Zločin

Devojka crne kose je unezvereno gledala okolinu dok je šetala ulicom kroz centar naselja sa svojom majkom. Nosila je crnu jaknu i crne pantalone. Majka je držala za ruku i vodila je kroz ulicu. Bila je to žena u četrdesetim godinama, pomalo istrošena, ali još privlačna. Nosila je zelenu jaknu i braon farmerke.

-Eto, vidiš, zlato, nemaš čega da se plašiš. To su samo ljudi, vode živote.

-Ne znam, mama, meni to sve izgleda tako strašno, ti prizori, ljudi.

Majka je uzdahnula sa teškoćom. Nije znala da će joj jedina ćerka oboleti. 

-Moraćeš da se navikneš jednom sama da prošetaš. Videćeš, ništa ti se neće desiti.

Devojka crne kose je odsutno klimnula glavom, još uvek gledajući okolinu kao da su u blizini bezimena čudovišta.

Posle kratke šetnje vratili su se kući. Otac je sedeo i čitao novine. Nosio je crveni džemper i roze pantalone. Majka bolesne cure je krivila oca jer je uvek bio pičkica.

-Kako je bilo u šetnji, upitao ih je ne podižući pogled sa novina.

Majka je ostavila ćerku da ode u sobu i sela na fotelju.

-Fino.

-Sisaće tvoja ćerka kitu kao što si ti sisala, kujo smrdljiva, kalašturo, droljo, fukso, fufice, kamenjarko, kokoško, kvočko...

Žena se razbesnela i podigla pepeljaru punu opušaka i prosula mu ih u lice. Muž se digao i uhvatio ženu za glavu pa je odveo do klozetske šolje. Spustio joj je glavu u klozetsku šolju i pustio vodu, šutirajući je u stomak. Tokom šutiranja često se sećao svoje majke koju je takođe šutirao.

Često su se svađali on, majka i otac. 

Naselje u kojem su živeli je bilo puno buke i nereda. Žitelji naselja su svakodnevno kršili javni red i mir, bacajući smeće i đubre svud okolo.

Tokom jednog izlaska majka bolesne cure je sela na klupu da se odmori. Pored nje je sedeo mladić riđe kose.

-Joj, al se izmorih, reče umorna žena. -Pogledajte ovo smeće.

Mladić je zapalio cigaretu.

-Sve su to klošari i fukse, gospođo. Ništa ne vrede.

Žena je još neko vreme sedela na klupi pa pošla kući.

Bio je to dan kad će njena ćerka sama pokušati da prošeta kroz naselje. Ranije je to bila njiva, ali početkom devedesetih su se nakotili razni klošari i fukse.

Bolesna ćerka je ležala u sobi i nestrpljivo vrtela ruke. Majka joj uđe u sobu.

-Jesi li spremna.

-Mislim da jesam, mama.

Majka je klimnula glavom.

-Imaš telefon, uvek možeš da nas pozoveš ako ti ne bude bilo dobro.

-Ok.

---

Za to vreme na Novom Beogradu neki momak je bez očiglednog motiva probio u stan gde je živela plavokosa žena sa dve ćerke. Imao je mašinku i kad je uleteo izbušio je ženu i dve ćerke. Međutim, nije brzo stigao pre nego što ga je policija uhvatila.

---

Afronija je polako izašla iz stana i kroz dvorište kućice izašla na pločnik i krenula u šetnju. Dugo je šetala i nekako su joj se sve te zablude i paranoje raspršivale dok je koračala niz ulicu.

'Konačno mogu sama da šetam bez majke', mislila je bolesna cura. Pomislila je da ponese svoje klikere kako bi se bez poteškoća vratila kući, ali ih je zaboravila. Šetajući bez nekog određenog cilja put kojim je išla se izdužavao i krivio, i odjednom se našla u šumi. Iz daljine se čuo glas neke devojke.

'Da, ja živim tamo kod crkve, bogu hvala'

Očigledno je razgoravala sa nekom drugom osobom. Verovatno je mislila da je njeno mesto stanovanja bolje od mesta drugih ljudi.

Ipak, Afronija se čudila kako se odjednom našla na ovoj nepoznatoj teritoriji. Pomisli, dobro je, ovo je prvi put da sama šetam kroz naselje. Nisam još upoznala sva mesta. U daljini su neke džukele zavijale. Dok je koračala kroz gustu šumu prisećala se detalja iz svog detinjstva. Takođe nije mogla da se otrgne sinoćnog košmara koji je imala, kad se digla iz kreveta u tri ujutru, oznojena, sa otvorenim prozorom kroz koji je dopirao hladan vazduh mešajući se sa drhtavim telom. Osetila se odjednom zastrašeno pa je izvadila flašicu vode iz jakne i popila lek koji joj je dala izvesna apotekarka plavih očiju i zmijskog lica. Popivši lek, malo se smirila i nastavila dalje dok nije naišla na dve prilike među drvećem. Bili su to neki tipovi u sakoima i kravatama. Jedan je imao sivi sako a drugi crni.

-Kako ideš sama curo. Gde ti majka.

-Da. Gde ti je stara kanta.

Nije ni primetila da je nastupio mrak. Čudila se ko su ovi ljudi i šta traže od nje.

Tipovi se pogledaše.

-Hej, jel ovo ona mala bolesna.

-Aha.

-Dobra pička.

Afronija se okrenula osetivši opasnost. Lek je pomalo ošamutio pa nije imala dobru kontrolu nad svojim pokretima. Dva tipa joj se primakoše kao hijene i zgrabiše je za ruke. Dok je jedan držao i skinuo joj pantalone, ovaj drugi je izvadio kurac i nadrkao ga. Držeći devojku za ruke napravio je mesta za tipa u crnom kaputu koji je počeo da je nabija u pičkicu.

-Uf, al si dobra, uska ti je pičkica...

Afronija je plakala i kukala, ali niko je nije čuo.

Tip u crnom kaputu isprazni muda u devojčinu pičkicu sa velikim uzdahom.

-Nisi trebao da joj svršiš, budalo.

-Aj ne lupaj.

Tip u sivom kaputu je slegnuo ramenima, a i bio je napaljen, pa je izvadio kurac i počeo da nabija Afroniju. Za to vreme tip u crnom kaputu je pušio cigaretu oslonjen o crni automobil marke 'duster'.

Svršivši, ostavio je Afroniju da leži u blatu i bljuzgavici.

Pošao je prema tipu u crnom kaputu.

-Ne možemo da je ostavimo ovde.

-I ja mislim.

Odvukoše devojku u automobil. Motor je brektao nekoliko puta dok se nije pokrenuo. Išli su nekom pošljučanom stazom dok nisu zastali na površini trista metara odakle su sreli Afroniju. Izvukoše je iz kola. Tip u sivom kaputu izvadi pištolj sa prigušivačem i opali metak u devojčine grudi. Ovaj drugi je izvadio lopatu i počeo da kopa rupu. 

-Aj, pomozi malo. 

Tip u sivom kaputu je ćutao. Izvadivši cigaretu, neko vreme je stajao i gledao drugara kako iskopava rupu.

-Možeš ti to sam. Ionako će uskoro izbori.

Tip u crnom kaputu pošto je iskopao dovoljno zemlje strpao je mrtvu Afroniju unutra, pa je zatrpao.

Zajedno su krenuli prema dusteru i udaljili se od mesta zločina.

---

Afronijina majka se čudila gde joj je ćerka do sada. Već bi trebalo da se vrati. Bila je zabrinuta i bezbroj puta je pozivala na mobilni, ali nije dobijala odgovor. Njen muž Kresimir je takođe bio zabrinut.

-Da je nisu oteli trgovci ljudskih organa.

Budući da je njen muž bio pička koji je pretrpeo brojne traume u svom selu, stalno je imao strah da joj ćerku ne otmu trgovci ljudskih organa.

-Aj, nemoj da lupetaš. Gori si od neke babe. Možda je našla neku simpatiju...

Tereza se zaista nadala da je to tako. Ipak, otišla je u policijsku stanicu da se raspita i zatraži pomoć u vezi njene nestale ćerke. Svinje iz policijske stanice su poluzainteresovano slušali žalopojke unesrećene majke. 

-Da, razumem vas gospođo, govorila je svinja koja je jednom prilikom prilično beozobrazno upala u stan nevinog mladića.

Provela je nekoliko sati u toj opresivnoj zgradi dok je nije primio detektiv i njegova partnerka. 

Nataša je zainteresovano posmatrala Terezu sa izvesnim žaljenjem jer je čim je videla shvatila da je to slaba žena. 

-Pomoćićemo vam koliko god možemo, gospođo. Znate, sad se odmah radi na nestanku mladih osoba. Većina tih slučajeva ispadnu beznačajna, ali imam osećaj da je vaš slučaj itekako važan.

Tereza izvadi maramicu iz džepa jakne i izduva nos, brišući suze sa lica.

-Mnogo vam hvala, detektive.

---

Detektiv i Nataša su krenuli stazama gde se te večeri kretala Afronija. Lako su mogli da prate njeno kretanje po otiscima cipela ali sneg koji je napadao ih je potpuno izbrisao. Zastali su kod jedne bandere i ugledali pljuvačku.

-Možda je ovo njena pljuvačka, reče Nataša.

Detektiv se sagne i posebnim štapićem stavi malo pljuvačke u kesu za dokaze.

Nedaleko dalje naišli su na još jednu pljuvačku. Detektiv je uzeo uzorak i takođe je stavio, sada u drugu kesicu.

Odvezli su se automobilom do laboratorije gde je dr. Stamenkovski pregledao uzorke. Sneg je polako prestao da pada i talasi vrućine su se spuštali na razbuđeni grad. Ali Stamenkovskom to ništa nije značilo jer je većinu radnog vremena provodio u polumraku.

Upoređujući otiske pljuvačke sa Afronijim, utvrdio je da to nisu njeni. Detektiv i Nataša su bili razočarani.

-Čiji su onda.

-Hm..ovaj prvi uzorak je od neke ciganke iz naselja, a ovaj drugi od nekog matorog penzosa.

Detektiv i Nataša se zahvališe patologu i posetiše mladu cigančicu. Smrdela je na dizel ulje.

-Kako to pljuješ na zemlju koja te hrani, seljančuro.

Ciganka očigledno nije shvatala o čemu detektiv i Nataša pričaju.

U blizini je bio i penzos kojem je pripadala pljuvačka. Smrdeo je na beli luk.

Čim je video detektiva i Natašu, začudio se šta žele od njega.

-Kako to pljujete na zemlju koja te hrani, matora džukelo.

-Šta te boli kita, pljujem gde hoću.

Detektiv i Nataša pođoše dalje, pitajući se da li će se ovi ljudi naučiti kulturi.

Sreli su Terezu, kako se svađa u apoteci sa zmijskom apotekarkom koja je nehotice dala pogrešan lek Afroniji. Raščistivši zbrku, otpustili su apotekarku.

---

Bližili su se izbori i detektiv i Nataša još uvek nisu imali pojma gde se nalazi Afronija, i šta joj se desilo.

Sa nogama na stolu detektiv se pitao gde je mačak Fric. U poslednje vreme je često lutao bez odobrenja po naselju.

Prošavši kroz uski hodnik uskočio je kroz prozor u kancelariju.

-Ah, evo ga mačak.

Nataša ga pomazi.

-Pa gde si to bio.

Mačak se trgne i oko njegovog vrata skrivena kamerica se zaljulja.

Detektiv izvadi cigaretu iz pakle i zapali.

-Pogledaj tu kameru, možda je nešto snimio.

Nataša skine kameru sa Fricovog vrata i uključi je. Posmatrala je snimak kristalno jasan, kao da je bio dan te kasne večeri.

-Mislim da nam je mačak ponovo pomogao, kolega.

---

Izbori koji su bili održani u osnovnoj školi su protekli mirno. Ulazeći u mesnu zajednicu detektiv i Nataša su pokucali na vrata gde su sedeli tip u sivoj i tip u crnoj jakni.

Detektiv izvadi nalog za hapšenje.

-Moraćete da pođete sa nama u stanicu.

-Zbog čega.

-Silovanje i ubistvo mlade Afronije. Znamo da ste neki stranački kadar, ali to nema veze sad.

Tip u sivoj i tip u crnoj jakni pođoše sa detektivom i Natašom, razmišljajući o danima provedenim u osnovnoj školi, srednjoj, sve vreme razmišljajući.