Intergalaktička operacija

Mladić zvani Vuk često je provodio vreme sam. Kad je kao mali izgubio desnu nogu prilikom saobraćajke dobio je pravo na doživotnu penziju. Roditelji su mu odavno umrli i vreme je provodio pišući kratke priče, slušajući muziku i ponekad je išao u šetnju koristeći se štapom. Prijatelja nije imao. Penzija koju je svakog meseca dobijao bila je dovoljna da plati reket koji mu je država uterivala. 

Jednog dana je osetio strašan grč u predelu levog bubrega. Pozvavši taksi, na brzinu se odvezao do urgentnog centra. 

Okupljeni medicinski radnici videvši mladića u strahovitim mukama odvedoše ga na pregled. Skidoše mu duks i pantalone. Oštro oko doktora iz urgentnog centra primetilo je nekakvo trzanje na koži mladića.

-Šta je ovo u pičku materinu.

Medicinska sestra se takođe čudila.

-Možda nosi drogu u stomaku.

Vuk poče nekontrolisano da se trza dok je stvar u njegovom stomaku sve jače uništavala njegove unutrašnje organe. Krv poče da šiklja iz rane malo ispod pupka i ogromna buba iskoči iz mladićevog tela. Strahovitom brzinom počela je da skakuće po urgentnom centru. Dežurni medicinski radnik uhvati bubu i spljošti je cipelom.

Doktor je posumnjao da se ovde radi o nečemu vrlo ozbiljnom tako da je pozvao policiju. Prekinuvši vezu pogledao je spljoštenu bubu. Iz nje su cureli žućkasto zeleni sokovi.

Maglovito popodne otežavalo je saobraćaj dok je neobeleženi automobil pristizao do urgentnog centra. Policajac i njegova koleginica Nataša izađoše iz automobila i krenuše ka urgentnom centru. Provlačeći se kroz pacijente, babe, dede, devojke i momke brzo su stigli do sobe gde je ležao mrtvi Vuk. 

Doktor ih obavesti o situaciji. Nataša pogleda mrtvu bubu pa se okrene ka mladiću na stolu. Primetila je neobičnu tetovažu na njegovom vratu. 

-Detektive, možda je ovaj dečkić umro od kovida. Što se tiče ove bube, lako je mogla nekako da uđe u njegovo telo.

-Videćemo doktore. 

Okrenu se Nataši.

-Ova tetovaža mi je veoma poznata. Čini mi se da je imaju pojedinici pripadnici bande koja se nedavno pojavila u gradu.

Detektiv izvadi cigaretu iz pakle i zapali je.

-Šta znamo o ovom momku.

Nataša izvuče dokumenta koja je pokojni Vuk poneo sa sobom pre nego što je umro.

-Vuk Helšmit. Rođen 1993. 

Nataša je polako ali sigurno pretraživala njegov medicinski karton. 

-Neki invalid, živeo je sam, primao penziju neku.

Pogledavši doktora, detektiv mu pogledom reče da spremi telo i odnese ga na toksikološku analizu. Potom se okrenuo Nataši.

-Pa, imamo njegovu adresu. Hajmo tamo da vidimo šta možemo da saznamo.

Odvezoše se iz urgentnog centra. Magla se još širila po ulicama dok nisu stigli do prebivališta pokojnog Vuka Helšmita. Bila je to stambena zgrada u skrovitom delu Dorćola. Od komšija nisu saznali ništa posebno o Vuku Helšmitu. Ušavši u njegov stan na brzinu su ga ispremetali. Iz jedne fioke slučajno je ispao papirić. Nataša ga uze i pogleda. Isprekidanim rukopisom, što je ukazivalo na veliku nervozu, pisalo je :

'Vatre, demoni, čudovišta...moram pobeći odavde'

Nataša uze papirić i stavi ga u zaštitnu foliju kao materijalni dokaz.

Čistačica koja je svake nedelje čistila zgradu stajala je ispred klupe. Videvši detektiva i Natašu, izgasi cigaretu i okrene im se u susret.

-Bogamu, u ovo vreme se ne zna ko su policajci a ko nisu.

Čistačica se zakašlja. 

-Da niste vi možda neki tajni agenti.

Nataša pogleda detektiva.

-Hej, ova čistačica bi ti baš dobro koristila.

Detektiv se nasmeja i obrati se babi čistačici.

-Znate li nešto o stanaru ove zgrade, Vuku Helšmitu. Došao je jutros u urgentni centar i umro. 

-Joj, dragi dobri Vuk Helšmit. Nikom nije smetao, a sad je mrtav. Žao mi ga je.

-Pusti sad to babo. Reci šta znaš.

Baba se na trenutak zamislila držeći motku za ribanje u ruci.

-Ne znam da li bih smela da kažem...ali...jedno veče je izašao u šetnju. Ja sam baš u to vreme odnosila kesu sa smećem koju su ostavljali klošari u parku. Videla sam Vuka kako gleda u crni automobil. Izgleda da je nešto bilo u njemu, ili neko. 

Baba se zaustavi prikupljajući dah.

-Znate. Vuk Helšmit je bio mnogo dobar prema meni jer je video kako lepo čistim zgradu što ga je jako uveseljavalo. Inače je bio mrgud. Tako da me je dosta puta čašćavao.

Baba je opet prekinula priču. Zakašljavši se, povukla je pramen sede kose.

-Imate li možda cigaretu. Ovi stanari neće da mi daju cigarete a ja im čistim zgradu svake nedelje. To su klošari pravi.

Nataša izvuče iz pakle cigaretu i pruži čistačici. Baba pripali.

-Gde sam ono beše stala...

-Davao vam je pare, rekli ste.

-Ah, da. Dobar momak. E pa kad sam se vratila sa praznom kesom videla sam Vuka veoma zabrinutog. Pokušala sam da ga pitam o čemu se radi. 

Rekao mi je 'draga čistačice, video sam nešto mnogo opasno. bojim se da će da me ubiju ako se ne sklonim negde ili pobegnem'.

-Da li vam je natuknuo možda šta je video ili ko su bili ti ljudi.

-Nešto je mrmljao o mrtvim navijačima, a čini mi se i da je pomenuo hotel 'Srbija'.

Čistačica ispuši cigaretu i izgasi je o kantu za smeće.

-Hvala vam gospođo.

Detektiv i Nataša se uputiše ka hotelu 'Srbija'. Dok su putovali snažna kiša je pljuskala svud okolo.

-Šta misliš o onome što je rekla čistačica. Mrtvi navijači.

-Ko zna. Imam predosećaj da se radi o nečemu vrlo opasnom. Nego, ako nije imao veze sa krimosima, odakle mu ona tetovaža.

-Možda je samo nalikovala na jednu od onih koje koriste pripadnici organizacije.

Polako se parkiravši nedaleko ispred hotela 'Srbija' detektiv opazi navijača sa kapuljačom na glavi koji je bio poznat po gradu kao sitni diler. Ono što je bilo čudno je to što je taj momak umro pre nekoliko meseci u okršaju uličnih bandi.

Navijač je šetao pomalo usporeno dok nije prešao ulicu i ušao u stambenu zgradu pored hotela 'Srbija'.

Detektiv i Nataša izađoše iz automobila i uputiše se ka zgradi. Koračajući stepenicama čuli su udaljavanje momka do 7 sprata, otključavanje vrata i ponovno zaključavanje.

Nataša poče da šapuće detektivu.

-Je li ovo onaj Sale. Zar nije poginuo pre par meseci. 

-Izgleda da je to on. Pazi se sad.

Prišavši vratima Nataša se okrenu na jednu a detektiv na drugu stranu vrata. Pokucavši par puta i ne dobivši odgovor razvališe vrata i uđoše u stan.

Zapljusnu ih jaka vrelina pomešana sa zaslepljućom belinom. Na neki čudan način pronašli su sebe u uskom hodniku. U daljini se čuo smeh dece, i vriskovi ne baš ljudske prirode. Što su duže koračali hodnikom to im se činio užim i ma koliko ga istraživali nisu uspeli da nađu izlaz, kao da se hodnik širio ubeskraj. Nataša se osetila izmeštenom iz svakodnevnog sveta, kao da je upala u crnu rupu ili međugalaktički prostor. U daljini su se videla zelena vrata. Baš u trenutku kad je detektiv uhvatio kvaku, ogromna eksplozija tresnu duž hodnika.

---

Detektiv i Nataša su ležali poluonesvešćeni u blatu. Tandrkanje mašina ih polako probudi. Podigavši se na noge, detektiv ugleda navijača Saleta, koji je sada nosio srednjevekovni crni oklop sa oštricama na ramenima, rukama i nogama. Na glavi je imao šlem crne boje sa rogovima. U ruci je držao toljagu ispunjenu bodljicama na čijem vrhu su bile okačene četiri bodljikave kugle. 

Gledao je detektiva mrtvim očima narkomana-dilera.

Nataša izvuče pištolj iz opasača, spremna da opali. Oko njih su kružile bare zelenkaste tekućine iz kojih je izbijala para. 

-Ćao, detektive, reče Sale, bivši navijač i sitni diler.

-Šta je ovo.

-Šef se mnogo potrudio da me oživi. A i druge. Ne verujem da ćeš imati puno šanse da nas ponovo strpaš u ćorku.

Sale podiže tešku toljagu prema detektivu. Za dlaku ga je omašio i detektiv se okrene na drugu stranu dok je Nataša ispaljivala metke u čudovište. Monstrum se sad okrenuo prema Nataši i zamahnuvši toljagom odvalio joj pištolj i desnu šaku.

-Beži odavde, Nataša.

Zajedno krenuše dalje dok ih je crni vitez pratio. Uđoše u jednu prostoriju i zatvoriše vrata. Okrenuvši gvozdenu polugu, neko vreme su zadržali crnog viteza dok je lupao po vratima. U prostoriji je sedeo mladić u sivo plavoj haljini. Oko njega su bili razmešteni razni aparati sa alhemijskim bočicama, ampulama i injekcijama.

-Ko si ti, upita detektiv.

Mladić pogleda policajca i njegovog kolegu. 

-Drže me ovde kao zatvorenika jer sam ih ocinkario. U gadnom ste sosu, momci.

Nataša je obmotala zavojem skoro prepolovljenu šaku od udarca teške gvozdene kugle.

Mladić sad ustade i poče šetati oko laboratorije.

-Objasniću vam. Glavni je pronašao neke knjige iz kojih je iskopao mnogo zanimljivih stvari. Uz pomoć magusa prizvao je neobjašnjive sile. Sad može da reanimira svakog od svojih podanika i vrati ih u život. Takođe, kako bi pobegao od ruke zakona, otputovao je na Saturn.

Detektiv i Nataša su ga gledali ništa ne razumevajući. Još uvek nisu upali u ovako težak zadatak.

Mladić se kratko nasmeja i pokaže razlomljene zube. 

-Znam da vam je teško vama policajcima u to da poverujete, ali istina je. Znate, i vanzemaljci diluju drogu. I to širom univerzuma. Glavni je sklopio ugovor sa njima. 

Detektiv izvadi iz pakle cigaretu i pruži Nataši koja je još jaukala zbog povređene šake. 

-Kako mi sad možemo da ga uhapsimo. Ako je otišao na Saturn.

Mladić se počeša po bradi. 

-Hm...možda bih mogao da vas teleportujem tamo. Nemojte se plašiti vanzemaljaca. Svi oni rade što i mi. Samo, moraćete da istrpite užasne prizore.

Mrtvi navijač je još uvek lupao po vratima i šarka je polako počela da popušta.

Mladić se okrenu ka alhemijskom aparatu.

-Nemate puno vremena momci. Ovaj će da vas zgazi za sekund.

Dok je mućkao crvenu tečnost sa crnom u bočici, izgovarao nerazumljive fraze i pritiskao dugmiće na aparatu, uskoro se pred zidom otvorila rupa. 

-Ovuda morate proći. Uzmite ove tabletice, pomoću njih ćete moći da dišete na Saturnu.

Mladić im dade tablu bromazepama od 6 miligrama.

-Samo, upozoravam vas, videćete neprijatne stvari.

Detektiv uze tablu i da pola sebi a pola Nataši. Prođoše kroz otvor.

---

Našli su se na aerodromu Nikola Tesla gde ih je čekala čudna letilica. Nije nalikovala ni na jedan avion koji su dotad videli. Iz svemirskog broda siđe muškarac u sivom kaputu.

-Onaj retard je počeo da pravi sranja tamo na Saturnu. Bolje da ga privedete, uskočite.

Ušavši u svemirski brod, ugledali su masu okupljenih ljudi ispred podijuma na kojem je igrala devojka sa šest glava i četiri ruke. Iza nje je monstrum sa krilima i rogovima duvao vatru u devojku na svakih par minuta. Okupljeni ljudi su pljeskali i uzbuđeno dahtali. Svemirski brod je uskoro poleteo sa zemlje i supersoničnom brzinom polako se primicao Saturnu. Vanzemaljac koji je upravljao brodom je nažalost popio previše vanzemaljske tečnosti, pa je izgubio kontrolu i sjurio se u atlantski okean. Brod se spuštao duboko skroz do dna mora.

Pojavi se još jedan vanzemaljac i gurnu pijanog upravljača.

Uključivši kontrolnu tablu, podigao je letelicu do površine mora i ponovo krenuo ka Saturnu. 

Lebdeli su kroz mlečni put zaobišavši sunce i mesec, mars, veneru, i konačno stigli do Saturna.

Svemirski brod se spustio na nepoznate predele, nepogodne za život ljudi sa planete Zemlje. Čovek u sivom kaputu je vodio detektiva i Natašu do kule u kojoj je glavni pravio sranja. Ušavši čuli su ga kako se dere.

-A koliko treba ovima sa Neptuna? Misliš da ću da im dam popust samo zato što ovi sa Plutona imaju bolju robu?

-Nemoj da se dereš.

Začulo se otvaranje vrata i glavni ugleda detektiva i Natašu.

-Opa. Izgleda da ste uspeli da dođete do mene. Dakle, vi stvarno nemate stila.

Pored njega je stajala ženska fine figure, mafijaška kurva sa Saturna. 

-Ideš sa nama nazad u zatvor, ološu.

Glavni se nasmeja.

-Hahaha! Videćemo još.

-Sprži ih, glavni, reče mafijaška kurva.

Glavni se pretvori u ogromno čudovište visoko tri metra, sa kljovama i rogovima, jezikom koji je bljuvao vatru, krilima, repom. Ličio je na nekakvog demona.

Poče da lomi sve oko sebe, ubivši mafijašku kurvu i njegove pajtose. Dok je pravio ršum kroz četvoro vrata uđoše vanzemaljci sa elektro-pištoljima i ispališe zrake ka monstrumu.

-Ahhhh!, jaukao je glavni dok su ga pržili elektronski zraci. 

Uporno ispaljujući elektronsku energiju demon se gubio u izmaglici, dok se nije vratio u ljudski oblik. Spuštenih ruku i nogu, nalikovao je na nekakav predmet. Bilo mu je potrebno neko vreme da se osvesti. 

Detektiv i Nataša pogledaše četvoro vanzemaljaca.

-Hvala vam, momci. 

-Nema na čemu. Kako vam ide tamo na zemlji.

-Onako. Borimo se protiv kriminala koliko možemo.

-I mi takođe. Vodite ovog sad.

Nataša stavi lisice glavnom i odvede ga do svemirskog broda gde ga strpaše u posebnu prostoriju. Energetske tablete koje im je dao cinkaroš polako su gubile snagu i jedva su stigli nazad na zemlju. Zahvalivši se čoveku u sivom kaputu odoše do stanice i baciše glavnog u ćeliju.