu. Lupnuvši enter rekao je mladiću da sedne.

-Znaš, situacija je prilično ozbiljna. Imamo neke strane elemente u državi.

Uzevši papir koji je izleteo iz fotokopir mašine pružio ga je momku.

Na papiru su bila napisana imena nekih ljudi.

-Šta je ovo.

-To je spisak ljudi koje ćeš morati da ubiješ. Počni prvo od ovih iz Novog Sada. 

Ponovo pregledavši spisak, i pošto mu imena nisu ništa značila, spustio je papir.

-Ne možete da me naterate da tek tako ubijam ljude.

-Naravno da možemo. Hoćeš li tebe da ubijemo.

Stefanovo čelo oblilo se znojem. Mislio je, bolje da posluša ovog čoveka, jer je video da zaista namerava da ga ubije.

-Ali zašto mene. Tek sam se probudio iz kome. Osim toga, ne znam ništa o ubijanju.

-Upravo zato. Potrebni su nam takvi ljudi bez memorija. Što se tiče ubijanja, naučićeš u novom sadu.

Pripadnik državne službe mu dade pištolj i neku ispravu.

-Čeka te automobil napolju. Ideš sad za novi sad.

Dva agenta ga ispratiše niz hodnike zgrade do izlaza gde je automobil čekao. Vozač je bio neki tip crne kose i zelenih očiju. Nije imao levo uvo.

Ušavši u automobil pogledao je vozača. Nije ništa rekao. Pokrenuvši automobil izašao je iz parkinga i sjurio se niz ulicu. Dok su putovali mostom Beograd - Novi Sad mladić je čitao imena sa spiska.

'Bosiljka Perović, Mišo Perović, Milena'

-Ko su ovi ljudi.

-Neki ološi što rade za crnogorsku mafiju. 

Dugo su putovali do Novog Sada. Mladića taj put podseti na nešto čega nije mogao da se seti.

Stigavši u prelepi gradić vozač se doveze ispred zgrade. Uključivši ekran na kontrolnom uređaju prikazala se unutrašnjost stana gde su žrtve živele. Jedan debeli čiča je čitao neku filozofsku knjigu dok je njegova žena brisala krpom kuhinju. Devojka Milena je tipkala poruke na mobilnom telefonu.

Stefan izađe iz automobila. Popevši se na deveti sprat pokucao je na vrata.

Otvori mu vrata Bosiljka.

-Oh, otkud ti. Moje saučešće.

Mladić je stajao neko vreme. Izvukavši pištolj sa prigušivačem ispalio je hitac u njenu glavu, prošao pored nje i našao se u dnevnoj sobi. Milena se okrene i držeći mobilni telefon blizu lica zagleda se u tipa pred njom. Stefan opali u nju, razbivši joj pritom mobilni telefon. Matori filozof se sa mukom pridigao iz fotelje.

Ispali hitac u glavu čiče razbivši mu naočare. Čovek pade i obori nekoliko knjiga sa police.

Gledavši mrtva tela pred sobom pritisnula ga je jaka mučnina. Okrenuo se i hitro se spustio stepenicama do izlaza iz zgrade. Potom se nagnuo nad zid i ispovraćao se. Izvukavši maramicu obrisao je lice i nekako se dogegao do automobila.

Vozač se smejuljio.

-Nije loše za prvi put.

-Možemo li negde da zastanemo.

-Ima neki kafe restoran u Hrvatskoj.

Vozač pokrene automobil. Stefan otpije koka kolu koja je stajala blizu sedišta, potom pogleda spisak.

-Čekaj, sad idemo kod ovih.

-Aha.

Prešavši državnu granicu zastali su na auto putu i otišli u kafe restoran. Naručili su dve kafe i pecivo. Nedaleko od stola gde su ispijali kafu tri momka su razgovarala. Osim njih nije bilo nikoga. 

Ispivši kafe vratili su se u kola i nastavili kroz auto put. Stefan se pitao kako ovaj čovek može toliko dugo da vozi. Sigurno uzima neke droge. Što se njega tiče, malo mu se prispavalo pa je zaspao.

Brzo su stigli do Rovinja, lepog gradića uskih uličica. Žrtva Dragana se bavila nekretninama. Parkirali su auto kraj obale. Stefan se probudio obasjan sunčevim zracima.

-Ovaj put ćeš morati malo suptilnije da odradiš.

-Kako to misliš.

-Kupićeš od nje neku kuću tu u Rovinju. Obzirom da smo u drugoj državi, moraćeš malo da se pripaziš.

-Aha.

Vozač izvuče bočicu ispunjenu bezbojnom tečnošću.

-Kad kupiš tu kućicu doći će da vide kako ti se sviđa. Sad, ova bočica je napunjena otrovom. Verovatno si to pretpostavio. Moraćeš da ugrabiš priliku i sipaš im to u piće. Otrov se ne može nikako pronaći u telu nakon smrti.

Stefanu se polako ovo počinjalo da sviđa. Osećao se kao lik u nekom špijunskom romanu.

Uzevši bočicu sa otrovom otišao je do kuće gde su živeli bračni par, Dragana i njen muž. Kroat široke vilice je opsovao nešto njenoj ženi. 

-Ovi srbi su mnogo glibavi, ne podnosim ih.

-Znam, dragi. Ali ipak kupuju od mene mnogo kućica.

Začuvši kucanje na vratima, Dragana otvori i ugleda Stefana na stepenicama. Nekako joj je bio poznat, ali nije uspela da se seti odakle.

-Vi ste agent za nekretnine.

-Jesam.

-Hteo bih da kupim kućicu ovde u Rovinju. Dugo sam razgledao grad i baš mi se sviđa. 

Dragana klimne. Već dugo vremena joj nije došla mušterija za kupovanje nekretnina.

-Okej. Pođite sa mnom. 

Uvukavši se u auto krenuli su do kućice koju je Stefan izabrao.

-Baš ste lepu izabrali. Blizu je mora.

Ušavši u kućicu Dragana ga sprovede kroz nju pokazujuću mu kako je lepo opremljena, čista i uređena. Što nije bilo potrebno jer je ovaj odlučio već da je kupi. Istina, malo joj je bio sumnjiv, ali šta je briga.

Stefan izvadi keš iz džepa koji mu je dao vozač i isplati Draganu, potpisavši ugovor.

Potom se raziđoše. 

Stefan se neko vreme kretao i razgledao kućicu pa je izašao da prošeta. Kroz pet minuta stigao je do obale gde su se kupali razni ljudi, neki goli a neki u kupaćim kostimima. Gledajući kobaltno plavo more, sećanja su pokušavala da se probiju iz njega. Zagledan u blistavu morsku površinu, začuo je lupanje talasa o greben. I tada se sećanja povukoše nazad.

Osmotrivši kupače vratio se nazad do kućice. Imajući Draganin broj telefona, okrenuo je i nasuo piće.

-Hm, Dragana...mislim da ima neka pukotina ovde u podrumu. Možeš li da dođeš da vidiš.

-Pukotina?Ne verujem. Evo sad ću.

Zaista je bila pukotina u podrumu. Dok je sipao otrov u čaše, pristigli su Dragana i njen mužić.

-Ćao, Stefane ovo je moj muž.

Stefan ga osmotri i povede ga u dnevnu sobu. Draganin muž je bio oprezan sa njenim klijentima pa ga je podozrivo gledao dok su sedeli na sofi. Ipak uzeo je piće i ispio. Ubrzo potom stigla je i Dragana vrativši se iz podruma vidno besna zbog pukotine.

-Zaista mi je žao...al srediće to naš majstor iz komšiluka. Joj potrebno mi je piće.

Dragana uze drugu čašu i ispi. Vozač mu nije ništa rekao o brzini delovanja otrova. Još su malo ćaskali pa su otišli. 

Primio je poziv od vozača.

-Jesi uspeo.

-Aha.

-Ajde vraćaj se do obale.

Stefan je malo zastao gledajući kućicu. Potom je izašao i ubrzanim korakom stigao do obale gde je bio parkiran automobil.

-Kad će da riknu.

-Kroz nekoliko sati. Sad se vraćamo.

Projurivši niz pošljunčani put do ceste krenuli su do auto puta koji ih je vodio do Rijeke, pa preko Pule na auto-put do Zagreba.

Zastali su na naplatnoj rampi. Devojka sa naplatne rampe je klimnula i propustila vozača.

Ponovo su zastali i otišli u kafe restoran. Stefan je tokom puta pogledao papir na kome su bila još tri imena. U kafe restoranu je išla najnovija pesma Siniše Vuce.

Ispivši kafu uskočiše u kola i prešavši granicu vratiše se u Srbiju. Brzo su stigli do Mirijeva gde se nalazila jedna od preostalih tri žrtava. Momak je uhvatio malo sna i bio je spreman za dalje čišćenje. Izašavši iz automobila došao je do garsonjere gde je živela meta. Otvorivši vrata žena ružnog lica pogleda gosta.

Stefan joj opali hitac u glavu. Dok se vraćao ka automobilu sećanja su polako navirala u njegov um. Vozač se smejuljio dok je otvarao vrata.

-Izgleda da napreduješ momak.

Krenuli su nazad ka nekom selu blizu Zemuna. Tu se nalazila druga od preostalih dvoje žrtava. Stefan izađe iz automobila i pokuca na vrata stana. Otvori mu čovek crne kose. Odmah ga je prepoznao i sa uzdahom pomislio kako je šteta što je preživeo komu. Stefan opali hitac u njegove grudi i ovaj pade na pod, držeći se za kvaku vrata.

---

Putovali su ka južnom bulevaru. Vozač zaustavi auto ispred solitera.

-Zašto ovako brzo.

-Tako je naredio onaj debeli. Aj sad.

U stanu se nalazila jedna baba, njena ćerka i dve unuke, mlade devojke. Dok se Stefan podizao liftom nešto ga je pritiskalo u grudima. 

Otvoriše se vrata lifta. Stefan pozvoni. Otvori mu vrata jedna od unuka. Upuca je u stomak. Unuka padne i prešavši preko nje upuca drugu u grudi. Baba okrenuvši se ugleda mrtva tela i vrisnu. Stefan ispali hitac u nju. Iz kupatila je pojurila Saška. Pogledavši mrtva tela nije opazila ubicu. Zamrznuvši se, ostade ukopana u mestu. Stefan opali hitac u vrat. Žena pade na mestu mrtva.

Izašavši iz stana sjurio je stepenicama do izlaza i uskočio u auto.

Vozač pokrene kola.

-Jel sad gotovo.

-Aha. Idemo do centrale.

Ponovo su stigli do zgrade gde su ga odvukli džipom. Dečku se tokom puta polako pamćenje vraćalo. Svi ti pobijeni ljudi...nije bio siguran, ali činilo mu se da su mu to rođaci. Iako je osećao izvesnu krivicu, ipak je osetio nekakvo uzbuđenje dok ih je ubijao.

Stigoše do kancelarije gde je mutni tip opet nešto tipkao po tastaturi. Stefan sede na fotelju ispred stola gde je ovaj tipkao.

-Dobar posao si odradio, momak.

-Zašto moji rođaci.

-Čista slučajnost. 

Sad je mutni tip prestao da tipka i digao sa sa fotelje.

-Sad, dobićeš veliku nagradu za ovaj posao.

U kancelariju uđe policajac i policajka koji su ga posetili u bolnici. Policajac izvadi pištolj i ispali hitac u Stefana. 

-Dobro nam je poslužio, reče policajka.

Mutni tip je pogledao mrtvog Stefana.

-Aha.

Ispred kancelarije neki drugi mladić je čekao okružen sa tipovima u sivim kaputima.