Crna kobra

 

Sedeo sam u svojoj kancelariji i motao duvan. Iako je bio novembar temperatura je bila oko 22 stepena. Začuo sam kucanje na ulaznim vratima. Ustavši sa fotelje, spustio sam zavese i otključao vrata. Preda mnom je stajala žena zelene kose, koju sam čini mi se nekad video na autobuskoj stanici dok sam čekao bus.

-Uđite molim vas.

Devojka prošavši kroz predvorje skinula je jaknu sive boje i okačila je na čiviluk. Potom je sela na stolicu prekrstivši noge. Osećao sam da su joj crne kožne pantalone koje je nosila pružale veliku udobnost. Smeđe čizmice su joj takođe lepo stajale i kao i kod većine devojaka činile je višom. Preko žutog džempera visila joj je ogrlica u obliku polumeseca. Plavo nalakirani nokti leve ruke grebuckali su po površini mog stola dok je skidala tirkizni šeširić. Povukavši pramen kose sa jedne strane primetio sam neobičnu tetovažu na desnoj slepoočnici. Nisam bio siguran da li je u pitanju bila prava tetovaža ili ožiljak, uglavnom ličila je na nekakvu zmiju. Imala je maleni nosić i krupne crne oči.

-Jeste li vi Čed Piterson, privatni detektiv.

Izgovorila je to više kao za sebe nego kao pitanje. 

-Jesam. Kako vam mogu pomoći...

-Doroteja. 

Iz žute tašnice izvukla je paklu cigareta marke 'sobranie' i spustivši je na sto, izvukla jednu i zapalila. 

Dok je ispuštala dim iz nozdrva, vreme se najednom promenilo i počela je da pljušta jaka kiša. Oblaci su postali crni. Morao sam da upalim lampu kako bih mogao videti Doroteu.

-Možda sam malo rano došla...ali imam jedan problem koji bih trebala rešiti.

-Hoćete li nešto da popijete?

-Hm..ako imate kafu.

Ustao sam i pripremio joj kafu. Kroz spuštene roletne jaka kiša je tapkala, nagoveštavajući grad i moguću oluju. Uglavnom, mislio sam za sebe, ovi meteorolozi pojma nemaju o klimatskim promenama.

Dorotea je vrtela šolju kafe malenom kašičicom.

-Znate, Čede Pitersone, nedavno me je muž napustio i otišao sa nekom plavušom. Bila je to mnogo stresna situacija za mene, sve to oko razvoda i ostalih stvari. Međutim, tokom našeg braka imala sam figuru kobre koju sam kupila tokom našeg putovanja u Egipat. 

Dorotea je zastala, ispivši malo kafe i zapalivši još jednu cigaretu.

-E sad, ta figura mi je bila mnogo draga ali posle razvoda i haosa koji je usledio izgubila sam je. 

Ustao sam sa fotelje i nasuo sebi čašu piva. Potom sam se vratio za fotelju i uzeo jednu cigaretu iz njene pakle.

-Nadam se da ti ne smeta.

-Nipošto.

Zapalivši cigaretu i popivši malo piva nastavio sam da slušam njenu priču.

-Sve sam prevrtela, celu kuću u kojoj smo živeli, ali nisam je mogla naći. Verujem da je taj moj bivši muž odneo sa sobom kad se preselio kod te plavuše.

-Mhm, promrljah.

-Želim da ih pratite i pronađete moju figuru.

-Koliko godina imate.

-36.

-Jeste li imali dece sa mužem.

-Ne.

-Gde se nalazi ta plavuša.

-U jednom soliteru u bulevaru umetnosti. To je tamo kod fakulteta dramskih umetnosti.

Izgasio sam cigaretu u pepeljari i dovršio pivo.

-Moja tarifa je 1000 dinara na dan plus troškovi. 

Doroteja je izvukla nekoliko novčanica iz tašnice i položila ih na sto. Potom se podigla, navukla šeširić i obukla sivu jaknu. Izvukavši par baršunastih rukavica navukla ih je na ruke i stala ispred vrata.

-Uzdam se da ćete pronaći moju figuru.

-Obaveštavaću vas tokom istrage.

Potom je izašla kroz predvorje i napustila kancelariju. Kroz poluotvoren prozor gledao sam kako se gubi u magli i pomrčini. Dani su postajali sve kraći i ubrzo će se izgubiti u crnilu noći.

Dok sam pregledao račune koji su stigli preksinoć, pomislio sam da bi ovaj zadatak bolje pripao mom kolegi, detektivu u invalidskim kolicima, ali potrebne su mi bile pare pa sam zaboravio na njega.

Obukavši crnu kožnu jaknu i crne farmerke, izašao sam napolje i krenuo ka mestu u kome su živeli bivši Dorotein muž i njena nova devojka.

Bilo je to lepo mesto, sa širokim ulicama i visokim soliterima. Pokucavši na vrata, začuo sam ubrzane korake. Čulo se neko mrmljanje.

Otvorio mi je vrata Dorotein muž. Pogledavši njegovo lice uvideo sam čoveka koji je bio sklon varanju svojih ljubavnica. Nosio je plavi duks i plave pantalone.

-Ko ste vi.

-Uposlila me je vaša bivša žena, Dorotea. Prilikom razvoda izgubila je figuru kobre. Je li kod vas možda.

-Oh, ta ludača. Nemojte molim vas. Prošao sam kroz strašnu muku kako bih je se otarasio. Znate, ona je malo ćaknuta.

U dnevnoj sobi sedela je njegova nova ljubavnica plavuša. Ispijala je vino direktno iz flaše.

Po dnevnoj sobi bile su razbacane skakakve stvari, flaše, časopisi, piksle pune ugašenih cigareta. 

-Ko je to, Uroše.

Muž je stajao pred ulazom dok sam posmatrao pijanu plavušu.

-Dakle ne znate gde je figura.

-Nemam pojma. Sigurno se izgubila negde tokom selidbe.

Uroš se zakašljao dva tri puta. Povukao je levi rukav duksa i pokazao rukom prema dnevnoj sobi.

-Molim vas, uđite. Malo je haos ovde, imali smo žurku.

Dok sam prolazio kroz dnevnu sobu uhvatio sam pogled mlade plavuše. Potegnuvši iz flaše, počela je da brblja kad sam seo na stolicu. Na stolu su stajale još dve pune flaše vina.

-Šta hoćeš ti njuškalo. Idi u pičku materinu, i ti i ta Dorotea.

Uroš joj opali nekoliko šamara i sede za sto. Nalio joj je vruću kafu pa se malo otreznila.

-Pazi kako se ponašaš, Gordana.

Sedeći za stolom između Uroša i Gordane izvukao sam cigaretu iz jakne i poslužio se vinom.

Uroš mi se obratio.

-Sad kad ste već tu. Imamo jedan problem. 

Gordana se otreznila malo i zablenula u flašu vina pred sobom.

-Ah, da. Vi ste nekakav detektiv, pretpostavljam. Vidite, skoro sam izašla iz veze sa nekim momkom. Čula sam da je skočio sa pančevačkog mosta pre mesec dana. Međutim čini mi se da ga svaki čas vidim među hodnicima ove zgrade. Možda je to do ovog alkohola, ali možda biste mogli malo to da istražite.

Budući da sam imao dosta vremena na raspolaganju, i slučaj mi se činio zanimljiv, prihvatio sam njenu molbu. Gordana mi je pokazala sliku tog momka.

Uzevši hiljadu dinara od Uroša, izašao sam iz stana i spuštao se zavojitim stepenicama solitera.

Neko vreme sam se tu šunjao dok nisam video momka koji je veoma nalikovao na pokojnog Draganinog momka. Zastao sam dok je čekao lift.

-Poznajete li Gordanu sa devetog sprata.

-Oh, da. Često je zezam dok se susrećemo u zgradi. Nije ništa ozbiljno, uglavnom. A ko ste vi.

-Privatni detektiv.

-Oh, pa recite joj to. Ona mnogo pije. Recite joj i to.

Ušli smo zajedno u lift i penjući se slušao sam disanje momka. Stari liftovi ovakvih solitera su mnogo izdržljiviji od ovih novih, pomislih za sebe dok nije zastao na devetom spratu. Izašavši ušao sam kod Uroša i Gordane i objasnio im da je u pitanju nesporazum.

Gordana i Uroš su već bili pijani i nekako su uspeli da razumeju šta sam im rekao.

-Ipak, još uvek me interesuje ta figura. Gde bi mogla da nestane.

Gordana je podrignula i iskašljala šlajm. Obrisavši maramicom usta i nos, podignula je lice ka meni.

-Možda Dorotein otac zna nešto o tome. Međutim imao je tešku saobraćajku, sad je u bolnici, bore se za njegov život.

---

Došao sam do kliničko bolničkog centra 'Zemun' gde je Dorotein otac bio stacioniran. Bilo je puno bolesnika i pacijenata okolo, i teško sam se probijao kroz njih dok nisam našao vrata njegove bolničke sobe. Medicinska sestra, u plavoj uniformi, zastala je pred vratima.

-Ko ste vi.

-Ja sam njegov sin. Hteo bih da ga posetim.

Medicinska sestra me je sumničavo posmatrala. 

-Vreme za posetu  uskoro ističe. Bolje požurite.

Ušavši u bolesničku sobu zapahnuo me je miris smrti. Dorotein otac je ležao na otrcanom krevetu. Glava mu je bila u zavojima i bio je prikačen za razne aparate. Osim njega bio je tu još jedan matorac i mladić koji je čekao operaciju urasle dlake. 

Prišao sam čoveku. Kroz zavoje mogao je da me pogleda. 

-Vaša ćerka, izgubila je figuru kobre.

Polumrtav čovek duboko je disao i ispuštao jauke.

-Ta..ta figura...mislim da je zla. Rekao sam joj, sećam se...što si donela tu figuru iz egipta. Ali nije htela da me sluša. Sad je napustio taj divni momak..khhh...

Imao sam još malo vremena za ispitivanje.

-Znate li gde bi sad mogla biti?

-Ne znam. Sigurno je neko uzeo pri selidbi...khlljjj...probajte u nekoj antikvarn..

Mašina koja je prikazivala starčevo stanje odjednom je počela da zuji. Linija koja je do sada pokazivala skokove prerasla je u ravnu.

Izašao sam iz bolesničke sobe dok su doktori hitro ulazili zajedno sa medicinskom sestrom. 

Seo sam za stolicu u čekaonici jer me je interesovalo da li će Dorotein otac preživeti.

Požurujući doktori su vozili starca na nosilima do operacione sale. Medicinska sestra koja me je pustila da ga vidim dozvolila je da posmatram operaciju.

Doktori su pokušavali da ga spasu ali bez uspeha. Doživeo je moždanu smrt.

Nisam imao više šta da tražim tu pa sam izašao kroz stražnji ulaz na kišovitu ulicu.

---

Dorotein otac je ležao mrtav u bolničkim kolima na putu ka mrtvačnici. Nekim čudnim delom, kurac mu se digao. Gamad iz hitne pomoći nisu verovali šta vide. Starac je ustao sa postelje i podignute kite osvrnuo se oko sebe. Iako nije imao mozga, sad mu je kurac govorio šta da radi. Vozač zaustaviši kola hitne pomoći izašao je kroz vrata do unutrašnjosti. Dorotein otac je probio vrata i iskočio napolje kroz noć. Sad je vijugao ulicama grada.

---

Dok sam obilazio antikvarnice dobio sam poziv od Dorotee.

-Moj otac. Nešto mu se dogodilo. Javili su mi iz kbc-a Zemun da je umro, pa se podigao i sad lunja po ulicama.

-Hm...možda to ima veze sa onom figurom kobre..nešto mi je rekao da je nabijena opakom magijom.

-Moguće je. Nikad nisam verovala u natprirodno, ali sad mi se poklapa. Razvod, smrt oca...molim te pronađi tu figuru i uništi je. 

-Sad si se predomislila.

Dorotea prekine vezu.

--- 

Starac, Dorotein otac teškim korakom šetao je parkom nedaleko od kbc-a Zemun. Tamo su bile neke cure i počeo je da ih nabija. Magija crne kobre iz egipta pretvorila je energiju njegovog mrtvog mozga u kurac, tako da je lako nabijao slatke devojčice.

Međutim, pošto nije imao mozga, ubrzo je stigla patrola iz koje su iskočili detektiv i policajka Nataša. 

Stavili su lisice mrtvom čoveku i ubacili ga u kola.

-Je li, kolega, kako ćemo sad ovo da odradimo. Pa ovaj čovek je mrtav.

Detektiv izvadi pištolj i ispali hitac u starčevu kitu.

-Eto, sad smo rešili. 

---

Prozujao sam kroz nekoliko antikvarnica dok nisam ušao u jednu. Ispitujući vlasnika obučenog u zeleni džemper sa pozlaćenim naočarima, doznao sam dosta stvari od njega. 

-Hmm...sećam se te figure...jedan momak mi je ponudio međutim nije ništa vredela.

-Kako je izgledao.

-Tamnoput, crne oči, ne sećam se baš. Ali često viđam njegovu suprugu. 

-Znate li gde žive.

-Mislim na Karaburmi. Stalno kupuju od mene neke drangulije.

Izašao sam iz antikvarnice i uputio se ka karaburmi, tom očajnom delu grada. Prvo što sam primetio u stanu u kom sam verovao da se nalazi figura kobre bio je nekakav miris sumpora. Na pločici su bili ispisani egipćanski znakovi.

Čulo se nekakvo komešanje unutra, i vrlo poznat glas. Dorotein.

Izvukao sam moj revolver i probio vrata stana. U dnevnoj sobi egipćanin i egipćanka držali su Doroteu vezanu za stolicu. Na stočiću pokraj nje stajala je figura kobre. Stan je bio ukrašen nekakvim prastarim simbolima, vazama i čudnim nameštajem.

-Šta se dešava ovde. Pustite Doroteu.

Egipćanin, izvukavši zlatni bodež iz džepa košulje, provukao ga je kroz levi obraz.

-Ta mala kučka nije smela da je ukrade.

Bacio sam pogled na Doroteu.

-Zar nisi rekla da si je kupila.

-Malo sam lagala. Bila je vrlo skupocena, pa sam je ukrala. Molim te, izbavi me odavde. Ubiće me.

Egipćanin je krenuo da prereže vrat Dorotei. Ispucavši nekoliko hitaca u njega, pao je na skupoceni arapski tepih. Dim iz pištolja mi je zamaglio vid, i kad se razišao ugledao sam mrtvu Doroteu prerezanog vrata. Ležeći tako na stolici rasvetanog vrata na neki čudan način nalikovala je figuri koju je tako dugo tražila. Egipćanka je stajala pored nje sa bodežom u ruci. 

Upucao sam egipćanku. Pala je preko stola i zamalo oborila figuru crne kobre.

Prišao sam stolu i uzeo figuru kobre, stavio je u unutrašnji džep jakne, obavestio policiju i izašao iz stana.

Bilo mi je žao Dorotee i njenog oca, ali takođe sam bio zadovoljan parama koje sam zaradio i vrativši se u kancelariju zadovoljno sam gledao figuru crne kobre iz egipta.