U prostoriji za zaposlene psihijatrijske bolnice čuo se nepristojan, glasan uzvik.
-Terapija!
Dižući se iz rasklimatanih kreveta starih 50 godina, ustajali su pacijenti sa flašicama vode i poređali se u red blizu takozvane trpezarije. Bila je to večernja terapija. Za razliku od soba za pacijente, prostorija za zaposlene je bila mnogo lepše uređena, sa kožnim foteljama, kompjuterima, i ormarićima sa pićem. Preko puta nje nalazio se i toalet za zaposlene, koji je takođe bio u mnogo boljem stanju nego onaj namenjen pacijentima.
Jedan od pacijenata se jedva držao na nogama, mršavog tela i istrulelih mišića. Izgledao je kao da je već nekoliko meseci u aušvicu.
Drugi pacijent je spavao u sobi komiran. Nije mogao da se probudi i sestra je zamolila mladića pacijenta da ga probudi.
-Ne mogu da ga budim, rekao je mladič.
Crnokosa kurvetina se začudila.
-Šta si ti ovde, neka princeza?
Mladić nije ništa rekao. Otišao je do kupatila da opere zube. U prolazu je osmotrio plavokosu psihijatricu kako nasmejana ide u susret drugoj sestri.
-Udajem se ovog meseca, Nena.
-Jao, super.
Mladić je ostao bez reči na takav bezobrazluk.
Primivši terapiju od dežurne sestre, neko vreme su sedeli u prostoriji namenjenoj pacijentima za odmor i relaksaciju. U njoj se nalazio rasklimatani sto, nekoliko ofucanih stolica i televizor. Bio je tu i sto za igranje stoni tenisa. Neki pacijenti su sedeli stondirani i pušili cigarete, a neki su sedeli okupljeni oko stola i gledali utakmicu svetskog fudbalskog prvenstva. U daljini se čula muzika iz okolnih zgrada, dopirući kroz prozore zaštićene rešetkama kako ne bi neki pacijent odlučio da skrati sebi muke.
Bilo je prošlo pola sata i kuvarica je pozvala pacijente na večeru. Pacijenti, već ogladneli uputiše se u trpezariju. Trpezarija je takođe služila i kao mesto za primanje posetioca bliskih pacijentima. Debela kuvarica je izručila splačine iz ogromnog lonca u tanjire i položila ih na stolove.
Pacijenti halapljivo pojedoše splačine pa se uputiše ka svojim sobama na spavanje. Morali su tačno na vreme da krenu, jer je raspored u bolnici bio veoma strog. Takođe su morali da budu ljubazni i nameštaju prljave krevete svakog jutra kad bi matore psihijatrice dolazile na vizitu.
Jedan od pacijenata je odlučio da provede neko vreme uz knjigu u trpezariji, pa je skuvao kafu u kupatilu. Za razliku od zaposlenih u bolnici pacijenti su morali da sipaju vruću vodu iz lavaboa u smrdljivom kupatilu u plastičnu čašu i sipaju kafu u nju.
Načelnica bolnice se spremala da ide kući. Prošavši preko trpezarije ugledala je mladića sa knjigom u rukama. Čitao je krimi roman kad jaganjci utihnu.
-Šta čitaš ovo.
-Sviđa mi se.
-Ne možeš sad da čitaš. Idi na spavanje.
Načelnica se uputi dalje kroz dugački hodnik do izlaza za zaposlene. Sklopivši knjigu mladić pomisli kako je sigurno uzdrmao taj naslov, jer je znala kakvim se monstruoznim poslom bavi. Bila je tu reč o identifikaciji. Otišao je na spavanje smestivši se u nezgodni krevet među šestoro drugih pacijenata. Jedan od njih, visoki momak dobre naravi, pitao ga je da li ima čokoladicu. Mladić je izvukao jednu i dao mu je, a ovaj je njemu dao cigaretu.
Pacijenti su ubrzo zaspali, a dežurni medicinski radnici su morali da nekako provedu noć u bolnici.
Sedeći u prostoriji za zaposlene dosađivali su se. Pogotovo plavokosa sestra Irena. Surfovala je internetom gledajući egzotične lokacije.
Goran i Maja su već dosta vremena proveli u noćnoj smeni i prilično lepo su se slagali. Vremenom su se zbližili i potajno se ljubakali. Naravno, van radnog vremena su se jebali i levo i desno, ali ih je ove noći uhvatila velika uspaljenost, pa nisu mogli da izdrže. Maja je proturila gram spida za nju i Gorana. Takođe je donela i flašu vina. Goran je kod sebe imao dve tablete ekstazija.
-Šteta što ovi paćenici ne dobijaju malo spida i eksera, smejao se Goran.
Plavokosa sestra Irena je zaspala na širokom kožnom kauču. Iskoristivši priliku, Goran i Maja pošmrkaše spid, progutaše eksere i zalivši sve to vinom, skinuše se goli nasred prostorije. Ispružen na kauču raširenih nogu Goranov kurac je štrčao kao mladi bor na mesečini. Maja mu ga je gutala iz sve snage, milujući mu jaja i oblizujući mu glavić. Kurac mu je bio tvrd kao kamen. Okrenuvši se, opkoračila ga je i počela da se nabija na kurčinu. Nije htela da brzo svrši, pa je polako mešala dupetom po kiti. Goran je držao za bokove i čvrsto je stiskao na kurac. Odlagali su sve dok nisu mogli da izdrže. Osetivši grčenje kite Maja se podigla i okrenuvši se kleknula kraj njegovih nogu uhvativši mu glavić tankim crnim usnicama. Štrcao je spermu u njena usta koju je ona halapljivo gutala.
-Mmm...što ti sperma ima ukus spida, dragi...
U odeljenju za primanje sos poziva dežurna sestra, debela kurva ružnog lica posmatrala je slike njenog jebača odbijajući pozive jedan za drugim.
Razbijeni od spida, eksera i vina Dragan i Maja su ležali na širokom kožnom kauču pušeći lucky cigarete.
Iz jedne od bolesničkih soba začuo se jezivi jauk. Bio je to neki pacijent koji je imao jednu od svojih uobičajenih epizoda. Neko vreme je proveo na ratištu u hrvatskoj i nikako nije mogao da se smiri. Već neko vreme su planirali da ga premeste u padinsku skelu.
Dragan začuvši jauke unervozio se.
-Joj, jel to opet onaj ludak.
-Sad ću ja da ga smirim, reče Maja.
Prošetala je do ormarića sa inekcijama. U pitanju je bila standardna doza torazina. Mada, pomislila je, biće ovom ludaku potrebno malo više, pa je uzela dvostruku dozu. Teturajući se odvaljena od droge, kite i alkohola prišla je sobi gde je pacijent ležao.
-Sad ćeš ti da spavaš kao bebica, Spasoljube.
Maja mu dade konjsku dozu torazina.
Spasoljub se smirio i ubrzo zaspao. Jedan drugi pacijent je pokušavao nešto da čita u susednoj sobi pod svetlom mesečine, međutim od lekova mutio mu se vid, pa je odustao.
Prošla je noć nekako u miru i ujutru su pacijenti posle terapije doručkovali. Međutim Spasoljub nikako nije mogao da se probudi.
Stigla je i druga smena medicinskih radnika puštajući noćnu da ide kući. Sedeći u automobilu, Dragan i Maja su neko vreme ćutali.
-Jeli, Majo, da nisi ti malo preterala sa onom inekcijom. Ne sećam se baš dobro te noći. Mnogo smo se razbili.
-Ma biće u redu. Uostalom koga zabole, reče i pokrene auto.
Već se bližilo vreme vizite i Spasoljubova tetka je ušla u ludnicu. Pokušala je da probudi momka, ali ovaj nikako nije mogao da ustane. Prišao joj je dnevni radnik mršave figure i još jedan, malo deblji. Posle nekoliko trenutaka utvrdili su da je mrtav. Spasoljubova tetka je bila besna.
-Ko je ubio Spasoljuba. Pozvaću policiju.
-Molim vas, gospođo. Sačekajte malo.
Pojavila se i načelnica bolnice. Dugo joj je trebalo da stigne zbog haosa u saobraćaju izazvanog požarom u urgentnom centru i institutu za onkologiju. U dnevnom boravku ludaci su slušali uobičajeno polučasovno predavanje doktorke Drage.
Odveli su mrtvog Spasoljuba na toksikološku analizu i utvrdili da je umro od prevelike doze antipsihotika.
Načelnica je nešto šaputala glavnom doktoru.
-Ako se ovo pročuje...hmm..
-Biće teško zataškati.
Načelnica je povukla rub svoje uniforme.
-A baš smo trebali da dobijemo nov kožni kauč u kancelariji. Onaj je već istrošen pomalo....
Neobeleženi policijski automobil parkirao se pred ulazom ludnice. Iz njega je izašao detektiv u sivom kaputu sa šeširom na glavi. Prohladno popodne i jaki vetrovi raznosili su jesenje lišće svud naokolo. Detektiv povuče krajeve okovratnika pomalo se tresući dok je ulazio u tu zlu građevinu.
Osmotrivši dežurnu sestru i debelog radnika popeo se do odeljenja gde je sinoć umro Spasoljub.
Ubrzo za njim stigla je i policajka Nataša. Bolesnici su ležali u sobama posle ručka, dok su neki igrali stoni tenis. Nisu se mnogo uzbuđivali zbog smrti Spasoljuba jer je svima išao na živce, što ne bi baš bilo ispravno reći jer su im živci već odavno bili otkinuti. Uglavnom, bili su stondirani.
Načelnica je sedela na fotelji u kancelariji.
-Dobar dan, detektive.
Premestila je nogu na drugu stranu i zapalila cigaretu.
Spasoljubova tetka je svo vreme kukala i molila detektiva da pronađe ubicu njenog rođaka.
-Ne brinite, gospođo, umirivala ju je Nataša bacajući otrovni pogled ka načelnici.
-Ko su bili dežurni prethodne noći? Prema toksikološkim analizama umro je tokom noći.
-Vidim da ste veoma obavešteni, detektive, reče načelnica izbacujući veliki oblak dima i premestivši nogu sad na drugu stranu. Za trenutak su joj se videle gaćice. Iako u pedesetim godinama, još uvek je bila zgodna, što se ne može reći za mnogo mlađe devojke.
-Pa, reći ću vam. Irena, Goran i Maja. Sad su kući, verovatno spavaju.
Nataša prostreli pogledom načelnicu.
-Jeste li je vi ubili.
-Nemojte molim vas. Otišla sam kući malo posle devet uveče.
-Neko od pacijenata.
-Ne verujem. Niko od njih nije imao pristup antipsihoticima.
Detektiv se nasmejao na te reči.
-A ko ih ima onda, pitam se.
-Pa mi, psihijatri, naravno.
Ispred ludnice je došao kombi pun svakakvih droga, antidepresiva, antipsihotika, stabilizatora, sedativa.
Detektiv je malo prošetao hodnikom odeljenja ludnice. Pacijenti su ga posmatrali sa zanimanjem. Prošavši hodnikom ugledao je kupatilo gde su se pacijenti umivali i kupali. Potom se vratio do kancelarije načelnice.
-Recite mi, načelnice, koliko ova ludnica postoji.
-160 godina.
Detektiv izvadi iz kaputa nekoliko fotografija. Više za sebe nego za nju, pregledavši ih vrati ih u kaput.
-I za svo to vreme niste uspeli da napravite pristojno okruženje za pacijente.
-Morate imati na umu..khm...imali smo važnijih poslova...
-Važnijih poslova.
Detektiv izvadi cigaretu i zapali je plavom šibicom.
-Hoćete reći, pacijenti su za vas stoka. Je li tako.
-Tako nekako. Uostalom, setite se reči čuvenog psihijatra, mog velikog uzora. Slabi bivaju odbačeni i na svaki mogući način moraju biti eliminisani.
Nataša je sad obišla detektiva i naslonila se na sto načelnice.
-Pozovite radnike iz noćne smene na razgovor.
Dok je načelnica obavljala pozive, detektiv je izašao iz ludnice da udahne malo prljavog vazduha. Za trenutak nije osetio bitnu razliku između ludnice i spoljašnjeg sveta. Spustivši se niz puteljak kroz parkić dnevne bolnice prošetao je malo zemljištem ispunjenim drvećem blizu doktorove kule. U daljini se nazirala velika šuma. Nekoliko vrana je letelo po nebu kreštajući. Tamno sivo nebo nagoveštavalo je strahovitu kišu.
---
Goran, Maja i Irena stigli su za pola sata do ludnice. Ušli su u odeljenje i seli na kauč blizu načelnice. Nataša je oslonjena o zid posmatrala osumnjičene.
Osetivši se rasterećen šetnjom između doktorove kule i dispanzera stigao je i detektiv. Sad je prostorija za zaposlene postala soba za ispitivanje.
-Ko je od vas troje ubio sirotog Spasoljuba, pitala je Nataša.
Osumnjičeni su ćutali.
-Bolje da pričate ovde nego u stanici, rekao je detektiv.
Pogledavši se, Goran i Maja se okrenuše Ireni pa uperiše poglede ka detektivu i Nataši.
-Bila je to Irena. Sasvim sam siguran. Ja sam dremao, ali sam za trenutak ustao i kroz polutamu video kako ubrizgava inekciju Spasoljubu.
-Zašto lažeš, džukelo. Pa ja sam spavala te noći. Znate, detektive...
-Tišina, droljo. Svi ste vi fukse i ološi. Dajete ovim sirotanima otrove umesto kokaina i heroina. Kako vas nije sramota.
Nataša je stavila ruku na rame detektiva smirivši ga.
-Nego, šta si htela da kažeš, Irena, upita je Nataša.
-Samo zucni, zapreti joj Goran.
-A ti samo mene lažno optužuj, džukelo. Dakle, Goran i ova mala gadura su neko vreme u vezi. Mislim da uzimaju i droge. Sasvim je moguće da su se nadrogirali te noći i ne znajući šta rade, ubili jadnog Spasoljuba.
-Je li to istina, upita detektiv.
Goran je ćutao. Maja je besno gledala Irenu.
-Od koga nabavljaš drogu.
-Nisam dužan da vam to kažem.
Detektiv pogleda u čudnu sofu na kome je stajala torbica načelnice.
-Čemu služi ova sofa.
-A, pa tu smeštamo pacijente ako im pripadne muka, znate...
-Pa što onda držite torbicu na njoj.
Načelnica je ćutala. Detektiv, okrenuvši se ka klozetu za zaposlene, pređe rukom preko čela.
-Lep klozet imate.
Potom se okrene načelnici.
-Briši odavde, droljo. I nemoj više da se pojavljuješ na hepi televiziji.
Načelnica uze torbicu i izađe kroz službeni izlaz. Bilo je tu još nekoliko fuksi psihijatrica, ali i one su brzo otišle.
Goran nije mogao više da izdrži.
-Maja je napravila grešku. Nadrogirali smo se priznajem, jebali se te noći.
-Đubre izdajničko. Urnisaću te.
-Nemojte biti grubi prema njoj. Mlada je ipak. Greškom je dala preveliku dozu Spasoljubu.
Nataša stavi lisice Maji i Ireni. Detektiv stavi lisice Goranu.
-Hej, pa šta ja imam sa tim.
-Saučesnica si u zločinu, Irena.
Nataša ode do odeljka sa špricevima. Skinuvši trenerku Ireni, zabola joj je inekciju u dupe, potom Maji, pa Goranu.
Izvadivši inekciju Goranu iz dupeta dunula je u nju kao kakav pištolj koji je skoro ispaljen. Iskoračivši napravila je mesta detektivu.
Stondirani radnici bolnice bili su naslonjeni na radni sto načelnice. Skinuvši im gaće, detektiv izvadi kurac i nabije ga Ireni u dupe. Nabijao je neko vreme pumpajući je dok nije svršio. Prodrkavši ga malo, ponovo ga je nadrkao i nabio Maji u dupe. Nju je jebao malo duže, jedno petnaestak minuta, pa joj špricnuo u šupak. Goran je bio lep dečko i skoro je mogao da prođe kao devojka pa je i njega nabio.
Ispišavši se u klozetu, zajedno sa Natašom poveli su troje krivaca u policijsku stanicu na odsluženje kazne.
