They Drive By Night (1940)

Superb movie about truckdrivers, with Humphrey Bogart in supporting role. But George Raft manages on its on in leading role, with great support by Anne Sheridan and Iva Lupino.

Spisateljska blokada

Mihajlo Piščević je mnogo patio zbog iznenadne spisateljske blokade koja ga je zadesila te pozne jeseni u vikendici koju je delio sa svojom suprugom Draganom. Nije znao odakle je došla, ni otkuda potiče. Jednostavno se probudio jednog jutra i posle kafe i obilnog doručka zadesio je sebe kako blene u ekran računara dok su mu prsti nemoćno počivali na tastaturi. Dok je podešavao svoje velike naočari i nameštao šal, žalio je što nema neki normalan posao kao svi ljudi u kancelariji nekakvoj, od devet do pet. Pokušavao je nešto da natipka, ali to su bile sve blede kopije pređašnjeg rada, koje su mu se i onako već gadile. Pisao je ljubavne romane svakog meseca koju su debele domaćice gutale i zarađivao prilično novca, ali je zato i mnogo vremena provodio pišući, imao je ustaljen raspored. A sad se to sve zbrkalo. Pokušao je da skrene pažnju crtanjem što mu je bio jedan od hobija i šetnjom sa Draganom po šumi u zabačenom delu zapadne Srbije. Žena ga je savetovala da skrene misli i uveravala ga da će to sve proći.

Posle nekoliko dana poslao je Draganu nazad u Beograd rekavši joj da to mora sam sa sobom da reši što je ona i prihvatila. Nekoliko dana je provela sa dvanaestogodišnjom ćerkom dok nije primila poziv policajca.

-Vi ste žena Mihajla Pišćevića, poznatog pisca ljubavnih romana?

-Jesam, reče Dragana, vidno uzbuđena. 

-Moramo vam reći da je vaš muž izvršio samoubistvo, gospođo. Morate doći sa nama do vikendice.

Spustivši slušalicu briznula je u plač dok je njena ćerka Lola stajala ispred nje.

-Šta se desilo, mama?

Nije htela odmah da joj kaže, već se spremila i uputila se ka vikendici. Tamo su još bili policajci i fotografi. Detektiv i Nataša su pozdravili Draganu kad je stigla kolima niz pošljunčani put. Padala je jaka kiša i dotrčavajući do ulaza pozdravila je policajce.

-Mogu li da ga vidim?, upitala ih je.

-Možete.

Pošli su za njom, do radnog stola na kome je sedeo opružen raznesene lobanje.

-Nema nikakve sumnje u samoubistvo, iako mi svaku smrt tretiramo kao ubistvo. Komšija je čuo pucanj negde oko pola tri ujutro. Patio je od nesanice, i pošto mu je to bio dragi prijatelj odmah je dotrčao do vikendice.

Detektiv je prekinuo da zapali cigaretu. Nataša se okrenu Dragani.

-Jeste li znali da je vaš muž posedovao pištolj?

-Jesam, njegov otac mu ga je ostavio. Poneo ga je ovde za svaki slučaj. Oh, bože, nisam ni sumnjala...

Fotografi su uzimali još nekoliko snimaka dok su momci iz forenzičkog odeljenja tragali za otiscima. 

-Pa, uskoro će doći bolnička kola da ga povedu do Vojno medicinskog instituta. Nismo još ništa rekli novinarima da ne bi napravili još veći bol vama. Uzgred, ostavio je oproštajno pismo. Rukopis je nesumnjivo njegov. 

Predao je Dragani parče papira. Na njemu je pisalo lepim rukopisom :

'Dragana, ne verujem da će ovo stanje prestati. Veoma bih voleo da budem kao nekada, ali mi se čini da će biti sve gore i gore. Ostavljam sve tebi i našoj Loli. Voli te Mihajlo'

Dragana proli suze stiskajući parče papira. Razmazana šminka joj je gadno stajala na lepuškastom licu pa je uzela vlažnu maramicu i obrisala se, prevlačeći kosu levom rukom. Iako dugo nije pušila, izvadila je iz torbe kutiju lakija i zapalila jednu.

Posle pregleda na vojno medicinskom institutu koji je vodio dr. Stamenkovski Mihajlo Pišćević, bivši pisac ljubavnih romana ležao je u kovčegu prilikom sahrane na Bežanijskom groblju. Cele te nedelje jaka kiša je pljuštala, a daleko od gomile jedan tip u sivom kaputu je stajao pokriven kišobranom sa cigaretom u levoj ruci. Sahrana je protekla mirno i bez većih poteškoća, što se i očekivalo.

Vraćajući se kući, Lola se na brzinu presvukla i uzela ključeve od svog motora.

-Gde ideš sad po ovom nevremenu, Lola?

-Nadam se da si zadovoljna, mama.

Dok je čekala zeleno svetlo na semaforu, Lola je čula gunđanje lokalnih penzionera.

-Opet razvališe jednu klupu...ne može čovek ni stare kosti da odmori tokom kupovine...

Kad je kliknulo zeleno svetlo, Lola se sa Konjarnika uputila ka Smorćolu, gde je privatni detektiv imao kancelariju. Našla ga je u halo oglasima, i zvao se Čed Piterson. Parkirala je motor pored crnog dodge chargera i popela se liftom do kancelarije, pritisnuvši zvonce.

Čed Piterson je ležao na krevetu pušeći cigaretu i ispijajući kafu. Bio je na klinici za lečenje alkoholizma, i nakon završetka lečenja potrebno mu je bilo neko vreme odmora da se navikne na život bez alkohola. Tako da je uglavnom boravio u kući/kancelariji, dok je rutinske poslove obavljala njegova sekretarica. Ivana je otvorila vrata i kroz hodnik uvela Lolu, dok je Čed Piterson ustao iz kreveta i seo za radni sto, sa kafom i cigaretom u ruci. Lola je bila obučena u crnu motorsku kožnu jaknu i crne kožne pantalone. Izgledala je vrlo zrela za jednu dvanaestogodišnjakinju.

-Sedi, devojko. Kako se zoveš?

-Lola. Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv.

-Jesam. Kakvi vas problemi muče. 

-Niko neće da mi veruje, ni policija, ni advokati...

-Čekajte malo. Hoćete li kafu?

-Hoću.

Ivana stavi šoljicu kafe na sto blizu Lole.

-Koliko godina imate, Lola?

-Dvanaest.

-Obično ne pružam usluge maloletnicama, ali u vašem slučaju napraviću izuzetak. Nastavite svoju priču.

-Verovatno ste čuli u novinama za smrt mog oca, pisca ljubavnih romana.

-Ah, da. Mihajlo Piščević. Neki od njegovih romana nisu bili loši. Kako rekoše, u pitanju je bilo samoubistvo.

-E pa ja mislim da nije! Mislim da ga je neko ubio, a znam i ko. Ljubavnik moje mame, dripac od 32 godine, Doris Kaleti.

-Čekajte malo. Izgleda da ste previše čitali kriminalističkih romana. Imate li neke dokaze za vaše tvrdnje.

-Imam! Sam je napisao oproštajno pismo pošto se uvukao u vikendicu i ubio ga, a sve to zbog testamenta koji je ostavio moj tata u slučaju da umre. U pitanju su velike pare, Čede Pitersone, i on ih je sad dobio. Moja mama misli da je stvarno zaljubljen u nju, i mrzela je mog oca, pa je prihvatila to zlodelo.

-A kako mislite da je upao u vikendicu? Nije bilo nikakvog znaka provale niti ičega sličnog.

-Pa moja mama mu je dala rezervne ključeve! Molim vas, detektive, pomozite mi da osvetim ubistvo mog oca.

Čed Piterson otpi malo kafe i zapali cigaretu. Kiša je dobovala po prozoru dok je Ivana spremala još jednu kafu.

-A šta je sa oproštajnim pismom?

-Sigurno ga je napisao pod prisilom, ili ga je jako dobro falsifikovao.

Čed Piterson je neko vreme razmišljao, pa upalivši cigaretu opuškom pređašnje obrati se Loli.

-Pomoći ću vam, Lola. Kako ste saznali da se Dragana i taj Doris viđaju?

-Kad smo bili u bioskopu, primetila sam kako se drže za ruke dok je moj tata spavao tokom filma. On je neki modni fotograf. I bilo je drugih slučajeva.

-Znate li gde stanuje?

-Na Karaburmi.

-Dobro. Pratiću kretanje vaše majke tokom sledećih dana i obaveštavaću vas o istrazi. Ako je sve ovo istina, morate i vi da se pazite.

-Hvala vam, Čede Pitersone.

Lola izađe iz kancelarije ispraćena Ivanom.

-Lepa je ova mala, a?

-Jeste. Ali lepota mi sada nije na pameti. Jako mi je potrebno pivo, Ivana.

-Ne smeš, doktor ti je rekao...

Čed Piterson pogleda kroz poluotvoren prozor na sivu magluštinu ispunjenu kišom i jakim vetrom dok je Lola odlazila na motoru.

Spustio se liftom i na brzinu ušao u dodge charger. Pokrenuvši ga, skliznuo je sa parkinga na ulicu i odvezao se do Konjarnika. Crni bmw je još uvek bio parkiran pa je privatni detektiv iskoristio priliku i postavio prislušni uređaj ispod automobila, pa onda, uveren da je Dragana na poslu kako mu je Lola rekla, popeo se do šestog sprata zgrade i Lolinim ključem otključao vrata. Ušavši u stan, stavio je još jedan prislušni uređaj, ovaj put ispod stare police za knjige. Potom se vratio u Dodge Charger i otišao na Karaburmu. Tamo je bio parkiran auto Dorisa Kaletija, modnog fotografa, crveni alfa romeo. Pristavio je prislušni uređaj i na njega pa se popeo do njegovog stana i obivši ga kalauzom ušao unutra.

Stan je bio dobro opremljen, pun umetničkih fotografija zgodnih devojaka u modnoj odeći. Pristavio je i tu prislušni uređaj, ispod frižidera. Dok se spuštao stepenicama jer je lift bio u kvaru primetio je lepuškastog mladića crne kose u crnoj jakni kako se penje. Dok je ulazio u Dodge Charger bio je siguran da je to Doris Kaleti. Odvezao se nekoliko ulica dalje i čekao, ispijajući kafu i pušeći cigarete. U blizini je bila fast food prodavnica, pa je kupio jedan giros. Slušao je šta se dešava u stanu Dorisa Kaletija. Kroz nekoliko momenata čuo je zvono na vratima, pa otvaranje. Usklici ljubavi, pozdravi. Pa onda i dokazi za zločin.

-Dobro smo ovo izveli, Dragana. !00 000 evra, zamisli.

-Jesmo, ljubavi. Samo imam neku strepnju...šta ako nas uhvate...

-Nemoj ništa da se brineš. Ovo je savršen zločin.

Čed Piterson se udaljio sa Karaburme i pozvao Lolu. Upravo je izlazila iz škole pa su se našli kod sportskog centra 'Milan Gale Muškatirović' gde su razni sportisti trenirali, a momci dizali tegove.

-Imam sve dokaze na snimku, Lola, proslediću ih policiji. Mislim da će uspeti..samo ne znam šta će sa tobom biti.

-Mogu da radim kod tebe kao čistačica, Čede. Oduvek sam sanjala da radim kod privatnog detektiva. 

Čed Piterson je zaćutao videvši crveni alfa romeo kako im se približava strahovitom brzinom. Potom se začuše pucnji.

-To je Kaleti, Lola. Sagni glavu. Sigurno je pronašao prislušni uređaj i shvatio šta se dešava.

Čed Piterson zaokrene 180 stepeni i propusti Kaletija koji se zabi u kantu za smeće. Pripucao je nekoliko puta, razbivši mu stakla i ranivši ga po desnom ramenu.

Potom je izašao i pozvavši policiju, prišao Dorisu Kaletiju koji je sedeo za volanom poluonesvešćen. Nije znao šta će se desiti na sudu, da li će prihvatiti nezakonito prisluškivanje i upad u stan, ali nije ga ni toliko zanimalo. Jedino mu je bilo žao mrtvog Mihajla Piščevića.