Klošar

Bilo je kasno letnje popodne. Ljudi su šetali duž zemunskog keja. Bilo je različitih grupa. Muž i žena sa detetom, usamljena baba, deda i unuče, momak i devojka...

Nedaleko od šetališta jedan momak je pokušavao da slika lepu skulpturu na zidu zgrade blizu parka. Bilo je tu nekoliko derišta i njihovi roditelji koji su sedeli na klupi dok su se mala gamad pentrala uz tobogan.

Momak je uslikao ukras na zidu zgrade i pomislio kako je lepo ispao na kameri. Potom je prešao kroz ulicu da sedne na klupu kad ga je bez ikakvog razloga zaustavio debeli čovek 40-ih godina svinjskog lica. Bez ikakvog obzira napao ga je, agresivan i ljut.

-Šta si to snimio.

Momak je pokušao da zadrži kontrolu. Ko je ovaj tip i što ga zaustavlja, pomisli gledajući u njegovo debelo svinjsko lice.

-Slikao sam skulpturu na zgradi.

Debeli tip mu nije verovao pa mu je zatražio da mu pokaže. Momak pomisli, ko zna, možda je tip policajac, iako nema pravo tako nešto da zatraži od njega. Očigledno je bio neki primitivac.

Pokazavši mu sliku, tip se umiri. 

-Oh, izvini momak. Mislio sam da si slikao neko dete tu. Ima mnogo bolesnika u ovom kraju. 

Momak i debeli primitivac se raziđoše. Dok je sedeo na klupi momak se setio da bi trebalo da uplati novac za knjigu koju je kupio preko sajta 'kurcindo'. Već je bilo prošlo nekoliko dana do isteka roka za uplatu.

---

Debeli čovek se vraćao kući posle napornog radnog dana. Besan na svog šefa, ušetao je u kuću gde je njegova žena Zorana peglala košulju koju mu je kupila pre dva dana. Imala je crnu kosu i velike tamne oči. Ne sebi je imala crnu bluzu i plave trenerke. Njihova ćerka jedinica igrala se sa barbikom na kauču. Bila je lepo građena, plave kose i sivih očiju. Nosila je majicu na miki mause i pantalonice sa iscrtanim leptirićima.

-E, Petre, kako je bilo na...

Petar se obrušio na ženu, uzeo joj peglu iz ruke i mlatnuo je po glavi nekoliko puta. Žena pade na tepih teško povređena. Dete je posmatralo scenu. Petar je još uvek držao vrelu peglu u ruci gledajući kako Sofija stiska barbiku. Prišao joj je i oduzevši joj igračku podigao i mlatnuo je peglom po grudima. Zorana je kukala od teških opekotina, mileći po podu nekako je dosegnula do telefona i pozvala policiju. Gledajući ispržene grudi ćerke, Petar, izduvavši bes, pustio je da sklizne na kauč. Spustio je peglu i stajao tako neko vreme.

Kroz poluotvoren prozor začule su se sirene policijskog automobila. Detektiv i Nataša su munjevito ušli u stan, iskusni koliko su već bili. Detektiv je na brzinu smirio pomahnitalog ludaka, dok je Nataša stavljala hladne peškire natopljene ledom na Zoranu i njenu ćerku.

-Nisu teške opekotine, govorila je Nataša detektivu. -Je li vaš muž ranije činio nasilje nad vama i vašom ćerkom.

Zorana je sa mukom ispljuvavala reči.

-Već dugo vremena je to činio, međutim nisam imala hrabrosti da ga prijavim. Često je išao da se kocka i trošio dosta para na razne mutne radnje.

-Niste trebali da se udate za njega.

-Znam to. Sad je završeno. Vodite ga, molim vas. 

Detektiv i Nataša odvedoše primitivca dok su dolazila razlupana kola hitne pomoći. Dete nije bilo u životnoj opasnosti pa nije bilo potrebe da je vode u kbc 'Zemun'. 

Zorana je neko vreme ležala na krevetu oporavljajući se. Mislila je šta će dalje raditi. Već neko vreme je imala vezu sa mnogo mlađim i zgodnijim momkom koji je živeo na Novom Beogradu. To je bio njen rezervni plan, jer je očekivala ovako nimalo suptilan napad na nju i Sofiju.

Okrenula je broj. Neko vreme je čekala dok se tip nije javio.

-Hej, Zorana!

Žena je brisala suze kuhinjskom krpom koja je imala nekoliko rupa od cigareta.

-Mladene, desilo se ono što sam očekivala!, vrištala je Zorana u telefon. 

-Klošar me udario peglom i povredio mi dete.

Mladen na drugom kraju veze neko vreme je ćutao.

-Klošar smrdljivi. Tek tako te napao. Jesi li ga prijavila.

Bilo je nešto čudno u njegovom glasu što Zorana nije registrovala.

-Jesam, odveli su ga neki panduri. Mogu li da dođem kod tebe sa ćerkom, upitala je, bacajući pogled na devojčicu.

Neko vreme Mladen nije odgovarao. Čula je njegovo disanje.

-Dođi. Spakuj stvari i dođi.

---

Petar je neko vreme sedeo u ćeliji kod 29 novembra. Svo vreme je govorio da mu je krivo. Raštrkani policajci su šetali duž prostorija, odlazeći u sektore, vraćajući se sa izviđanja. Zorana je došla da obavi formalnosti kako bi detektiv napravio zapisnik o slučaju. U levoj ruci je držao cigaretu dok mu je vruća kafa stajala na podmetaču. Bio je to isti detektiv koji je došao prilikom poziva.

-Hvala vam na pomoći, detektive. Ne želim više da ga vidim. Kad završim ovo, selim se sa ćerkom kod drugog.

Detektiv je mrmljao nešto sam za sebe dok je tipkao po tastaturi.

-Mhm...slučaj nije previše ozbiljan. Ne želite da izvršite dalje mere. Imate svako pravo.

Zorana prekrsti otromboljene noge i izvadi cigaretu iz pakle. Nosila je bundu od lisičjeg krzna i prevelika doza šminke je ostavljala čudan utisak na pozornike koji su šetali duž hodnika.

Zapalivši cigaretu izbacila je veliki oblak dima.

-Ne želim. Ipak sam imala nekoliko lepo provedenih godina sa njim. Nek trune u tom stanu sad!

Napravivši zapisnik, Zorana je išetala iz glavne stanice i pozvala lux taksi. Bilo je neko zakrčenje kod Džordža Vašingtona. Gromoglasna buka čula se iz stana. Bile su tu patrole komunalne policije. Komšije su se žalile na preveliku buku.

Ušavši u stan, polu-panduri su videli prostitutku sa nekim tipovima. Devojka je izgledala prilično oronulo i komunalcima se činilo da ima sve moguće polno prenosive bolesti. Isključili su bučni uređaj i pružili im papir koji ih je obavestio o kazni u iznosu od 200 000 dinara.

Taksista je napravio zaokret i brzo stigao do Novog Beograda gde je parkirao ispred solitera. Nedaleko od njega Zoranina baba je stajala sa njenom unukom. Nosila je plavi šešir i zelenu baršunastu jaknu. Plativši taksisti, pošla je ka majci i ćerci.

Mladen ih je posmatrao kroz poluspuštene roletne kako stoje na ulici. Retko je gledao kroz prozor jer nije imalo mnogo toga da se vidi. Bio je zadovoljan što su stigli. Bio je to mladić tridesetih godina guste, pomalo nesređene kose. Imao je krupne oči, tanke usne i mali nos. Bio je zadovoljan, pomisli, samo mu je smetalo što je dovela to njeno derište sa sobom.

---

Posle dva dana provedenih u ćeliji Petar je konačno mogao da se vrati u stan, sad potpuno prazan. Detektiv i policajka su hteli još da ga zadrže oko mutljavina sa kladionicom, ali im je pripala muka od njegovog uzastopnog ponavljanja kako mu je 'krivo' što je premlatio ženu i ćerku. Vrativši se u stan, za trenutak je video Zoranu sa peglom i ćerku. Oči mu se razbistriše, i sad je shvatio da je sam u stanu.

Ponovo je osetio bes koji je ključao u njemu. U dnevnoj sobi stajao je kompjuter. Uzeo je čekić iz kuhinje i razlupao ga na deliće. Potom je otišao do kafane da popije nešto.

Pio je neuobičajeno brzo. Flaše su pristizale za sto jedna za drugom. Pomalo olakšan, vratio se u stan. Sedeo je na fotelji i posmatrao slike svoje bivše žene i ćerke. Dok je pušio cigaretu, razmišljao je kako bi ponovo ubedio Zoranu da se vrati. U tom trenutku čuo je kucanje na vratima. Bio je to njegov mlađi brat. Videvši u kakvom je stanju i šta je uradio, osetio se zabrinutim.

-Možda bi trebalo da posetiš psihijatra, Petre.

Posle dugog razmišljanja Petar je prihvatio njegov savet. Odveo ga je u ambulantu gde je dobio inekciju. Osetivši se smiren, pozvao je lux taksi. Nije bilo potrebe za prisilnim zadržavanjem u ludnici. Noć je bila neobično mirna i gusta dok je taksista vozio. Nisu izmenili nijednu reč, što je ovom taksisti odgovaralo. Petar je hteo malo da prošeta, pa je rekao taksisti da parkira kod Zelenog Venca. Izvadio je novčanicu i rekao taksisti da zadrži kusur. Potom je izašao iz taksija zalupivši vrata. Popeo se iznad Zelenog Venca i šetao dok se nije našao kod Brankovog mosta. Pogledavši dole u prljavu reku, za trenutak je pomislio kako vidi Zoranu i Sofiju, kao nekakve mrlje, izobličene i rastrgnute.

'Ljubavi, kćeri', pomisli kad je skočio sa mosta.

Nažalost, spasioci nisu uspeli da ga vrate u život.

---

Mladen je sa velikim zadovoljstvom primio Zoranu i Sofiju u njegov stan. U dnevnoj sobi se nalazio veliki sto, nekoliko stolica, polica sa knjigama, slike okačene po zidu, kauč i radni sto sa crtežima. Mladen je bio umetnik amater, voleo je da crta. Zorana ga je često nazivala diletantom, međutim volela ga je zbog njega, ne zbog njegovih crteža. Njegovi imućni roditelji su umrli pre pet godina i ostavili mu popriličnu sumu novca, tako da do kraja života nije morao da brine o budućnosti i što je još važnije nije morao da radi. Smatrao je da je rad besmislen posao.

-Raskomoti se, Zorana. 

Obučen u plavo ljubičastu košulju i crne pantalone pogledao je njenu ćerku Sofiju. Njene krupne plave oči su odavale očigledan animozitet prema njemu, što je on isto osećao prema njoj. Pomazio je po kosici i protrljao joj ručicu.

-I ti se raskomoti, Sofija, reče zapalivši cigaretu.

---

Dani su prolazili veoma radosno sa Mladenom. Međutim, Sofija je uvek pravila smetnje Mladenu. Ujutru, posle jebanja sa Zoranom, primetio je iscepan crtež na njegovom radnom stolu. Sutradan je primetio još jedan.

Prolazilo je još nekoliko dana. Mladen je shvatao da joj nedostaje otac i da neće da trpi očuha. Porazgovarao je o tome sa Zoranom.

Zorana je ležala u krevetu gola pokraj Mladena.

-Znam ljubavi da ti smeta moja ćerka. Ne znam stvarno kako bih to rešila.

-Ne smeta mi toliko, reče Mladen izbacivši dim iz usta. -Samo mislim da nije baš dobro. Mogla bi da napravi neko sranje. To mi se uopšte ne bi svidelo.

Izgasio je cigaretu u pepeljari. Kroz poluotvoren prozor dopirao je hladan vetar, raznoseći zavese. U daljini se čula neka klavirska muzika.

-Porazgovaraću sa njom, reče Zorana. Prešla je rukom po njegovoj butini i prstima počela da mu trlja kurac. Nadrkavši ga, sagnula se i počela da mu sisa. 

Za trenutak je prestala. Pogledala je Mladena.

-Znaš, ljubavi, mnogo si lepši od onog klošara. Uvek je bio kukavica, pičkica.

Nastavila je da mu sisa. Strpala je kitu do grla i Mladen je uhvati za glavu dok nije svršio. Progutavši spermu, okrenula se i uzela cigaretu iz pakle na noćnom stočiću.

-Porazgovaraću sa njom, srce.

Mladen je klimnuo. Malo mu se prispavalo, pa se okrenuo. Imao je neki čudan san.

Sećao se njegovog mrtvog oca i čoveka koji mu je rekao 'bićeš isti kao on'. Bila je to kratka dremka. Često puta mu se dešavalo tokom crtanja da zaspi na nekoliko trenutaka i nešto usni. 

Zorana se tuširala u kupatilu i otišla u sobu da pogleda Sofiju. Bila je budna i grebala posteljinu. Sela je pored nje.

-Srce, moraćeš da prihvatiš ovu situaciju. Mislim da ćeš se navići. Dobar je on čovek.

Sofija je još uvek grebala posteljinu.

-Neću njega! Hoću mog tatu!

-On je mrtav, zlato. Ubio se.

Slušajući malu aligatorku kako kmeči Mladen se pitao koliko će još morati da trpi to malo derište.

Zorana je nekako uspela da smiri Sofiju. Spremila joj je doručak, čokolino i sok od pomorandže.

Prolazili su dani i Sofija je postajala sve više agresivnija, kao besna mačka. Bacala je stvari svud okolo, razbijala čaše, tanjire. Mladen je povukao Zoranu sa sobom u njihovu prostoriju.

-Zorana, ja ne mogu više ovo da trpim. Moraćeš nešto da učiniš, ili ću da izbacim i tebe i nju.

Matora kurvetina je trljala ruke oko kolena. Sa ovim momkom će imati sigurnu budućnost, mislila je. Sa druge strane, ipak je to bila njena ćerka. Ili ipak nije? Za trenutak joj se pojavila slika u umu.

Zapalivši cigaretu, izbacila je dim iz nosa i frknula.

-U redu, ljubavi. 

Bilo joj je žao Sofije. Sutradan je pozvala socijalnog radnika i objasnila joj kako više ne može da izdržava ćerku. Bila je to čista laž, ali pošto je bila žena to je bilo prirodno od nje. Zamolila je socijalnog radnika da odvede Sofiju u hraniteljski dom. Bio je to mladić dvadesetih godina, sasvim običnog izgleda.

-Gospođo, biće mi drago da vam učinim to. Žao mi je vaše ćerke, ali ima dosta dobrih porodica koje će se brinuti o njoj.

Ono što joj nije rekao je da će i oni imati koristi od toga, ali nije ni morao.

Zorana je stajala ispred solitera sa Sofijom. Na parkingu je automobil crne boje svetleo na jarkom suncu. Ispred njega su stajali staratelji. Žena crne kose sa naočarima u smeđoj jakni i muškarac crne kose u sivom kaputu.

Mladen ih je posmatrao gledajući kroz prozor, srećan što je mala luda zmijica rešena.

Zorana je izmenila nekoliko prijateljskih reči sa starateljima, pa se potom okrenula Sofiji.

-Biće oni dobri prema tebi, zlato.

Sofija je posmatrala majku sa mržnjom. Staratelji su je povukli za sobom i ubacili u automobil. Živeli su na Karaburmi i brzo su stigli do stana u kome su živeli. Oduvek su hteli da imaju dete, ali Kristina nije mogla da zatrudni, tako da je ovo bio pun pogodak. I još će dobijati novac.

Sofiji se prispavalo tako da su je smestili u krevet. Muž je otišao u dnevnu sobu i uzeo neku knjigu da čita. Kristina se raskomotila i izula cipele. Bila je to zgodna žena, razvijena. Polako se spuštala noć kad je ušla u sobu gde su smestili Sofiju. Legnuvši pored nje, polako joj je skinula majicu i počela da joj licka nedefinisane grudi. 

---

Momak koji je imao nesporazum sa pokojnim Petrom primo je knjigu u svom stanu posle nekoliko dana pošto je platio. Dugo je čekao i pljuvao poštare. Razmotavši paket, izvukao je knjigu i pogledao je. Konačno je stigla, pomisli. Uzevši paket u kom je bila spakovana knjiga, spremio se da je baci u kantu za smeće kad je iz nje ispao neki smotuljak. Sagnuo se i podigao ga. U njemu je bila neka praškasta materija, verovatno kokain ili heroin.

Spustio je smotuljak na sto i seo na fotelju, zbunjen. Otkud droga u paketu sa knjigom, pomisli. Da nisu dileri počeli da diluju drogu preko kurcinda? Ako jesu, sigurno nije bila namenjena njemu. A možda i jeste? Protrljao je rukom kroz kosu. Osetivši se u opasnosti, rešio je da krene ka policijskoj stanici. Dok se vozio razlupanim autobusom, mislio je kako bi mu bio potreban šofer. Sigurno je diler greškom ubacio drogu u njegovu knigu, mislio je, dok je koračao do policijske stanice. Ušao je u policijsku stanicu i prošetao hodnikom do kancelarije gde su sedeli detektiv i Nataša. Seo je na stolicu ispred njih. Detektiv je sedeo za stolom i pušio cigaretu dok je Nataša stajala blizu prozora.

-Izvinite, ali stigla mi je knjiga danas i u paketu sam pronašao smotuljak pun droge.

Detektiv je bacio oštar pogled prema momku.

-Jeste li je doneli.

-Jesam.

-Pokažite.

Momak izvuče smotuljak i zajedno sa njim paket u kom je bila spakovana knjiga. Spustio je sve to na sto ispred njega. Detektiv uze paketić i omiriše ga. Kokain, pomisli, vrlo dobar po njegovoj proceni.

Nataša se okrenula prema momku.

-Kojim putem ste došli do knjige.

-Preko sajta 'kurcindo'.

-Ah.

Momak je sedeći na stolici osećao neprijatnost.

-Nemam nikakve veze sa tim, policajci. 

Detektiv se okrenuo ka Nataši. Potom je bacio pogled ka momku.

-Verujem da nemate. Videćemo. Dakle, Nataša, ovi dileri su izgleda počeli da trpaju drogu preko sajta za kupovinu knjiga.

-Malo čudno, ali nije nemoguće. Sećaš li se onog slučaja...

-Ah, da.

Detektiv se okrenuo prema momku. 

-Hvala ti momak. 

Dečko se zakašljao.

-Hm...da li sam sad u nekoj opasnosti od krimosa.

-Moguće. Uglavnom, poslaćemo jednog momka da pazi na tebe dok ne sredimo ovu bandu.

---

Čovek koji je poslao knjigu bio je iz Beograda. Detektiv i Nataša su sedeli u neobeleženom automobilu ispred pošte kod Savskog Venca. Imali su njegovu fotku u dosijeu i samo su čekali dok se ne pojavi sa novom pošiljkom. Spuštao se mrak na ulice i zgrade. 

-Evo ga, ide ka pošti, reče Nataša.

-Pusti ga da obavi posao. Kad izađe, ščepaćemo ga.

Bio je to momak u tridesetim godinama obučen u kožnu jaknu i sive pantalone. Obavivši posao ugledao je mladića u sivom kaputu i devojku u crnoj jakni. Stali su ispred njega i uperili pištolje. Detektiv izvadi značku.

-Momak, uhapšen si zbog rasturanja droge. Pođi sa nama.

Dok je diler išao sa njima ka neobeleženom automobilu, nad grad se prekrila crna noć.