Kameleon

 

Kristina je sedela u naslonjači i čitala časopis blic žena. Njen muž Mikloš žurio je na posao.

-Mikloše, kad se vratiš kupi mi novi broj blic žene. Danas izlazi.

U stanu se osećala izvesna napetost. Mikloš se spremao za posao navlačeći kravatu i oblačeći jaknu. Bio je to zgodan gospodin u četrdesetim godinama. 

Dok se ogledao u ogledalu razmišljao je zašto je uopšte uzeo Kristinu za ženu. Stalno ga je smarala i ništa nije radila. 

-U redu, Kristina, izgovorio je uzimajući ključeve od automobila. Potom je uzeo novčanik i izašao iz stana.

Bio je zaposlen u procredit banci kao službenik. Tokom radnog vremena očajno se dosađivao. Uskoro mu je sledila pauza pa je odahnuo i spremivši kafu otišao u prostoriju za pauzu. Izvadio je cigaretu i zapalio. Kroz poluotvoren prozor dopirali su zvuci automobila i tapkanje kiše. Tek tada mu je palo na pamet da je 26 novembar, rođendan devojke koju je mnogo voleo kad je bio mladić. 

Ispušivši nekoliko cigareta i popivši kafu, brzo se vratio na radno mesto. Bilo je puno klijenata i radno vreme je brzo prošlo kako to obično biva. Pripremivši se za povratak kući prisetio se zahteva Kristine. Valjda će naći koji primerak u nekoj trafici. Odmah iza ugla nalazila se trafika koja je radila non-stop. Gledajući izložene časopise i dnevne novine primetio je jedan primerak blic žene, uverio se da je najnovije izdanje i kupio ga. Smestivši časopis u džep jakne uputio se ka parkingu gde se nalazio njegov automobil, stara mazda plave boje. Od centra grada do Malog Mokrog Luga verovao je da će brzo stići uprkos nesnosnoj kiši i zakrčenom saobraćaju. Noć je bila tamna kao grob koji je sinoć usnio dok je spavao sa Kristinom. 

Ušao je u automobil i pokrenuo ga.

Nekako je uspeo da se provuče do bulevara. Uskoro je putovao mnogo brže. Međutim začuo je nekakvo komešanje na zadnjem sedištu. Okrenuvši se, zamalo se sudario sa kamionom koji mu je išao u susret. Uspostavio je kontrolu i nastavio dalje, uverivši se da nema nikoga na zadnjem sedištu. U zadnje vreme je bio paranoičan. Izvadivši pljosku viskija iz pretinca otpio je i zapalio cigaretu. Uključio je radio. Obično ga nije slušao tokom vožnje, ali ponekad je uhvatio dobru pesmu što se sad upravo desilo. Nije mu se išlo kući kod te žene, i mislio je da svrati do kafane kraj puta da se napije.

Međutim pošto je bio papučar i slušao sve što mu žena govori odlučio je da odbaci tu zamisao. Na raskrsnici čekao je da semafor promeni boju u zeleno. Pogledavši u retrovizor ugledao je nečije lice na zadnjem sedištu. Iako se boja semafora promenila u zeleno, ostao je da sedi kao ukopan. Za trenutak mu se učinilo da je to bio on, njegov odraz. Čovek na zadnjem sedištu mu obavije vrat bodljikavom žicom. Nije nameravao odmah da ga ubije, već samo onesvesti. Držao je žicu oko njegovog vrata dok se ovaj nije onesvestio. 

Izašavši iz automobila obišao ga je i otvorivši prednja vrata strpao Mikloša na susedno sedište, potom pokrenuo auto i odvezao se do neke njive. Tu je zaustavio automobil. Mikloš se polako budio. Uperivši pištolj prema njemu izrazom lica rekao mu je da izađe iz vozila.

Koračao je iza njega po njivi. Mikloš se pitao šta ga je to snašlo i šta ovaj tip želi od njega. 

-Stani tu, rekao je tip.

Mikloš je stao.

-Klekni.

U klečećem položaju Mikloš pomisli da će ovaj da ga pojebe. 

Tip je neko vreme pravio čudne zvuke kao da usisava Mikloša u sebe. Potom je izvadio mačetu i odrubio mu glavu. Krv je šikljala iz Mikloševog vrata dok mu je glava odletela nekoliko metara obrćući se. Mikloš je još uvek bio živ, dok mu glava nije pala na njivu.

Obrisavši krv mačete maramicom spremio je u kaput. Visoko iznad njega na nebu je leteo avion. Bilo je tiho na tom delu njive. Skinuo je Mikloša do gole kože i obukao njegovu odeću i obuću. Ostavivši ga tu na njivi vratio se u automobil sa Mikloševim novčanikom i časopisom. Pogledao je na sat i pošao automobilom kroz njivu do auto-puta. 

Brzo je stigao do Mikloševe kuće. Otključavši vrata ušao je u stan i ugledao Kristinu kako pegla haljinu koju je kupila pre nekoliko dana u tržnom centru.

-Jesi mi doneo časopis.

Prevarant joj baci časopis na dasku za peglanje i ode do kupatila. Pregledavši novčanik uzeo je nekoliko kartica i priličnu svotu u kešu.

Umivši se otišao je do dnevne sobe. Kristina je nestrpljivo uzela časopis u ruke i požudno ga čitala, kao da želi da ga pojede.

-Kako je bilo na poslu.

-Dobro. 

Prevarant izvadi cigaretu iz mikloševe pakle. Iako nije bila njegova omiljena marka, zapalio je i otišao u drugu sobu. Iz tašnica i torbica izvukao je Kristinine kartice, novac i nekoliko po njemu sudeći prilično vrednih drangulija.

Potom je seo za fotelju i skuvao sebi kafu. Mogao je da provede neko vreme sa Kristinom praveći se da je Mikloš. Mogao je pomisli. Ali devojka ga nije interesovala, a i bilo je pitanje vremena kad će neko pronaći Mikloševo telo. Ispijajući kafu ponosio se svojom sposobnošću da preuzima obličja drugih ljudi i zbog toga je imao nadimak kameleon.

Vrativši se u dnevnu sobu gde je Kristina još uvek čitala časopis, seo je na dušek i pogledao sirotu devojku. Čitala je članak o novim načinima kako skinuti kilograme. Kristina je bila veoma debela žena i dok je radila neko vreme u maloprodajnom objektu mušterije su se žalile kako ne mogu da prođu od nje.

Gledajući je razmišljao je da li da je ubije tu na licu mesta ili ostavi. Ponovo je pravio čudne zvukove, kao da usisava celu dnevnu sobu.

-Znaš, Kristina, dojadilo mi je tvoje bahato ponašanje. Mnogo si bezobrazna.

Kristina je još uvek čitala časopis uverena da neće ništa pokušati. Ipak je njen muž bio papučar.

Prevarant se podiže sa dušeka i izgasi cigaretu u piksli. 

-Idem ja u neku kafanu.

-Ovako kasno.

-Da.

-Ne možeš. Ostani tu.

Za trenutak je podigla lice i pogledala prevaranta. 

-Ćao, Kristina, reče i izađe iz stana.

---

Bilo je rano jutro kad je poljoprivrednik u traktoru vozio po njivi i prosipao đubrivo kako bi plodovi brže izrasli. Obišavši krug oko njive zaustavio je traktor i izašavši iz njega prodrmao noge posmatrajući ogolele krošnje drveća ispred njega i daleko ulične svetiljke. Ne gledajući zamalo se spotakao o nešto. 

-Šta je bre ovo u pičku materinu...

Poljoprivrednik baci pogled i vide odrubljenu glavu nekog čoveka. Pripadne mu muka i brzo jurnuvši ka drvetu ispovraćao je pasulj koji je jutros doručkovao.

Izbacujući poslednje ostatke povraćke nekako se povratio. Nije se usudio ponovo da pogleda odrubljenu glavu. Za trenutak mu se učinilo da halucinira, ali bio je sasvim siguran da je to zaista glava mrtvog čoveka. Izvadivši mobilni telefon pozvao je policiju.

---

Kristina je neko vreme zurela u zid. Mikloš ne bi tek tako otišao u kafanu posle radnog vremena. A i njegovo lice je bilo čudno. Otišavši do sobe u kojoj je držala svoje dokumente iznenadila se kad je videla da ih nema. Sve kartice i keš su bili oduzeti. Što je bilo najgore, planirala je sutra da ode i kupi te preparate koji bi joj pomogli u mršavljenju. Čula je zvonjavu fiksnog telefona.

-Da.

-Vi ste Kristina, žena Mikloša.

-Ko je to.

-Policija gospođo.

-Oh. Da mu se nije nešto desilo.

-Mrtav je.

Kristina je neko vreme uzbuđeno dahtala u slušalicu.

Glas sa druge strane žice je nestrpljivo čekao da joj ova vest prođe kroz svest kako bi se konsolidovala.

-Moraćete da dođete kod nas u stanicu radi identifikacije.

-Mislite, odmah sad.

-Da.

Veza se zatvori.

Kristina je bila zbunjena. 

---

Detektiv i policajka izlazeći iz neobeleženog automobila prišli su poljoprivredniku. Uputio ih je ka mestu gde je pronašao odrubljenu glavu svo vreme žmireći.

Detektiv pogledavši glavu okrene se i posle nekoliko koraka nađe golo telo mrtvog čoveka bez glave. Očigledno je pripadalo odrubljenoj glavi koju je poljoprivrednik pronašao.

Uskoro su došli kombiji za prikupljanje dokaza. Bio je tu i patolog dr. Stamenkovski.  

Detektiv je neko vreme stajao na njivi u izmaglici hromiranog jutra. Skoncentrisan prisetio se slučaja od pre dva meseca gde je na njivi u Batrovcima pronađeno telo devojke udešeno na skoro sličan način.

Razmišljajući o tome kolorit pred njim se menjao strahovitom brzinom. Čas je bila noć, čas popodne puno blistavog sunca, čas veče ispunjeno snegom i kišom. Slike su se menjale strahovitom brzinom dok nisu prestale.

Detektiv izvadi cigaretu i zapalivši je izoštrio mu se pogled.

Okupljeni policajci odnosili su telo Mikloša i njegovu glavu u kombi. Zajedno sa njima upao je i dr. Stamenkovski.

Nataša priđe detektivu.

-Mikloševa žena je u stanici. Hoćeš da pođemo.

Detektiv izbaci oblak dima koji se raznosio po njivi. Verovao je da čini dobro pušeći cigaretu na poljoprivrednom zemljištu. Zajedno sa Natašom odveo se do policijske stanice. 

Pozornik na smeni je nešto čačkao oko roletne u prostoriji gde je zapisivao beleške. Preko puta njega sedela je Mikloševa žena Kristina.

Ulazeći detektiv i Nataša je osmotriše. Još uvek nisu videli tako debelu ženu.

-Morali biste malo da smršate. Ne znam kako ste uopšte ušli u stanicu.

Kristina je sedela brišući lice maramicom.

-Moj jadni mužić...rekao je da ide do neke kafane.

-Nije to bio vaš muž. 

Pozornik je još uvek čačkao oko roletni. Nataša ga pogleda.

-Šta radiš to.

-Provodim po cele dane u ovoj stanici tipkajući izveštaje i veoma mi smeta dnevna svetlost.

Kristina se zakašlje na reči koje je čula od detektiva.

-Oh...pa to..

-Da, da.

-Taj gad mi uze sve pare. I još mi mužića ubi.

Za trenutak je osetila vrtoglavicu i pokušavši da ustane sa fotelje pade na mestu mrtva.

Detektiv joj priđe.

-Srčani udar. Nije ni čudo koliko je debela.

Pozvali su kombi da je odvezu u mrtvačnicu.

-Pa Nataša, mislim da se ovde radi o nekom gadu koji preotima identitete drugih ljudi, mada pomalo sirovo. Sećaš li se onog slučaja od pre dva meseca kad su našli devojku u Batrovcima.

-Aha.

-E pa mislim da taj gad već neko vreme operiše na taj način i sa velikim uspehom. Ko zna koliko je zla počinio.

Nataša izvadi žvakaću.

-Pa uhvatićemo ga ipak.

---

Kameleon je šetao bulevarom kneza petra i prebacivao pare sa računa Kristine i Mikloša. Već je skupio pozamašnu svotu, pomisli dok je nastavljao dalje. Primetivši ženu sa detetom kako izlazi iz pošte učinilo mu se kao dobra prilika da i to obavi. Žena je bila tek izašla sa ćerkom i uputila se niz uličicu. Primetio je kako ulazi u automobil zajedno sa ćerkom. Bilo je to neko malo derište koje je svaki čas skakutalo. Sačekao je neko vreme dok se nije odvezla sa parkinga pa ušavši u automobil počeo da je prati. 

Sa bezbedne udaljenosti činilo mu se da ide ka Vukovom spomeniku. Dete je bilo vrlo lepo i zastavši na semaforu, obavestio je svog drugara koji je otimao devojčice po celom Beogradu. Iako mu se nije sviđao njegov način rada, profesionalni kidnaper često mu je pomagao u nevolji. Činilo mu se da je pripadao nekoj razgranatoj mreži kidnapera specijalizovanih za otimanje dece.

Žena sa detetom je zastala kraj pumpe da natoči gorivo. Pritom je kupovala čokoladno mleko i još neke stvari dok je pumpadžija punio rezervoar.

Kameleon je već bio u vozilu ućutavši derište.

Majka se vratila i otvorivši vrata pokrenula motor. 

Postupak je bio sličan prethodnom. Ubivši ženu, usisao je njen lik i vratio se do automobila sa detetom u njemu. Osetio je ipak potrebu da javi drugaru za ovo luče. Njemu neće biti od nikakve koristi, a ovome hoće itekako. Zastavši na raskrsnici produžio je do izolovanog mesta nedaleko od kompleksa novoizgrađenih zgrada. Tip u crnom automobilu polako je prišao njegovom. Izlazeći uzeo je devojčicu i odveo je u svoj, isplativši kameleona.

Neko vreme je čačkao po dokumentima. Nalazilo se tu dosta keša, kartica i nekoliko vrednih ogrlica.

Napustivši auto prošetao je stotinu metara do svog i odvezao se.

---

Detektiv i Nataša su pretraživali račune žrtava i pokušavali da uđu u trag tom gadu. 

Detektiv je otišao do mesta zločina gde je pronađena nova žrtva ovog puta žena odrubljene glave. Za trenutak mu se činilo kao da neki duh pokušava da uđe u njega i isisa mu dušu. Trajalo je to nekoliko minuta.

Za to vreme Nataša je preko svojih ptičica pokušavala da dozna nešto o gadu. Većinom su to bili bivši robijaši, navijači, obijači, razbojnici, narkomani i ostali. 

Doznala je da se taj tip pročuo kao kameleon po načinu na koji vrši svoj posao.

Već je prošlo nekoliko dana potrage. Policijski aparat je do sada zauzdavao dnevne novine u objavljivanju ovih zločina, ali bilo je pitanje vremena kad će neki prljavi novinar željan svojih pet minuta slave objaviti članak.

---

Kameleon je sedeo u naslonjači pušeći cigaretu. Još uvek je imao na sebi oblik žene koju je ubio. Osećao je kako ga taj detektiv prati. Ispivši kafu, pomislio je kako bi bilo bolje da njega sredi i preuzme mu identitet. 

Čekao je sedeći u automobilu umornog detektiva da se vrati kući.

Nekoliko kola su prolazili sa farovima koji su preletali njegov, kao oči mašine.

Pitao se da nisu to panduri.

Napokon je video detektiva kako dolazi do sobe u kojoj je stanovao. Sačekao je da uđe.

Potom je izašao iz automobila i stao blizu zida zgrade. Čula se neka muzika u susednoj uličici. Zaklonjen drvećem i crnilom noći, izabravši najmračnije mesto za njegov zadatak, usisao je svež vazduh oko sebe, pretvorivši se ovaj put u njegov prirodni oblik.

A to je bio kameleon.

Reptil se uspeo po zidu dolazeći do poluotvorenog prozora sobe u kojoj je stanovao detektiv.

Gmižući polako ali sigurno uspentrao se kao bubašvaba i uskočio u sobu. Detektiv se spremao za tuširanje i posle toga je nameravao da zaspi. Reptil je promenio oblik u čoveka, iako kameleon nije bio čovek. Čekao je neko vreme da detektiv završi tuširanje. 

Izlazeći iz tuš kabine detektiv ugleda nekog tipa u sobi.

-Ko si ti.

Kameleon usisa sve oko sebe, ispusti paru iz usta, otrovnu paru koja je za trenutak onesvestila detektiva. Kleknuvši, svezao ga je za pod i preuzeo njegov oblik.

---

Nataša je vadila kafu iz automata kad je primetila kolegu kako ulazi u kancelariju.

-Hej, kako si prošao sa onim bankovnim računima.

Detektiv je neko vreme ćutao.

-Ništa. Ovaj tip je profesionalac, Nataša.

Mačak Fric koji je sklupčan lickao šapu odjednom je pogledao detektiva. Nakostrevši se, počeo je da sikće na njega.

Nataša se začudila.

-Šta mu je.

-Verovatno ima neku žutu minutu, reče. -Moram nešto da obavim, javiću ti se kasnije. 

Nataša je pokušavala da smiri mačka Frica pomalo zbunjena. Nešto se nije činilo sasvim u redu sa detektivom. 

Kameleon je prolazio kroz prostorije policijske stanice, gledajući policajce kako tipkaju, ljude u kaputima iz unutrašnje kontrole, kafe kuvarice.

---

Detektiv se polako budio iz privremene kome u koju je zapao. Dugo mu je trebalo da se oporavi i sabere se. Nije se baš sećao šta se dogodilo. Sa mukom se rešivši konopca kojim je bio svezan, pridigao se i skuvao kafu. Strašan bol u glavi i stomaku pulsirao je kroz čitavo telo. Polako se prisećao događaja. Kako je taj tip dospeo u njegovu sobu. Da nije to bio kameleon? Ako jeste, onda bi to značilo da je preuzeo njegov identitet. Pogledao je na sat. Bio je pokvaren.

Okrenuo je stanicu i obavestio ljude u njoj da je u njihovom gnezdu opaka zmija.

---

Zajapureni panduri potrčaše prema kameleonu. Preobrazivši se u prirodni oblik, sa lakoćom se izgubio iz vida. Panduri su se čudili gde je nestao. Gmižući niz stepenice kroz koje se silazilo u slučaju požara, stigavši do kraja ugledao je mačka frica ispred njega.

Policijski pomoćnik dugo nije smazao neku ptičicu i ovaj put mu se pružila izvanredna prilika. Zgrabivši kandžama priklještio je kameleona i rastrgao ga.

Umirući reptil je u praskozorju poprimio boju protivpožarnih stepenica.