Delirijum

Kolona vozila spuštala se Nemanjinom ulicom. Među crnim automobilima u plavom audiju skrivao se predsednik, dobro obezbeđen i osiguran. U podne je trebao da održi govor o izgrađivanju novog auto-puta. Dok je brisao maramicom čelo i ispijao mineralnu vodu, imao je nekakvu tremu oko govora neuobičajenu za njega. Izvadivši iz džepa odela tableticu, progutao je sa vodom i malo odahnuo. Predsednik je bio sklon svakvim paranoičnim idejama, i verovao je da će čvrsti krug obezbeđenja štititi njega i svoju porodicu od mogućih nevolja. Ipak, bio je radostan što će ponovo imati priliku da tri sata govori pred kamerama o izgradnji novog autoputa. Bio je to neobičan čovek koji je verovao da ga narod voli, ali duboko u sebi znao je da ga određeni ljudi i pojedinci mrze. Rano oktobarko jutro bilo je puno magle i smoga dok se kolona automobila spuštala ka odredištu.

---

Konačno su stigli do Kraljeva. Sve je bilo spremljeno za predsednikov govor. Okupljeni oko njega, stajali su ljudi iz obezbeđenja, predsednikovi ortaci, a dole su stajali fotografi i novinari. Predsednik je izvukao maramicu iz džepa i obrisao nos. Potom je započeo govor. 

-Dragi prijatelji(duga pauza)...dragi prijatelji. Kraljevo je veoma lepo mesto i konačno imam tu čast da vam predstavim početak izgradnje novog autoputa koji će se povezivati sa trgovištem, tako da će ti ljudi iz trgovišta mnogo brže stići do kraljeva, a ljudi iz kraljeva će mnogo brže moći da stignu do trgovišta.

Okupljeni građevinci i inženjeri su zevali tokom govora predsednika. Bilo je tu i nekih kineza i arapa, a među njima u pozadini stajao je čovek poreklom iz nemačke. Pored njega stajao je ambasador iz Amerike zajedno sa njegovim prijateljem iz engleske. 

Posle tri sata govora predsednik je bio izmoren i ušavši u kola pošao je nazad do njegove kancelarije. Čovek koji ga je vozio je bio neki kolumbijac. Predsednik toga nije bio svestan, verovao je da je to njegov uobičajeni vozač. Ali nije bio. Vozač u pitanju je bio čovek koji je voleo da ubija predsednike raznih zemalja. Nije imao nikakve lične koristi od toga, jer je znao da će uskoro doći neki novi predsednik. Niko ga nije ni angažovao za taj zadatak, nikakva grupa pojedinaca kojima je bilo dosta predsednika i njegovih mutnih radnji koji su unazađivali državu. Jednostavno je voleo da ubija predsednike. Kolona automobila koji su držali oko na predsednika i njegovu bezbednost polako su se razilazili dok je automobil prilazio stražnjem ulazu u predsednikove odaje. 

-Marko, daj vidi da li imaš još koji lek, meni je prazna kutija.

Vozač je izvadio iz džepa bodljikavu žicu, obmotao je oko vrata predsednika, i oslonivši nogu na volan stegnuo ruke.

Predsednik je krkljao neko vreme dok nije izdahnuo. Čovek iz južne amerike uverivši se da je predsednik mrtav, izašao je iz automobila i jurnuo kroz uličicu do taksija.

---

Pošto je izbilo vanredno stanje povodom smrti predsednika, policajci i službe državne bezbednosti imali su pune ruke posla. Angažovali su čak i vojsku. Međutim, policajci iz 29. novembra koji nisu bili raspoređeni imali su neke druge slučajeve da reše.

Nekoliko meseci pre smrti predsednika desilo se ubistvo u apartmanu u Zagrebu. Vlasnik apartmana kojeg je izdavao našao je mrtvu plavušu kako leži na krevetu sa crnim dildom u ustima. Odmah je pozvao policiju. Policajci su brzo stigli na mesto zločina i utvrdili da je plavuša ugušena dildom. Pričajući sa njenom majkom utvrdili su da je to bio njen dildo. 

Bila je to stara ofucana žena čiji se muž ubio dok je plavuša bila još uvek devojčica. Ispitujući je saznali su nekoliko stvari o njoj.

-Često je volela da ide na planinarenje, da vozi biciklo. Volela je i da fotka. Nikad nisam razumela taj njen hobi.

Policajac koji je ispitivao imao je neke sumnje prema toj ženi. 

-Nismo još sigurni da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo.

Stara žena je bila začuđena. Pored nje pas je nervozno mlatarao repom.

-Kako to niste sigurni.

-Možda se ubila tugujući za njenim ocem. Kako ste rekli, bila je to velika trauma za nju.

-Ne verujem u to, detektive.

Ispitavši ženu, otišli su do vlasnika apartmana. Bio je to čovek srednje dobi.

-Izdao sam tu sobu nekom tipu, znate. Mislim da je proveo par dana tu. Sa tom sirotom devojkom. Žao mi je. Mislio sam da će malo da se zabavljaju, a on je ubio. I to na takav način.

Uskoro se pojavio i njen bivši dečko. Bio je to neki maratonac. Uplakan, povratio je videvši golo telo mrtve plavuše sa dildom u ustima.

-Vi ste njen momak.

-Bivši. Međutim, s vremena na vreme se viđamo. Pričala mi je o nekom tipu s kim se dopisivala na internetu.

Detektiv je sve to zapisivao u svoju beležnicu. Vrativši se do kućice u kojoj je pokojna plavuša živela sa majkom pretražio je njen kompjuter. Pregledajući podatke, čudio se zašto bi tako jedna lepa žena potraživala tipa iz druge zemlje, ako je u svom gradiću bilo toliko puno momaka.

Obavestivši ministarstvo unutrašnjih poslova srbije prebacili su taj slučaj do detektiva iz 29 novembra.

Detektiv zadužen za slučaj imao je velikih poteškoća u pronalaženju ubice. Znao je da se vratio autobusom Beograd - Zagreb u neko vreme nakon ubistva. Međutim, od tada mu se gubi svaki trag.

Nekoliko dana posle ubistva predsednika pronađen je mrtav u svojoj kući vlasnik izdavačke kuće Laguna. Bio je prostreljen mecima pištolja 'Berretta 84c'.

Radnik kompanije koka kola koji je tada prolazio čuo je pucnjeve ali nije dobro zapazio lice koje je izašlo iz kuće Dejana Papića.

Bio je to važan slučaj, ubistvo vlasnika izdavačke kuće Laguna. Ko bi ubio jednog takvog istaknutog čoveka, poštovanog, koji je ljudima pružao toliko zanimljivih knjiga za čitanje?, pitao se detektiv. 

Njegova sekretarica, mlada crnka Nena pružila je nekoliko bitnih informacija detektivu zaduženog za taj slučaj.

-Ne znam, detektive, da li će vam pomoći, ali bio je tu neki tip sa rukopisom koji je neprestano smarao pokojnog Papića. Ovaj ga je odbijao svaki put, i mladić je bio mnogo ljut svaki put kad bi izašao iz kancelarije.

Detektiv se zahvalio sekretarici i pritom uzeo kopiju rukopisa koji je očigledno pokojni Papić zaboravio da baci u korpu za otpatke.

Vratio se u kancelariju. Bila je poluprazna zbog ubistva predsednika tako da je imao dosta vremena na raspolaganju. Stavivši kafu i zapalivši cigaretu osećao se nekako umoran. Osetivši žaljenje zbog smrti predsednika utonuo je u kratak san.

Bio je to nekakav košmar, nepovezan i besmislen kakvi košmari često budu. Nalazio se na cesti ispunjenoj blatom. Padala je jaka kiša i crno nebo iznad njega blistalo je crvenim zvezdama. Dugo je hodao po toj cesti dok nije došao do parkića gde je predsednik stajao sa nekim tipom. Nešto su šaputali između sebe dok predsednik nije primio kovertu od čoveka. Okupljeni ljudi po parkiću su grickali kikiriki i ispijali piva. Predsednik se udaljio od čoveka i izgubio se u tmini, a čovek se približi i pogleda me značajno. Bez ikakvih reči pružio mi je smotuljak i rekao da ga podsećam na lastu. Ustao sam i prošetao parkićem do kafe restorana na uglu. Bio mi je poznat, ali nekako promenjen. Dok sam naručivao giros, prišla je neka žena i počela da moli za novac. Nešto je brbljala o njenoj sirotoj ćerci i njenim mukama. Polako se udaljivši od nje našao sam se u fabrici ispunjenoj kršem. Iza mene neki tip je koračao. Osećao sam dahtanje dok se približavao. Fabrika je polako propadala i sad sam stajao na uskoj gredi iznad provalije suočen sa tim tipom. Imao je nož u ruci. Posle kratke borbe uspeo sam da mu izvučem nož, pa je pao u provaliju. Nastavio sam pažljivo da koračam uskom gredom dok nisam izašao na svež vazduh. Bili su tu neki mehaničari sa svojim alatima, popravljali su nešto. Pogledavši ih izbliza uočio sam da su ogromne zatrašujuće bubašvabe.

Pojurio sam daleko od njih i trčao nadajući se da ću stići na poslednji bus. Nažalost, propustio sam ga. Ostao sam da stojim na cesti dugo vremena.

----

Probudih se oznojen i uplašen. Preda mnom kafa se već ohladila. Policajka Nataša stajala je ispred mene sa rukama oko struka.

-Malo si zaspao.

-Mda.

-Drago mi je što je rikno onaj kreten. Nego, šta imaš tu.

Otpio sam kafu i otišao do umivaonika da se umijem. Ugledavši pločice oko umivaonika učinilo mi se vidim nekakvo lice. Ispišavši se i puštajući vodu, takođe mi se učinilo kako klozetska voda zvuči kao glas neke osobe. Vrativši se zapalio sam cigaretu i seo za sto.

-Ubijen je Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna.  

-A ta svinja. Imaš li neke tragove..

-Samo ovaj rukopis. Nego, čime se ti baviš.

Nataša je izvukla cigaretu i zapalila.

-Pronašli smo mrtvu babu u kanalu. Očevidac je video nekoliko ljudi okupljenih oko kanala, međutim bila je noć pa nije mogao dobro da ih opiše. Uskoro idem na teren da izvidim to.

-Ok.

Gledao sam Natašu kako izlazi iz kancelarije i vratio se papirima. Upoređujući stil rečenica iz rukopisa sa porukama koje je mrtva plavuša iz hrvatske dobijala od ubice, imao sam osećaj da je to taj isti čovek. Izašao sam iz kancelarije na svež vazduh i prošetao do zelenog venca. Policijske patrole su jurile svud naokolo i svaka mafijaška jazbina je bila pretraživana. U podzemnom prolazu ugledao sam beskućnicu lepog izgleda koja mi je ponekad davala informacije od značaja. Pokazao sam joj sliku ubice.

-Ah, znam tog lika. Jednom mi je ponudio 1000 dinara za pušenje. Međutim, odbila sam ga. Možda ga možeš naći tu oko zelenog venca.

Spustivši se kroz pijacu do ekonomskog fakulteta i prošavši park našao sam se u polurazrušenoj zgradi koju su često koristili narkomani i klošari. Pažljivo koračajući kroz nagomilane flaše i razno smeće, ugledao sam tipa u sivoj jakni položenog na stomak. Polako ga okrenuvši, ugledao sam tri metka na njegovim grudima. Bio je mrtav. Srećom, njegovo lice je bilo netaknuto i sa sigurnošću sam znao da je to taj ubica.

---

Nataša je ispitivala rođake mrtve babe u kanalu. U dnevnoj sobi oko nje sedeli su njen sin, ćerka, sinovljeva žena i unuka. Svi su oni imali motiva da ubiju tu babu, mislila je Nataša.

Sin Boban tugaljivo je brisao nos maramicom. Imao je lepo lice i jaku bradu. Njegova žena Ena ispijala je pivo i pušila cigaretu. Nije bila nešto lepa, ali imala je dobre noge. Bobanova sestra Katalina sedela je u fotelji prekrštenih nogu sa šoljom tople čokolade u ruci.

Unuka mrtve babe, 12-godišnja devojčica Iva, ćerka Bobana i Ene ležala je na kauču podvijenih nogu. Žvakala je žvakaću i pravila balone od nje. 

-Gde ste bili kad je baba ubijena u kanalu, pitala je Nataša obraćajući se svima.

Boban i Ena su se nakašljali. 

-Bili smo sa Katalinom na Zlatiboru.

-Ko može to da potvrdi.

-Pa pitajte hotelijere tamo.

Iva se podigla sa kauča i mrzovoljno pogledala njene roditelje. Bacila je i otrovni pogled ka Katalini.

-Svi oni lažu, policajko!

Boban pljune na pod.

-Kučko mala.

-Imam još nešto da vam kažem. Moj tata i njena mama su me često puta silovali dok sam bila dete. I Katalina me je silovala. Baba je imala spremljen testament i pošto sam joj bila najdraža od svih, odlučila je meni da ga ostavi. 

Nataša je ćutala očekujući dalje izlaganje mlade Ive.

-Pratila sam ih do tog kanala dok su ubijali babu i strpali je tamo. Nisam ništa smela da kažem, bojala sam se da će me ubiti. Verovatno nisu više mogli da čekaju da umre, pa su odlučili da je ubiju. Verovatno su je i naterali da preokrene testament u njihovu korist, tako da bi im sva lova pripala. A ko zna šta bi sa mnom bilo.

Mlada Iva je zapala u plač. Izvukla je maramicu i obrisala nos.

-Ova mala balavica laže, prodere se Boban. -Ne verujte joj.

Nataša pogleda okupljene ljude. Zatim baci pogled ka Ivi.

-Imaš li neki dokaz.

Devojčica izvuče mobilni telefon.

-Evo, snimila sam ih.

Nataša uze telefon i pogleda snimak. Jasno su se videla lica Bobana, Ene i Kataline dok su ubijali babu lopatom i strpali je u kanal.

-Mislim da će ovo biti dovoljno. Zadržaću telefon kao materijalni dokaz. 

Okrenula se bračnom paru i sestri Katalini.

Ispred dvospratne kuće došao je automobil iz kojeg je izašao detektiv. Pošto je rešio slučaj ubice iz hrvatske hteo je da vidi kako se snalazi Nataša.

Izlazeći iz kuće sa bračnim parom i Katalinom, zastala je malo da pogleda Ivu.

-Hoću li sad ja dobiti te pare, pitala je policajku.

-Hoćeš. 

Iva se sa smeškom vratila u praznu kuću.

Detektiv i Nataša su strpali okrivljene u kola.

Potom su se odvezli do stanice.