Slučaj izgubljene ptičice

Zlatan i Jelena su za rođendan svog petogodišnjeg sina kupili skupocenu ptičicu vrednu 140000 dinara. Arsen je bio veoma srećan zbog ptičice i često je gledao kako se igra u kavezu i pije vodu. Redovno joj je davao hranu. Ptičica je potekla iz Južne Amerike, i Arsenovi roditelji su je vrlo teško nabavili, pošto je bila veoma tražena među ljubiteljima ptičica. Imala je plavo crna krila, zeleno perje i crnu glavu. 

Arsenova ćerka Vanesa često je zadirkivala brata zbog ptičice. Bila je to cura od 17 godina plave kose i crnih očiju koja je često provodila noći napolju. Roditelji su znali da se drogira, ali nisu ništa preduzimali povodom toga jer su i oni često pušili travu.

Nekoliko dana posle Arsenovog rođendana pristigli su rođaci da preuzmu neke pakete od Jelene. Arsen se tek probudio i kad je doručkovao otišao je da vidi ptičicu. Iznenadio se kad je video da je nema u kavezu. Odmah je potrčao ka mami i tati, plačući i kmečeći.

-Mama, tata, nema mi ptičice, neko je uklao.

Zlatan ode u sinovljevu sobu i pogleda kavez. Zaista je bio prazan. Pogledao je prozore koji su bili zatvoreni. Ptičica nije mogla sama da izađe iz kaveza, pomisli. Da je nije neki lopov ukrao dok su spavali?

Odlučio je da uposli privatnog detektiva Čeda Pitersona. Vozeći se kolima do zgrade gde je privatni detektiv imao kancelariju, bio je besan zbog ptičice koju je skupo platio. Pljuštala je kiša kao iz kabla i saobraćaj je bio pomalo usporen. Ipak, stigao je do parkirališta i isključio motor. Potom je izašao iz kola i ušao u zgradu. Lift je bio u kvaru pa je morao da se penje do 14 sprata gde je privatni detektiv imao svoju kancelariju.

Vrata su bila otvorena i Zlatan uđe u kancelariju privatnog detektiva Čeda Pitersona. Tu je bio kauč, polica sa knjigama, nekoliko figurica, krevet, i radni sto gde je Čed Piterson sedeo. Iznad stola je visila slika koja je prikazivala momka na plaži. Pušio je cigaretu posmatrajući Zlatana.

-Dobar dan, vi ste privatni detektiv, Čed Piterson.

-Jesam. Kako mogu da vam pomognem.

Čed Piterson izgasi poluispušenu cigaretu i zapali novu.

Zlatan sede na stolicu posmatrajući radni sto. Činio mu se pomalo u neredu. Okrenuvši se ugledao je nekoliko praznih flaša vina. Kroz poluotvoren prozor prodirao je vetar, pomerajući zavese. Roletne su bile poluspuštene.

-Znate, kupio sam sinu jako skupu ptičicu koju sam nabavio iz Južne Amerike. Međutim, posle par dana načisto je nestala. 

Čed Piterson je otvorio limenku piva i sipao u čašu. Cigareta mu je visila sa usana dok je sipao tečnost.

-Mislite da je neko ukrao.

-Ne verujem. 

-Možda neko od vaših ukućana.

Zlatan se nakašljao.

-Imam izvesnih sumnji u vezi moje ćerke. Vanesa se zove. Uzima droge već dosta vremena. Međutim, retko je viđam. Često ide sa nekim momkom na motoru.

Čed Piterson izgasi cigaretu i zapali novu. Osetio je napad kašlja, pa je izvadio maramicu i pljunuo šlajm u nju. Potom je bacio u korpu za otpatke.

-Je li ona sada kod vas?

-Mislim da jeste.

-Dobro. Hajmo onda da vidimo o čemu se radi.

Zajedno se spustiše stepenicama i izađoše do parkirališta. Kiša je pomalo prestala.

Od Dorćola do Novog Beograda vožnja je protekla u ćutanju. Sa vremena na vreme Čed Piterson je izvlačio flašicu iz ofucanog kaputa i pijuckao.

Brzo su stigli do Zlatanovog stana.

-Gde je vaša ćerka.

-Obično provodi vreme u svojoj sobi.

Dok se penjao stepenicama ka Vanesinoj sobi ugledao je devojku kako izlazi noseći torbicu. Činilo se da je u žurbi. Odmah je prepoznao kao narkomanku, a i ona je njega prepoznala kao njuškala. Pokušao je da je zadrži i ispita ali se izmigoljila kao zmija i jurnuvši niz stepenice izašla iz stana.

Ispred zgrade je čekao neki momak na motoru. Čed Piterson pogleda Zlatana.

-Mogu li da se poslužim vašim autom.

Zlatan klimne glavom.

Devojka se već odvezla sa momkom na motoru, pa je privatni detektiv uskočio u kola i počeo da ih prati sa bezbedne udaljenosti. Pratio ih je do Zemuna gde su zastali i ušli u zgradu okruženu parkom. Čed Piterson zaustavi kola i prošeta do podruma pića. Kupio je flašicu vina i prešavši ulicu čekao neko vreme dok nije kupio giros. 

Seo je na klupu ispred zgrade gde su otišli Vanesa i momak sa motorom. Dok je jeo giros i ispijao vino, bio je siguran da neće skoro izaći. Sigurno su dobili dosta para za ptičicu i sad su nadrogirani. Ipak, morao je biti oprezan. 

Jato golubova skupilo se oko parka. Među njima je bila i jedna vrana. Čed Piterson baci ostatak girosa vrani koja je odmah zgrabila i poletela. 

Ispivši vino bacio ga je u korpu za smeće zajedno sa kesom od girosa. Dok je prolazio uskim hodnikom do ulaza u zgradu jedna strankinja ga je presretnula.

-Do you know where I can find an internet caffe around here?

-There is one, just about the corner, then to the left.

Strankinja se zahvalila i otišla. Privatni detektiv uđe u zgradu i pope se do 7 sprata gde je momak sa motorom odveo Vanesu. Prislonjen uz vrata, čuo je nekakvu elektro muziku, smeh i čavrljanje.

Pokucao je na vrata nekoliko puta. Tehno muzika prestade i mladić širokih zenica otvori vrata. Neko vreme je stajao tu, nesvestan da mu je pištolj prislonjen uz trbuh.

-Uđi unutra.

Čed Piterson je držao na nišanu narkomana dok je zatvarao vrata stana. Vanesa je ležala na kauču i šmrkala koku. Videvši čoveka sa pištoljem i njenog narko drugara kako stoje, pomislila je da halucinira.

-Ko si bre ti.

Privatni detektiv je govorio negledajući je, držeći oprez na momka.

-Uposlio me je tvoj otac. Koliko si love dobila za ptičicu.

Vanesa prođe prstima kroz kosu, pa se zakašlje.

-Uf, što sam se našmrkala. Šta si ono pito...

Pogledala je oko sebe i polako se digla sa kauča. 

-Koliko love. Pa dovoljno za 30 grama koke i 20 grama dopa. Onaj tip nije hteo da mi da više.

-Kome si prodala ptičicu.

-Nekom tipu, kolekcionaru.

-Gde živi.

-Kod arene, ima neka plava zgrada tamo. Ček da se setim...Bulevar Zorana Đinđića 77.

Momak je još uvek stajao pred detektivom.

-Nećete da nas prijavite.

-Neću. Volim narkomane. Interesuje me ptičica.

Čed Piterson izađe iz stana i spusti se liftom do izlaza iz zgrade. Kiša je ponovo počela da pljušti dok je sporim ali sigurnim korakom došao do kola. Ušao je unutra i otpio gutljaj iz flašice. Pokrenuo je motor i zaputio se do arene. 

Prošavši ulice zaokrenuo je među novoizgrađene zgrade blizu arene. Primetio je nekog matorog radnika kako obilazi stanove i jednu babu koja mu se činila kao upravitelj kompleksa zgradurina. Parkirao je nedaleko od ulaza u zgradu. Izvadio je cigaretu iz pakle, zapalio i otpio gutljaj iz flašice. Potom je vratio u džep ofucanog kaputa.

Izašavši iz kola približio se ulazu u zgradu. Na pločici ispred oznaka stanara pisalo je 'skupocene ptice na prodaju i otkup, firma'.

Prorešetao je nazive stanara i zvrcnuo na dugme firme. Začulo se zvonce i škljocaj. Vrata su bila otvorena i detektiv uđe u predvorje. Popevši se stepenicama pritisnuo je dugme za lift. Ušao je u lift i stajao dok se penjao do 5 sprata. Hodnik je bio prazan obzirom da je bilo sivo popodne. Zvrcnuo je na vrata firme 'skupocene ptice na prodaju i otkup'. Otvori mu vrata debeli čovek sa naočarima. Ličio je na prepariranu pticu.

-Dobar dan. Kako mogu da vam pomognem.

-Privatni sam istražitelj. Interesuje me jedna ptičica koju je ćerka narkomanka prodala vama za izvesnu sumu novca.

Debeli čovek osmotri detektiva kao da gleda neku pticu koju bi prodao ili kupio.

-Aha. Uđite onda.

Prostorija je bila ispunjena raznim skupocenim nameštajem. Nekoliko egzotičnih ptica je cvrkutalo u kavezima. Debeli čovek sede za sto i izvadi cigarilos. 

-Sedite. Hoćete jednu.

-Ne, hvala. 

-Uzmite, insistiram.

Debeli čovek je delovao nekako usporen.

-Neka, nemojte da se mučite, pomisli u trenutku ako bi uzeo cigarilos da bi ga onesvestio.

Debeljko zapali cigarilos i otpuhnu dim.

-Šta ste ono hteli...ah...ptičica...

Neko vreme je dahtao, prikupljajući vazduh.

-Pa, vidite, ta narkomanka, samo smo je iskoristili. Jer njen muž, nije smeo da kupi tu skupocenu ptičicu.

-Zašto.

-Pripadala je izvesnom biznismenu iz Venecuele. Neki dripac je ukrao od njega i prodao tom...kako se beše zove..

-Zlatan.

-Ah, da. Zlatan. E, pa vidite, gospodine...

-Čed Piterson.

-Drago mi je. E, pa, morali smo da je vratimo biznismenu. Znate već kako to ide. Koka, ptičice...

Detektiv izvadi cigaretu iz kutije i zapali je.

-Hm...mislim da sad nema koristi ići do Južne Amerike.

-Nema nikakve koristi, osim teških nevolja. Da li vas još nešto interesuje.

Detektiv mahnu glavom kao znak negacije, zahvali se debeljku i izađe iz firme.

Spuštajući se liftom morao je da objasni kako stvari stoje Zlatanu. Odveo se njegovim kolima do stana. Zlatan je otvorio vrata.

-Zlatane, sledeći put se malo bolje raspitajte od koga kupujete skupe ptice. Što se tiče vaše ćerke, ja bih je poslao na odvikavanje, ali to je vaša stvar.

-Kako to mislite...

-Kupili ste pticu od narko bosa iz Venecuele, budalo. Budite srećni što ste još živi. 

Zlatan izvadi maramicu i obrisa oznojeno čelo.

-Oh...shvatam...koliko sam vam dužan.

-1000 dinara.

Zlatan izvadi iz novčanika hiljadu dinara i pruži detektivu.

-Doviđenja.

Čed Piterson prošeta do autobuske stanice da sačeka bus. Bilo mu je žao dečka. Uskoro je autobus stigao.