Cveta

Radnik javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' uređivao je površinu studentskog parka rano ujutru kad je uvideo nešto čudno među visokom travom. Pogledavši malo bolje i približivši se, kleknuo je i zanemeo od užasa.

Ispružena u šipražju ležala je devojka plave kose obučena u crnu kožnu jaknu i crne pantalone. Predeo oko grudi bio joj je raskrvavljen. Devojka je bila mrtva. Radnik je prestao sa košenjem trave i pozvao policiju.

Detektiv je brzo stigao do mesta zločina. Izašavši iz automobila zajedno sa policajkom Natašom, prvo je pogledao radnika javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' pa je bacio pogled na mrtvu devojku. Kleknuvši, primetio je crnu ružu zakačenu za uvojak kose. 

-Jeste li pipali nešto, pitao je detektiv.

-Nisam, odgovori radnik.

Nataša je sumnjala u mladog radnika javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'.

-Niste je možda malo čačkali, možde ste nekrofil.

Radnik se našao u čudu pred ovakvim pitanjem.

-O čemu pričate. Pa kosio sam travu kosilicom i našao je tu.

Ubrzo je došao kombi zadužen za prikupljanje dokaza iz kojeg je iskočila mlada forenzičarka Tea. Za njom su stupili i fotografi snimajući mesto zločina. Ostali pripadnici policijskog aparata zatvorili su park zalepivši ga žutom trakom. Devojke i mladići, babe i dede, dečurlija, nisu tog jutra i kroz ceo dan mogli da provode vreme u parku.

Tea je nešto čeprkala po telu. Nataša je stajala ispred nje prekrštenih ruku žvaćući žvakaću. Napravila je nekoliko balona od žvake pa potom izbacivši je na travu uzela pištaljku iz džepa i počela da pišti.

-Nemoj Nataša da me ometaš pri istrazi molim te.

-Jesi li našla nešto.

-Nisam još.

Ubrzo je došao i inspektor Stojković noseći vruću kafu sa sobom. Zapalivši cigaretu stao je pored detektiva i Nataše.

-Šta je ovo momak. Devojka u studenjaku načisto mrtva.

-Neobičan zločin, inspektore. Sad ćemo da vidimo šta je pronašla Tea.

Okupljeni građani znatiželjno su posmatrali razvoj situacije na terenu. Međutim, bilo je hladno novembarsko jutro i žurili su na posao, pa su se brzo razišli.

Posle izvesnog vremena Tea se digla sa tragovima koje je pokupila sa devojčinog tela stavljenih u kesicu. 

-Imam ovde tragove neke, obratila se detektivu, Nataši i inspektoru.

Tea se nakašljala, pomalo neprijatno gledajući mrtvu devojku, pa potom nastavila izlaganje.

-Mnogo volim cveće, žao mi je ove devojke..izgleda da je ubijena ručnom frezom. Nisam sigurna ali čini mi se da je to model DA-S 15 centima dužine sa klik sistemom Wolf Garten.

-Odlično Tea. Nastavi molim te. 

-Hvala Nataša. Pa na patikama ima tragova koji su potekli nedaleko od zgrade javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' u zemunu. Takođe, na pantalonama sam joj našla tragove iz teretane kod bežanijske kose. Tamo isto postoji sedište javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'.

Inspektor Stojković se počešao po bradi.

-Hm...to nas vodi na dve lokacije. Hvala ti, Tea.

Policijski aparat je još neko vreme radio na mestu zločina tragajući za mogućim dokazima. Dogovorivši se, Nataša je otišla do zgrade javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' u zemunu dok je detektiv otišao do teretane na bežanijskoj kosi.

Inspektor Stojković je otišao u stanicu da se odmori, očekujući zadovoljavajuće rezultate od Nataše i detektiva.

---

Nataša je brzo stigla do kućice javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'. Bila je to obična kućica namenjena radnicima javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' koji su tu navraćali sa posla da se odmore i popiju kafu. Bila je ograđena vrtom u kojem se nalazila česma, puno naslaganih debla, motorna testera i puno trave. Nedaleko od kućice i vrta nalazio se parkić gde su se igrala dečica. Oko parkića bilo je nekoliko nebodera i kućica. U većini njih živeli su generali i njihove ćerke i sinovi.

Otvorivši kapiju Nataša je osetila da je kućica nekako pusta. Prošavši kroz vrt pokucala je na vrata. Otvorio joj je mladić braon kose.

-Dobar dan, istražujem ubistvo mlade devojke koju smo pronašli u studentskom parku. Ubijena je frezom za cveće. Znate li možda nešto o tome.

Mladi momak je blenuo u policajku. 

-Nemam pojma, ja sam ovde samo čuvar. Prijavio sam se za civilnu vojsku, pa sam smešten ovde.

-Civilna vojska. A zašto niste otišli u pravu.

-Ovako mi je lakše. 

Nataša ga osmotri. Bio joj je lepuškast nekako. Ušla je u kućicu i oprezno zatvorila vrata za sobom.

Unutrašnjost kućice je bila oskudno opremljena. Bio je tu veliki sto, nekoliko stolica, televizor i naslonjača. U drugom delu bila je kuhinja. Blizu ulaznih vrata nalazila se tuš kabina za radnike javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'.

-Je li vam dosadno ovde.

-Nije, poneo sam dosta romana. 

-Dakle...ne znate ništa o smrti mlade Cvete.

-Nikad čuo. Ko je to? Ne mislite valjda da sam je ja ubio.

-Hm. Ne. Ne biste vi ni muvu zgazili.

Začulo se kucanje na kapiji ispred kućice. Bila su to dečurlija iz parkića koja su često navraćala da popiju vodu iz česme. Čuvši ih, mladi čuvar izađe iz kućice i otvori im kapiju. Deca su požudno pila vodu iz česme a neka su sipala vodu u flašice. 

Popivši vodu dečica su izašla iz vrta. Nataša je stajala pored mladića.

-Možda je bolje da pitate radnike. Ubrzo će doći a meni se bliži kraj smene. Možda će vam oni nešto reći.

Nataša je pomislila da ima smisla što govori ovaj mladić. Pošto je otišao, čučnula je na stepenice i malo čekala. Ubrzo se pojavio radnik javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'. Bio je prljav u zelenoj unifomi i ušavši kroz vrt začudio se ugledavši Natašu.

-Dobar dan. Jeste li vi policajka.

Glupo pitanje, pomisli Nataša.

-Naravno da jesam. Šta znate o pokojnoj Cveti koja je ubijena frezom za cveće jutros u studenjaku.

-Ah, ta mala. Bila je luda malo moram priznati. Stalno je jurila radnike zelenila i raspitivala se o svakoj vrsti cveća koje postoji. Nekima se čak i nabacivala. Iskreno, nije mi čudno što je tako završila.

---

Detektiv je brzo stigao kolima do teretane na bežanijskoj kosi. Parkiravši auto, izašao je i prošavši blatnjavi popločani put ušao u teretanu. Bila je polupusta. Jedna devojka vežbala je noge na pokretnoj traci. Ugledavši detektiva, prestala je sa vežbanjem i provukla rukom kroz svilenkastu kosu.

-Devojko, znaš li nešto o curi koja je ubijena jutros frezom u studentskom parku.

Devojka siđe sa mašine i spusti se stepenicama do detektiva.

-Jeste li vi iz policije.

-Jesam.

-Jao, jadna Cveta. Mnogo mi je žao. Mnogo puta smo zajedno vežbale u ovoj teretani. Čula sam vesti.

-I meni je žao. Recite mi nešto o njoj.

-Mnogo je volela cveće. Bila joj je to nekakva opsesija, hobi. Želela je da ima baštu punu raznobojnog cveća. Živela je sama u nekoj straćari sa babom u žarkovu pošto su joj roditelji poginuli u saobraćajki na pančevačkom mostu. Mislim da nije imala bliskih rođaka. Bila je jedinica. Volela je i zavese. Uglavnom bila je pomalo ćaknuta.

-Kažite mi svoje ime ako mi budete od pomoći ubuduće.

-Dara, stomatolog sam.

-Znate li da li je imala nekakvog neprijatelja koji bi je ubio? Bivšeg dečka, tako nešto.

-Ne da se sećam. Nije imala puno momaka. Bio je jedan ali ga je brzo ostavila. Nešto je kasnije smarao, ali brzo je prestao. Kako sam čula ubio se iz očevog pištolja posle dve godine.

-Hvala, Daro.

Detektiv napusti teretanu i krene šljunkovitim putem do sedišta javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo'. Tu su bile nekoliko zgrada, komercijalni odeljak, nekoliko kućica i puno trave. U daljini se nazirao most po kojem su jurili automobili. U kućici je sedeo čuvar. Bio je to mladić crne kose koji je služio civilnu vojsku. Detektiv se čudio sve većem okretanju mladih ljudi od časnog poziva vojske. 

-Ah, da. Video sam je pre nedelju dana mislim. Došla je biciklom i nešto se raspitivala o cveću. Rekao sam joj da sam ovde samo čuvar pa je otišla.

Zadovoljan odgovorom mladog čuvara, detektiv je ušetao u zgradu zelenila. Posle nekoliko ispitivanja nije mnogo toga saznao. Međutim, primetio je nekog čoveka sa jednom rukom kako čupa cveće iz korena bašte ispred zgrade. Ono što mu je posebno palo na oči je bila ručna freza koja se nalazila nedaleko od čoveka sa jednom rukom. Bila je skoro identična onom koja je iskorišćena pri ubistvu mlade Cvete.

Obrativši se radniku javnog komunalnog preduzeća 'zelenilo' priupitao ga je par stvari.

-Ko je ovaj tip sa jednom rukom.

-Ah, taj. To je stari radnik Jugomir, pomalo je retardiran. Izgubio je desnu ruku kad se okliznuo na bananu, a kosilica za travu kojom je pre toga upravljao sručila se na njega i odsekla mu ruku. Mogao je da ode u penziju kao invalid, ali mnogo je voleo ovaj šugavi posao, pa je nastavio da radi.

Zahvalivši se na informaciji, detektiv priđe jednorukom radniku. Još uvek je čupao uvelo cveće iz korenja ne primetivši ga.

-Pozdrav, Jugomire.

Jednoruki radnik prestade sa čupanjem cveća i pogleda detektiva. 

-Do..dobar dan..ko ste vi.

-Istražujem smrt mlade Cvete. Znate li nešto o tome.

Jugomir se zagledao u daljinu kao da se priseča nekih stvari. Ispravivši se u stojeći položaj osmotrio je detektiva. Pomalo je čkiljio na desno oko.

-Hmm..du..duga je to..priča..hajdemo do moje sobice za odmor. Tamo ću moći sve..da..v..v..am ispričam.

Otišli su do kućice ispunjene raznim alatima za cveće.

Jugomir sede na stolicu i obesi levu ruku oko naslona. Detektiv je stajao ispred njega pušeći cigaretu.

-Cveta je bila psihički bole..sna cura. Stalno me je nešto smarala o cveću. Mislim da se zaljubila u mene, možda zato što znam o cveću više od svih radnika javnog komunalnog preduzeča 'zelenilo'.

Slušajući ovog čoveka kako priča, činilo mu se da nije tako glup kako ga je opisao onaj momak.

-Uglavnom, zacopala se u mene. Proveli smo nekoliko večeri u ovoj sobici zajedno. Imala je neku ludu fantaziju o polnom organu kao cvetu. Mnogo je volela da mi ga puši, ali to je otišlo pomalo predaleko. Sećam se kako mi je govorila 

'uf jugomire, iščupala bi ti taj kurac i posadila ga u saksiji, pa ga zalivala svakodnevno. mislim da bi izrastao u prilično raskošnu biljku'

I to je pokušala i da uradi, i to više puta. Grizla ga je kao da zaista želi da ga iščupa. Morao sam da je šutnem na kraju. 

Detektiv nije verovao šta mu ovaj čovek priča. Ipak, nastavio je da ga sluša.

-Bila je mnogo ljuta pošto sam je odjebo, i jedne večeri došla je sa grabuljicom za cveće. Molila me je za još jedno pušenje. Pošto sam bio nešto napaljen tog dana, pustio sam je ali uz upozorenje da ne pokušava ponovo istu stvar. Međutim, nisam bio svestan da je u džepu vetrovke držala tu ubojitu spravu. Dok mi ga je sisala, izvukla je grabuljicu i osakatila mi kitu.

Jugomir otkopča pantalone i pokaza unakaženi kurac detektivu.

-Bio je to veliki bol. Ošamario sam je nekoliko puta pa je udario pesnicom u glavu. Potom sam uzeo moju frezu i iskasapio je po grudima. Zamislite to, cura mi je kurac odsekla. Sad mi ne vredi nizašta. 

Detektiv je osećao izvesno saosećanje za ovog sirotog čoveka.

-Potom sam je stavio u kesu za smeće i odneo je do studenjaka. Sigurno nisam dobro obavio posao, inače ne biste bili ovde i pričali sa mnom.

Završivši priču, Jugomir izvuče cigaretu iz džepa radnog odela i zapali je. Otpio je malo ustajalog čaja iz šoljice na stočiću.

-Hoćete li vi malo čaja, upitao ga je. -Mislim, pre nego što me odvedete u stanicu.

-Ne.

Izašavši iz kolibe za odmor, poveo je Jugomira u automobil obavestivši Natašu i inspektora.