Fric ponovo pomaže policiji

Bio je to neočekivan prizor. Na širokom krevetu punom svilenih posteljina ležala je mrtva žena sa mačetom na stomaku.

Njen muž je tog dana bio na poslu i kad se vratio kući iznenadila ga je prilično čudna tišina pošto je njegova žena Mirjana uvek nešto blebetala ili pravila buku.

Ušavši u spavaću sobu zatekao je mrtvu sa macom na stomaku. Maca se budila iz sna ližeći šapu. U ruci je nosio kesu sa hranom i primetivši maca skoči sa mrtvog tela i priđe mužu koji joj je sipao hranu u čamče.

Nije imao vremena za razmišljanje pa je pozvao policiju. 

Policijski auto brzo je stigao do mesta zločina. Iz automobila je izašao mladić u sivom kaputu. Pored njega prođe devojka šetajući kuče obučeno u prslučić. Bila je jesen i kuce su morale dobro da se obuku kako bi šetali.

Prolazeći do zgrade detektiv pomisli kako je ova promena vremena naterala devojke da se mnogo toplije oblače. 

Muž je sedeo na fotelji sa rukama na glavi, očigledno očajan i tužan. Cigareta na pepeljari je polako dogorevala, a piće u duguljastoj čaši stajalo je na stočiću.

-Dobar dan detektive, rekao je Miloš. 

Detektiv je ćutao prilazeći mrtvoj ženi na krevetu.

Odmah mu je pala sumnja na njenog muža. Međutim, nije još bio sasvim siguran.

-Ovakvu ste je našli, upita detektiv. Izvadio je cigaretu i zapalio.

-Da. 

-Ništa niste dirali.

-Nisam.

-Recite mi nešto o njoj.

Muž je popio ostatak piva iz čaše i zapalio još jednu cigaretu.

-Moja žena je...bila psihijatrijski bolesnik, detektive. Desila joj se teška trauma negde u detinjstvu i otad nije bila sasvim svoja. Međutim, meni se ona svidela pa sam je oženio.

Detektiv je gledao kroz prozor sobe u kojoj je mrtva Mirjana ležala. Delovala je prilično mirno, dugačke crne kose rasute oko jastuka.

-Jeste, bila je mnogo naporna moram priznati. Međutim, sve sam to trpeo jer sam je voleo. 

Miloš brizne u plač. Izvadio je maramicu iz džepa košulje i izduvao nos.

Detektiv se okrene od prozora i zagleda se u sliku na zidu. Bio je to uljani portret Mirjane kao tinejdžerke. 

-Vidim, reče i prošeta po sobi. -Uskoro će doći tim za prikupljanje dokaza, i hitna pomoć.

Detektiv je razmišljao kako će dr. Stamenkovski imati pune ruke posla oko ove devojke.

U tom trenutku čulo se kucanje na vratima. Bila je to Miloševa komšinica, lepa mlada devojka plave kose. 

Detektiv joj se isprečio ispred vrata.

-Je li nešto nije u redu sa Mirjanom?, upita.

-Mrtva je. Ometate istragu, reče detektiv i zatvori vrata.

Detektiv se baš okrenuo nazad ka predvorju kad se začulo još jedno kucanje. Bila je to druga komšinica, studentkinja kestenjaste kose i velikih crnih očiju.

-Da se nije nešto desilo dragoj Mirjani, upita.

-Mrtva je. Ometate istragu, reče detektiv i zatvori vrata. Prolazeći kroz predvorje pa preko dnevne sobe do spavaće razmišljao je kakvog li udela imaju ove dve devojke u smrti mlade Mirjane. 

Ubrzo su došli momci za prikupljanje dokaza i bolnička kola koja su odvela Mirjanu u mrtvačnicu na pregled.

Detektiv je ostao sam sa ožaljenim mužem. 

-Recite mi, Miloše, kakvu je to traumu doživela pokojna Mirjana pa je tako poludela.

Miloš se nakašljao dva tri puta.

-Hm...nije htela mnogo da govori o tome...držala je to kao nekakvu tajnu. Samo mi je nešto natuknula o čudnom događaju u vrtiću.

-Kakve je lekove pila.

-Uobičajenu terapiju.

U tom trenutku začuje se zvono. Bio je to poštar. U ruci je držao paket namenjen Mirjani. Nažalost, u ovom trenutku Mirjana nije mogla da ga dobije.

Detektiv preuzme paket i pogledavši Miloša otvori ga.

U njemu su bile crne čipkane gaćice.

Detektiv ih osmotri pa pogleda Miloša.

-Je li ovo Mirjana poručila ili ih je neko kupio za nju.

-Verujem da je kupila sama. Često je kupovala crne čipkane gaćice, i to uvek slične. Mora da ih ima stotinak u ormariću.

-Ipak, moraću da ih zadržim, u svrhu istrage, reče detektiv i strpa gaćice u džep sivog kaputa.

Pregledao je dnevnu sobu. U njoj su bile uobičajene stvari. Veliko sto, stolice, ormarići...nije mnogo toga bitnog našao. Međutim, pažnju mu je privukao stari otrcani papirić na kome je bio nažvrljan nekakav amaterski crtež. Pružio ga je Milošu.

-Šta je ovo.

-Oh. Ne znam zaista. Moguće da je to bila neka njena uspomena iz tinejdžerskih dana. 

Detektiv strpa papirić u džep. Pozdravivši Miloša, otišao je iz stana sa obećanjem da će pronaći ubicu njegove žene. U hodniku je naišao na opušak cigarete. Bio mu je nekako sumnjiv, jer je zgrada inače bila uvek čista pa ga je podigao i strpao u džep kaputa zajedno sa ostalim dokazima.

---

Prepustivši inspektoru Stojkoviću ispitivanje komšija i Mirjaninih poznanika otišao je do devojke koja je prodavala crne čipkane gaćice pokojnoj Mirjani.

Živela je na Konjarniku tako da je dugo vremena proveo u putovanju. Strašna kiša pljuštala je kao iz kabla dok se primicao kući Veronike.

Ušavši u kući zatekao je mladu Veroniku u fotelji prekrštenih nogu. Na sebi je imala dugačku crnu haljinu. Crne kratke kose i tanke figure, delovala je kao neka cura iz stripa.

U levoj ruci tanka dugačka cigareta sijala je crvenkastim sjajem u polumračnoj sobi. Detektiv sede preko puta nje.

-Jeste, prodavala sam joj crne čipkane gaćice. Mislim da sam dosta para zaradila na tim istrošenim gaćicama.

-Pomalo čudno. 

-Valjda joj je to bio hobi neki. Šta znam, izusti Veronika ispuštajući veliki oblak dima iz usta, za trenutak izbledevši lik detektiva.

-Da niste možda imali neke veze sa smrću sirote Mirjane, upita detektiv. Dim koji se razilazio sad je razbistrio sliku mladog detektiva.

Ugasivši cigaretu u pepeljari, Veronika reče:

-Nemojte, molim vas, detektive. Samo sam joj gaćice prodavala.

-Sigurno ste u nepovoljnom finanskijskom položaju čim prodajete toliko crnih čipkanih gaćica.

-U pravu ste. Hm, što se toga tiče, pošto je Mirjana sad mrtva, mogu li ih dobiti natrag? Možda ću ih prodati nekom drugom.

Detektiv ustade sa fotelje i izvukavši crne čipkane gaćice baci ih na njenu butinu. Rupa na hulahopkama sada je bila pokrivena crnim čipkanim gaćicama.

-Hvala vam, reče Veronika.

Detektiv joj se takođe zahvali i napusti kuću.

---

Inspektor Stojković se pribiližavao kraju ispitivanja komšija i poznanika i bio je zadovoljan što će uskoro otići u restoran da popije pivo. Svi su imali alibije i činilo se da nemaju nikakve veze sa tragedijom.

---

Kiša je još pljuštala dok je detektiv putovao do kancelarije doktora Psihomanovića. Bio je to lični psihijatar pokojne Mirjane. Očekivao je da će mu nešto više reći o sirotoj ženi.

Ušavši u jarko osvetljenu prostoriju imao je utisak gušenja. Ipak, doktor Psihomanović bio je na svom terenu. Na stolu ispred njega stajala je kutijica puna šiljatih olovaka.

-Poznavali ste pokojnu Mirjanu doktore. Recite mi nešto o njoj.

Doktor Psihomanović izvuče cigaretu i zapali je. Ustao je sa stola i izvadio flašu viskija iz ormarića sipavši tečnost u čašu pa se okrenuo prema prozoru.

Graja dece iz osnovne škole prostirala se poput stotinu gavranova po tamnom nebu.

-Reći ću vam detektive. Nesrećna Mirjana imala je život pun tegoba. Na sreću, sad ih više nema. 

-Njen muž Miloš je nešto natuknuo o traumi u njenom detinjstvu.

-Ah, to..

Psihijatar se sad okrenuo i seo za sto.

-Bilo je to nešto bezazleno. Vaspitačica je bila po njenim rečima gruba prema njoj zato što nije umela lepo da veže pertle na patikama.

Psihijatar se nakašljao i ispio viski. 

-Možda je bila još nečeg ozbiljnijeg, ali nisam uspeo to da iskopam. Vaspitačia se obesila u dvorištu njene kuće posle nekoliko godina.

-Hvala vam, doktore.

Detektiv sad izvuče papirić iz džepa kaputa.

-Znate li možda čiji je ovo papirić.

-Oh, to. Mnogo puta mi ga je pokazivala tokom naših sastanaka. Pokazivala ga je i sestrama na intenzivnoj nezi. Verujem da je to bio crtež nekog mladog udvarača tokom njenih tinejdžerskih godina.

Detektiv nije više mogao da podnese opresivnu atmosferu kancelarije doktora, pa mu se zahvalio i izašao van na pločnik pun blatnjave kišnice.

---

Dr. Stamenkovski, patolog, stajao je kraj prozora dok su bolničari unosili telo pokojne Mirjane.

Prekinuvši posmatranje škole za pevanje koja ga je opuštala okrenuo se ka Mirjani koja je ležala na aluminijumskom stolu. 

Nije imala nikakvih rana na telu koje bi ukazivale na uzrok smrti. Na levom dlanu ocrtavao se ožiljak, a na desnoj butini tetovaža zmije svetlucala je pod fosforescentnom svetlošću mrtvačnice.

Uradivši niz testova u organizmu joj je otkrio malu količinu sredstava za smirenje i još neke tečnosti. Među njima je bila neka zelenkasta stvar koju nije poznavao. Pažljivo je prineo tečnost do mikroskopa. Posle intenzivnog posmatranja otkrio je da je to smrtonosni otrov, polonijum-32.

Patolog je ustao sa stolice i zapalio cigaretu.

---

Detektiv je odneo sumnjivi opušak cigarete forenzičarki, ali nije uspela da načini vezu između njega i zločina. Tako je da je produžio dalje niz ulicu kad je dobio obaveštenje od patologa. Već neko vreme je sumnjao na otrov koji je došao glave mladoj Mirjani. Bilo je sad već pitanje vremena kad će se otkriti krivac. 

Već prilično umoran od posla vratio se u policijsku stanicu. Koleginica Nataša sedela je u kancelariji sa policijskim mačorom na stolu. 

-Hej, mislim da će te ovo interesovati.

Detektiv je skidao kaput mokar od kiše nakačivši ga na čiviluk.

-Fric je pobegao iz stanice i neko vreme lutao. Popeo se na drvo i tu je neko vreme dremao. Međutim, video je nešto zanimljivo.

Ova novost zaokupila je detektiva pa se koncentrisao. Izvadivši cigaretu iz pokisle kutije, zapalio je i seo na stolicu nasuprot Frica i Nataše.

-Znam da si zaokupljen oko smrti mlade Mirjane. Pa, Fric je dremajući na drvetu video kako njen muž Miloš daje nekakav prašak Mirjani.

Pogledavši mačka Frica, detektiv se nasmešio.

-Oh, pa to rešava dosta toga. Upravo sam dobio informaciju od patologa da je Mirjana otrovana.

-Misliš li da će svedočenje Frica biti od nekakve pomoći. Ipak nije bio na službenoj dužnosti.

-Verujem da hoće. Ionako će se oni gore baviti time.

---

Muž Miloš sedeo je na stolici u prostoriji za ispitivanje. 

-Odakle ste nabavili otrov, upitao ga je detektiv.

-Izvukao sam ga iz farmaceutske kompanije u kojoj radim.

-Što ste to uradili, pitao ga je inspektor.

Miloš briznu u plač.

-Nisam mogao više da podnesem njeno kukanje i ludilo. Predugo je to trajalo. A i mislim da joj je sada mnogo bolje.

Nataša mu stavi lisice na ruke i odvuče ga u ćeliju.

Mačak Fric je lickao šape u kancelariji detektiva.

-Dobar si posao odradio, mačak.

Fric ga pogleda i skoči na lavabo. Detektiv pusti slavinu da Fric popije vodu.

-Pij vodu, Fric. Nije neka ali dobra je za tebe.