Slika

 

1.

U garaži tržnog centra 'Ušće' bio je parkiran beli automobil marke duster. U njemu je sedela žena dvadesetih godina. Nosila je zelenu jaknu i crne pantalone.

Iako je bilo hladno novembarko veče, ženi je bilo prijatno jer je sa nestrpljenjem očekivala projekciju novog filma priznatog srpskog reditelja.

Nekoliko metara udaljen stajao je momak u crnoj kožnoj jakni i osmatrao devojku kako izlazi iz auta, pritajen iza kombija.

Bio je 26 novembar što devojci nije uopšte značilo, ali momku itekako jeste.

Garaža je bila pusta osim nje i momka u prikrajku, što nije bilo čudno s obzirom na minuli rad poštovanog reditelja. U pitanju je bio neki krimi film.

Dok se devojka udaljavala od automobila začula je nečije korake iza nje. Bili su skoro nečujni, ali svojim izoštrenim sluhom ipak ih je opazila.

Momak je izvadio iz džepa jakne crnu maramu i obuhvatio je njime devojčin vrat, brzo pritiskajući rukama stvarajući jak obruč.

Devojka je pokušala da se odbrani noktima cepajući maramu ali bez mnogo uspeha. Kroz nekoliko trenutaka pod pritiskom se ugušila. 

Momak je olabavio maramu i pustio da devojka padne na pločnik garaže. Potom se udaljio iz garaže i produžio kroz masu ljudi ispred tržnog centra.

---

Radnik obezbeđenja primetio je mrtvu devojku kad se vratio sa pauze. Ležala je na pločniku sa bioskopskom kartom u desnoj ruci. Po vratu su joj se mogle videti crvene mrlje. Odmah je pozvao policiju.

Policijski auto je brzo stigao do mesta zločina i okupljeni ljudi ispred tržnog centra ušće pitali su se šta se zbiva. 

Izlazeći iz automobila detektiv je ušao u tržni centar i spustio se do garaže gde je ležalo telo mrtve devojke. 

Pogledavši radnika obezbeđenja i devojku, počešao se po bradi i izvadio cigaretu iz kaputa. Potom je kleknuo kraj mrtve devojke. Bilo je očigledno da je zadavljena nekim konopcem ili maramom. Sa interesovanjem je posmatrao automobil marke duster za koji je bio siguran da je pripadao pokojnoj devojci.

---2. 

U čitaonici gradske biblioteke sedela je žena sa knjigom u rukama. Bila je to neka studentkinja koja se spremala za ispit. Već sat vremena je naporno čitala udžbenik iz psihopatologije. Osetivši se umorno odlučila je da prekine sa čitanjem i malo prošeta po hodnicima biblioteke.

Devojka je pomalo bila amaterski fotograf i jako je volela da svojim glomaznim fotoaparatom hvata zanimljive fotografije.

Zastavši na drugom spratu pogledala je kroz otvoreni prozor na predeo ispunjen ljudima koji su šetali. Padala je kiša i nekako joj se taj prizor učinio zanimljivim za svoju kolekciju fotkica. Izvadivši fotoaparat škljocnula je njime na izabrani predeo i zadovoljna vratila ga u kožnu torbu koju je nosila. 

Udžbenik iz psihopatologije je još stajao na stolu u čitaonici.

Pripišalo joj se pa je otišla do klozeta gradske biblioteke. Dok je obavljala nuždu razmišljala je da li će uspešno proći ispit. 

U trenutku dok je navlačila gaćice vrata klozeta su se otvorila i tip u beloj majici je ispalio hitac u njen stomak iz pištolja sa prigušivačem.

Sirota devojka se zabila zamalo polomivši klozetsku šolju.

---3. 

Žena u četrdesetim godinama je bila teška alkoholičarka. Očajno joj je bilo potrebno piće pa je nestrpljivo otišla do podruma pića koji se nalazio nedaleko od njene zgrade. Momak u prolazu koji je šetao psa pomislio je kako je ta oronula žena teško propala od alkohola, iako je imala vrlo lepe usne. 

Kupila je flašu votke i sela na klupu polako je ispijajući. Nekoliko gavranova lebdelo je tog jutra iznad parka kreštajući. 

Ispivši votku, zapalila je cigaretu. Nije imala više para za piće pa je malo prošetala parkom teturajući se. Na igralištu derišta su se penjala po toboganima i igrala se lopte. 

Momak u plavoj jakni ostavio je flašu votke pored klupe na kojoj je sedela alkoholičarka i potom nastavio da šeta ulicom gubeći se u maglovitom jutru.

Napravivši krug oko parka alkoholičarka se vratila do klupe u kojoj je ispila votku i primetila još jednu flašu. Bila je zadovoljna na ovom poklonu pa je sela da pije. Ispivši flašu zapalila je cigaretu i zadovoljno se smeškala. Međutim ubrzo joj je pozlilo. Pokušavši da ustane, zamalo je pala na beton, međutim nekako je uspela da se dovuče do zgrade. Ispred stana osetila je teško probadanje i pala na mestu mrtva.

---4. 

Debela plavokosa devojka otišla je do knjižare Laguna da kupi novi roman njene omiljene spisateljice Vedrane Rudan. Bilo je kasno veče i knjižara se za nekoliko minuta zatvarala pa je žurila.

Kupivši roman zadovoljno je izašla iz knjižare uputivši se sporednom ulicom. Došla je do ugla kad joj se isprečio mladić u crvenom kaputu. Uhvativši je za glavu nalupao je nekoliko puta o zid zgrade. Potom je ubacio u kontejner i nastavio dalje.

---5. 

Pozorište Madlenijanum spremalo se za novu predstavu istaknutog pozorišnog reditelja. Glumci i glumice uvežbavali su više puta tekstove i očekivali su velike ovacije od nestrpljive publike koja se natrpala ispred pozorišta te hladne novembarske večeri.

Među njima je bila i žena crne kose u četrdesetim godinama. 

Posetioci su krenuli ka ulazu i smestili se na sedišta nestrpljivo očekujući da predstava počne. Pozornica je još bila u mraku. Kroz nekoliko trenutaka svetla su se upalila i jedno po jedno akteri su izašli na pozornicu. U pitanju je bila adaptacija jednog krimi romana i kad se zavesa spustila prema tapšanjima publike glumci i glumice zajedno sa pomoćnim osobljem osećali su da im je prijala. Iscrpljeni otišli su u prostorije da se odmore.

Jedna kostimografkinja dočekala je mladog glumca koji je igrao glavnu ulogu i pomogla mu da skine kostim. Potom mu je popušila kurac.

Zadovoljna predstavom starija gospođa u crnoj bundi izašla je iz madlenijanuma i krenula gospodskom ulicom kući. Prelazeći ulicu za trenutak je opazila crni automobil koji je jurio prema njoj 150 km na čas pre nego što je pregazio. Zakočivši, ubacio je u rikverc i pregazio jadnu ženu još jednom, pa projurio dalje kroz gospodsku izlazeći na glavnu.

---6. 

Ispred muzičke škole Dr Vojislav Vučković mlada devojka Ana obučena u crnu jaknu i crne pantalone stajala je čekajući da počne njen čas pevanja. Hladna decembarska noć mrsila joj je crnu kosu. Na levom obrazu imala je ožiljak koji je dobila kad ju je majka opržila peglom dok je bila mala. Pogledavši na sat nije više mogla da čeka pa je ušla u školu ostavivši njenog psa na povocu. 

Učiteljica pevanja je imala mnogo problema sa ovom curom jer joj glas ipak nije bio na nivou. Bila je to zgodna žena skladne građe i crvene kose.

-Moraš malo bolje da se hraniš, malo povrća da jedeš.

Devojčica je postiđeno gledala u svoje cipele.

-Hoću nastavnice.

Dok je čas trajao ispred škole sedeo je na klupi mladić u sivoj jakni. Noć se teško spustila na ulice i bio je ogrnut teškim mrakom. Zadovoljno je slušao glasove i muziku koja je dopirala iz škole. 

Posle sat vremena učenici su izlazili iz škole vraćajući se kućama, neki sa roditeljima a neki sami. Ana se vraćala sama pokupivši svog omiljenog ljubimca. Mladić je ustao sa klupe i počeo da je prati sa bezbedne udaljenosti. Nosio je kožne rukavice.

Mlada Ana koračala je ulicom ispunjenom sa obe strane dugačkim drvećem i svetiljkama. Tapkao je britvom po jakni nekoliko puta. Devojka se okrenula i pogledala ga. Za trenutak joj se učinio poznatim, kao da ga je negde već srela. Dugo je bila sama i momak joj se svideo. Prilazeći joj držeči britvu iza leđa stao je centimetar iznad nje.

-Čuo sam te kako pevaš tamo gore. Ona nastavnica nema pojma.

-Hm..hvala ti...

-Međutim, mislim da će ti glasne žice biti mnogo bolje nakon ovog...

izrekavši to izrezao joj je grlo britvom i ostavio je da leži na betonu dok je nastavio dalje. Ulične svetiljke su polako sijale sve jačim sjajem dok se mladić gubio u pomrčini noći, a devojka je ležala osvetljena dok joj je krv šikljala iz vratne žile.

---7.

Detektiv zadužen za lanac ubistava počinjenih u kratkom vremenskom roku od 26 novembra do 19 decembra dugo je radio na tom slučaju. Da li je u pitanju bila neka zapetljancija oko droge ili su ubistva bila počinjena nasumično bez ikakvog motiva, pitao se. 

Nije bio siguran ni da li se radilo o istom počiniocu jer je u svakom ubistvu prema tragovima koji je policijski aparat prikupio izgledalo da je tip drugačiji. Međutim, moguće je da se ubica prerušio tokom svakog izleta. Otisci cipela i ostali dokazi prikupljeni sa mesta zločina takođe nisu ništa pomogli.

A otrov koji je iskorišćen prilikom ubistva alkoholičarke mogao se kupiti u svakoj apoteci u gradu.

Detektiv se digao sa stola i prošetao po prostoriji ispunjenoj policajcima koji su tipkali na kompjuterima i ispijali kafe. Izašao je na svež vazduh i zapalio cigaretu. 

Uhvatio se za jedini siguran trag koji je imao a to je bio automobil marke bmw crne boje registarske tablice 666-555 koje su snimile policijske kamere u tom delu grada.

Preko svojih doušnika doznao je da se radi o automobilu koji je često puta bio iskorišćavan tokom pljački menjačnica i zlatara. Međutim, više puta mu je promenjena boja i oblik tako da je teško bilo ući mu u trag. 

Odlučio je da pođe do automehaničarske radionice gde je radio njegov stari poznanik koji je pre izvesnog vremena služio kaznu u zatvoru zbog krađe automobila. Učinio mu je uslugu jednom pa je očekivao da će mu uzvratiti.

Ulazeči u automehaničarsku radionicu osetio je miris dizela i istrulelih guma. 

Pognut nad automobilom mladi automehaničar popravljao je auspuh stare tojote korole.

Bio je zaokupljen poslom pa nije primetio detektiva koji je stajao ispred njega. 

Detektiv zapali cigaretu i momak se okrene.

-Ćao drugar.

Momak ostavi alat i podigne se.

-Oh, ćao druže.

-Verujem da si čuo za onu...khm...nezgodu u zemunu. Možda bi mogao nešto da mi kažeš o crnom bmw-u.

Momak je uzeo prljavu krpu sa stola i obrisao lice njom.

-Pripada nekom tipu, Marko Tomanović se zove mislim.

-Hvala ti.

-Nemoj da mu kažeš samo...

Detektiv se nasmešio.

-Ništa se ne brini.

Izašavši iz automehaničarske radionice uputio se ka mestu stanovanja Marka Tomanovića. Bio mu je poznat taj lik tokom nekadašnje istrage, i vrlo brzo je stigao do njega.

Marko Tomanović je sedeo u stanu i gledao tv. Pušio je marihuanu i pio pivo. Začuvši kucanje na vratima, otvorio je i ugledao detektiva.

Pustio ga je da uđe i seo natrag u fotelju. Detektiv je stajao ispred njega.

-Šta možeš da mi kažeš o crnom bmw-u iskorišćenom tokom ubistva ispred madlenijanuma.

-Nije to ničiji bmw. A nisam ga ni vozio te večeri.

-Kome si ga pozajmio.

-Nekom liku, Lazaru. Nešto mu je trebao valjda.

-Gde živi.

Mladi gangster mu dade adresu. Detektiv se zahvali i pođe ka odredištu. Putujući razgledao je ljude koji su se spremali za novu godinu i ukrašene bandere i zgrade.

Bila je to stara kućica od crvene cigle okružena dugačkim brezama. Vrata su bila otvorena. Detektiv uđe u zadimljenu sobu punu flaša i pepeljara ispunjenih cigaretama. 

Mladić je stajao ispred detektiva.

-Što si pobio onolike žene, momak.

-Podsećale su me na nekoga.

-Pa si ih zato pobio.

-Da.

Detektiv je izvukao cigaretu i zapalio je.

-Ići ćeš u zatvor zbog ovog dečko.

Detektiv mu stavi lisice i izvede ga iz stana. Ubacio ga je u auto i odvezao se u duboku noć.