Codex

Zatvorenici su tukli i psovali Lazara u zatvorskoj ćeliji dok se borio za vazduh, razbijajući mu rebra, noge, ruke, zube, nanoseći mu teške povrede.

-Pičko smrdljiva, jesu te jebali tamo. Sad ćeš da vidiš.

Zatvorski čuvar je brzo prekinuo tučnjavu i odveo Lazara u zatvorsku bolnicu. Imao je teške povrede glave i trebalo mu je dugo vremena da se oporavi. Nažalost zaradio je privremenu amneziju od povreda. Ležeći u bolesničkoj postelji, pokušao je da se seti otkud on tu. Medicinska sestra ga je posmatrala, držeći injekciju morfijuma u ruci.

-Ne brini, za par dana odlaziš odavde. Kazna ti uskoro ističe.

Lazar je polusklopljenih očiju posmatrao plavokosu medicinsku sestru.

-Zašto sam dospeo u zatvor.

-Pronašli su te u kući punoj mrtvih ljudi. Detektivi su procenili da je bila neka pljačka u pitanju, ali je pošla naopako, pa su svi pobijeni. Otac i majka i njena ćerka. Mnogo krvi.

-Hmm, razmišljao je Lazar. Polako, sećanja su dopirala do njega. Izgleda da su mu namestili da bude žrtveno jagnje dok su odneli lovu. Nema veze, pobrinuće se on za njih. Posebno za nju, tu smrdljivu fuficu i njegovog brata koju je jebao. Posle nekoliko dana potpuno se oporavio (uz pomoć medicinske sestre koja mu je drkala kitu nekoliko puta na dan) i potpisao papire za otpust iz zatvora. Naravno, svakog meseca morao je da se javlja nadzorniku za bivše robijaše. Dok se vozio autobusom do kuće u kojoj je stanovala njegova majka, razmišljao je kako da se osveti Marleni i Stefanu. Jedan klošar je prosio kad je Lazar izašao iz autobusa.

-Kako te nije sramota da prosiš, klošaru. Makar crknuo od gladi, nikad ne bih uzeo milostinju od bilo koga.

Klošar nije uopšte slušao reči, već pružao ruke i molio za dvadeset dinara.

-Nemaš ni stida ni srama.

Koračajući prema kući u kojoj je živela njegova majka, pitao se da li je rikno onaj njegov klošar od oca. Ulazeći u stan, uverio se da jeste, jer ga nije bilo.

Bledi sunčevi zraci su ulazili kroz poluspuštene roletne dok je Lazar pozdravljao svoju majku.

-Ćao, mama. Nisi se setila da me sačekaš na ulazu u zatvor.

-Ne interesuješ me ni ti ni tvoj brat. Oboje ste ološi i zaslužujete smrt.

Lazar ode do svoje sobe da proveri policu sa knjigama. Uveravajući se da su sve na svom mestu, izvadio je nekoliko knjiga sa polica i gledajući ih prisetio se nekih lepših vremena dok ih je čitao pre nekoliko godina dok se nije upleo u taj posao sa bratom. U jednoj od njih je bio smotuljak novčanica koji će mu pomoći da pronađe svog smrtnog neprijatelja. Nije znao gde se zavukao tako da je potražio pomoć nekog privatnog detektiva u halo oglasima. Obratio se Čedu Pitersonu.

-Mogu li doći kod vas, Čede?

Čed Piterson je sedeo u fotelji kancelarije dok mu je sekretarica Ivana praznila jaja.

-Ah..too...hmm...možete...

-Hvala, reče Lazar i začudi se čuvši stenjanje i žensko uzdisanje preko žice.

Odveo se autobusom do Smorćola gde je Čed Piterson držao kancelariju na sedmom spratu.

Dok se penjao liftom prisećao se reči fufice Marlene koja mu je često govorila 'lepo crtaš, lepo pišeš, al ne znaš da dišeš'. Razljutivši se na te reči udario je glavom u zid lifta dok su se vrata otvarala ka sedmom spratu. Prošetao je duž hodnika i pokucao na vrata privatnog đoke. Na pločici je pisalo 'Čed Piterson, privatni detektiv'.

-Uđite, čuo se glas iza vrata.

Lazar uđe i ugleda privatnog detektiva opruženog na fotelji. Na drugom stolu sedela je Ivana i tipkala nešto na laptopu, obučena u crnu prozirnu haljinu, crne cipelice i crne baršunaste rukavice. Delovala je jako mršava i tanka, sasvim u suprotnosti sa skoro gojaznom figurom Čeda Pitersona. Na desnom dlanu leve ruke imala je tetovažu pauka, dok joj je zlatna ogrlica u obliku vuka visila oko vrata. Nokti su joj bili nalakirani u crno, takođe i karmin, i pogledavši Lazara podignuvši na trenutak šeširić, obliznula je usne. 

-Sedite, gospodine...

-Lazar.

Lazar sede na fotelju i prihvati kafu koju mu je ponudio Čed Piterson. Gledajući njegovu oronulu odeču i izraz lica uverio se da je bivši robijaš.

-Kako mogu da vam pomognem.

-Upleo sam se u neki posao sa bratom i njegovom devojkom. Oduvek smo bili u lošim odnosima i dok smo stanovali zajedno, dok se nije odselio. Uvek je govorio da hoče nešto da jebe. Pa tamo na Karaburmi našao je neku fuficu Marlenu. Međutim polako je ostajao bez para i zajedno sa njom me je kontaktirao, nudeči mi posao da opljačkamo neku bogatu porodicu. Moj brat je psiho, detektive. Imajte to na umu. Lepo smo mogli da ih opljačkamo, ali opaska jednog od stanara da je grbav ga je razljutila tako da ih je pobio sve sačmaricom. Videvši šta je uradio, lupnuo me je sačmaricom po glavi i onesvestio, pa potom pobegao sa Marlenom, odnevši svu lovu sa sobom. Tako da su me panduri pronašli u kući punoj mrtvih ljudi i uhapsili. Proveo sam dosta vremena u zatvoru zbog njega i želim da se osvetim.

Čed Piterson je neko vreme vrteo olovku, dok je drugom pušio cigarilos.

-Hmm...da...stara priča o zavađenoj braći...još iz biblije potiče...

-Pa, hoćete li mi pomoći?

-Pokušaću. Znate li gde se nalazi vaš brat i Marlena.

-Trenutno ne znam, al kad bih znao poslao bih neke navijače da ga izmlate bejzbol palicama. Međutim, Marlena je često posećivala kafić 'codex' u Zemunu. Možda možete tamo nešto pronaći.

-Ok...moja tarifa je 1000 dinara dnevno plus troškovi. Vidim da ste skoro izašli iz zatvora, i da ste veoma uspaljeni. Ako hoćete možete da doplatite još 1000 dinara da vam moja sekretarica ispuši kurac.

-Jeste li vi još i makro osim privatnog detektiva.

-Ne, samo pokušavam da vam izvučem što više novca. Uostalom, Ivana je super pušačica. Ne zovu je džabe lomiteljka kite.

-Ok, reče Lazar i ispljunu 1000 dinara.

Čed Piterson je otišao u drugu sobu dok je Ivana sisala Lazarevu kitu sa uživanjem. Svršivši joj u u usta, Lazar uzdahne i opruži se po fotelji. Čed Piterson se vrati u kancelariju.

-Obaveštavaću vas o toku istrage. Doviđenja.

Lazar napusti kancelariju privatnog detektiva. 

---

Bilo je sveže letnje veče kad se Čed Piterson parkirao kraj kafića 'codex'. Prolaznici su išli svojim poslom, noseći kese u rukama, vukući kolica sa bebama, idući na noćnu smenu. Dok je prilazio kafiću, Čed Piterson sagnu glavu i oslušnu razgovor koji se odvijao u udaljenom mestu kraj jednog od stolova.

-Ti si kriva, Dragana. Majka si, imaš decu, a ja sam jako mlađi od tebe. Trebala si ti da načiniš prvi korak, a ne ja.

-Oh, prestani, Miloše. Muka mi je od tebe.

Čed Piterson uđe u kafić i sede za sto naručivši Budweiser. Lepa kelnerica mu donese pivo. Nekoliko ljudi je sedelo za stolom nedaleko od privatnog detektiva. -Jesi li čuo onu priču o momku koga su napale tri devojke odjednom, pa je poludeo i skočio sa pančevačkog mosta?

-Aha. Šteta, a bio je tako lep.

-Nije morao to da uradi. U svako doba je mogao ovde da dođe da popije nešto.

Veče se bližilo kraju i mrak je zahvatio kafić kad je ušla devojka crne kose, očigledno prostitutka i narkomanka, obučena u sivu trenerku. Sela je za sto, očigledno očekujući da joj neko naruči piće. Čed Piterson joj priđe.

-Šta piješ.

-Votku.

Čed Piterson naruči dve votke, jednu za njega i jednu za nju. Ispivši votku, devojci se jezik razvezao.

-Znaš li gde mogu na nabavim ekser. Strašno mi je potreban.

-Znam. Ali prvo mi trebaju neke informacije.

Devojka ga pogleda krupnim blistavim očima.

-Deluješ mi nekako prljavo. Da nisi neko njuškalo.

-Privatni detektiv. Poznaješ li Marlenu i Stefana.

-Oh, njih dvoje. Bolje da se ne kačiš sa njima, opasni su. Stanuju na Gardošu, u ekskluzivnom apartmanu. Daj mi sad ekser.

Čed Piterson izvuče iz džepa tableticu radosti i dade joj, pa potom ispivši votku, zahvali se narkomanki prostitutki.

-Hvala ti. Mogu li nadalje da uzimam od tebe.

-Možeš. Kako bi bilo da odemo u klozet da mi ga ispušiš na brzinu. Daću ti još jedan.

Čed Piterson i narkomanka odoše u klozet kafića 'codex'. Privatni đoka izvuče kitu i strpa narkomanki u usta, uhvativši je za kosu nabijao je na kitu do grla dok je nije ispunio spermom.

Izašavši iz kafića odvezao se dodge chargerom R/T do apartmana gde su stanovali Stefan i Marlena. Parkiravši nedaleko kraj benzinske stanice, pozvao je Lazara.

-Lazare, dođi do Gardoša, blizu benzinske stanice. Pronašao sam ih.

Čed Piterson je proveo vreme u čekanju ispijajući kupinovo vino i pušeći cigaretu, pritom obavivši telefonski razgovor. Uskoro je kroz retrovizor video Lazara kako se približava automobilu.

-Uđi i sedi.

Lazar sede.

-Hoćeš malo kupinovog vina?

Lazar uze i otpi.

-E, sad. Možemo da ih strpamo u zatvor, Lazare. Imam kontakte u policiji koji bi obavili to. Tako bi skinuo ljagu bivšeg robijaša i ponovo se socijalizovao u društvo. Nemoj da te želja za osvetom uništi.

Lazar je neko vreme češkao bradicu, razmišljajući.

-Šta ja imam od toga što će otići u zatvor. Hoću da ga ubijem i uzmem lovu što su mi je skratili. 

-Nije moja briga, reče Čed Piterson zagonetno posmatrajući nokte na svojim rukama.

-Samo, trebaće ti pomoć. Ućićemo zajedno tamo.

Čed Piterson izađe iz kola i izvuče sačmaricu iz gepeka pa je pruži Lazaru.

Polako su prilazili zgradi i popevši se na četvrti sprat pokucali na vrata.

Čed Piteson je stajao sa beretom na levoj strani vrata a Lazar na desnoj sa sačmaricom.

-Ko je, čuo se glas iza vrata.

-Manuel, vaš sluga.

-Oh, jesi li doneo te girose već jednom.

Otključavši vrata Čed Piterson propusti Lazara koji upuca Stefana sačmaricom u glavu. Marlena je posegnula za walterom, ali prekasno pre nego što je Čed Piterson odvalio sa par hitaca beretom u grudi. Dim ispaljenih čahura nadvijao se nad elegantno opremljenim stanom. Lazar ode do sefa i ispali nekoliko hitaca sačmarom, razvalivši ga. Unutra je bilo dosta love.

Čed Piterson mu priđe i stisne ga za ruke.

-Pošteno bi bilo da podelimo plen.

-Ok, reče Lazar i pruži privatnom detektivu polovinu novca.

-Hvala ti. Izgleda da je naš posao završen.

Čed Piterson i Lazar se pozdraviše. Spustili su se zajedno do izlaza iz zgrade, gde je privatni detektiv krenuo ka dogde chargeru, a Lazar nastavio dalje sa torbom punom love u rukama. Nije dugo koračao dok nije čuo sirenu neobeleženog policijskog automobila u kome su bili detektiv i Nataša. Već neko vreme su bili u ozbiljnoj vezi i jebali se svaki dan. Uhapsili su Lazara i vratili ga u zatvor, zahvalivši se Čedu Pitersonu.

Privatni detektiv se vratio u kancelariju sa mnogo većim dobitkom nego što je očekivao.

-Izgleda da si obrnuo onog robijaša, reče Ivana opružena na kauču.

-Aha. Čim sam ga video znao sam da je budala.