Bilo je kasno februarsko veče kad je mladić izašao iz automobila da napuni gorivo na pumpi. Hteo je da kupi cigarete i dok je prolazio pogodiše ga meci. Dečko pade mrtav.
---
Dođe policijska patrola da obavi uviđaj. Izlazeći iz policjskog automobila, pozornik je mirisao dizel gorivo dok je prilazio telu. Priđe mu radnik sa pumpe.
-Sreća gospodine što se nije zapalila pumpa, reče brišući ruke peškirom.
Pozornik ga nije primećivao. Još uvek je udisao dizel gorivo i gledao telo. Zapali cigaretu.
-Zaista, reče i ugasi šibicu pa je baci u odvod kanalizacije.
Dođe još jedna patrola. Počeše da obavljaju uviđaj.
Policajac ih ostavi i pođe da ispituje stanare i moguće svedoke. Jedan penzioner je primetio neku sumnjivu devojku kako izlazi iz kućice neposredno posle ubistva.
-Kako je izgledala.
-Obična cura. Čini mi se da je plavuša.
Njuškalo uđe u kuću i poče da ispituje. Tu su bile neke devojke.
-Je li bila ovde neka plavuša možda?
-Nismo videle nikakvu plavušu, gospodine.
---
Balističar pogleda ispaljene čaure. Okrene se koleginici policajki.
-Ovo su meci iz berete 754.
Policajka potvrdno klimne glavom.
---
Policajac je njuškao još neko vreme po stanu. Primetio je neke dlake na dušeku. Prikupio ih je i stavio u kesicu. Potom je izašao iz kuće i zajedno sa policajkom otišao do laboratorije.
Tamo je bio dr. Pizdičkić, laborant. Baciše mu kesicu sa dlakama.
On je otvori, pažljivo izvadi dlake i stavi ih pod mikroskop.
-Čini mi se...khm..policajci...da su ovo pseće dlake.
Policajac i policajka se pogledaše.
-Ako utvrdimo čijeg su psa dlake, Nataša, moći ćemo doći do ubice.
-I ja tako mislim, Danijele.
Prođoše potom iz laboratorije i krenuše ulicom. Odoše do dr. Stamenkovskog patologa. Stamenkovskom je već bilo muka od toliko mrtvih ljudi koje je morao da pregleda.
Izlazeći od dr. Stamenkovskog prošetaše do neke kućice. Tamo su lajali psi.
-Hm....ove dlake mi izgledaju prilično iste kao dlake ovog psa, Nataša.
-I meni se čini.
-Aj da vidimo.
Ušli su u kuću, ali bila je prazna. Čekali su tu neko vreme dok nije došao neki dečkić.
-Čiji su ovo psi, dečko?
-A..od devojke Marijane.
-Gde je ona sad?
-Nešto mi je rekla da je otišla kod prijateljica na novom beogradu.
-Hvala ti, dečko.
---
Policajac i policajka se odvedoše do blokova. Brzo su našli stan gde je pobegla devojka Marijana. Razvališe vrata i upadnu u stan. Devojka Marijana je na iznenađenje bila mirna, kao da je to i očekivala. Bila je tu i neka pegava devojka.
Priđe joj pandur i pokaže joj pseće dlake iz kesice.
-Jesu li ovo dlake vašeg psa.
-Jesu, gospodine. To su dlake mog psa.
-Nađene su na mestu odakle se sumnja da su ispaljeni hici koji su ubili nekog dečka na pumpi. Šta imate da kažete na to.
-Pa ubila sam ga, eto to ću vam reći. Ne znam što sam uopšte ovde došla. Ostavila me džukela.
---
Marijana je sedela u sobi za ispitivanje. Policajac i policajka su naslonjeni na zid posmatrali sirotu devojku. Razumeli su kako je to kad te dečko ostavi. Te večeri su bili dobre volje, pa su je pustili uz opomenu.
Detektiv je odlazio putićem misleći kako će ta fuksa uskoro da nađe drugu kitu za sisanje.
---
Čudna scena u glavnom parku. Petoro policajaca čistili su parkić.
-Šta je ovom šefu, šalje nas da čistimo parkić?
Okupljeni građani su im se smejali dok su čistili parkić. Iza zgrade stajalo je policijsko vozilo sa rotirajućim svetlima.
-I to po ovom suncu...
-Strašna vrućina, momci?, uzvikivao je neki tip naslonjen na policijsko vozilo preko megafona.
-Bogamu, ne znam kako ćemo da izdržimo...
-Aha. A ima još toliko parkića...
Sunce je pržilo leđa smrdljivim džukelama još dugo vremena.
No comments:
Post a Comment