Zamena

 

Drvoseča je putujući džipom kroz auto-cestu zapazio malog medvedića kako prelazi ulicu. Pokušavši da ga zaobiđe, sjurnuo je sa puta i udario u drvo. 

Prednji branik džipa i hauba bili su razlupani. Drvoseča nije bio ozbiljno povređen, osim što je imao nekoliko ogrebotina po licu.

-Dobro je što nisam zgazio onog medvedića...

Prilazeći sa auto-ceste osoba u plavoj jakni nagnula se nad razlupani džip.

-Treba li vam pomoć.

Drvoseča je maramicom obrisao tragove krvi po licu.

-Oh, otkud vi ovde.

Osoba izvuče pištolj iz jakne i opali nekoliko hitaca u drvoseču. Iz novčanika mu je izvukla svežanj novčanica i odlazeći od mrtvog drvoseče u džipu sela za svoj motor i udaljila se niz auto-cestu.

-Ovo će mi biti dovoljno, nadam se, pomislila je jureći motorom. Bledi odsjaji sunca dizali su se nad maglom koja se gubila tog kasnog jutra.

---

Motorom se dovezla do ordinacije dr. Promenovića. To je bio plastični hirurg koji se specijalizovao za promenu pola. Osim toga vršio je i povećanje grudi 18-godišnjih devojaka. Takođe je poznavao ženu koja je držala salon lepote koji je služio kao paravan za kurvanje.

Ušavši kroz bele hodnike bolnice za hirurgiju, zvrcnula je na vrata dr. Promenovića.

Dr. Promenović je sedeo u kancelariji pušeći cigaretu. Videvši Leonoru kako ulazi u kancelariju, obradovao se.

-Konačno ste stigli, Leonora.

-Jesam, doktore. Skupila sam pare i spremna sam za operaciju. Oduvek sam želela da budem muškarac.

-To neće biti tako jednostavno kao što mislite. Iako ste prošli psihološke testove, moguće je da će doći do komplikacija.

Leonora je bila nestrpljiva. Sve je to čula već milion puta, od raznih doktora, i bila se dosta namučila da nađe ovog, iako je bio sumnjiv.

-Samo vi odradite ono što sam vam zatražila, i nemojte više da me smarate.

Ubrzo je doktor Promenović smestio Leonoru na bolničku postelju. Navukavši medicinske rukavice i izvadivši inekciju anestetika, ubrizgao je Leonori u levu ruku. Pogledavši je tako golu, pomislio je kako je lepa i kako je šteta što se odlučila na takav korak.

---

Privatni detektiv Čed Piterson primio je poziv od neke babe koja je već neko vreme provodila u domu za stara lica 'Andrea' u Zemunu. 

-Molim vas, detektive, dođite brzo u dom za stara lica 'Andrea'. Nalazi se u Zemunu i verujem da ćete brzo doći tamo. Dođite molim vas, jer malo vremena mi je ostalo.

Kašljucajuci kroz sav taj govor baba je prekinula vezu.

Čed Piterson već dugo vremena nije imao nikakvog posla, i sad je imao priliku da zaradi nešto novaca. Podigavši roletne svoje sobe i puštajući svež vazduh unutra, raspremio je sobu, istuširao se, obrio i obukavši se izašao napolje pitajući se šta je imala na umu baba u domu za stara lica 'Andrea' u Zemunu.

Vozivši se automobilom kroz saobraćaj brzo je stigao do doma za stara lica 'Andrea'. Ušavši u njega ugledao je gomilu starih ljudi na izdisaju. Među njima smeštena u krevetu ležala je njegova klijentkinja.

-Oh, detektive. Hvala vam što ste tako brzo došli. Nisam vas se predstavila. Zovem se Bojana. 

Baba, teško dišući dok je pričala, na sebi je imala džemper crno zelene boje i pantalone sivo maslinaste boje. Ispod njenog kreveta stajale su papuče, a na stočiću bile su nekakve bočice sa lekovima. 

Medicinske sestre i pomoćno osoblje obilazili su pacijente pitajući ih kako su. Većina njih će ubrzo umreti, pa su morali da ih bodre.

Detektiv, pogledavši babu, pomislio je kako je tužno što je tu završila.

-Bojana, recite mi o čemu se ovde radi. Zašto ste me pozvali.

Baba se nakašljala izbacujući šlajm iz usta pa ga potom skupivši u maramicu odložila na stočić.

-U pitanju je moja ćerka Leonora. Mislim da želi da promeni pol. Ja to ne želim, detektive. Molim vas, sprečite je dok ne bude kasno. Moj muž je izvršio samoubistvo zbog te lude cure, obesio se o drvo u voćnjaku.

-Pokušaću,reče detektiv.

Baba ga uhvati za ruku.

-Oh..khhhh..hvala vam...ona je moje jedino dete.

Sa tim rečima baba je izdahnula i umrla.

---

Policijski automobil prolazivši kroz auto-cestu primetio je džip razlupan o drvo. Pozornik izađe i pogledavši vidi drvoseču sa metkom u grudima. Nedostajao mu je novčanik.

--- 

Dr. Promenović dugo je radio na operaciji promene pola Leonore. Izrezavši joj grudi i izvadivši joj matericu, ugradio joj je muški polni organ. Gledajući na aparat za merenje pritiska uverio se da je Leonora u dobrom stanju. Za nekoliko trenutaka probudiće se iz kome.

Odložio je rukavice i skinuvši medicinsku masku, otišao u klozet i zapalio cigaretu.

Popušivši cigaretu vratio se u ordinaciju i izvukao iz ormarića inekciju testosterona. Ubrizgao joj je u stomak.

Potom je seo na stolicu. Leonora se polako budila iz kome.

-Leonora...nemojte molim vas da se naprežete...morate ostati ovde neko vreme dok se rane ne zaleče. 

-Mogu li dobiti ogledalo, doktore. Želim videti kako izgledam.

-Kasnije, Leonora.

Utonuvši ponovo u san, bila je zadovoljna samom sobom. Pošto je bezuspešno pokušavala na razne načine da dobije dete, verovala je da će sada uspeti. Inako je radila kao kovid bolničarka u institutu za majku i dete.

---

Čed Piterson je odlazeći iz doma za stara lica svratio do kafane na uglu 29 i cvijićeve. Ispijajući kafu unutra je došla njegova prijateljica policajka Nataša.

-Jedan pozornik je našao razlupani džip sa mrtvim drvosečom. Neko mu je zdipio novčanik. Nađeni su tragovi guma. Izgleda da se zlikovac odvezao motorom.

-Hm...znaš, Nataša, pozvala me neka baba iz doma za stara lica u zemunu. Izgleda da njena ćerka želi da izvrši promenu pola.

-Pa šta s tim. Neka je. 

-Znam. Nego kopka me taj slučaj.

-Mislim da je povezano sa mrtvim drvosečom?

-Videćemo.

---

Leonora se potpuno oporavila i gledajući svoje telo izgledala je skoro kao pravi muškarac, pomalo lepuškast. 

Od sad ću se zvati Lepoje, pomisli. 

Dr. Promenović je posmatrao pacijenta kroz poluspuštene naočare.

-Pa, Leonora, jesi li zadovoljna.

-Nisam više Leonora. Sad sam Lepoje.

-Oh. Dobro. Jesi li zadovoljan, Lepoje.

-Sasvim. Hvala vam doktore.

Izvadivši iz torbe mušku odeću obukla je i ubacila žensku. Potom je izašla iz ordinacije, prošla hodnikom bolnice i bacila torbu sa ženskom odećom u kantu za smeće.

Uputila se ka institutu za majku i dete.

---

U institutu za majku i dete ležala je sedmogodišnja devojčica obolela od korone.

Priključena na respirator, nadala se da će preživeti. Doktori su je svakodnevno obilazili i proveravali joj stanje.

Doktori su se nešto došaptavali između sebe.

-Mislim da će uskoro ova devojčica ozdraviti.

Nedaleko od odeljka za korona pacijente jedna devojčica je uz prisustvo majke dobijala fajzer vakcinu protiv korone.

Stotinu metara udaljen od instituta čekao je Lepoje. Poznavao je dobro unutrašnjost instituta za majku i dete i sve njihove radnike. Posebno Ivana. Bila je već neko vreme zaljubljena u Ivana pre operacije, ali on joj nije pružao pažnju. Ono što ga je privuklo njemu bila je neverovatna sličnost sa njim.

Radnicima u institutu nedostajala je Leonora otkad je uzela bolovanje. Verovali su da će se uskoro vratiti na posao.

Provukavši se kroz opterećene kovid bolničarke Lepoje je ušetao u institut za majku i dete. Ivan je bio u klozetu. Otvorivši vrata cipelom, ušetao je u klozet. Iza zatvorenih vrata Ivan je pišao u klozetsku šolju, tresući se. Puštajući vodu, zakopčao je šlic uniforme i otvarajući vrata ugledao osobu za koju je mislio da je od ranije poznavao.

-Ćao, Ivane.

Lepoje ispali hitac iz pištolja sa prigušivačem u Ivana. Pod silinom metka obrušio se o klozetsku šolju i pao na mestu mrtav. Lepoje na brzinu svuče mrtvog Ivana i preobuče se u njegovu uniformu.

Potom je izašao iz klozeta zaključavši ga.

Devetogodišnja devojčica se oporavila i bila je spremna za povratak kući. Dolazeći do odeljka za kovid pacijente Lepoje je ugledao devojčicu. Ispred nje doktor se zadovoljno smeškao.

-Ivane, Mila se oporavila. Mogao bi da je odvedeš kući kod roditelja.

-Sa zadovoljstvom, reče Lepoje.

Uzevši za ruku Milu poveo je kroz kovid odeljak spuštajući se razdrmanim liftom do prizemlja. Potom je izašao na stražnji ulaz i ubacio devojčicu na motor. 

-Jedva cekam da se vlatim kuci kod mojih roditela, pričala je Mila.

-Vratićeš se, Mila.

Lepoje je pokrenuo motor i odvezao se dalje od instituta za majku i dete.

Putujući cestom došao je do svog privremenog smeštaja, oronule kuće u kojoj niko nije živeo. Pre nekog vremena tu su dolazili narkomani i alkoholičari, ali su ih komšije rasterale.

Ubacivši Milu u kuću, raskomotio se i smestio na kauč.

-Ovo ne izgleda kao moja kuca, reče Mila. Još uvek je malo bila malaksala i pomalo je kašljucala.

Sad se Lepoje digao sa kauča i nadneo nad Milu.

-Dete, tvoje majke više nema. A ni tvog oca. Sad sam ti ja staratelj.

Mila je zaplakala.

---

Kovid bolničarke su pronašle mrtvog Ivana u klozetu instituta za majku i dete. 

-Hej, pa ovo je Ivan. A ko je onda odveo malu Milu, pitala se kovid bolničarka.

Uskoro su pozvali policiju.

Ispred instituta za majku i dete došao je detektiv sa inspektorom Stojkovićem. Ušavši u institut pogledao je umiruće kovid pacijente i bolesne majke i decu. 

Jedna kovid bolničarka zelene kose nešto je mrmljala sakrivena maskom.

-Skini tu masku.

-Neki tip je oteo malu Milu.

-Aha. Znači sad si skinula masku. A kad dođeš kući sisaš kitu nekom tipu. Kako te nije sramota.

Jedna trudnica sa detetom je prošla bez imalo stida i sramote pored umirućih penzionera. 

Obišavši krug oko bolesnih pacijenata detektiv se odvezao sa inspektorom Stojkovićem zaobilazeći automobile na cesti.

---

Imali su malo vremena da pronađu otetu Milu. Za to vreme otmičar je mogao svašta da joj uradi. 

Zastavši kod pumpe da natoči gorivo, u susret im je došla Nataša sa Čedom Pitersonom, privatnim detektivom. 

Detektiv ih pozdravi.

-Izgleda da se opet udružujemo, reče Nataša. -Ovo je privatni detektiv, Čed Piterson. Ima mnogo šta da ti kaže.

Čed Piterson je zapalio cigaretu i zakašljavši se izbacio dim iz usta.

-Vidiš, panduru. Sve je ovo vrlo zapetljano. Dobio sam poziv od neke babe Bojane. Rekla je da ćerka hoće da promeni pol i zamolila me je da je zaustavim u tome. Onda je umrla.

Mladić na pumpi natočivši gorivo, uzeo je pare i otišao do drugog automobila.

-Hmm...misliš li da je ta devojka počinilac.

-Sasvim moguće.

Napunjeni evrodizelom, otišli su do ordinacije dr. Promenovića. Kad su ga zatekli tamo, ležao je mrtav na stolu. Inspektor Stojković pregledavši ga utvrdio je da je rikno od prevelike doze kokaina.

-Mislim da od njega nećemo ništa moći saznati.

Brzinski putujući kroz cestu došli su do oronule kuće gde je prema Natašinim informacijama ex-Leonora a sad Lepoje držala malu Milu u zatočeništvu.

Razbivši vrata oronule kuće ugledali su Lepoja kako puni Milu u pičku. Upucavši je nekoliko puta pao je na zemlju. Krkljajući, nešto je mrmljao.

-Oh...plan je propao...da sam imao još malo vremena, rodila bi mi ćerku.

Potom je izdahnuo.

Detektiv, Nataša, Stojković i Čed Piterson uzeli su sirotu Milu za ručicu i odveli je kolima do policijske stanice.