Agatha Christie - They Do It With Mirrors

Funny characters, good plot and interesting setting make this novel worth reading on a hot summer evenings. Miss Marple, elderly woman turned into amateur sleuth is very funny invention.

Veliki Dijabolo

Dvorana je bila poluzamračena. Okupljeni ljudi su sedeli na stolicama i posmatrali mađioničara na delu. Na pozornici se pojavi tamno svetlo i zavesa se digne, otkrivajući tipa u smokingu i sa šeširom od trske na glavi. Na levom ramenu stajao mu je papagaj.

-A sad, gospodo, gledajte čudesa Velikog Dijabola!

Izveo je nekoliko uvodnih tačaka, kao što su izvođenje belih golubova iz rukava, trik sa kartama i loptama. Dok je to radio sećao se svoje karijere u cirkusu i kako je neuspešno propustio svoju šansu da tamo napreduje. Okupljeni posmatrači su zadivljeno gledali Velikog Dijabola, pljeskajući rukama. Nakon uvodne tačke, pojavila se njegova partnerka Angelina, bivša plesačica u googoo klubu. Imala je zlatnu kosu i veo na licu kad se pojavila. Obučena u zlatnu haljinu graciozno je šetala podijumom. Upitala je neku ženu u trećem redu čudno pitanje.

-Patite za bivšim mužem, jelda?

Mršava žena u crnom odelu brisala je lice maramicom, klimajući glavom.

-Nemojte ništa da se brinete, vratiće vam se za koji dan.

Iskra nade pojavi se na ženinom licu i poče plakati od sreće zahvaljujući se Angelini. Neki drugi čovek je bolovao od raka i pitao je da li će ozdraviti. Angelina mu reče da ga ozdravljene zasigurno očekuje. Potom je krenula kroz publiku i zastala kraj mladića riđe kose, gledajući mu u dlan desne ruke.

-Mladiću, žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali očekuje vas gadna budućnost.

Tip u zadnjem redu je sve vreme posmatrao Angelinu, razmišljajući, ako su oni mutavi, ja nisam. Ovde je neka vrsta prevare u pitanju.

Posle ispitivanja publike Veliki Dijabolo izveo je nekoliko tačaka sa Angelinom, provlačeći je kroz vatru, postolje sa bodljama, i na kraju je smestio u kovčeg. Izvukao je veliki mač i provukao ga kroz kovčeg, raspolutivši Angelinu. Naravno, bila je to stara fora, ali publika je uzbuđeno pljeskala. Posle završetka predstave, okupljeni učesnici su pljeskali i bacali novce Velikom Dijabolu i Angelini. Osim tipa u zadnjem redu koji je otišao očigledno besan. Vraćajući se kući sa mukom je pokušavao da zaspi, i konačno je uspeo da provede sat dva sanjajući. Ujutru je kupio novine i pročitao vest o pacijentu koji je bolovao od raka. Gledajući sliku uverio se da je to taj tip sa sinoćne predstave. Odlučio je da se obrati policiji, ali nije imao mnogo nade budući da su policajci bili nemoćni protiv takvih prevaranata.

---

Angelina je sedela za šminkerskim stolom skidajući masku sa lica dok je Veliki Dijabolo pušio tanku cigaretu, prekrštenih nogu sedeći na stolici.

-Malo me peče savest zbog ovih jadnih ljudi, reče Angelina posmatrajući svoj odraz u ogledalu. Na trenutak joj se učinilo da to nije ona u ogledalu, već neko drugi.

Veliki Dijabolo je izgasio cigaretu i zapalio novu, ispivši koktel Devil's Ice Tea.

-Nemoj previše da razmišljaš o tome, Anhelina. Mi pružamo tim ljudima nadu, u tome uopšte nema ničeg lošeg, iako je uzaludna. Uostalom niko ih nije terao da dođu. Ljudi su povodljivi.

Angelina se okrene Velikom Dijabolu i uputi mu oštar pogled.

-Zovem se Angelina, ne Anhelina, shvati to već jednom, reče ispuštajući gromoglasan smeh.

-Dobro, Anhelina, reče Veliki Dijabolo pomazivši je po glavi. -Što se toliko brineš, uostalom bila si googoo plesačica, nagledala si se svačega.

-Nećemo sada o tome.

Velika magla se spuštala nad Beogradom i ljudi su žurili kućama kad je počela strahovita kiša da lipi.

---

Tip sa sinoćne predstave, Dragan Matošević sedeo je u kancelariji detektiva i njegove partnerke Nataše. Dosta dugo im je pričao o onome što je video dok je sedeo u opresivnoj atmosferi sobe policijske stanice. Nataša pogleda detektiva.

-Nažalost, mi tu ništa ne možemo. Slažeš li se, kolega?

Detektiv je zapalio cigaretu i češkao bradicu.

-Da, ne možemo. Ali zaista mrzim te tipove. Popovi su barem iskreni u varanju. Videćemo šta možemo da uradimo, jer ovi izgleda prave veliki biznis po rečima gospodina, obilazeći svaki grad i seoce u državi.

...

Obučeni u civilu, detektiv i Nataša su sklopljenih ruku posmatrali još jednu tačku Velikog Dijabola u Zemunu. Angelina priđe detektivu i pogleda mu dlan leve ruke. 

-Imate jako lepe crte na dlanu gospodine...mislim da vas očekuje svetla budućnost, reče Angelina uputivši mu zavodnički pogled. Detektiv se nasmešio i zahvalio joj, pomalo postiđen. Još niko mu nije rekao da ima lepe crte na dlanu. Nataša je bila ljubomorna i svo vreme ga šutirala u nogu tokom predstave.

-Šta je bilo, Nataša? Samo mi je pogledala u dlan.

-Mislim da je uradila nešto više od toga. Očigledno ti se nabacuje. To mi se uopšte ne sviđa.

-Smiri se, na zadatku smo.

Nakon završetka predstave otišli su u privatnu kabinu Velikog Dijabola da popričaju malo sa njim.

-Oh, vi ste policajci. Pa ne vidim što ste došli. Zar radimo nešto ilegalno. Vidite, ja sam mađioničar.

-Vidim.

Veliki Dijabolo napravi pokret rukom i šešir detektiva spade sa njegove glave.

-Tako da ne možete ništa protiv nas. Je li tako, Anhelina.

-Jeste, Veliki Dijabolo. Detektive, bolje se povucite odavde.

Nataša je gledala sa mržnjom Angelinu dok je posmatrala detektiva.

-Naći čemo načina da vas uhapsimo, Angelina.

-Pokušajte. Baš me zanima da li ćete uspeti.

Detektiv i Nataša napustiše privatne odaje Velikog Dijabola. Odlučili su da potraže pomoć Čeda Pitersona. Njegove metode su nekad bile vrlo podmukle, ali efikasne i što je vrlo važnije, pogotovo u ovom slučaju. Vozeći se kroz kišu i sneg do Smorćola, razmišljali su o predstavi što su pogledali.

-Nataša, Angelina je izvela par dobrih tačaka.

-Jel ti to mene namerno nerviraš??

-Ok, neću više o tome.

Kancelarija privatnog detektiva je bila u urednom stanju, ali Čed Piterson je bio vrlo pijan, i malo je spavao, tako da je bio vrlo umoran.

-Šta hoćete sad? Zar ne možete ni jedan slučaj da odradite bez moje pomoći.

Odveli su ga u tuš kabinu i polili hladnom vodom, pa mu nasuli kafu.

-Moraš da se rešiš Velikog Dijabola i njegove partnerke. Upotrebi tvoje metode.

Detektiv izvuče smotuljak novca iz džepa i pruži ga detektivu.

Pomalo otrežnjen, Čed Piterson protrlja bradu.

-Veliki Dijabolo...čuo sam za njega...šiša sve ovce po Beogradu i okolini...dobro, videću šta mogu da učinim.

Posle nekoliko sati sna Čed Piterson se osećao odmornim. Dao je hranu svojoj maci, pomazio i rekao joj da ne jede puno jer će biti debela pa se odvezao Dodge Chargerom do mesta gde se održavala sledeća predstava Velikog Dijabola. Nekoliko puta je posećivao predstavu, ali nije ništa učinio dok nije prokljuvio kako da se provuče u privatne odaje Velikog Dijabola. Posle četvrte predstave, nekako je uspeo da uđe, uz pomoć svog drugara koji je pozvao Velikog Dijabola zbog neke jako bitne stvari, zamenio lažni mač pravim kojim se Veliki Dijabolo služio tokom izvođenja i posuo ga brzo delujućim otrovom.

---

Posmatrao je sledeću predstavu sa uživanjem dok je Veliki Dijabolo ubio Angelinu i otrovao sebe. Kašljucajući i boreći se za dah, nekoliko trenutaka se teturao dok nije pao na pod, dok je iz kovčega curila Angelinina krv. Okupljeni posmatrači su mislili da je to još jedna tačka Velikog Dijabola, ali ubrzo su se uverili da nije pa su pozvali policiju.

Detektiv i Nataša su stigli na mesto zločina i zahvalili se Čedu Pitersonu koji je odlazio u mračnu senovitu uličicu između dve zgrade. 

Una pura formalità (1994)

 

This is interesting crime movie with great opening sequence, and although most time is spent with two famous actors talking, it is worth the watch for its atmosphere and actors chemistry.

The Element Of Crime (1984)

 

Very good psychedelic crime movie by Lars Von Trier, rich with thick, juicy atmosphere and shot in sepia tones, resembling Tarkovsky movies, tells story about child killer called Lotto Killer.

Ruth Rendell - Make Death Love Me

Of all Ruth Rendell novels, this is the one I enjoyed the most. It is about bored middle class bank clerk who is obsessed with literature. Two scums decide to rob a bank he is working in, but thing go wrong and protagonist get away with all cash however he doesn't know what to to with it now, since police are chasing him. Very depressing and grim.

Ruth Rendell - Live Flesh

Very good psychological thriller about serial rapist who accidentally shot policeman and condemned him to life in armchair while his wife manage to go through with him. As protagonist goes into the prison and out, he tries to resocialize with rest of humanity, but his murdering instinct pushes him to revenge and bloodshed against crippled cop whom he believes was responsible for his arrest and time spent in prison.

Barbara Vine - A Fatal Inversion

Much more disturbing than her novels written as herself, this one is about a group of friends who committed awful crime against a child. Of course they were young and inexperienced, but it's amazing how Barbara Vine portrays them as worst possible scum on earth. After many years memories of crime begin to haunt them when they are older and have a respectable career.

Codex

Zatvorenici su tukli i psovali Lazara u zatvorskoj ćeliji dok se borio za vazduh, razbijajući mu rebra, noge, ruke, zube, nanoseći mu teške povrede.

-Pičko smrdljiva, jesu te jebali tamo. Sad ćeš da vidiš.

Zatvorski čuvar je brzo prekinuo tučnjavu i odveo Lazara u zatvorsku bolnicu. Imao je teške povrede glave i trebalo mu je dugo vremena da se oporavi. Nažalost zaradio je privremenu amneziju od povreda. Ležeći u bolesničkoj postelji, pokušao je da se seti otkud on tu. Medicinska sestra ga je posmatrala, držeći injekciju morfijuma u ruci.

-Ne brini, za par dana odlaziš odavde. Kazna ti uskoro ističe.

Lazar je polusklopljenih očiju posmatrao plavokosu medicinsku sestru.

-Zašto sam dospeo u zatvor.

-Pronašli su te u kući punoj mrtvih ljudi. Detektivi su procenili da je bila neka pljačka u pitanju, ali je pošla naopako, pa su svi pobijeni. Otac i majka i njena ćerka. Mnogo krvi.

-Hmm, razmišljao je Lazar. Polako, sećanja su dopirala do njega. Izgleda da su mu namestili da bude žrtveno jagnje dok su odneli lovu. Nema veze, pobrinuće se on za njih. Posebno za nju, tu smrdljivu fuficu i njegovog brata koju je jebao. Posle nekoliko dana potpuno se oporavio (uz pomoć medicinske sestre koja mu je drkala kitu nekoliko puta na dan) i potpisao papire za otpust iz zatvora. Naravno, svakog meseca morao je da se javlja nadzorniku za bivše robijaše. Dok se vozio autobusom do kuće u kojoj je stanovala njegova majka, razmišljao je kako da se osveti Marleni i Stefanu. Jedan klošar je prosio kad je Lazar izašao iz autobusa.

-Kako te nije sramota da prosiš, klošaru. Makar crknuo od gladi, nikad ne bih uzeo milostinju od bilo koga.

Klošar nije uopšte slušao reči, već pružao ruke i molio za dvadeset dinara.

-Nemaš ni stida ni srama.

Koračajući prema kući u kojoj je živela njegova majka, pitao se da li je rikno onaj njegov klošar od oca. Ulazeći u stan, uverio se da jeste, jer ga nije bilo.

Bledi sunčevi zraci su ulazili kroz poluspuštene roletne dok je Lazar pozdravljao svoju majku.

-Ćao, mama. Nisi se setila da me sačekaš na ulazu u zatvor.

-Ne interesuješ me ni ti ni tvoj brat. Oboje ste ološi i zaslužujete smrt.

Lazar ode do svoje sobe da proveri policu sa knjigama. Uveravajući se da su sve na svom mestu, izvadio je nekoliko knjiga sa polica i gledajući ih prisetio se nekih lepših vremena dok ih je čitao pre nekoliko godina dok se nije upleo u taj posao sa bratom. U jednoj od njih je bio smotuljak novčanica koji će mu pomoći da pronađe svog smrtnog neprijatelja. Nije znao gde se zavukao tako da je potražio pomoć nekog privatnog detektiva u halo oglasima. Obratio se Čedu Pitersonu.

-Mogu li doći kod vas, Čede?

Čed Piterson je sedeo u fotelji kancelarije dok mu je sekretarica Ivana praznila jaja.

-Ah..too...hmm...možete...

-Hvala, reče Lazar i začudi se čuvši stenjanje i žensko uzdisanje preko žice.

Odveo se autobusom do Smorćola gde je Čed Piterson držao kancelariju na sedmom spratu.

Dok se penjao liftom prisećao se reči fufice Marlene koja mu je često govorila 'lepo crtaš, lepo pišeš, al ne znaš da dišeš'. Razljutivši se na te reči udario je glavom u zid lifta dok su se vrata otvarala ka sedmom spratu. Prošetao je duž hodnika i pokucao na vrata privatnog đoke. Na pločici je pisalo 'Čed Piterson, privatni detektiv'.

-Uđite, čuo se glas iza vrata.

Lazar uđe i ugleda privatnog detektiva opruženog na fotelji. Na drugom stolu sedela je Ivana i tipkala nešto na laptopu, obučena u crnu prozirnu haljinu, crne cipelice i crne baršunaste rukavice. Delovala je jako mršava i tanka, sasvim u suprotnosti sa skoro gojaznom figurom Čeda Pitersona. Na desnom dlanu leve ruke imala je tetovažu pauka, dok joj je zlatna ogrlica u obliku vuka visila oko vrata. Nokti su joj bili nalakirani u crno, takođe i karmin, i pogledavši Lazara podignuvši na trenutak šeširić, obliznula je usne. 

-Sedite, gospodine...

-Lazar.

Lazar sede na fotelju i prihvati kafu koju mu je ponudio Čed Piterson. Gledajući njegovu oronulu odeču i izraz lica uverio se da je bivši robijaš.

-Kako mogu da vam pomognem.

-Upleo sam se u neki posao sa bratom i njegovom devojkom. Oduvek smo bili u lošim odnosima i dok smo stanovali zajedno, dok se nije odselio. Uvek je govorio da hoče nešto da jebe. Pa tamo na Karaburmi našao je neku fuficu Marlenu. Međutim polako je ostajao bez para i zajedno sa njom me je kontaktirao, nudeči mi posao da opljačkamo neku bogatu porodicu. Moj brat je psiho, detektive. Imajte to na umu. Lepo smo mogli da ih opljačkamo, ali opaska jednog od stanara da je grbav ga je razljutila tako da ih je pobio sve sačmaricom. Videvši šta je uradio, lupnuo me je sačmaricom po glavi i onesvestio, pa potom pobegao sa Marlenom, odnevši svu lovu sa sobom. Tako da su me panduri pronašli u kući punoj mrtvih ljudi i uhapsili. Proveo sam dosta vremena u zatvoru zbog njega i želim da se osvetim.

Čed Piterson je neko vreme vrteo olovku, dok je drugom pušio cigarilos.

-Hmm...da...stara priča o zavađenoj braći...još iz biblije potiče...

-Pa, hoćete li mi pomoći?

-Pokušaću. Znate li gde se nalazi vaš brat i Marlena.

-Trenutno ne znam, al kad bih znao poslao bih neke navijače da ga izmlate bejzbol palicama. Međutim, Marlena je često posećivala kafić 'codex' u Zemunu. Možda možete tamo nešto pronaći.

-Ok...moja tarifa je 1000 dinara dnevno plus troškovi. Vidim da ste skoro izašli iz zatvora, i da ste veoma uspaljeni. Ako hoćete možete da doplatite još 1000 dinara da vam moja sekretarica ispuši kurac.

-Jeste li vi još i makro osim privatnog detektiva.

-Ne, samo pokušavam da vam izvučem što više novca. Uostalom, Ivana je super pušačica. Ne zovu je džabe lomiteljka kite.

-Ok, reče Lazar i ispljunu 1000 dinara.

Čed Piterson je otišao u drugu sobu dok je Ivana sisala Lazarevu kitu sa uživanjem. Svršivši joj u u usta, Lazar uzdahne i opruži se po fotelji. Čed Piterson se vrati u kancelariju.

-Obaveštavaću vas o toku istrage. Doviđenja.

Lazar napusti kancelariju privatnog detektiva. 

---

Bilo je sveže letnje veče kad se Čed Piterson parkirao kraj kafića 'codex'. Prolaznici su išli svojim poslom, noseći kese u rukama, vukući kolica sa bebama, idući na noćnu smenu. Dok je prilazio kafiću, Čed Piterson sagnu glavu i oslušnu razgovor koji se odvijao u udaljenom mestu kraj jednog od stolova.

-Ti si kriva, Dragana. Majka si, imaš decu, a ja sam jako mlađi od tebe. Trebala si ti da načiniš prvi korak, a ne ja.

-Oh, prestani, Miloše. Muka mi je od tebe.

Čed Piterson uđe u kafić i sede za sto naručivši Budweiser. Lepa kelnerica mu donese pivo. Nekoliko ljudi je sedelo za stolom nedaleko od privatnog detektiva. -Jesi li čuo onu priču o momku koga su napale tri devojke odjednom, pa je poludeo i skočio sa pančevačkog mosta?

-Aha. Šteta, a bio je tako lep.

-Nije morao to da uradi. U svako doba je mogao ovde da dođe da popije nešto.

Veče se bližilo kraju i mrak je zahvatio kafić kad je ušla devojka crne kose, očigledno prostitutka i narkomanka, obučena u sivu trenerku. Sela je za sto, očigledno očekujući da joj neko naruči piće. Čed Piterson joj priđe.

-Šta piješ.

-Votku.

Čed Piterson naruči dve votke, jednu za njega i jednu za nju. Ispivši votku, devojci se jezik razvezao.

-Znaš li gde mogu na nabavim ekser. Strašno mi je potreban.

-Znam. Ali prvo mi trebaju neke informacije.

Devojka ga pogleda krupnim blistavim očima.

-Deluješ mi nekako prljavo. Da nisi neko njuškalo.

-Privatni detektiv. Poznaješ li Marlenu i Stefana.

-Oh, njih dvoje. Bolje da se ne kačiš sa njima, opasni su. Stanuju na Gardošu, u ekskluzivnom apartmanu. Daj mi sad ekser.

Čed Piterson izvuče iz džepa tableticu radosti i dade joj, pa potom ispivši votku, zahvali se narkomanki prostitutki.

-Hvala ti. Mogu li nadalje da uzimam od tebe.

-Možeš. Kako bi bilo da odemo u klozet da mi ga ispušiš na brzinu. Daću ti još jedan.

Čed Piterson i narkomanka odoše u klozet kafića 'codex'. Privatni đoka izvuče kitu i strpa narkomanki u usta, uhvativši je za kosu nabijao je na kitu do grla dok je nije ispunio spermom.

Izašavši iz kafića odvezao se dodge chargerom R/T do apartmana gde su stanovali Stefan i Marlena. Parkiravši nedaleko kraj benzinske stanice, pozvao je Lazara.

-Lazare, dođi do Gardoša, blizu benzinske stanice. Pronašao sam ih.

Čed Piterson je proveo vreme u čekanju ispijajući kupinovo vino i pušeći cigaretu, pritom obavivši telefonski razgovor. Uskoro je kroz retrovizor video Lazara kako se približava automobilu.

-Uđi i sedi.

Lazar sede.

-Hoćeš malo kupinovog vina?

Lazar uze i otpi.

-E, sad. Možemo da ih strpamo u zatvor, Lazare. Imam kontakte u policiji koji bi obavili to. Tako bi skinuo ljagu bivšeg robijaša i ponovo se socijalizovao u društvo. Nemoj da te želja za osvetom uništi.

Lazar je neko vreme češkao bradicu, razmišljajući.

-Šta ja imam od toga što će otići u zatvor. Hoću da ga ubijem i uzmem lovu što su mi je skratili. 

-Nije moja briga, reče Čed Piterson zagonetno posmatrajući nokte na svojim rukama.

-Samo, trebaće ti pomoć. Ućićemo zajedno tamo.

Čed Piterson izađe iz kola i izvuče sačmaricu iz gepeka pa je pruži Lazaru.

Polako su prilazili zgradi i popevši se na četvrti sprat pokucali na vrata.

Čed Piteson je stajao sa beretom na levoj strani vrata a Lazar na desnoj sa sačmaricom.

-Ko je, čuo se glas iza vrata.

-Manuel, vaš sluga.

-Oh, jesi li doneo te girose već jednom.

Otključavši vrata Čed Piterson propusti Lazara koji upuca Stefana sačmaricom u glavu. Marlena je posegnula za walterom, ali prekasno pre nego što je Čed Piterson odvalio sa par hitaca beretom u grudi. Dim ispaljenih čahura nadvijao se nad elegantno opremljenim stanom. Lazar ode do sefa i ispali nekoliko hitaca sačmarom, razvalivši ga. Unutra je bilo dosta love.

Čed Piterson mu priđe i stisne ga za ruke.

-Pošteno bi bilo da podelimo plen.

-Ok, reče Lazar i pruži privatnom detektivu polovinu novca.

-Hvala ti. Izgleda da je naš posao završen.

Čed Piterson i Lazar se pozdraviše. Spustili su se zajedno do izlaza iz zgrade, gde je privatni detektiv krenuo ka dogde chargeru, a Lazar nastavio dalje sa torbom punom love u rukama. Nije dugo koračao dok nije čuo sirenu neobeleženog policijskog automobila u kome su bili detektiv i Nataša. Već neko vreme su bili u ozbiljnoj vezi i jebali se svaki dan. Uhapsili su Lazara i vratili ga u zatvor, zahvalivši se Čedu Pitersonu.

Privatni detektiv se vratio u kancelariju sa mnogo većim dobitkom nego što je očekivao.

-Izgleda da si obrnuo onog robijaša, reče Ivana opružena na kauču.

-Aha. Čim sam ga video znao sam da je budala.

Bill S. Ballinger - Portrait in Smoke

This is enjoyable crime novel about some guy tracing woman whom he knew from his school days and liked her. During his work in some company he incidentally finds something about her and start unravelling all the things she have done. Krassy Almauniski is definite type of woman who will do anything to get to the top and escape her lousy neighbourhood, deceiving people, changing names, killing husbands and performing abortions. As main protagonist progresses in quest of finding her, he realizes she's not anymore that sweet girl he used to know, hence the title of the novel.

Ucena

Ivana je klečeći gutala kurac gospodina Martinovića i pitala se koliko će dugo morati da trpi ovo. Zavese u sobi su podrhtavale od crnog ventilatora, dok su kroz skroz spuštene roletne prodirali zraci sunca, koji su podsećali na zrakove snajperske puške. Gospodin Martinović je zgrabio Ivanu za kosu i natakao je na kitu, ispunjavajući je gustom staračkom spermom. Iako u godinama, gospodin Martinović je bio još uvek u punoj snazi. Izvadivši kitu iz njenih usta, ispišao joj se po faci.

-Okreni se sad. Ustani i klekni pokraj kreveta. Mršava figura nesrećne devojke je bacala senku na zid prostrane sobe dok se spremala za još jedan tretman. Gospodin Martinović ustane sa fotelje, zapalivši tanku crnu cigaretu, sa još uvek podignutim kurcem, pa ga joj zabije u pičkicu.

-Smrdljiva mala kučko, došla si iz Požarevca...da me ucenjuješ!, govorio je dok je nabijao u usku dlakavu pičkicu. Svršivši, izvadio je kurac i protrljavši ga par puta niz njene guzove, nabio joj ga u dupe, držeći je za bok levom rukom dok je desnom uzimao dim cigarete. Svršivši joj u dupe, ispišao joj se po leđima i ugasio cigaretu na njeno dupe, okrenuo i opalivši joj nekoliko šamara bacio je na pod, šutirajući je nogama po telu. 

-Aj sad obuci se. Sutra ponovo u isto vreme.

Sirota Ivana se na brzinu obukla, podrhtavajući.

-Mogu li barem da se okupam.

-Ne možeš. Briši.

Otvarajući vrata prostranog stana zastala je na drugom spratu brisavši lice vlažnom maramicom, držeći ruku za svoju torbicu. Dok se spuštala stepenicama, razmišljala je o grešci koju je napravila kad je došla na poziv gospodina Martinovića. Mislila je da je to neka normalna mušterija, i nije stvarno želela da vidi ono dok se spremala posle jebanja, ali pogled na fotografije je jako uzbudio. Tada je shvatila da je to u pitanju moćna ličnost iz javnog života, i na fotografijama je videla veliku katastrofu koja bi mogla da ga uništi. Na fotografijama su bili on i jedna dvanaestogodišnja devojka u krevetu. Uzevši fotografije, pomislila je da može tim putem da ga muže koliko god može. Ali prevarila se. Nekoliko dana posle toga tipovi u crnim kaputima presekli su joj put dok je odlazila do trafike i odvukli je u crni automobil do stana gospodina Martinovića. Mislila je da će da je ubiju. Ali Martinović je odlučio samo da je muči, što duže i što brutalnije. 

Izašavši na ulicu krenula je ka svojoj kući i odlučila da potraži pomoć nekog privatnog detektiva, pošto nije smela da pozove policiju, plašeći se da će tu biti neki prijatelj gospodina Martinovića. Dok je okretala telefon, posmatrala je ispunjeni parking pun automobila, i ispunjena paranojom očekivala da se Čed Piterson javi.

Privatni detektiv je sedeo u studiju beogradske tv stanice razgovarajući sa voditeljkom. Pušio je cigaretu i ispijao kafu. Nenaviknut na blještava svetla reflektora i svih tih snimatelja, čkiljio je dok je posmatrao plavu voditeljku.

-Svaka vam čast gospodine, što ste isključili i, moram reći, vrlo efikasno eliminirali bombu u osnovnoj školi. Ceo tim nije uspeo, ali vi jeste. Kako vam je to pošlo za rukom.

-Pa proveo sam nekoliko godina u ratu u Bosni i dosta bombi sam razminirao i eliminisao. Bio sam određen za to, pored ostalih stvari. Ne želim reći da su ljudi određeni za to nesposobni, samo što je možda u pitanju bila neka stara bomba.

Posle razgovora Čed Piterson se udaljio iz policijske stanice i zapalivši cigaretu, pogledao na ljude koji su prodavali neko smeće iz svojih domova, pomišljajući kako Beograd postaje kao Čikago iz tridesetih godina. Ulazeći u dodge charger R/T, pokrenuo je motor i skliznuvši sa parking mesta krenuo ka kancelariji. Bilo je gusto letnje veče ispunjeno ovulirajućim ženama dok je zavrnuo kroz ugao nagazivši baru prekjučerašnje kiše. Primetio je propušten poziv od neke osobe i dok se uspinjao stepenicama u hodniku ispred vrata kancelarije ugledao je devojku u crnoj haljini i cipelicama, vrlo tanke figure, sa baršnuastim rukavicama do laktova, zlatnom ogrlicom oko vrata i šeširićem na glavi koji joj je skrivao levi deo lica. Njena gusta crna kosa je bila obavijena oko zlatne ogrlice.

-Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv, pitala je, i tad su joj krupne zelene oči došle do izražaja, ispunjavajući ih nadom da će je ovaj tip spasiti.

Čed Piterson je pogledao bezizražajnim očima, skenirajući njenu figuru, i pomislio koliko sličnih žena je već video. Na primer, na njegovim crtežima. Iako mu je bilo žao što će ga omesti u njegovom hobiju, pokazao je rukom ka vratima.

-Jesam. Uđite.

Ivana uđe za njim u kancelariju. Bila je mračna i neprovetrena. Dok je Čed Piterson podizao roletne, rekao je Ivani:

-Sedite, i raskomotite se. Hoćete li nešto za piće.

-Koka kola, ako imate.

Čed Piterson sede sa sto i sipa koka kolu Ivani u čašu. Odmah je video da je prostitutka. 

-Pa, Ivana, kako mogu da vam pomognem?

-Jedan tip...ne znam kako da vam objasnim...bila sam kod njega... pošto smo se nekoliko puta videli u parku...potom je saznao nešto o meni i počeo da me ucenjuje...

Čed Piterson je ispijao viski sa bromazepamom.

-Ucenjuje. Ko koga ovde ucenjuje. Bolje reci šta imaš, curo, i nemoj da lažeš. Znam da si kurva.

Ivana spusti pogled na položene ruke kao monahinja u nekom manastiru.

-Ok, reći ću vam istinu. Jesam, kurva sam. Otišla sam kod njega, zove se Martinović. Posle jebanja otkrila sam neke fotografije i odlučila sam da ga ucenjujem. Međutim njegove gorile su me zgrabile i od tad me gad drži u šaci. Svaki dan moram da dolazim kod njega, muči me, jebe me četiri sata i šiba kaišima, gasi cigarete po meni. Prilično je star, ali snažan.

-Vidim, reče Čed Piterson izgasivši cigaretu.

-Pa hoćete li mi pomoći.

-Zavisi, reče Čed Piterson skidajući kaiš sa pantalona.

-Obično tražim 1000 dinara na dan plus troškove, ali u ovom slučaju...

Ivana pogleda kurac Čeda Pitersona dok ga je nadrkavao.

...ali u ovom slučaju mogli biste da mi ga popušite. Posle ću vam pomoći.

Ivana klekne i spusti ruke na kolena Čeda Pitersona, nadrkavajući mu kitu baršunastom rukavicom, uzela ga je u usta i počela da ga guta iskusno.

-Ah, to kurvo, sisaj mi ga...

Odlučila je da ubrza stvar, pa ga je gutala brže oblizujući pirsingovanim jezikom glavić dok nije svršio u njena usta. Progutavši spermu, digla se i sela na stolicu, otpivši malo koka kole.

-Ah...hvala vam...

-Ivana.

-Ivana. Recite mi-Čed Piterson zapali cigaretu i popije malo viskija-imate li još te fotografije kod sebe.

-Nemam, oduzeli su mi ih kad su mi razvalili stan.

-Niste se setili da napravite kopije.

-Nisam.

-Kad imate sledeći sastanak sa njim.

-Sutra, oko devet sati.

Dobro, poći ćemo zajedno, pratiću vas dok dolazite kod njega. Recite mi, ima li neke čuvare.

-Ima tri četiri.

-Ok, vidimo se sutra oko osam kod trga.

Ivana izađe iz kancelarije. Čed Piterson je trljao bradu dok je pripaljivao novu cigaretu, gledajući u sliku na zidu.

Na trgu su se dogovorili šta će da rade. Dok Martinović bude zaokupljen njom, on će srediti njegove gorile i upasti u stan i srediti gada.

-Misliš li da ćeš uspeti, Čede, upita Ivana posmatrajući svraku kako skakuće po travi.

-Mislim da hoću. Ali iako ne uspem, ako poginem, biće to vrlo lepo, jer znaš Ivana, volim kurve kao što si ti. Koje se ne pretvaraju.

---

Martinović je već pumpao Ivanu u dupe nedugo pošto je došla. Nekad je prvo jebao u picu, ili u usta, ili je prvo šibao. Dok joj je svršavao u dupe, u hodniku su se začuli pucnji. Martinović okrene devojku i opali joj nekoliko šamara.

-Koga si to dovela kurvo!

-Okreni se pa ćeš videti.

Martinović se okrene. Čed Piterson je stajao pred njim sa beretom u levoj ruci. Desno rame mu je bilo okrvavljeno, kao i desno koleno, ali još uvek se držao. Ispalio je nekoliko hitaca u Martinovića i ovaj pade mrtav, zamalo zgrabivši Ivanu dok se ova otkotrljala sa kreveta. Skočila je do Čeda Pitersona.

-Jesi li mnogo ranjen, Čede?

-Nisam. Mislim da ću morati nekoliko dana da odležim. Hladne obloge i to.

-Da..da li su svi mrtvi...

-Jesu...

-A policija...

-Imam nekog detektiva i njegovu partnerku u 29. Oni će pokriti to. Spuštajući se stepenicama, Čed Piterson se okrene.

-Hej, Ivana, hoćeš li da budeš moja sekretarica. Ova poslednja je dala otkaz.

Ivana se nasmeši kurvinski.

-Ali bez ucena.

-Nikako

Pošli su do Dodge Chargera R/T, koji je bio zaklonjen velikim drvetom na čijoj grani je visila sova.

Best Crime Novels

This is my selection of crime novels that I consider best of them all. I don't care much for top lists of best crime novels that are spread around like shit in mental hospital, and I particularly don't like spy novels or political thrillers and courtroom novels, because I don't like myself to be spied upon. I don't know why people enjoy reading this no nonsense literature, but maybe it's because they're feeling guilty in some way. You won't find contemporary crime novel in this list, because oldies are goldies in my opinion.

David Goodis - Down There

Maurice Leblanc - Hollow Needle

William Lindsay Gresham - Nightmare Alley

Agatha Christie - Evil Under The Sun

Per Wahloo - The Abominable Man

Cornell Woolrich - I Married A Dead Man

James Ross - They Don't Dance Much

Charles Willeford - Pick Up

Kenneth Fearing - The Big Clock

Horace McCoy - They Shoot Horses, Don't They?

Jim Thompson - Killer Inside Me

Auguste Le Breton - Rififi in New York

John Franklin Bardin - Deadly Percheron

Marcel Allain - Fantomas

Colin Wilcox - Mankiller 

Atillio Veraldi - La Mazzetta

Marie Belloc Lowndes - The Lodger

Edward Anderson - Thieves Like Us

Dashiell Hammett - Red Harvest

James M. Cain - Double Indemnity

Raymond Chandler - Long Goodbye

Elmore Leonard - Unknown Man No. 89

Joseph Hansen - Fadeout

George Simenon - Dirty Snow

Donald E. Westlake - 361

Josephine Tey - Singing Sands

Edmund Crispin - Moving Toyshop

Barbara Vine - Fatal Inversion

Truman Capote - In Cold Blood

Ross MacDonald - Way Some People Die

George V. Higgins - Cogan's Trade

Patricia Highsmith - Talented Mr. Ripley

William Bayer - Switch

Thomas Harris - Red Dragon

James Swain - Grift Sense

Margaret Millar - Beast in View

Dan J. Marlowe - Operation Deathmaker

Fredric Brown - Screaming Mimi

John Fowles - The Collector

Nicholas Blake - The Beast Must Die

Graham Greene - The Honorary Consul

Thiery Jonquet - Tarantula

Dick Francis - Danger

Ed McBain - King's Ransom

Colin Dexter - The Remorseful Day

Helen McCloy - The Long Body

Best Crime Movies

This is my list of best crime movies I've seen so far. There are milllions of them and most are shit, so I maintained in the process of creating this list to add quality movies, and cut down the shit ones, which began somewhere around 80's. List is diverse, so you will find different kind of crime movies : whodunits, capers, crime comedies and so forth, plus some from other countries than USA. There are some twenty or so noir movies that I haven't seen yet, so this list is not complete, but it can serve its purpose. 

Maltese Falcon

High Sierra

The Lodger - A Story of the London Fog

Shadow Of A Doubt

Laura

Gaslight

Double Indemnity

Mildred Pierce

Lost Weekend

Nightmare Alley

Detour

Black Angel

The Big Sleep

The Killers

Gilda

Armored Car Robbery

Scarlet Street

This Gun For Hire

Criss Cross

Dark Passage

White Heat

Third Man

Asphalt Jungle

Sunset Boulevard

Strangers On A Train

The Big Heat

Odds Against Tomorrow

An Act Of Murder

The Killing

Nora Prentiss

Ladykillers

Vertigo

Rear Window

Murder By Contract

Brainstorm

Bob Le Flambuer

Shoot The Piano Player

Bride Wore Black

Martha

Klute

French Connection

Godfather 2

Sorcerer

Bring Me The Head Of Alfredo Garcia

The Outfit

Burglars

Le Horse

Flic Story

Un Conde

Frenzy

Friends Of Eddie Coyle

The Driver

Blood Relatives

Der Raueuber

Night Of The Sunflowers

The Alzhaymer's Case

La Femme Nikita

Single White Female

The Man On The Roof

Across 110th street

The Taking Of Pelham One Two Three

Ms. 45

Spoorloos

Night Of The Following Day

Villain

Red Lights

This Sweet Sickness

Frantic

Natural Enemies

10 rilingston place

Tomorrow Never Comes

The Big Sleep (1978)

Lost Son

Scarface

Monsieur Hire

Serie Noire

The Man From London

The Offence

Straight Time

Johny Handsome

Cape Fear

Dillinger

House Of Games

Cruising

Rififi

Before The Devil Knows You're Dead

Day of the jackal

Blue velvet

Manhunter

Naked gun

Fish called Wanda

Body heat

King of comedy

Sitting Target

Hardcore

Classe Tous Risques

The Detective

The Silent Partner

Bonnie and Clyde

Žica

Mladić guste crne kose obučen u crnu kožnu jaknu šetao je pored polusrušene zgrade u gluvo doba noći. Pošto je patio od nesanice često je šetao noću dok ljudi spavaju kako bi bili odmorni za posao, i pošto je bio na odsustvu zbog nesanice i voleo da obilazi mračna mesta poput polurazrušenih kuća, groblja, zelenog venca i bezbroj drugih lokacija širom Beograda, razmišljao je o pristojno obučenoj devojci koju je video prošle noći, pomalo odsutno gazeći krhotine stakla i zaobilazeći prazne flaše i ostalo smeće. Iako je bilo leto, devojka je bila pristojno obučena za razliku od većine ostalih cura koje bi po rečima njegove babe trebalo da se stide. Zastao je da zapali cigaretu dok mu je gusta magla obavijala telo pod crno plavičastim nebom tog petka. Plamen upaljača dok je pripaljivao cigaretu mu otkrije nešto skriveno među krhotinama i ostacima razrušene kuće. Bila je to nečija ruka. Uzbuđen, pozvao je policiju pritom pogledavši na sat. Bilo je pola četiri ujutru.

Detektiv i Nataša su brzo stigli na mesto zločina. Pretrpevši težak udes tokom užasne otmice, uzeli su odsustvo sa posla neko vreme. Sećajući se noći provedenih u urgentnom centru i skupine doktora okruženih jakim svetlom, pitala se da nije umrla na neko vreme, ili kako se to već zove, doživela vantelesno iskustvo. Sećala se da je lebdela nad operacionim stolom i gledala sebe i kolegu i okupljene doktore. Ipak, uz tešku muku, preživeli su ali uz velike ožiljke. I on i ona su morali da piju teške lekove i hodaju neko vreme na štakama, idu na fizioterapiju i tri puta nedeljno u turska kupatila. Natašino levo oko je bilo zamenjeno staklenim, zelene boje, sa posebnom funkcijom automatskog snimanja svega što ono vidi. Neko vreme se privikavala na novo oko, a i bilo joj je zanimljivo da gleda snimke posle kratke šetnje oko kuće. Detektiv je takođe dobio zamenu, i u praznu desnu očnu duplju ugradili su mu crno stakleno oko, sa istovetnim funkcijama kao Natašino. I njemu, kao i njoj, bilo je zanimljivo da skenira okolinu tokom oporavka, iako je imao fotografsko pamćenje.

Stajali su pored momka koji je izgubio san i pomerivši smeće otkrili telo sredovečnog čoveka, crne kose, ružnog lica, obučenog u crno odelo. Po vratu je imao crvene tačkice. 

-Kako ste ga primetili, pitala je Nataša besanog momka.

Mladić je neko vreme stajao i gledao policajku, pitajući se da li nedostatak sna prerasta u delirijum i sada u budnom stanju doživljava halucinacije.

-Dok sam pripaljivao cigaretu. Plamen upaljača mi je otkrio njegovu ruku.

-Šta ste radili ovde?

-Šetao sam, patim od nesanice.

Dok je Nataša zapisivala momkovu izjavu u blok, detektiv je pozvao kola hitne pomoći i forenzičarku Teu. Posmatrao je Natašu i pomislio kako joj lepo stoji nakrivljeni šešir koji joj pokriva veštačko oko. Izrazito snažan crveni karmin na njenim usnama pomalo je ublažavao tminu noći.

Uskoro su psi došli zajedno sa Teom. Obučena u belu uniformu zevala je pregledavši mrtvog čoveka. Čovek nije imao nikakva dokumenta sa sobom i Tea utvrdi da je preminuo od posledica davljenja.

Ustavši pomalo opijena mirisom smrti okrenula se detektivu i Nataši.

-Da, mislim da je zadavljen. Mada, bolje bi bilo da ga pregleda Stamenkovski.

Prateći bolnička kola sa mrtvim čovekom unutra u novom policijskom automobilu, lambordžiniju gallardu, neko vreme su ćutali.

-Kako ti je oko, Nataša.

-Hm...onako, još uvek se privikavam...

Detektiv joj stavi dlan desne ruke na levu stranu lica.

-A tvoje.

-Mislim da je čak i bolje od običnog. Uostalom, oči mi ne trebaju.

Nataša stavi dlan leve ruke na desnu stranu njegovog lica.

-Kako to misliš, pitala je dok je zaokrenula u usku uličicu, prateći bolnička kola.

-Već neko vreme mi se sviđaš, Nataša. Još otkad smo postali partneri.

Stavio je ruku na njeno koleno.

-Pusti me, izgubiću kontrolu, poginućemo, govorila je smejući se.

Blede trake svetlosti pomaljale su se kad su stigli do mrtvačnice. Stamenkovski je primio mrtvog čoveka. Detektiv i Nataša su stajali nedaleko od njega dok ga je ovaj pregledao, i pitali su se ko je taj čovek. Stamenkovski je pevušio melodiju koju je toliko puta čuo dosad. Dopirala je iz škole pevanja koja se nalazila preko puta mrtvačnice. Već mu je dosadila i nadao se da će učenice pevati neku drugu.

-Da, Tea je bila u pravu.

Skinuo je naočari i zapalio cigaretu. Tragovi krvi sa čovekovog vrata ostali su na njegovom desnom kažiprstu dok je pripaljivao.

-Zadavljen je žicom. Možda je malo čudno, ali mislim da je u pitanju žica sa neke ljuljaške. Po mojoj proceni smrt je nastupila dva sata pre nego što ste ga našli.

Detektiv i Nataša su zbunjeno posmatrali patologa. Onda, okrenuvši se jedno drugom i gledajući u vrhove svojih cipela, neko vreme su ćutali.

-Izgleda da je neko upravo ubio ovog čoveka žicom od ljuljaške.

-Upravo. Verovatno neki manijak, reče Stamenkovski okrenuvši se ka prozoru. Ispred su neka kola brundala, zabijena u blato.

Detektiv se počeša po bradi.

-Hmm...morali bi sad da kopamo oko ukradenih ljuljaški širom Beograda.

-Srećom, mislim da ih nema puno. 

Pustili su sliku mrtvog čoveka da kruži po novinama kako bi ga neko prepoznao i identifikovao dok su pretraživali gadove koji su pokrali ljuljaške po beogradskim opštinama. 

-Izgleda da ih ima malo više...šteta, jer dečica ne mogu da se ljuljaju.

Pronašli su jednog kradljivca ljuljaške, čoveka koji je sakupljao sekundarne sirovine. Kako im je rekao, bio je u očajnom materijalnom stanju pa je morao da ukrade jednu. Detektiv i Nataša su ga otpisali poverovavši u njegovu priču.

Drugi tip je bio narkos koji je ukrao ljuljašku i prodao je kako bi dobio pola grama heroina. Otpisavši i njega, krenuli su dalje.

Treći je bio neki huligan, koji je razbijao i klupe osim ljuljaški. Pripadao je nekom odseku navijača partizana.

Već umorni od potrage seli su u restoran da popiju kafu. Tamo je sedeo Čed Piterson i čitao strip dok je pijuckao kafu. 

-Kako su vam nove oči, drugari, pitao ih je.

-Dobro, reče Nataša. -Šta ti radiš ovde.

-Čitam strip. Jel zabranjeno.

-Nije, reče Nataša i pripali cigaretu. Čudila se neobičnoj muzici koja je treštala sa zvučnika u polupraznom, zamračenom lokalu punom gustog duvanskog dima i alkoholnih isparenja.

-Kakva je ovo muzika.

-Poznajem vlasnika. Učinio sam mu par usluga, pa uvek kad dođem tražim da pusti muziku koju volim. Malo odbija mušterije, ali nije frka. Šta vi ovde radite?

-Neki tip je ubijen žicom od ljuljaške. Sad tragamo za pokidanim ljuljaškama.

Čed Piterson odloži strip i zapali cigaretu, popivši nekoliko bromazepama sa kafom.

-Stvarno. Pre nekoliko dana sam video nekog tipa iz Zemuna kako krade ljuljašku. Mislim da živi u gospodskoj 3, valjda.

-E hvala ti. 

Detektiv i Nataša platiše račun i pozdraviše privatnog detektiva. Čed Piterson ih je posmatrao, ljubomoran na njihove specijalne oči. Mnogo bi mu pomogle u njegovom poslu, razmišljao je dok se vraćao stripu.

Detektiv i Nataša upadoše u stan u kome se nalazila gola devojka na ljuljašci. Momak nadignute kite je ljuljao i nabijao u pičku. Svršivši, uzdahnula je dok je momak špricao po dupetu, dok nisu primetili detektiva i Natašu.

-Šta radite ovde?! Ko ste vi!?, drao se momak poluspuštene kite iz koje su curele poslednje kapi sperme. Devojka se podigla sa ljuljaške i pokrila sise rukama uzimajući haljinu sa kreveta. 

-Vidim, lepo se zabavljate. Zar nisi mogao da kupiš neku ljuljašku umesto što si je ukrao.

-Šta te boli dupe. Svi kradu ljuljaške.

-Ajde obuci se. Gde si bio u petak u jedan i trideset posle ponoći.

Momak se oblačio i palio cigaretu gledajući curu kako sedi na krevetu prekrštenih ruku i nogu.

-Bio je sa mnom, reče cura posmatrajući detektivovo međunožje.

-Šta ste radili.

-Jebali se.

Detektiv pruži fotografiju mrtvog čoveka momku, dok mu je miris seksa ispunjavao nozdrve.

-Znaš li nešto o ovom tipu. Jesi li ga video nekad.

Momak se počeša po bradi.

-Hm...mislim da sam ga video sa nekim debelim tipom. Udovac je, ima ćerku od pet godina.

Momak mu dade adresu. Detektiv i Nataša odoše kod matorca koji je u dnevnoj sobi ljuljao ćerku na ljuljašci. Međutim, ova nije bila ukradena, već kupljena. Devojčica se njihala dok je udovac zadovoljno posmatrao. Potom primeti detektiva i Natašu.

-Izvolite? Ko ste vi?

-Policija. Poznajete ovog čoveka sa fotografije.

Udovac zaustavi ljuljašku i pošalje ćerku u spavaću sobu. Potom napravi tužan izraz lica.

-Da, video sam i u novinama. Bio je to moj kolega sa posla. Udovac, kao i ja. Imao je sina mislim.

-Kako se zove.

-Ivan. 

Detektiv i Nataša se pogledaše. Bio je to tip koji je pronašao mrtvo telo, momak koji je patio od nesanice.

Pljuštala je jaka kiša dok su se približavali stanu u kome je živeo Ivan. Primetivši ih spustio se protivpožarnim stepenicama i pojurio niz uličicu trčeći kroz kišu i maglu dok su ga detektiv i Nataša jurili. Okliznuvši se na uglu ulice, momak pade na beton.

---

Ivan je sedeo u sobi za ispitivanje. Detektiv i Nataša su stajali ispred njega. Jarko svetlo je skoro oslepljivalo Ivana koji je polusklopljenih očiju sedeo na stolici.

-Ne razumete...nisam ga ni prepoznao...moja nesanica...čak i sad...čini mi se da spavam...

-Da li je imao nekih poznanika? Sećaš li se nečega bitnog. 

Ivan je dremao, čas uskačući u san čas iskačući iz njega.

-Mmmm....imao je ćerku iz prethodnog braka...da...mislim da se sećam...video sam je pre nekoliko dana tokom mojih šetnji...

-Gde živi.

-Na Karaburmi. Prevodilac je nemačkog jezika.

Detektiv i Nataša su sedeli na foteljama preko puta Dunje. Bila je to zgodna devojka crne kose i sivih očiju, obučena u crnu majicu i crne kožne pantalone.

-Pitate me u vezi mog oca? Koji me je jebao gurajući me na ljuljašci kad sam imala osam godina? Pa nisam to zaboravila. Ja sam ga ubila, upravo žicom od te ljuljaške. 

Devojka zapali cigaretu dok je mrak ispunjavao dnevnu sobu i prekrio joj lice.

Shoot The Piano Player (1960)

Very good adaptation of David Goodis novel Down There by Francois Truffaut. Of course, much less prudish than american crime movies and much more poetic. Great performance by Marie Dubois.

Nightmare Alley (1947)

Although novel itself is stuffed with more details, this movie is good on its own without even reading the novel, beautifully portraying mental degradation and destruction of main protagonist.

Otmičar zlatnog srca

Dragana je vozila kroz saobraćajnu gužvu kako bi stigla do tržnog centra da kupi nove cipele. Gužva se brzo rašcistila i čekajući zeleno svetlo na semaforu, razmišljala je koje cipele da kupi. Bila je to jako lepa žena, guste crne kose i krupnih crnih očiju. Baš kad je zeleno svetlo bljesnulo u gustini predvečerja, dvoje motociklista su okružila Draganin auto, razbila staklo na prednjim vratima, stavili lisice Dragani na ruke i traku preko usta, i poveli je na motoru bežeći niz sporednu ulicu velikom brzinom. Draganin auto je ostao pred semaforom.

Otmičari su odneli Draganu u zabačenu kuću u Surčinu. Bacivši je na krevet, odvezali su joj povez sa usta. Na glavama su imali marame. Bili su to snažni momci u dvadesetim godinama. Dragana ih je zaprepašćeno gledala. 

-Ko ste vi? Šta želite od mene?, sa užasom je pitala, dok joj je u glasu odzvanjao strah i neprijatno iščekivanje.

Jedan od otmičara izvadi cigaretu iz pakle i zapali.

-Novac, naravno. Uskoro će tvoj muž biti obavešten.

Drugi otmičar je posmatrao Draganu sa velikim zanimanjem.

---

Draganin muž Saša je zabrinuto čekao ženu ispijajući kafu za kafom. Bio je to čovek u tridesetim godinama, prilično zgodan. Neuspešno okretavši ženin broj, dobio je poziv sa nepoznatog broja.

-Da? Ko je to?

Javio mu se izmenjen glas, očigledno pomoću neke stvarčice.

-Imamo vašu ženu Draganu. Ako nam ne isporučite trideset hiljada evra, ubićemo je i poslati je u komadima na vašu adresu.

Saša se uplaši i zbunjeno zapali cigaretu.

-Je li ovo neka šala?

-Nikako, gospodine. Nemojte pomišljati da pozovete policiju. Ako ste ih već pozvali, ovom broju se ne može ući u trag. Samo pratite naša uputstva i vašoj ženi neće faliti ni dlaka sa glave.

Saša povuče veliki dim i uzdahne.

-O..ok..

-Imate li novac?

-Hm...imam, mislim, mogu odmah da ga povučem iz banke..ali biće sumnjivo...

-Ništa se ne brinite. Dobićete poziv kad spremite novac.

Otmičar prekine vezu. Saša je uzeo tabletu za smirenje i papirnom maramicom obrisao znoj sa čela. Često je čitao o otmicama i pomalo je sumnjao u istinitost njihovih tvrdnji. Šta ako im isporuči novac, a onda je ubiju? Ne sme to dozvoliti, reče sam sebi. Jako je bio srećan što je ima, i iako su i druge devojke bile lepe i slatke, on je nju izabrao za ženu. Ni slutio nije dok su se družili da je pronašao osobu za kojom je toliko tragao, iako su živeli jako blizu. Odlučio je prvo da uzme novac iz banke i potom pozove policiju.

Na uglu Cvijićeve i 29 novembra ušao je u banku i podigao traženi iznos. Bankari su ga pomalo sumnjičavo gledali, ali ništa nisu rekli. Dok je obavljao to, njegov drugar je već prijavio otmicu detektivu i Nataši. Bio je to dečko smeđe kose i crnih očiju, i dok je sedeo na klupi ispred detektiva i Nataše, posmatrao je uramljenu sliku nekog čoveka riđe kose među okupljenim policajcima. Delovao mu je kao da ne pripada na toj slici, ali nije znao zašto.

Nataša i detektiv su ozbiljno shvatili reči ovog mladića. Otmice su bile vrlo retke, ali kad se dese, jako teške za uspešno rešavanje i takođe jedan od najgorih vrsta zločina.

-Bićemo jako obazrivi, Stefane, reče Nataša zapalivši cigaretu i gledajući u svoje koleno, dok je drugom rukom prošla kroz gustu crvenu kosu.

Detektiv je zaobišao Natašu i približio se momku.

-Spasićemo ženu tvog druga. Kako si rekao, sad uzima novac i treba da primi poziv otmičara.

-Da, reče Stefan.

-Dobro. Njegov telefon je već pod našom prismotrom. To što su te bitange rekle su čisto sranje, u svačiji telefon se može ući u trag.

Saša je sa koferom punim novca izašavši iz banke ušao u automobil. Mobilni mu zazuja, i on prihvati poziv.

-Vidim, uzeo si novac.

-Da. Kako znate.

-Recimo da imamo nekog prijatelja iz banke. Vozi sad do palilulske pijace.

Saša pokrene auto i putujući do odredišta kroz retrovizor je posmatrao automobil crne boje koji ga je očigledno pratio. Bili su to detektiv i Nataša.

-Je li pizdo, jesmo li rekli da nema policije. Pozdravi se sa ženom.

-Smiri se, Saša, reče detektiv. -Verovatno blefiraju. Samo vozi do palilulske pijace.

-Ok.

Otmičar je šutnuo nogom u ormar psujući na sav glas. 

-Smrdljiva pizda, pozvao je pse.

Pogledavši drugog otmičara, klimnuo je glavom.

Otmičar skine pantalone i nadignute đoke skoči na Draganu, držeći je za ruke žestoko je nabijao u pičku, dok je Dragana plakala. Tokom silovanja sećala se jednog momka koga su tri mladića silovala i kako mu se rugala. Otmičar joj je lizao slatke sisice i uski vratić, i svršivši duboko unutar nje, okrenuo je na stomak i ušao joj u dupe. Obuhvativši je za kosu, žestoko je prodirao u slatko dupence dok je nije ispunio vrelom spermom brutalnog otmičara.

Skinuvši se sa nje, zapalio je cigaretu.

-Da krenem dalje?, pitao je drugog otmičara.

-Nemoj još. 

---

Saša je stigao do palilulske pijace i zastao dok su Nataša i detektiv držali odstojanje, imajući oko sebe pogled na ceo okrug. 

Saša dobi poziv.

-Stigao si.

-Jesam.

-Idi sad do Crkve svetog marka.

-Ok.

Baš dok je Saša odlazio i dok su detektiv i Nataša pokrenuli auto, na njih je naskočio ogromni teretnjak velikom brzinom, potpuno razlupavši automobil i spustivši se niz ulicu nestao u nadolazećoj tami noći.

Nataša i detektiv su okrvavljeni i uklješteni dahtali u olupini usijanog automobila iz koga je izbijao dim. Detektiv je neko vreme gubio svest, pa se povratio. Nataši je levo oko ispalo iz duplje, a detektivu desno. Ruke su im bile polomljene, noge ugruvane, rebra slomljena. 

-Nataša, zovi Čeda Pitersona i sklanjaj se odavde dok auto nije eksplodirao!

Nekako se izvukavši iz razlupanog automobila pre nego što se dignuo u vazduh, Nataša i detektiv otkotrljavši se padoše na jednu od tezgi sa pijace. Nataša je iako bez jednog oka pozvala privatnog detektiva. 

-Čede....treba nam tvoja pomoć...pronađi alfa romeo plave boje, registarske tablice 332-Hc8. Ide ka Crkvi svetog marka, ili je već stigao tamo. 

-Važi.

Kola hitne pomoći su pristizala dok je Nataša ispuštala telefon i tonula u nesvest.

Saša se pitao gde su detektiv i Nataša dok se približavao Crkvi Svetog Marka. Sad se osećao još bespomoćnijim. Međutim, dok je vozio primetio je neki drugi auto kako ga prati. Bio je to Dodge Charger R/T crne boje. Stigavši do crkve, dobio je još jedan poziv od otmičara.

-Vozi sad do mostarske petlje.

Jel se ovi zajebavaju sa njim, pitao se dok nije primetio kako ga je Dodge Charger zaobišao i preprečio mu put. Iz njega je izašao Čed Piterson. Nosio je crni kaput, crne kožne rukavice, crni sat na levoj ruci, i crne naočare za sunce. Pošto mu je tojota korola crkla kupio je ovaj oldsmobil po prihvatljivoj ceni.

-Ko ste vi, upita ga Saša.

-Prijatelj. Detektiv i Nataša su, izgleda, gotovi. 

Saša nije znao da li da mu veruje, moguće je da je to bio jedan od otmičara.

-Misliš li da sam ja jedan od njih? Slušaj, pokreni taj auto i ja ću te pratiti. 

Saša ga posluša i nastavi do mostarske petlje. Dobio je još jedan poziv.

-Sad idi autoputem e 65 i stići ćeš do kućice plave boje.

...

Spuštajući se stepenicama sa trećeg sprata kuće, treći otmičar, pogledavši otetu devojku, nije mogao da poveruje da je to ona. Sa pomešanom tugom i besom u očima pogledao je u dva otmičara. Već je znao šta je onaj divljak uradio. Poluatomatikom izrešetao je otmičara koji je silovao devojku, pa onda i drugog.

Potom se okrenuo Dragani. 

-Dragana, verovatno me ne prepoznaješ. Jedno vreme sam živeo blizu tebe, i mnogo sam te voleo. Dobra si majka i dosta toga si pretrpela. Žao mi je zbog ovog nesporazuma.

Dragana je neko vreme gledala tipa u crno plavoj košulji, sa dlakavim grudima i razbarušenom kosom, dok su dvoje otmičara ležali mrtvi.

-Ja..ja...mislim da te se sećam...onako iz viđenja...

Otmičar joj skine lisice i polako je digne sa kreveta.

-Idi sad, beži. 

Dok se Dragana udaljavala sa izrazom zbunjenosti na licu, ugledala je dodge charger crne boje ispred kuće. Čed Piterson je stajao sa beretom u ruci.

-Ulazi u kola, vodimo te kući, tvoj muž je unutra.

-Hvala vam...

-Privatni detektiv, Čed Piterson. Koliko ih ima unutra?

-Mislim...samo jedan, ubio je dvoje otmičara.

Čed Piterson oprezno uđe u kuću i ugleda otmičara u crno plavoj košulji kako sedi u fotelji okružen mrtvim otmičarima. Izgledao je nekako zamišljeno dok nije primetio privatnog detektiva i potegao poluautomatik, ali prekasno. Čed Piterson ispali nekoliko preciznih hitaca u glavu otmičara koji pade sa fotelje i pridruži se mrtvim drugarima. Policijske patrole su već bile na putu i Čed Piterson vozeći se niz uličice primeti ogromni teretnjak kako juri iza njega, sa očiglednom namerom da ga pregazi. Saša je držao u zagrljaju Draganu dok je Čed Piterson napravio pun krug, opalio nekoliko metaka u gumu teretnjaka i nastavio dalje. Policijske patrole su okružile teretnjak i savladale podivljalog otmičara.

Prepuštajući bračni par policajcima koji će ih dopratiti kući i neko vreme paziti na njih, otišao je do urgentnog centra gde su detektiv i Nataša ležali u krevetima polumrtvi.

Detektiv je pod jakom dozom morfijuma ugledao Čeda Pitersona kako stoji pred njim kao kakav duh.

-Jesi li je spasio...khh...

-Aha. Inspektor Stojković je već ščepao tipa iz banke. 

Čed Piterson pogleda Natašu. Priključena na aparate, pod jakom dozom morfijuma, primetila je maglovitu priliku privatnog detektiva.

-Hvala ti, Čede...

Čed Piterson se uputi ka izlazu iz urgentnog, pitajući se da li preživeti dok je ulazio u dodge charger, uputivši se ka uličnom prodavcu starih časopisa gde je pre nekoliko nedelja primetio jedan broj njegovog omiljenog stripa.

Martha (1974)

 

Although made for tv, this movie is beautifully shot and directed with intense colors and splendid interior and exterior. Based on Cornell Woolrich story, it's about sad woman called Martha who have sick mother. After she dies some sadistic brute marries her and tortures her (good performance) until she ends up as invalid and psychiatric patient, like her mother was. 

The Bride Wore Black (1968)

Very good adaptation of Cornell Woolrich novel by famous french director. Plot revolves around woman whose husband got killed at the wedding by accident. Stricken with pain and anger, she decides to murder everyone involved in killing. Very atmospheric and poetic with touch of surrealism.

Black Angel (1946)

Very good film noir with good performance by Peter Lorre and Dan Duryea based on Cornel Woolrich novel. Although it falls into B category it has all properties of film noir : distorted reality, feeling of doom and overwhelming shadows destroying main character.

Neverwinter Nights 2

I spent over two weeks on this game focusing all my energy and time on it, and suffered greatly, but it was worth the effort. It is better than original game, with new classes and options, but also like most of the sequels very much derivative.

The Man On The Roof (1976)

This is good example of swedish crime movie, adaptation of famous crime novel. Most interesting thing about it is second part of the movie when cop hater begins to shoot at people from the roof. It is also very good looking movie, with few nice shots.

Ubistveni pogled

Čed Piterson je sedeo za stolom i vežbao crtanje jer je verovao da ima talenta kad je čuo kucanje na vratima svoje kancelarije. Rekao je napred, pitajući se ko bi sad mogao biti u ovo popodnevno doba. U kancelariju je ušao debeli tip sa gustom bradom i crnim naočarima za sunce, iako je bila zima.

-Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv.

-Jesam, rekao je Čed izvlačeći cigaretu iz pakle. Zapalivši je, snimio je novog klijenta.

-Sedite. Hoćete li nešto za piće.

Debeli tip sede za stolicu i osmotri kancelariju privatnog detektiva. Bila je lepo uređena, a na kauču je spavala mačka.

-Ako imate pivo.

Čed Piterson izvadi pivo iz fioke, pritom obrisavši policu sa dokumentima.

Pošto je dao klijentu pivo, priupitao ga je par stvari.

-Recite mi ko ste vi i kako mogu da vam pomognem.

-Zovem se Dragoslav, reče uzdahnuvši dok je ispijao pivo. Potom, zapalivši cigaretu, prekrsti noge.

-Po prirodi sam miran tip. Volim da me niko ne uznemirava. Međutim stanari u mojoj zgradi mi ne daju mira. Kao da nemaju svojih poslova. Osećam se ugrožen, detektive.

Čed Piterson popije malo kafe, pritom prosuvši pepeo cigarete na crtež koji je započeo pre nego što je Dragoslav stigao.

-Potpuno vas razumem, Dragoslave. Ljudi više nemaju privatnosti. Da znate samo šta sam sve video.

-Eto, Čede Pitersone. Kad zapalim cigaretu, kažu, opet je zapalio cigaretu, kad otvorim pivo, kažu evo pije pivo. Kad odem u wc, kažu ide u wc da piša. Kad idem da se tuširam, kažu, evo tušira se. Kao da sam nekakva cirkuska atrakcija, ne znam zašto ih toliko opsedam.

Čed Piterson je sa zanimanjem slušao priču ovog ugroženog čoveka i držeći se svojih moralnih principa, čvrsto se odlučio da mu pomogne.

-Pomoći ću vam. Moja tarifa je 1000 dinara na dan plus troškovi. Savetovao bih vam da odete negde na nedelju dve dana dok ja ne raščistim sve to.

Dragoslav izgasi cigaretu i zapali novu.

-Mnogo vam hvala, detektive. Imam jednu kućicu u Hrvatskoj, blizu primorja. Tu bih mogao da odem, a i prijao bi mi odmor od šikaniranja komšija.

Dragoslav pruži dve novčanice od 1000 dinara i zahvalivši se, napusti kancelariju. 

Čed Piterson uze lovu i strpa je u džep. Pogledao je policu sa knjigama na kojima su bili razni predmeti, i pitao se kad će magija početi. Potom, istuširavši se spustio se liftom do izlaza, zaobišao nekoliko automobila i ušao u tojotu korolu. Otišao je do sektora za unutrašnju kontrolu kod 29 novembra, gde je poznavao starog drugara. Primivši poruku da je Dragoslav otišao u Hrvatsku na odmor, izašao je iz auta i bauljajući kroz sneg došao do kancelarije gde je Lazar tipkao neki izveštaj o hapšenju lude žene i njegovog muža. 

-Šta to tipkaš, Lazare?

-Vrlo komplikovana situacija. Sin je podneo tužbu protiv roditelja zbog uznemiravanja i porodičnog nasilja, i dobio je, tako da su sad u zatvoru. 

Opruživši se na fotelji, pogledao je Čeda Pitersona.

-Dakle, opet ti trebaju moje usluge.

-Da. Treba da središ neke stanare u zgradi za mog klijenta. Radi onako kako uvek radiš.

-Ok. Učinio si mi par usluga ranije, pa ću i ja tebi.

Dok su Čed Piterson i Lazar silazili zavojitim stepenicama sektora unutrašnje kontrole, zidovi oko njih su se ljuštili i rastakali. 

Brzo su stigli do zgrade. Čed Piterson je sedeo u automobilu dok je Lazar ulazio u stan na drugom spratu. U stanu je bila neka baba sa unukom, njena ćerka, i muž. Lazar ode do ormarića i uze nešto iz njega.

-Šta je ovo, gospodo? Meni se čini kao kokain.

Muž nije znao šta se dešava.

-Ne znam kako je to dospelo ovde. A kako vi ulazite ovde tek tako bez ikakvog razloga.

-Dobili smo dojavu da se ovde nalazi droga.

Lazar ode do drugog ormarića i 'pronađe' još jedan paketić.

-Ohoho, velika količina heroina. Moraćete da pođete u stanicu. Neka ova mala ostane ovde. 

Sa pištoljem u rukama, Lazar stavi lisice babi, mužu i njegovoj ženi. Potom ih odvede do izlaza i ubaci u auto Čeda Pitersona.

-Lazare, ima još jedan stan, na istom spratu.

-Ok. Sad ću da se vratim.

Ulazeći u susedni stan Lazar pronađe u ormaru skeleton prilično uverljivog oblika.

-Oh, šta je ovo, dečko? Jesi li ubio ljubavnicu možda?

Momak nije znao šta se dešava, a ni njegova cura.

Lazar im stavi lisice na ruke i odvede i njih u kola Čeda Pitersona. Zbijeni tako, otišli su do glavne stanice i strpali ih u ćeliju.

---

Dragoslav je proveo nekoliko ugodnih dana u vikendici, obilazeći predivne prizore hrvatskog primorja. Šetajući među kamenjem i stenjem, primetio je neku ženu sa detetom u naručju kako ga posmatra sa sažaljenjem. Bližilo se veče i Dragoslav se vrati u vikendicu. Brzo je zaspao, i kad se probudio osećao se pun energije, što mu se nije desilo već nekoliko godina. Sigurno je Čed Piterson uspešno obavio zadatak. Listajući dnevne novine, pročitao je vest o ubijenoj i silovanoj ženi. Ubistvo se desilo prema rečima novinara nekoliko sati pošto je Dragoslav krenuo prema vikendici. Prepoznao je sliku iz novina i setio se žene sa detetom u naručju koja ga je sinoć onako pogledala. Je li moguće da je to ona, pitao se. Ispivši kafu, otišao je u šetnju i primetio nekog matorog čoveka kako sedi na ležaljci ispred kućice.

Matori gospodin primetivši turistu pozove ga na kafu.

-Znate li nešto o ubijenoj ženi? Kako sam pročitao u novinama neko je silovao pa je ubio. 

-Hm...momak...sigurno je to delo one veštice koja stanuje u kući.

-Kako to mislite?

-Sigurno je pobila na desetine muškaraca i žena. Mislim da ima natprirodne moći, jer u kasne sate čuje se njeno pevušenje. U mladosti je išla u školu za pevanje. Kad momci iz naselja čuju to pevušenje, odmah dođu kod nje, očekujući da je pojebu, ali ona ih ubije svojim zmijskim pogledom. Opaka žena, prava zmija.

-Zašto to radi?

-Zato što je čudovište. Pazite se nje, i nemojte da joj prilazite.

Ispivši kafu, Dragoslav se pozdravi sa matorcem i krene nazad u vikendicu. Mislio je da će imati šanse da ubije ženu zmiju. Pošto je sa sobom nosio moćne čepiće za uši, i pošto je prirodno uvek gledao u zemlju, mislio je da će jednom za svagda rešiti problem neobjašnjivih proždiranja muškaraca i žena u sitne sate. Bližilo se veče i Dragoslav se približavao kući fatalne žene. Opijajući zvuk njenog pevušenja nije imao uticaja na njega dok je stajala na terasi u večernjoj haljini. Crna kosa joj je lebdela oko glave pod naletima vetra koji je dopirao sa obale, dok su joj oči svetlucale zelenkastim sjajem.

-Hej, ti! Možeš li doći da mi pomogneš oko neke svetiljke koja se pokvarila? Ne mogu da čitam noću.

Dragoslav se popeo oprezno se uspinjući spiralnim stepenicama do dnevne sobe gde je ispred njega stajala žena zmija, monstrum.

-Što me ne pogledaš?

Dragoslav je gledao oko dnevne sobe, tražeći neko oružje koje bi mu pomoglo. Svuda oko dnevne sobe nalazile su se skulpture lepih momaka i devojaka.

-Znam ko si, veštice. Nećeš više proždirati muškarce i žene. 

Fatalna žena skoči na Dragoslava, ali ovaj je uhvati za ruke i baci na zemlju, pa uhvativši je rukama za vrat poče da je davi, svo vreme izbegavajući njen pogled. Na kraju je izdahnula, ispuštajući poslednje opijajuće zvukove.

Posmatrajući skulpture mladih momaka i devojaka, Dragoslav je sumnjao da su to njene žrtve i da ih je nekako pretvorila u kamen. Odlučio je da ode u obližnju policijsku stanicu i objasni celu stvar. Detektiv u kancelariji je slušao i klimao.

-Kužim, kužim, malo nevjerovatno...ali izgleda da drugog objašnjenja nema. Hvala ti momak.

Dragoslav se vrati u vikendicu i poče da se sprema za povratak. Za to vreme detektiv iz stanice je šibao svoju ženu po leđima dugačkom bodljikavim palicom. Kad je išibao dovoljno puta, otišao je u kafanu da nešto popije.

---

Vrativši se u stan, Dragoslav se zahvalio Čedu Pitersonu što mu je pomogao da se reši uznemiravanja svojih komšija i konačno odahne.