Lara

Sedeo sam u svojoj kancelariji kad sam začuo kucanje na vratima. Pojavivši se preda mnom, mladić u crnoj majici i crnim trenerkama odavao je utisak ispijenog čoveka. Oči su mu bile krupne i iz njih je izbijala nepodnošljiva patnja. Polako se primakao stolici ispred mog radnog stola i seo.

Ponudio sam ga kafom. Uzeo je i otpio gutljaj.

Pritisnuvši nervozne šake za naslon stolice, upitao me je.

-Treba mi vaša pomoć, detektive. 

Sipao sam pivo iz flaše u čašu i otpio pa zapalio cigaretu. Iako je bio oktobar, dan je bio prilično topao. Kroz zatvorene roletne sunce je izlazilo kao zrakovi infracrvenih svetiljki koji su kružili po zidovima i nameštaju. Ispod moje kancelarije čula se buka koju su pravili klošari i fukse.

-Kako mogu da vam pomognem, gospodine...

Mladić je nervoznim šakama prošao kroz bujnu crnu kosu i uzdahnuo.

-Oh, izvinite, nisam se predstavio. Zovem se Aleksandar Govedarević.

Baš u tom trenutku moja mačka je prošla kroz vratanca koju sam joj napravio između kancelarije i prijemne sobe. Mjauknula je i pošto sam je bio veoma razmazio, uzeo sam nekoliko komadića mačje hrane i stavio ih joj na tepih. Potom sam usredsredio pažnju na mog klijenta.

-Dobro, Aleksandre - pomislih kako je to ofucano ime - kako mogu da vam pomognem.

Aleksandar se nakašljao i za trenutak zablokirao, kao neki narkoman u ofucanom kafiću koji drema posle fiksa dok mu cigareta polako dogoreva pržući mu prste.

-Radi se o mojoj ženi Lari, znate. U poslednje vreme se čudno ponaša. Dobila je neke fiks ideje o svom pokojnom ocu, znate. 

Imao sam predosećaj gde će me priča ovog čoveka odvući. Međutim, nisam ništa rekao pa sam ga pustio da priča dalje.

-Naš brak je vrlo kompaktan. Imamo dva vrlo slatka deteta. Nažalost - Aleksandar se u tom trenutku zakašljao i izvukavši maramicu produvao nos - nažalost jedna od naših kćeri je retardirana. Nismo saznali uzrok njene retardiranosti, pitali smo sve doktore po okrugu ali nisu uspeli ništa da nam objasne.

Popivši pivo, sipao sam još jedno i nastavio da slušam tog čoveka.

-Je li oduvek bila retardirana, ili je tokom odrastanja retardirala. Pričajte, slušam vas vrlo pažljivo.

Aleksandar je obrisao znojavo lice maramicom kojom je izduvao nos, pa je potom spustio u džepić trenerki.

-Nekoliko godina posle rođenja postala je malo mutava. Moglo bi se reći autistična. Lina se zove. Ova druga se zove Mara. Uglavnom, mnogo je patila za tim njenim ocem, i sad je nešto utuvila sebi u glavu kako je on još uvek živ.

Odmakao sam se pomalo od fotelje uzdrman tom njegovom pričom. Naslućivao sam neke mračne stvari u njoj.

-Kad je počelo to njeno ludilo.

-Pa obilazila je grob oca prošlog meseca - svakog meseca mu ostavlja cveće na grobu, znate - i kad se vratila rekla mi je :

-Aleksandre, mislim da sam videla mog oca među nadgrobnim spomenicima na groblju.

-Nisam mogao da verujem šta čujem. Pitao sam je da li je možda pogrešila, jer uvek tokom tih poseta grobu bilo je jako mračno pa je moguće da je to bio neki drugi čovek. Ali ona je ostala pri tvrdnji da je to bio upravo njen otac.

Ugasio sam dugačku cigaretu u pepeljari u obliku žene sa mačem u ruci. 

-Znate šta, Aleksandre. Moraćemo malo da proverimo šta se zbiva u glavi vaše žene. 

-To upravo i očekujem od vas, detektive. Nisam hteo da je vodim u ludnicu, a mislim da bi vaša diskretna pomoć bila vrlo korisna.

-Gde se vaša žena sada nalazi.

-Ne znam, stalno se mota sa nekim momcima. Toliko čak da pored posla kojim se bavim i brigom o deci, zadobio sam neku vrstu nesanice. 

Primetio sam njegovu boljku čim sam ga video kako ulazi. Međutim, tu nije bilo pomoći, pa nisam ništa rekao.

-Mislite li da uzima neke droge.

-Nekoliko puta sam joj našao prazne bele papiriće sa tragovima praškaste materije.

-Dobro, Aleksandre. 

Ustao sam i pružio mu ruku.

-Moja tarifa je 1000 dinara na sat. 

Aleksandar izvuče pet novčanica od hiljadu dinara i ispruži mu ih preko stola.

-Imate li pri sebi fotografiju vaše žene.

Aleksandar se za trenutak zbunio i skamenio. Stajao je u kancelariji i pokretom glave posmatrao stvari u njoj. Nije imao šta da vidi. Kad se dozvao svesti, izvukao je fotografiju Lare. 

Posmatrao sam tu njegovu fotografiju. Lepa devojka plave kose i plavih očiju, pomalo bucmasta u licu, odavala je utisak dobrote ali i zla.

Nije bila nešto posebno lepa, ali sigurno jeste dok je bila devojčica. Sklopio sam fotografiju i uvukao je u svoju fioku sa dokumentima. 

Pozdravivši Aleksandra dok je odlazio iz kancelarije, mačka mi je sela u krilo i počela da prede. Stavivši ruku na njen vrat, pitao sam se kakvu li tajnu krije žena sirotog Aleksandra.

---

Promena temperature sledećeg dana je bila neočekivano oštra, tako da su duvali jaki vetrovi zajedno sa kišom koja je pljuštala kao iz kabla. Prošavši pored nekoliko devojaka koje su bile vidno ogorčene što moraju konačno pristojno da se obuku, pronašao sam Laru u kafani kod brankovog mosta kako ispija vino sa nekim klošarima. 

Bila je teško pijana. Pomislio sam da će riknuti ako ovako nastavi, što naravno ne bi bila nikakva šteta. Seo sam za šank pored nje i videvši da joj je čaša prazna natočio joj još jednu.

-Ćao, Lara.

Devojka je neko vreme ignorisala moje prisustvo, ali videvši da joj je čaša puna vina okrenula se i pogledala me. Uzevši čašu otpila je vino i zapalila cigaretu.

-A ko si ti sad. Još neki klošar, ha.

-Ne, Lara. Došao sam da ti pomognem. Vidim da si u veoma lošem stanju.

-Nemoj ti da se brineš o meni. Dosta njih je pokušalo, ali nisu uspeli. Nema mi spasa, reče Lara i poče da cmizdri. 

Okupljeni alkoholičari su u tišini ispijali svoja pića dok je konobar brisao prljavi šank pun opušaka i prosutih pića. 

-Znam da ti niko ne veruje o onome što si pričala. Međutim ja ti verujem. Hajde zajedno da pronađemo tvog oca.

Lara se na te milozvučne reči ozarila i prošla rukom kroz svoju plavu kosu. Njena kosa je davala neobičan sjaj mračnom kafiću punom alkoholičara, iako i je i ona bila pijana.

-Konačno se našao neko ko mi je poverovao.

Ispila je još jednu čašu.

-Sasvim sam sigurna da je to bio on. A kako si ti to saznao.

-Preko tvog muža. Uposlio me je da ti pomognem.

-Ah, taj klošar.

Zapalio sam cigaretu i odlučio da joj postavim neprijatna pitanja.

-Kakav je bio odnos oca sa tobom, Lara.

Devojka je ćutala.

-Nije bio dobar. Često me je tukao. Mnogo toga se i ne sećam.

Mislio sam da je vodim psihoanalitičaru da izvuče potisnuta sećanja iz nje, ali još uvek nisam bio siguran da li bi to nešto koristilo.

Ispivši pića otišli smo do groba njenog oca gde ga je videla kako je rekla među nadgrobnim spomenicima. 

Čekali smo neko vreme nadajući se da će se ponovo pojaviti. Nisam verovao u duhove, ali postojala je mogućnost da njen otac uopšte nije mrtav, već još uvek živ. Pokoji gavran i svraka skakutali su sa groba na grob uzimajući hranu koju su ostavljala ožalošćena rodbina preminulih.

U daljini jedna devojka u crnom i sa crnim velom preko glave koračala je među nadgrobnim spomenicima. Prišla je Lari i odvukla je u stranu sklopivši joj ruke svojim.

-Sirota Laro...čula sam za tvoju nezgodu. Mislim da mogu da ti pomognem. Ja sam medijum, mogu da uspostavim kontakt sa mrtvim ljudima.

Lara je bila iznenađena. Stojeći ispred nje i prevarantkinje, čudio sam se kako je tako naivna.

-Zaista, reče Lara.

Prišao sam i odvukao prevarantkinju od Lare.

-Ova žena je prevarant, Lara.

Skinuvši joj veo otkrio sam njeno kurvinsko lice. 

-Znači sad si medijum, Mia. Izgleda da su ti mušterije prestale da dolaze.

Poznavao sam tu fuksu iz prethodnih avantura.

Mia je razgoropađeno pokušala da me ogrebe svojim dugačkim noktima, ali sam je uhvatio za ručice i nalupao joj nekoliko šamara. Ubrzo potom otišla je sa groblja.

Posle nekoliko trenutaka video sam bledolikog mladića kako vuče nešto duguljasto u crnoj kesi za smeće. Stajao sam zaklonjen sa Larom iza nadgrobnog spomenika njenog oca i posmatrao tipa. Uzeo je lopatu i počeo da iskopava zemlju. Razvukavši crnu kesu za smeće ispala je mrtva devojka sa tragovima šprica po nogama i dupetu, očigledno prostitutka.

-Šta radi ovaj, upita Lara.

Nije mnogo napredovao sa iskopavanjem dok ga nisu okružili detektivi iz obližnje policijske stanice. Stavivši mu lisice na ruke strpali su ga u kola zajedno sa mrtvom kurvom. Poznajući pozornika prišao sam kolima.

-Šta je uradio ovaj.

-Bio je sa nekom kurvom. Nije bio zadovoljan uslugom pa je ugušio u klozetskoj šolji. Potom je dovukao ovde. Ludak neki.

Pozdravivši mladog policajca vratio sam se Lari koja je vrtela prstima gledajući u zemlju. Sjaj mesečine je osvetljavao njeno lice.

-Kako je umro tvoj otac.

-Otišao je kao mornar na plovidbu jadranskim morem. Ne znam kako se brod zvao, valjda 'crna olupina'. Rekli su da je bila nesreća. Nešto kad je vadio sidro ili tako što..međutim nisu pronašli njegovo telo.

-Hmm...

---

Vrativši se sa Lanom do kuće gde je živela sa mužem i dvoje dece, primetio sam nešto neobično u vezi retardirane Line. Imao sam dosta iskustva u slučajevima protivprirodnog bluda, i ovaj mi je delovao prilično verodostojan. Da li je moguće da je otac Laru silovao kao tinejdžerku i napravio joj ćerku? Tako nešto se moglo očekivati od takvog otpada od čoveka. 

Ostavivši Laru samu sa decom odvukao sam joj muža i izložio mu ove neprijatne pretpostavke.

Aleksandar nije želeo da veruje u to. Međutim pitanje je bilo da li je Lara znala da to nije ćerka njenog muža već samog oca. Vreme koje sam proveo sa njom nije mi govorilo potvrdno. Moguće je da je to potisnula duboko u podsvesti i počela da veruje kako je to ćerka njenog muža.

Ostalo je samo jedno rešenje a to je pronaći Laninog oca. Odlazeći do kancelarije u prolazu sam ugledao zanimljiv grafit na zidu. Pisalo je :

'ne sudite kurcu dok ne posisate poslednju kap sperme

to se desilo u mom slučaju sa ovim kurcem'

Nasmejao sam se jer je zvučao kao opis neke knjige koju je anonimna čitateljka ostavila na internetu pročitavši knjigu nekog autora.

Ušavši u kancelariju okrenuo sam broj mog starog drugara iz policijskih dana, inspektora Stojkovića.

-Ćao. Stojkoviću. Imam neku molbu za tebe. Radi se o ocu jedne devojke Lare koji je navodno poginuo na brodu 'crna olupina' tokom plovidbe po jadranskom moru. Možeš li da proveriš tu informaciju.

-Hm..biće mi potrebno neko vreme, ali javiću ti se.

Prekinuo sam vezu i položio noge na sto. Već umoran od slučaja, pozvao sam moju drugaricu Mariju koja je često išla u crkvu da se moli. 

Brzo je došla i kleknula ispred mojih nogu, uhvativši ustima moj nabrekli kurac. Požudno ga je sisala dok je nisam napunio spermom. Progutavši spermu, ustala je iz klečećeg položaja i oslonila se na sto. Potom je zapalila cigaretu.

-Pa. Kakav je to slučaj na kome radiš.

-Neka fuksa i njene traume. 

Dogovorivši se za sledeće viđanje otišla je iz kancelarije. Zapalio sam cigaretu obrisavši sloj prašine sa moje kolekcije kriminalističkih romana. U tom trenutku dobio sam poziv inspektora Stojkovića.

-Šta si saznao, Stojkoviću.

-Mnogo toga momak. Kako se čini, Nemanja se potukao sa mornarima tokom plovidbe. Bilo ih je previše pa su ga izbacili sa broda u more. Međutim nije umro, uhvatio se za neku dasku i nekako je stigao do obale crnogorskog primorja.

Začulo se teško disanje inspektora.

-Uglavnom od tada mu se gubi trag. Ali preko svojih kolega saznao sam da se krije u hotelu 'srbija' sa nekom kurvom.

-Mnogo ti hvala.

---

Nemanja, matori bolesnik sedeo je u fotelji ofucane hotelske sobe sa raspalom fuksom. Njegov debeo dlakavi stomak dizao se i spuštao dok mu je fuksa sisala kurčić.

-Moram da se vratim mojoj ćerci, govorio je Nemanja uzdahujući. Izbacivši plotun sperme u kurvina usta, digao se sa fotelje i ne obrisavši kitu obukao majicu, kaput i sive pantalone. Potom je iz ormarića izvukao sačmaricu i sakrivši je pod kaput sišao niz stepenice hotela na pločnik ispunjen prljavom kišom.

Nekoliko metara udaljen detektiv je sedeo u kolima posmatrajući kako Nemanja ulazi u pežo 507. Pratio ga je sa bezbedne udaljenosti, pa je potom malo ubrzao. Na pustoj cesti okrznuo ga je dva tri puta dok nije izgubio kontrolu i zabio se u kontejner.

Matori Nemanja je polusvesno sedeo u automobilu krvavog lica. Šoferfajbna je bila polomljena i krhotine stakla su mu se usekle u lice.

Detektiv je izašavši iz automobila pozvao policiju. Brzo su stigli i uhapsili Larinog oca.

Ostalo je samo kako objasniti Lari šta se zapravo desilo te kišne junske večeri dok je listala svoj omiljeni časopis 'huper'.

Došao je policijski psiholog i posle iscrpnog ispitivanja osvežio pamćenje sirote Lare izbacivši na površinu zaboravljenu traumu. U potpunom šoku, pogled na njenu retardiranu ćerku Linu poprimio je potpuno novo značenje.

Ipak, posle dugog razmišljanja, odlučila je da je zadrži. Ipak je to bilo i njeno dete, iako ga je njen otac začeo.