Otmičar zlatnog srca

Dragana je vozila kroz saobraćajnu gužvu kako bi stigla do tržnog centra da kupi nove cipele. Gužva se brzo rašcistila i čekajući zeleno svetlo na semaforu, razmišljala je koje cipele da kupi. Bila je to jako lepa žena, guste crne kose i krupnih crnih očiju. Baš kad je zeleno svetlo bljesnulo u gustini predvečerja, dvoje motociklista su okružila Draganin auto, razbila staklo na prednjim vratima, stavili lisice Dragani na ruke i traku preko usta, i poveli je na motoru bežeći niz sporednu ulicu velikom brzinom. Draganin auto je ostao pred semaforom.

Otmičari su odneli Draganu u zabačenu kuću u Surčinu. Bacivši je na krevet, odvezali su joj povez sa usta. Na glavama su imali marame. Bili su to snažni momci u dvadesetim godinama. Dragana ih je zaprepašćeno gledala. 

-Ko ste vi? Šta želite od mene?, sa užasom je pitala, dok joj je u glasu odzvanjao strah i neprijatno iščekivanje.

Jedan od otmičara izvadi cigaretu iz pakle i zapali.

-Novac, naravno. Uskoro će tvoj muž biti obavešten.

Drugi otmičar je posmatrao Draganu sa velikim zanimanjem.

---

Draganin muž Saša je zabrinuto čekao ženu ispijajući kafu za kafom. Bio je to čovek u tridesetim godinama, prilično zgodan. Neuspešno okretavši ženin broj, dobio je poziv sa nepoznatog broja.

-Da? Ko je to?

Javio mu se izmenjen glas, očigledno pomoću neke stvarčice.

-Imamo vašu ženu Draganu. Ako nam ne isporučite trideset hiljada evra, ubićemo je i poslati je u komadima na vašu adresu.

Saša se uplaši i zbunjeno zapali cigaretu.

-Je li ovo neka šala?

-Nikako, gospodine. Nemojte pomišljati da pozovete policiju. Ako ste ih već pozvali, ovom broju se ne može ući u trag. Samo pratite naša uputstva i vašoj ženi neće faliti ni dlaka sa glave.

Saša povuče veliki dim i uzdahne.

-O..ok..

-Imate li novac?

-Hm...imam, mislim, mogu odmah da ga povučem iz banke..ali biće sumnjivo...

-Ništa se ne brinite. Dobićete poziv kad spremite novac.

Otmičar prekine vezu. Saša je uzeo tabletu za smirenje i papirnom maramicom obrisao znoj sa čela. Često je čitao o otmicama i pomalo je sumnjao u istinitost njihovih tvrdnji. Šta ako im isporuči novac, a onda je ubiju? Ne sme to dozvoliti, reče sam sebi. Jako je bio srećan što je ima, i iako su i druge devojke bile lepe i slatke, on je nju izabrao za ženu. Ni slutio nije dok su se družili da je pronašao osobu za kojom je toliko tragao, iako su živeli jako blizu. Odlučio je prvo da uzme novac iz banke i potom pozove policiju.

Na uglu Cvijićeve i 29 novembra ušao je u banku i podigao traženi iznos. Bankari su ga pomalo sumnjičavo gledali, ali ništa nisu rekli. Dok je obavljao to, njegov drugar je već prijavio otmicu detektivu i Nataši. Bio je to dečko smeđe kose i crnih očiju, i dok je sedeo na klupi ispred detektiva i Nataše, posmatrao je uramljenu sliku nekog čoveka riđe kose među okupljenim policajcima. Delovao mu je kao da ne pripada na toj slici, ali nije znao zašto.

Nataša i detektiv su ozbiljno shvatili reči ovog mladića. Otmice su bile vrlo retke, ali kad se dese, jako teške za uspešno rešavanje i takođe jedan od najgorih vrsta zločina.

-Bićemo jako obazrivi, Stefane, reče Nataša zapalivši cigaretu i gledajući u svoje koleno, dok je drugom rukom prošla kroz gustu crvenu kosu.

Detektiv je zaobišao Natašu i približio se momku.

-Spasićemo ženu tvog druga. Kako si rekao, sad uzima novac i treba da primi poziv otmičara.

-Da, reče Stefan.

-Dobro. Njegov telefon je već pod našom prismotrom. To što su te bitange rekle su čisto sranje, u svačiji telefon se može ući u trag.

Saša je sa koferom punim novca izašavši iz banke ušao u automobil. Mobilni mu zazuja, i on prihvati poziv.

-Vidim, uzeo si novac.

-Da. Kako znate.

-Recimo da imamo nekog prijatelja iz banke. Vozi sad do palilulske pijace.

Saša pokrene auto i putujući do odredišta kroz retrovizor je posmatrao automobil crne boje koji ga je očigledno pratio. Bili su to detektiv i Nataša.

-Je li pizdo, jesmo li rekli da nema policije. Pozdravi se sa ženom.

-Smiri se, Saša, reče detektiv. -Verovatno blefiraju. Samo vozi do palilulske pijace.

-Ok.

Otmičar je šutnuo nogom u ormar psujući na sav glas. 

-Smrdljiva pizda, pozvao je pse.

Pogledavši drugog otmičara, klimnuo je glavom.

Otmičar skine pantalone i nadignute đoke skoči na Draganu, držeći je za ruke žestoko je nabijao u pičku, dok je Dragana plakala. Tokom silovanja sećala se jednog momka koga su tri mladića silovala i kako mu se rugala. Otmičar joj je lizao slatke sisice i uski vratić, i svršivši duboko unutar nje, okrenuo je na stomak i ušao joj u dupe. Obuhvativši je za kosu, žestoko je prodirao u slatko dupence dok je nije ispunio vrelom spermom brutalnog otmičara.

Skinuvši se sa nje, zapalio je cigaretu.

-Da krenem dalje?, pitao je drugog otmičara.

-Nemoj još. 

---

Saša je stigao do palilulske pijace i zastao dok su Nataša i detektiv držali odstojanje, imajući oko sebe pogled na ceo okrug. 

Saša dobi poziv.

-Stigao si.

-Jesam.

-Idi sad do Crkve svetog marka.

-Ok.

Baš dok je Saša odlazio i dok su detektiv i Nataša pokrenuli auto, na njih je naskočio ogromni teretnjak velikom brzinom, potpuno razlupavši automobil i spustivši se niz ulicu nestao u nadolazećoj tami noći.

Nataša i detektiv su okrvavljeni i uklješteni dahtali u olupini usijanog automobila iz koga je izbijao dim. Detektiv je neko vreme gubio svest, pa se povratio. Nataši je levo oko ispalo iz duplje, a detektivu desno. Ruke su im bile polomljene, noge ugruvane, rebra slomljena. 

-Nataša, zovi Čeda Pitersona i sklanjaj se odavde dok auto nije eksplodirao!

Nekako se izvukavši iz razlupanog automobila pre nego što se dignuo u vazduh, Nataša i detektiv otkotrljavši se padoše na jednu od tezgi sa pijace. Nataša je iako bez jednog oka pozvala privatnog detektiva. 

-Čede....treba nam tvoja pomoć...pronađi alfa romeo plave boje, registarske tablice 332-Hc8. Ide ka Crkvi svetog marka, ili je već stigao tamo. 

-Važi.

Kola hitne pomoći su pristizala dok je Nataša ispuštala telefon i tonula u nesvest.

Saša se pitao gde su detektiv i Nataša dok se približavao Crkvi Svetog Marka. Sad se osećao još bespomoćnijim. Međutim, dok je vozio primetio je neki drugi auto kako ga prati. Bio je to Dodge Charger R/T crne boje. Stigavši do crkve, dobio je još jedan poziv od otmičara.

-Vozi sad do mostarske petlje.

Jel se ovi zajebavaju sa njim, pitao se dok nije primetio kako ga je Dodge Charger zaobišao i preprečio mu put. Iz njega je izašao Čed Piterson. Nosio je crni kaput, crne kožne rukavice, crni sat na levoj ruci, i crne naočare za sunce. Pošto mu je tojota korola crkla kupio je ovaj oldsmobil po prihvatljivoj ceni.

-Ko ste vi, upita ga Saša.

-Prijatelj. Detektiv i Nataša su, izgleda, gotovi. 

Saša nije znao da li da mu veruje, moguće je da je to bio jedan od otmičara.

-Misliš li da sam ja jedan od njih? Slušaj, pokreni taj auto i ja ću te pratiti. 

Saša ga posluša i nastavi do mostarske petlje. Dobio je još jedan poziv.

-Sad idi autoputem e 65 i stići ćeš do kućice plave boje.

...

Spuštajući se stepenicama sa trećeg sprata kuće, treći otmičar, pogledavši otetu devojku, nije mogao da poveruje da je to ona. Sa pomešanom tugom i besom u očima pogledao je u dva otmičara. Već je znao šta je onaj divljak uradio. Poluatomatikom izrešetao je otmičara koji je silovao devojku, pa onda i drugog.

Potom se okrenuo Dragani. 

-Dragana, verovatno me ne prepoznaješ. Jedno vreme sam živeo blizu tebe, i mnogo sam te voleo. Dobra si majka i dosta toga si pretrpela. Žao mi je zbog ovog nesporazuma.

Dragana je neko vreme gledala tipa u crno plavoj košulji, sa dlakavim grudima i razbarušenom kosom, dok su dvoje otmičara ležali mrtvi.

-Ja..ja...mislim da te se sećam...onako iz viđenja...

Otmičar joj skine lisice i polako je digne sa kreveta.

-Idi sad, beži. 

Dok se Dragana udaljavala sa izrazom zbunjenosti na licu, ugledala je dodge charger crne boje ispred kuće. Čed Piterson je stajao sa beretom u ruci.

-Ulazi u kola, vodimo te kući, tvoj muž je unutra.

-Hvala vam...

-Privatni detektiv, Čed Piterson. Koliko ih ima unutra?

-Mislim...samo jedan, ubio je dvoje otmičara.

Čed Piterson oprezno uđe u kuću i ugleda otmičara u crno plavoj košulji kako sedi u fotelji okružen mrtvim otmičarima. Izgledao je nekako zamišljeno dok nije primetio privatnog detektiva i potegao poluautomatik, ali prekasno. Čed Piterson ispali nekoliko preciznih hitaca u glavu otmičara koji pade sa fotelje i pridruži se mrtvim drugarima. Policijske patrole su već bile na putu i Čed Piterson vozeći se niz uličice primeti ogromni teretnjak kako juri iza njega, sa očiglednom namerom da ga pregazi. Saša je držao u zagrljaju Draganu dok je Čed Piterson napravio pun krug, opalio nekoliko metaka u gumu teretnjaka i nastavio dalje. Policijske patrole su okružile teretnjak i savladale podivljalog otmičara.

Prepuštajući bračni par policajcima koji će ih dopratiti kući i neko vreme paziti na njih, otišao je do urgentnog centra gde su detektiv i Nataša ležali u krevetima polumrtvi.

Detektiv je pod jakom dozom morfijuma ugledao Čeda Pitersona kako stoji pred njim kao kakav duh.

-Jesi li je spasio...khh...

-Aha. Inspektor Stojković je već ščepao tipa iz banke. 

Čed Piterson pogleda Natašu. Priključena na aparate, pod jakom dozom morfijuma, primetila je maglovitu priliku privatnog detektiva.

-Hvala ti, Čede...

Čed Piterson se uputi ka izlazu iz urgentnog, pitajući se da li preživeti dok je ulazio u dodge charger, uputivši se ka uličnom prodavcu starih časopisa gde je pre nekoliko nedelja primetio jedan broj njegovog omiljenog stripa.