Brze pruge

Oktobarsko jutro bilo je puno magle i dima, smoga i ostalih stvari. Prolazeći duž pruge stariji čovek u sivom kaputu nešto je mrmljao sam za sebe. Bio je nameračio da se ubije jer mu je žena umrla juče tako da je ostao sam i nije više imao razloga da živi bez svoje žene. Međutim, nešto mu je privuklo pažnju i sasvim ga odvuklo od samoubilačke namere.

Ispred pruge je ležalo osmogodišnje dete u crveno plavoj jaknici i braon pantalonicama. Stariji čovek u sivom kaputu je kleknuo i osmotrio devojčicu. Plava kosa vezana u rep beživotno je sijala pod teškom maglom oktobarskog jutra. U daljini kružile su vrane kreštajući. Devojćicine čizmice bile su umrljane blatom od jučerašnje kiše. Pogledavši malo bolje devojčicino lice, matori gospodin nije video tragove života na njoj. Tako da je odlučio da pozove policiju.

Dok je čekao da policija dođe sledeći voz je nailazio. U njemu je sedela devojka u sivoj jakni i crvenim pantalonama. Baš se vraćala kući posle jebačine sa dečkom. Voz je zastao kao što je bilo uobičajeno puštajući kolonu automobila da prođu. 

Matori gospodin je stajao iznad tela devojčice čuvši sirene policijskog automobila iza sebe.

Policajac je izašao iz automobila. Bio je to obični policajac koji se odazvao na poziv starog gospodina. Polako je prišao starom čoveku i prošavši ispred njega ugledao leš. Okrenuo se matorom gospodinu. Bio mu je sumnjiv nekako.

-Kako ste je našli ovde.

Matori gospodin se nakašljao. Izvukao je maramicu iz kaputa i obrisao lice.

-Khm..malo sam šetao duž pruge, znate...i tako sam je video.

-Tako ste je videli.

Miloje je ćutao.

-Valjda ne mislite da sam je ja ubio, pozorniče. Pa to je nečuveno.

-Ne mislim ja ništa. 

Mladi pozornik ipak nije bio dorastao ovom teškom slučaju, pa je pozvao pojačanje. Ubrzo je došao još jedan policijski auto.

Iz njega je izašao detektiv. Izvadivši cigaretu iz jakne zapalio je i došao do mesta gde su stajali Miloje i mladi pozornik. Zapalivši cigaretu, ispustio je veliki oblak dima.

Mladom pozorniku se činilo dok se dim cigarete dizao i dok je gledao telo kao da se duša malog deteta dizala u crno sive oblake.

Ubrzo su stigla kola hitne pomoći truckajući po neravnom putu. Jutro se već razbistrilo i dan je iako hladan i mračan ipak davao obećanje zanimljivih događanja.

Stigla su i još jedna kola sa ekipom forenzičara i ostalih gamadi.

Dok su obavljali uviđaj detektiv je obišao prugu i bacio pogled po tankoj liniji ispunjenoj sivom svetlošću. Tragovi bledog sunca su se polako pojavljivali.

Nataša, sedeći u automobilu izašla je i pridružila se detektivu.

-Sasvim neobičan slučaj kolega.

-Mda.

-I to u ovom mirnom mestu.

Ekipa je obavila uviđaj. Mlada forenzičarka prišla je Nataši i detektivu.

-Ova devojčica je silovana više puta. Međutim, još nismo utvrdili uzrok smrti.

Detektiv je ugasio cigaretu i udahnuo.

-Hmm...dobro, dr. Stamenkovski će se time pozabaviti.

Nataša se okrenula i dok su odnosili devojčicu u kola hitne pomoći pomislila je kako je veoma tužno umreti na takav način.

-Meni je nje jako žao.

Detektiv se okrenuvši pošao natrag i ušao u kola. Nataša uđe i sede pored njega.

-Ekipa je pronašla rukavice male Andree u polju kukuruza. 

-Hmm...idemo tamo da vidimo.

Auto se pokrenuo. Brzo su stigli do polja kukuruza gde su raštrkani policajci kružili upaljenih baterijskih lampi. Pažljivo ubacivši rukavice u kesu za dokaze, pronašli su i kapu koju je pokojna Andrea nosila. 

Ubrzo je došla i Andreina majka automobilom marke opel. Izašavši iz njega potrčala je i pokušala da oduzme kapu i rukavice od policajaca. Plakala je.

-Moja mala Andrea...moje zlato...

Detektiv okrenuvši se uplakanoj ženi udaljio je od policajaca. Senka sumnje spustila se na njegove oči. 

Suzana je počela da se trese. Detektiv je uhvati i opali joj nekoliko šamara. Ugurao je u automobil i zajedno sa Natašom dao joj tabletu za smirenje. 

Suzana popivši tabletu malo se smirila.

Detektiv je zapalio cigaretu. 

-Suzana, da li ste znali šta je vaša ćerka radila prethodne noći.

Žena je ćutala.

-Još jednom vas pitam.

Suzana se sad promeškoljila u sedištu policijskog automobila. Nije joj bilo prijatno. Autobusi 704 i 707 su bili otkazani neko vreme.

-Ja...bila sam kod druga na novom beogradu. Ostavila sam je samu u stanu.  

-Nije baš lepo od vas da ostavite dete samo u stanu. Izgleda da niste dobra majka, Suzana.

Ožalošćena majka sad je poprimila tvrd izraz na licu. Bilo joj je muka ovog detektiva.

-Puštaj me napolje, džukelo. Hoću da vidim moje dete.

Suzana se bacakala u automobilu ali su vrata bila zaključana. Nataša joj stavi lisice i zapali cigaretu.

-Ko je taj čovek kod koga ste bili.

-Neki moj drugar. Često idem kod njega.

-Kako se zove.

-Miloš Stefanović.

-Ah, jel to onaj što je opljačkao zlataru i nekoliko draguljarnica. Miloš Stefanović.

Detektiv izvadi blok sa beleškama i prevrnuvši nekoliko stranica nađe podatke o Milošu Stefanoviću.

-Miloš Stefanović. Rošavi ga zovu. Mislim da ima još nekoliko nadimaka. Ah evo ih. Mutavi, Ptičica, i još nekoliko njih. Prošle godine je proveo nekoliko meseci u zatvoru, ali su ga pustili zbog nedostatka dokaza. Podebeo dosije ima taj momak.

Sklopivši blok, detektiv uze kafu iz pretinca i otpije.

-A sad mi recite, Suzana. Šta ste imali da tražite kod jednog takvog očiglednog kriminalca.

Suzana se sad malo primirila. 

-Pa često idem kod njega. Šta sad. Prijatelj mi je.

-Prijatelj.

-Jeste.

Detektiv odluči da pusti Suzanu i stavi je pod prismotru. Potom se sa Natašom odvede do Novog Beograda.

---

Dok su detektiv i Nataša išli ka Novom Beogradu, jedan momak je nešto kupovao u cvećari. Vlasnica cvećare ga je čudno posmatrala jer joj je bio sumnjiv. Kupio je buket ruža i stavio ih u kutiju. Izašavši iz cvećare prošetao je kroz obližnju polupraznu pijacu i stavio kutiju punu ruža na štand. Izvadio je ruže iz kutije i razbacao ih po štandu. Potom je iz dugačkog kaputa izvadio sačmaricu.

Nekoliko metara ispred pijace crni automobil čekao ga je upaljenog motora. U njemu je sedeo tip sa cigaretom u desnoj ruci. Tapkao je po volanu.

Stavivši sačmaricu u kutiju za ruže momak je ušetao u policijsku stanicu. Nekoliko pozornika sanjivo su tipkali i ispijali kafe. 

Momak izvadi kutiju. U hodniku za stolom dežurni pandur ga je posmatrao.

-Mislio sam da vam poklonim nekoliko ruža.

Rekavši to izvadio je sačmaricu iz kutije i opalio u pandura. Debeli pandur se pod praskom teške sačmarice zaleteo i pao sa stolice. Krhotine stakla razbacane svud naokolo svetlucale su. Čuvši pucnjeve izletoše još nekoliko policajaca. Ali tip je bio spreman za njih. 

Opalio je još nekoliko puta pokosivši pandure. Zatim je hitro izašao iz stanice i ušao u automobil. Tip za volanom je odjurio velikom brzinom.

Dim iz sačmarice lebdeo je iz izrokane policijske stanice.

-To će naučiti ove džukele da se ne zajebavaju sa Suzanom, reče tip sa sačmaricom dok su izbijali na auto-put.

---

Patolog dr. Stamenkovski primio je malu Andreu u mrtvačnicu. Dete je ležalo na stolu pred njim. Toliko je toga već video da nije pokazao nikakvo osećanje prema mrtvom detetu. 

Obavivši pregled utvrdio je da je mala Andrea umrla usled gušenja. Telo joj je bilo puno sperme.

Odmakavši se od stola gde je mrtva devojčica ležala primakao se prozoru kroz koji je dopirala muzika iz škole za pevanja koja ga je umirivala.

---

Detektiv i Nataša su jurili do bloka 45 gde su verovali da se skriva Miloš Stefanović. Tamo je bila neka karate škola koju je vodio poznanik Miloša Stefanovića. Lepe devojčice učile su se samoodbrani pod čvrstom rukom karate učitelja.

Ušavši u prostoriju devojčice u belim kaputićima prestale su da treniraju karate. Učitelj je bacio pogled ka detektivu i Nataši. Privukao je jednu od svojih učenica ka sebi i pritisnuo je uz bok.

-Dobar dan, detektive.

Detektiv je prorešetao okupljene devojčice dok je prilazio karate učitelju.

-Stari drugar Ilija, karate učitelj. 

Nataša se naslonila na zid prostorije za karate.

-Gde je Miloš Stefanović.

-Mislim da je bio u kockarnici na Konjarniku. Međutim, nisam siguran.

Detektiv se okrenuo ka grupici mladih karatistkinja.

-Ide li lepo treniranje.

Devojčice su poskakivale u belim kaputićima.

Potom se okrenuo ka karate učitelju.

-Mislim da lažeš, Ilija. 

Povukao ga je u stranu.

-Slušaj, možeš da radiš ovim curama šta hoćeš. Ali reci nam gde je. 

Karate učitelj je zadrhtao. Mogao je da sredi detektiva, ali pogled na Natašin pištolj uperen ka njemu odvukao ga je od toga. Izvukavši crni pojas obrisao je znoj sa čela.

-Eno ga tamo u podrumu.

Detektiv i Nataša hitrim korakom spustiše se stepenicama do podruma gde je Miloš Stefanović obitavao. Međutim, mladi krimos nije bio glup pa je bio spreman za njih. Detektiv sa jedne a Nataša sa druge strane vrata podruma zajedničkom akcijom probili su vrata.

Mladi krimos iskočio je kroz prozor i uspentrao se stepenicama do prozora gde su devojčice nastavile treniranje. Probio je prozor i uletevši u karate vežbaonicu projurio pritom gurnuvši nekoliko devojčica.

Detektiv i Nataša potrčali su za njim, ali prekasno jer je već uskočio u auto i odvezao se niz put. 

-Misliš da ćemo uspeti da ga pratimo.

-Ne verujem. Bolje da uposlim onog bezimenog. 

---

Sedeći u fotelji, operativac detektivske agencije dobio je poziv od policije da pronađe mladog krimosa. 

Digavši se iz fotelje obukao se i spustio dole. Krenuo je tramvajem do Bogoslovije. Prethodni slučaj proturivanja izbeglica na naplatnoj rampi ga je iscrpeo, ali posle dovoljnog odmora bio je spreman za novi zadatak.

Bila je tu neka ilegalna kockarnica gde je po svojim informacijama tip za kojim je tragao često svraćao. Ušavši u kockarnicu našao se okupljen tipovima koji su igrali karte i pili žestoka pića. Međutim nije bio tu, pa je izašao odatle i prošetao ulicom zapalivši cigaretu. U trafici je kupio novine i pročitao vesti o tragičnoj smrti male Andree. Šture informacije nisu mnogo govorile, a nisu ga ni zanimale. Proletevši nekoliko strana, sklopio je novine i bacio ih u kantu za smeće.

...

Milošu Stefanoviću je pukla guma na autokomandi. Bio je besan kao ris pa je morao pešice da krene prema Slaviji. Tamo je uskočio u trolejbus pažljivo gledajući oko sebe jer je cela policija bila za njegovim petama. Provozavši se nekoliko stanica sišao je i neko vreme stajao na ulici. Potom je prošetao stotinu metara i ušao u kancelariju advokata, Branislava Braničevića.

Negde u tom času operativac je izlazeći iz autobusa primetio klijenta kako ulazi u zgradu. Prošetavši seo je na klupu u parku i kupio još jedne novine.

Mladi krimos je seo za fotelju u kancelariji prljavog advokata.

-Brano, treba mi pomoć. 

Prljavi advokat premeštao je pečat iz ruke u ruku.

-Ne znam šta da ti kažem, drugar. U gadnom si sosu. Ne mogu više da ti pomažem, izgubiću licencu.

Miloš se nasmejao.

-Daj, bre, stari smo prijatelji.

Advokat je ćutao što je bio znak nepristajanja.

Mladi krimos se digao iz fotelje i opalio hitac u advokata. Mrtvi advokat spao je sa stolice i lupnuo glavom u knjigu krivičnog zakonika.

Potom je izašao iz kancelarije. U hodniku je neka žena čistačica brisala metlom. Spustio se niz stepenice i produžio niz ulicu prošavši park gde je operativac čitao novine. 

Sklopivši novine pošao je za njim prateći ga sa bezbedne udaljenosti.

Mladi krimos spuštao se parkom ispod skc-a gde ga je čekao crni automobil sa dva tipa u njemu.

Ušavši u njega odvezao se niz njemaninu ulicu.

Operativac je morao hitro da reaguje. Ugledao je novinara dnevnog lista kako ulazi u automobil, udario ga u glavu pištoljem i odvezao se njegovim kolima niz njemaninu prateći crni automobil.

Tri krimosa u automobilu spuštala su se niz ulicu do železničke stanice. 

Detektiv i Nataša su jurili sa leve strane i opazivši crni mercedes zabili se u njega okrenuvši ga za 360 stepeni.

I operativac se zabio u njega.

Crni mercedes okrenuo se još jednom i zabio u tramvaj. Nastao je potpuni saobraćajni haos.

Detektiv, Nataša i operativac izašli su iz automobila i izvukli tri tipa iz razlupanog mercedesa. Još su bili u svesnom stanju.

Strpavši ih u auto zajedno sa operativcem, produžili su do autobuske stanice i tu parkirali ostavivši saobraćajce da raščiste zbrku.

-Što ste ubili malu Andreu, pitao je detektiv.

Mladi krimos je ispljuvavao krv iz usta dok je govorio.

-Njena majka, Suzana, ukrala je pare od mog gazde. 

Pustivši operativca krenuli su ka policijskoj stanici. Ubacili su tri tipa u ćeliju i zaključali je pa se uputili u sobu za ispitivanje gde je Suzana sedela.

-Što ste lagali da ste bili sa Milošem Stefanovićem te noći kad je vaše dete ubijeno.

-Nisam htela da znate da se družim sa takvim tipovima.

Nataša oslonjena o zid prostorije za ispitivanje gorko se nasmejala.

-Svi znaju da ste mafijaška kurva, Suzana.

Suzana pljune na pod prostorije za ispitivanje.

-Gde ste onda bili.

-Bila sam sa dečkom na splavu 'plava meduza'.

-I zbog toga je vaše dete ubijeno, Suzana.

Žena je ćutala.