Saturday, November 19, 2022

The Enforcer (1951)


Good gangster movie with Humphrey Boggart as main protagonist who tries to find evidence and witnesses to accuse big time mobster, but as each one of his witnesses dies by contract killers, his job gets tougher and tougher.

Friday, November 18, 2022

William P. McGivern - The Big Heat



Very good crime novel about lonely cop who investigates suicide of fellow cop and goes too far when mob hits him, killing his wife. In his pursuit of vengeance he becomes some sort of rogue cop and takes the law in his own hands. Seldom has corruption been so vividly portrayed than in this novel.

Tuesday, November 8, 2022

Francis Durbridge - My Wife Melissa



Good thriller with some Lynch-like surreal moments about writer and his trouble when his wife got strangled. Soon another murder occurs and protagonist finds himself in deep confusion at the same time when he is finding way out with help of policeman.

Victor Canning - Mask Of Memory


Enjoyable thriller about lonely wife and his husband who is working for intelligence agency and is often not at home, while at the same time hiring private dick to tail her movements. When she find another lover and her husband falls down on a cliff and dies, trouble appears and his co-workers investigate his house and his wife for some extremely important papers. Little outdated and spy element is a bit forced, but solid piece of crime fiction.

Leo Bruce - A Bone and a Hank Of Hair



Enjoyable whodunit by master of the genre, Leo Bruce, tells story about dissapearance of married couple and amateur sleuth Carolus Deene who is searching for them.

Peter Cheyney - Dangerous Curves


Very good detective novel featuring charismatic private dick Slim Callaghan who goes on a hunt for spoiled son of wealthy dying man, being previously hired by a group of lawyers. As it turns out, son is fond of gambling and drugs and goes into serious trouble while Slim Callaghan wrestles with his mother-in-law. Novel itself is British answer to American hardboiled adventures but it's not a simple copy and paste, being unusually original in its writing. Peter Cheyney is now almost forgotten author but in his time he was very popular and lovers of classic crime fiction will definitely enjoy his novels about Slim Callaghan.

W. R. Burnett - Goodbye, Chicago


This is last novel by famous writer whose works were made into sucessfull gangster movies, and as such is a love letter to bygone era of 1920's prohibition and depression. Novel starts when in opening chapter a woman's dead body is discovered when she came out of the river;a cop's wife. After some investigating police finds clues about unsucessfull gangster killing, and police forces are sent out on crackdown on brothels controlled by mafia. Lot of interesting things happens later on, but motive for killing cop's wife is thrown away for some exciting mob developments which is truly authentic, of course W. R. Burnett knew those times and those people. All in all, interesting read for lovers of crime fiction.

Monday, October 24, 2022

They Drive By Night (1940)



Superb movie about truckdrivers, with Humphrey Bogart in supporting role. But George Raft manages on its on in leading role, with great support by Anne Sheridan and Iva Lupino.

Wednesday, October 5, 2022

Spisateljska blokada





Mihajlo Piščević je mnogo patio zbog iznenadne spisateljske blokade koja ga je zadesila te pozne jeseni u vikendici koju je delio sa svojom suprugom Draganom. Nije znao odakle je došla, ni otkuda potiče. Jednostavno se probudio jednog jutra i posle kafe i obilnog doručka zadesio je sebe kako blene u ekran računara dok su mu prsti nemoćno počivali na tastaturi. Dok je podešavao svoje velike naočari i nameštao šal, žalio je što nema neki normalan posao kao svi ljudi u kancelariji nekakvoj, od devet do pet. Pokušavao je nešto da natipka, ali to su bile sve blede kopije pređašnjeg rada, koje su mu se i onako već gadile. Pisao je ljubavne romane svakog meseca koju su debele domaćice gutale i zarađivao prilično novca, ali je zato i mnogo vremena provodio pišući, imao je ustaljen raspored. A sad se to sve zbrkalo. Pokušao je da skrene pažnju crtanjem što mu je bio jedan od hobija i šetnjom sa Draganom po šumi u zabačenom delu zapadne Srbije. Žena ga je savetovala da skrene misli i uveravala ga da će to sve proći.

Posle nekoliko dana poslao je Draganu nazad u Beograd rekavši joj da to mora sam sa sobom da reši što je ona i prihvatila. Nekoliko dana je provela sa dvanaestogodišnjom ćerkom dok nije primila poziv policajca.

-Vi ste žena Mihajla Pišćevića, poznatog pisca ljubavnih romana?

-Jesam, reče Dragana, vidno uzbuđena. 

-Moramo vam reći da je vaš muž izvršio samoubistvo, gospođo. Morate doći sa nama do vikendice.

Spustivši slušalicu briznula je u plač dok je njena ćerka Lola stajala ispred nje.

-Šta se desilo, mama?

Nije htela odmah da joj kaže, već se spremila i uputila se ka vikendici. Tamo su još bili policajci i fotografi. Detektiv i Nataša su pozdravili Draganu kad je stigla kolima niz pošljunčani put. Padala je jaka kiša i dotrčavajući do ulaza pozdravila je policajce.

-Mogu li da ga vidim?, upitala ih je.

-Možete.

Pošli su za njom, do radnog stola na kome je sedeo opružen raznesene lobanje.

-Nema nikakve sumnje u samoubistvo, iako mi svaku smrt tretiramo kao ubistvo. Komšija je čuo pucanj negde oko pola tri ujutro. Patio je od nesanice, i pošto mu je to bio dragi prijatelj odmah je dotrčao do vikendice.

Detektiv je prekinuo da zapali cigaretu. Nataša se okrenu Dragani.

-Jeste li znali da je vaš muž posedovao pištolj?

-Jesam, njegov otac mu ga je ostavio. Poneo ga je ovde za svaki slučaj. Oh, bože, nisam ni sumnjala...

Fotografi su uzimali još nekoliko snimaka dok su momci iz forenzičkog odeljenja tragali za otiscima. 

-Pa, uskoro će doći bolnička kola da ga povedu do Vojno medicinskog instituta. Nismo još ništa rekli novinarima da ne bi napravili još veći bol vama. Uzgred, ostavio je oproštajno pismo. Rukopis je nesumnjivo njegov. 

Predao je Dragani parče papira. Na njemu je pisalo lepim rukopisom :


'Dragana, ne verujem da će ovo stanje prestati. Veoma bih voleo da budem kao nekada, ali mi se čini da će biti sve gore i gore. Ostavljam sve tebi i našoj Loli. Voli te Mihajlo'


Dragana proli suze stiskajući parče papira. Razmazana šminka joj je gadno stajala na lepuškastom licu pa je uzela vlažnu maramicu i obrisala se, prevlačeći kosu levom rukom. Iako dugo nije pušila, izvadila je iz torbe kutiju lakija i zapalila jednu.


Posle pregleda na vojno medicinskom institutu koji je vodio dr. Stamenkovski Mihajlo Pišćević, bivši pisac ljubavnih romana ležao je u kovčegu prilikom sahrane na Bežanijskom groblju. Cele te nedelje jaka kiša je pljuštala, a daleko od gomile jedan tip u sivom kaputu je stajao pokriven kišobranom sa cigaretom u levoj ruci. Sahrana je protekla mirno i bez većih poteškoća, što se i očekivalo.


Vraćajući se kući, Lola se na brzinu presvukla i uzela ključeve od svog motora.

-Gde ideš sad po ovom nevremenu, Lola?

-Nadam se da si zadovoljna, mama.

Dok je čekala zeleno svetlo na semaforu, Lola je čula gunđanje lokalnih penzionera.

-Opet razvališe jednu klupu...ne može čovek ni stare kosti da odmori tokom kupovine...

Kad je kliknulo zeleno svetlo, Lola se sa Konjarnika uputila ka Smorćolu, gde je privatni detektiv imao kancelariju. Našla ga je u halo oglasima, i zvao se Čed Piterson. Parkirala je motor pored crnog dodge chargera i popela se liftom do kancelarije, pritisnuvši zvonce.

Čed Piterson je ležao na krevetu pušeći cigaretu i ispijajući kafu. Bio je na klinici za lečenje alkoholizma, i nakon završetka lečenja potrebno mu je bilo neko vreme odmora da se navikne na život bez alkohola. Tako da je uglavnom boravio u kući/kancelariji, dok je rutinske poslove obavljala njegova sekretarica. Ivana je otvorila vrata i kroz hodnik uvela Lolu, dok je Čed Piterson ustao iz kreveta i seo za radni sto, sa kafom i cigaretom u ruci. Lola je bila obučena u crnu motorsku kožnu jaknu i crne kožne pantalone. Izgledala je vrlo zrela za jednu dvanaestogodišnjakinju.

-Sedi, devojko. Kako se zoveš?

-Lola. Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv.

-Jesam. Kakvi vas problemi muče. 

-Niko neće da mi veruje, ni policija, ni advokati...

-Čekajte malo. Hoćete li kafu?

-Hoću.

Ivana stavi šoljicu kafe na sto blizu Lole.

-Koliko godina imate, Lola?

-Dvanaest.

-Obično ne pružam usluge maloletnicama, ali u vašem slučaju napraviću izuzetak. Nastavite svoju priču.

-Verovatno ste čuli u novinama za smrt mog oca, pisca ljubavnih romana.

-Ah, da. Mihajlo Piščević. Neki od njegovih romana nisu bili loši. Kako rekoše, u pitanju je bilo samoubistvo.

-E pa ja mislim da nije! Mislim da ga je neko ubio, a znam i ko. Ljubavnik moje mame, dripac od 32 godine, Doris Kaleti.

-Čekajte malo. Izgleda da ste previše čitali kriminalističkih romana. Imate li neke dokaze za vaše tvrdnje.

-Imam! Sam je napisao oproštajno pismo pošto se uvukao u vikendicu i ubio ga, a sve to zbog testamenta koji je ostavio moj tata u slučaju da umre. U pitanju su velike pare, Čede Pitersone, i on ih je sad dobio. Moja mama misli da je stvarno zaljubljen u nju, i mrzela je mog oca, pa je prihvatila to zlodelo.

-A kako mislite da je upao u vikendicu? Nije bilo nikakvog znaka provale niti ičega sličnog.

-Pa moja mama mu je dala rezervne ključeve! Molim vas, detektive, pomozite mi da osvetim ubistvo mog oca.

Čed Piterson otpi malo kafe i zapali cigaretu. Kiša je dobovala po prozoru dok je Ivana spremala još jednu kafu.

-A šta je sa oproštajnim pismom?

-Sigurno ga je napisao pod prisilom, ili ga je jako dobro falsifikovao.

Čed Piterson je neko vreme razmišljao, pa upalivši cigaretu opuškom pređašnje obrati se Loli.

-Pomoći ću vam, Lola. Kako ste saznali da se Dragana i taj Doris viđaju?

-Kad smo bili u bioskopu, primetila sam kako se drže za ruke dok je moj tata spavao tokom filma. On je neki modni fotograf. I bilo je drugih slučajeva.

-Znate li gde stanuje?

-Na Karaburmi.

-Dobro. Pratiću kretanje vaše majke tokom sledećih dana i obaveštavaću vas o istrazi. Ako je sve ovo istina, morate i vi da se pazite.

-Hvala vam, Čede Pitersone.

Lola izađe iz kancelarije ispraćena Ivanom.

-Lepa je ova mala, a?

-Jeste. Ali lepota mi sada nije na pameti. Jako mi je potrebno pivo, Ivana.

-Ne smeš, doktor ti je rekao...

Čed Piterson pogleda kroz poluotvoren prozor na sivu magluštinu ispunjenu kišom i jakim vetrom dok je Lola odlazila na motoru.

Spustio se liftom i na brzinu ušao u dodge charger. Pokrenuvši ga, skliznuo je sa parkinga na ulicu i odvezao se do Konjarnika. Crni bmw je još uvek bio parkiran pa je privatni detektiv iskoristio priliku i postavio prislušni uređaj ispod automobila, pa onda, uveren da je Dragana na poslu kako mu je Lola rekla, popeo se do šestog sprata zgrade i Lolinim ključem otključao vrata. Ušavši u stan, stavio je još jedan prislušni uređaj, ovaj put ispod stare police za knjige. Potom se vratio u Dodge Charger i otišao na Karaburmu. Tamo je bio parkiran auto Dorisa Kaletija, modnog fotografa, crveni alfa romeo. Pristavio je prislušni uređaj i na njega pa se popeo do njegovog stana i obivši ga kalauzom ušao unutra.

Stan je bio dobro opremljen, pun umetničkih fotografija zgodnih devojaka u modnoj odeći. Pristavio je i tu prislušni uređaj, ispod frižidera. Dok se spuštao stepenicama jer je lift bio u kvaru primetio je lepuškastog mladića crne kose u crnoj jakni kako se penje. Dok je ulazio u Dodge Charger bio je siguran da je to Doris Kaleti. Odvezao se nekoliko ulica dalje i čekao, ispijajući kafu i pušeći cigarete. U blizini je bila fast food prodavnica, pa je kupio jedan giros. Slušao je šta se dešava u stanu Dorisa Kaletija. Kroz nekoliko momenata čuo je zvono na vratima, pa otvaranje. Usklici ljubavi, pozdravi. Pa onda i dokazi za zločin.

-Dobro smo ovo izveli, Dragana. !00 000 evra, zamisli.

-Jesmo, ljubavi. Samo imam neku strepnju...šta ako nas uhvate...

-Nemoj ništa da se brineš. Ovo je savršen zločin.

Čed Piterson se udaljio sa Karaburme i pozvao Lolu. Upravo je izlazila iz škole pa su se našli kod sportskog centra 'Milan Gale Muškatirović' gde su razni sportisti trenirali, a momci dizali tegove.

-Imam sve dokaze na snimku, Lola, proslediću ih policiji. Mislim da će uspeti..samo ne znam šta će sa tobom biti.

-Mogu da radim kod tebe kao čistačica, Čede. Oduvek sam sanjala da radim kod privatnog detektiva. 

Čed Piterson je zaćutao videvši crveni alfa romeo kako im se približava strahovitom brzinom. Potom se začuše pucnji.

-To je Kaleti, Lola. Sagni glavu. Sigurno je pronašao prislušni uređaj i shvatio šta se dešava.

Čed Piterson zaokrene 180 stepeni i propusti Kaletija koji se zabi u kantu za smeće. Pripucao je nekoliko puta, razbivši mu stakla i ranivši ga po desnom ramenu.

Potom je izašao i pozvavši policiju, prišao Dorisu Kaletiju koji je sedeo za volanom poluonesvešćen. Nije znao šta će se desiti na sudu, da li će prihvatiti nezakonito prisluškivanje i upad u stan, ali nije ga ni toliko zanimalo. Jedino mu je bilo žao mrtvog Mihajla Piščevića.

Monday, September 5, 2022

Dashiell Hammett - Maltese Falcon







Although somewhat poorly written, this is milestone in crime genre, with good sense of hypocrisy and crispy language.

History of crime fiction






Crime fiction is itself pure literature, It follows certain patterns and rules. First detective novel was written by Wilkie Collins, notorious opium eater, and it was called Moonstone. But no matter what some people say it is not pure detective novel, it is best compared to Brothers Karamazov. Crime itself took place throughout history but became recently regulated in England as an offence. First major inovator in crime genre was famous horror writer Edgar Allan Poe, whose short stories were influenced by Eugene Francois Vidocq. Soon afterwards came Arthur Conan Doyle with his interesting stories about Sherlock Holmes, unusual man who likes to sniff coke and play musing instrument until murder happens.

Maurice Leblanc took oportunity and created inverted Sherlock Holmes, called Herlock Sholmes, to avoid trouble with Artur Conan Doyle. Gaston Leroux, also frenchman, wrote outstanding novel called Phantom of the Opera which was filmed numerous times. With the rise of British crime fiction frenchmens began writing their own crime stories. Notable one was called Fantomas, master criminal written by Marcel Allain.

Detective fiction flourished in 30'and 40' and beyond with the creation of detective club, some kind of organization for crime writers. One of them got title Queen of Crime. It was Agatha  Christie who wrote dozens of novels. Literary critic Edmund Wilson panned the genre in his essay 'Who cares who killed Roger Ackroyd'. 

This period was called Golden Age of detective fiction and composed of many talented writers such as Josephine Tey, Edmund Crispin, Nicholas Blake and many others. Their stories were called cozy mysteries. One of them, G.K. Chesterton wrote an essay 'In defence of the detective story' where he argued that crime story is one of the oldest narratives and compared it to fairy tale.

Somewhere the same time in America rose new kind of crime fiction, called hard-boiled. Writers from that era published stories in pulp magazines such as Black Mask, and one stood out. It was Dashiell Hammett with his violent attitude. Soon followed Raymond Chandler, Cornel Wollrich, David Goodis, James M. Cain, James Ross, Jim Thompson, Ed McBain and perhaps most brilliant of all Ross McDonald. These novels were pretty rough and some of them got the label roman noir.

Italian author Umberto Eco said that crime fiction is most metaphysical of all genres.

Dashiell Hammett - The Glass Key





In my opinion best novel Hammett have written. It is essentialy about friendship between politician and his sidekick who helps him get rid of dirty laundry. Of course there is gorgeous dame involved in it.

Dashiell Hammett - The Dain Curse





One of the underrated Hammett novels, it tells a story about family madness that turns out to be false one, with numerous comic episodes and established hard-boiled stuff Hammett is known for. 

Thursday, July 21, 2022

Agatha Christie - They Do It With Mirrors



Funny characters, good plot and interesting setting make this novel worth reading on a hot summer evenings. Miss Marple, elderly woman turned into amateur sleuth is very funny invention.

Tuesday, July 19, 2022

Veliki Dijabolo





Dvorana je bila poluzamračena. Okupljeni ljudi su sedeli na stolicama i posmatrali mađioničara na delu. Na pozornici se pojavi tamno svetlo i zavesa se digne, otkrivajući tipa u smokingu i sa šeširom od trske na glavi. Na levom ramenu stajao mu je papagaj.

-A sad, gospodo, gledajte čudesa Velikog Dijabola!

Izveo je nekoliko uvodnih tačaka, kao što su izvođenje belih golubova iz rukava, trik sa kartama i loptama. Dok je to radio sećao se svoje karijere u cirkusu i kako je neuspešno propustio svoju šansu da tamo napreduje. Okupljeni posmatrači su zadivljeno gledali Velikog Dijabola, pljeskajući rukama. Nakon uvodne tačke, pojavila se njegova partnerka Angelina, bivša plesačica u googoo klubu. Imala je zlatnu kosu i veo na licu kad se pojavila. Obučena u zlatnu haljinu graciozno je šetala podijumom. Upitala je neku ženu u trećem redu čudno pitanje.

-Patite za bivšim mužem, jelda?

Mršava žena u crnom odelu brisala je lice maramicom, klimajući glavom.

-Nemojte ništa da se brinete, vratiće vam se za koji dan.

Iskra nade pojavi se na ženinom licu i poče plakati od sreće zahvaljujući se Angelini. Neki drugi čovek je bolovao od raka i pitao je da li će ozdraviti. Angelina mu reče da ga ozdravljene zasigurno očekuje. Potom je krenula kroz publiku i zastala kraj mladića riđe kose, gledajući mu u dlan desne ruke.

-Mladiću, žao mi je što moram ovo da vam kažem, ali očekuje vas gadna budućnost.

Tip u zadnjem redu je sve vreme posmatrao Angelinu, razmišljajući, ako su oni mutavi, ja nisam. Ovde je neka vrsta prevare u pitanju.

Posle ispitivanja publike Veliki Dijabolo izveo je nekoliko tačaka sa Angelinom, provlačeći je kroz vatru, postolje sa bodljama, i na kraju je smestio u kovčeg. Izvukao je veliki mač i provukao ga kroz kovčeg, raspolutivši Angelinu. Naravno, bila je to stara fora, ali publika je uzbuđeno pljeskala. Posle završetka predstave, okupljeni učesnici su pljeskali i bacali novce Velikom Dijabolu i Angelini. Osim tipa u zadnjem redu koji je otišao očigledno besan. Vraćajući se kući sa mukom je pokušavao da zaspi, i konačno je uspeo da provede sat dva sanjajući. Ujutru je kupio novine i pročitao vest o pacijentu koji je bolovao od raka. Gledajući sliku uverio se da je to taj tip sa sinoćne predstave. Odlučio je da se obrati policiji, ali nije imao mnogo nade budući da su policajci bili nemoćni protiv takvih prevaranata.

---

Angelina je sedela za šminkerskim stolom skidajući masku sa lica dok je Veliki Dijabolo pušio tanku cigaretu, prekrštenih nogu sedeći na stolici.

-Malo me peče savest zbog ovih jadnih ljudi, reče Angelina posmatrajući svoj odraz u ogledalu. Na trenutak joj se učinilo da to nije ona u ogledalu, već neko drugi.

Veliki Dijabolo je izgasio cigaretu i zapalio novu, ispivši koktel Devil's Ice Tea.

-Nemoj previše da razmišljaš o tome, Anhelina. Mi pružamo tim ljudima nadu, u tome uopšte nema ničeg lošeg, iako je uzaludna. Uostalom niko ih nije terao da dođu. Ljudi su povodljivi.

Angelina se okrene Velikom Dijabolu i uputi mu oštar pogled.

-Zovem se Angelina, ne Anhelina, shvati to već jednom, reče ispuštajući gromoglasan smeh.

-Dobro, Anhelina, reče Veliki Dijabolo pomazivši je po glavi. -Što se toliko brineš, uostalom bila si googoo plesačica, nagledala si se svačega.

-Nećemo sada o tome.

Velika magla se spuštala nad Beogradom i ljudi su žurili kućama kad je počela strahovita kiša da lipi.

---

Tip sa sinoćne predstave, Dragan Matošević sedeo je u kancelariji detektiva i njegove partnerke Nataše. Dosta dugo im je pričao o onome što je video dok je sedeo u opresivnoj atmosferi sobe policijske stanice. Nataša pogleda detektiva.

-Nažalost, mi tu ništa ne možemo. Slažeš li se, kolega?

Detektiv je zapalio cigaretu i češkao bradicu.

-Da, ne možemo. Ali zaista mrzim te tipove. Popovi su barem iskreni u varanju. Videćemo šta možemo da uradimo, jer ovi izgleda prave veliki biznis po rečima gospodina, obilazeći svaki grad i seoce u državi.

...

Obučeni u civilu, detektiv i Nataša su sklopljenih ruku posmatrali još jednu tačku Velikog Dijabola u Zemunu. Angelina priđe detektivu i pogleda mu dlan leve ruke. 

-Imate jako lepe crte na dlanu gospodine...mislim da vas očekuje svetla budućnost, reče Angelina uputivši mu zavodnički pogled. Detektiv se nasmešio i zahvalio joj, pomalo postiđen. Još niko mu nije rekao da ima lepe crte na dlanu. Nataša je bila ljubomorna i svo vreme ga šutirala u nogu tokom predstave.

-Šta je bilo, Nataša? Samo mi je pogledala u dlan.

-Mislim da je uradila nešto više od toga. Očigledno ti se nabacuje. To mi se uopšte ne sviđa.

-Smiri se, na zadatku smo.

Nakon završetka predstave otišli su u privatnu kabinu Velikog Dijabola da popričaju malo sa njim.

-Oh, vi ste policajci. Pa ne vidim što ste došli. Zar radimo nešto ilegalno. Vidite, ja sam mađioničar.

-Vidim.

Veliki Dijabolo napravi pokret rukom i šešir detektiva spade sa njegove glave.

-Tako da ne možete ništa protiv nas. Je li tako, Anhelina.

-Jeste, Veliki Dijabolo. Detektive, bolje se povucite odavde.

Nataša je gledala sa mržnjom Angelinu dok je posmatrala detektiva.

-Naći čemo načina da vas uhapsimo, Angelina.

-Pokušajte. Baš me zanima da li ćete uspeti.

Detektiv i Nataša napustiše privatne odaje Velikog Dijabola. Odlučili su da potraže pomoć Čeda Pitersona. Njegove metode su nekad bile vrlo podmukle, ali efikasne i što je vrlo važnije, pogotovo u ovom slučaju. Vozeći se kroz kišu i sneg do Smorćola, razmišljali su o predstavi što su pogledali.

-Nataša, Angelina je izvela par dobrih tačaka.

-Jel ti to mene namerno nerviraš??

-Ok, neću više o tome.

Kancelarija privatnog detektiva je bila u urednom stanju, ali Čed Piterson je bio vrlo pijan, i malo je spavao, tako da je bio vrlo umoran.

-Šta hoćete sad? Zar ne možete ni jedan slučaj da odradite bez moje pomoći.

Odveli su ga u tuš kabinu i polili hladnom vodom, pa mu nasuli kafu.

-Moraš da se rešiš Velikog Dijabola i njegove partnerke. Upotrebi tvoje metode.

Detektiv izvuče smotuljak novca iz džepa i pruži ga detektivu.

Pomalo otrežnjen, Čed Piterson protrlja bradu.

-Veliki Dijabolo...čuo sam za njega...šiša sve ovce po Beogradu i okolini...dobro, videću šta mogu da učinim.

Posle nekoliko sati sna Čed Piterson se osećao odmornim. Dao je hranu svojoj maci, pomazio i rekao joj da ne jede puno jer će biti debela pa se odvezao Dodge Chargerom do mesta gde se održavala sledeća predstava Velikog Dijabola. Nekoliko puta je posećivao predstavu, ali nije ništa učinio dok nije prokljuvio kako da se provuče u privatne odaje Velikog Dijabola. Posle četvrte predstave, nekako je uspeo da uđe, uz pomoć svog drugara koji je pozvao Velikog Dijabola zbog neke jako bitne stvari, zamenio lažni mač pravim kojim se Veliki Dijabolo služio tokom izvođenja i posuo ga brzo delujućim otrovom.

---

Posmatrao je sledeću predstavu sa uživanjem dok je Veliki Dijabolo ubio Angelinu i otrovao sebe. Kašljucajući i boreći se za dah, nekoliko trenutaka se teturao dok nije pao na pod, dok je iz kovčega curila Angelinina krv. Okupljeni posmatrači su mislili da je to još jedna tačka Velikog Dijabola, ali ubrzo su se uverili da nije pa su pozvali policiju.

Detektiv i Nataša su stigli na mesto zločina i zahvalili se Čedu Pitersonu koji je odlazio u mračnu senovitu uličicu između dve zgrade. 

Saturday, July 16, 2022

Una pura formalità (1994)

 





This is interesting crime movie with great opening sequence, and although most time is spent with two famous actors talking, it is worth the watch for its atmosphere and actors chemistry.

The Element Of Crime (1984)

 





Very good psychedelic crime movie by Lars Von Trier, rich with thick, juicy atmosphere and shot in sepia tones, resembling Tarkovsky movies, tells story about child killer called Lotto Killer.

Friday, July 15, 2022

Ruth Rendell - Make Death Love Me



Of all Ruth Rendell novels, this is the one I enjoyed the most. It is about bored middle class bank clerk who is obsessed with literature. Two scums decide to rob a bank he is working in, but thing go wrong and protagonist get away with all cash however he doesn't know what to to with it now, since police are chasing him. Very depressing and grim.




Ruth Rendell - Live Flesh





Very good psychological thriller about serial rapist who accidentally shot policeman and condemned him to life in armchair while his wife manage to go through with him. As protagonist goes into the prison and out, he tries to resocialize with rest of humanity, but his murdering instinct pushes him to revenge and bloodshed against crippled cop whom he believes was responsible for his arrest and time spent in prison.

Barbara Vine - A Fatal Inversion





Much more disturbing than her novels written as herself, this one is about a group of friends who committed awful crime against a child. Of course they were young and inexperienced, but it's amazing how Barbara Vine portrays them as worst possible scum on earth. After many years memories of crime begin to haunt them when they are older and have a respectable career.

Tuesday, July 12, 2022

Codex




Zatvorenici su tukli i psovali Lazara u zatvorskoj ćeliji dok se borio za vazduh, razbijajući mu rebra, noge, ruke, zube, nanoseći mu teške povrede.

-Pičko smrdljiva, jesu te jebali tamo. Sad ćeš da vidiš.

Zatvorski čuvar je brzo prekinuo tučnjavu i odveo Lazara u zatvorsku bolnicu. Imao je teške povrede glave i trebalo mu je dugo vremena da se oporavi. Nažalost zaradio je privremenu amneziju od povreda. Ležeći u bolesničkoj postelji, pokušao je da se seti otkud on tu. Medicinska sestra ga je posmatrala, držeći injekciju morfijuma u ruci.

-Ne brini, za par dana odlaziš odavde. Kazna ti uskoro ističe.

Lazar je polusklopljenih očiju posmatrao plavokosu medicinsku sestru.

-Zašto sam dospeo u zatvor.

-Pronašli su te u kući punoj mrtvih ljudi. Detektivi su procenili da je bila neka pljačka u pitanju, ali je pošla naopako, pa su svi pobijeni. Otac i majka i njena ćerka. Mnogo krvi.

-Hmm, razmišljao je Lazar. Polako, sećanja su dopirala do njega. Izgleda da su mu namestili da bude žrtveno jagnje dok su odneli lovu. Nema veze, pobrinuće se on za njih. Posebno za nju, tu smrdljivu fuficu i njegovog brata koju je jebao. Posle nekoliko dana potpuno se oporavio (uz pomoć medicinske sestre koja mu je drkala kitu nekoliko puta na dan) i potpisao papire za otpust iz zatvora. Naravno, svakog meseca morao je da se javlja nadzorniku za bivše robijaše. Dok se vozio autobusom do kuće u kojoj je stanovala njegova majka, razmišljao je kako da se osveti Marleni i Stefanu. Jedan klošar je prosio kad je Lazar izašao iz autobusa.

-Kako te nije sramota da prosiš, klošaru. Makar crknuo od gladi, nikad ne bih uzeo milostinju od bilo koga.

Klošar nije uopšte slušao reči, već pružao ruke i molio za dvadeset dinara.

-Nemaš ni stida ni srama.

Koračajući prema kući u kojoj je živela njegova majka, pitao se da li je rikno onaj njegov klošar od oca. Ulazeći u stan, uverio se da jeste, jer ga nije bilo.

Bledi sunčevi zraci su ulazili kroz poluspuštene roletne dok je Lazar pozdravljao svoju majku.

-Ćao, mama. Nisi se setila da me sačekaš na ulazu u zatvor.

-Ne interesuješ me ni ti ni tvoj brat. Oboje ste ološi i zaslužujete smrt.

Lazar ode do svoje sobe da proveri policu sa knjigama. Uveravajući se da su sve na svom mestu, izvadio je nekoliko knjiga sa polica i gledajući ih prisetio se nekih lepših vremena dok ih je čitao pre nekoliko godina dok se nije upleo u taj posao sa bratom. U jednoj od njih je bio smotuljak novčanica koji će mu pomoći da pronađe svog smrtnog neprijatelja. Nije znao gde se zavukao tako da je potražio pomoć nekog privatnog detektiva u halo oglasima. Obratio se Čedu Pitersonu.

-Mogu li doći kod vas, Čede?

Čed Piterson je sedeo u fotelji kancelarije dok mu je sekretarica Ivana praznila jaja.

-Ah..too...hmm...možete...

-Hvala, reče Lazar i začudi se čuvši stenjanje i žensko uzdisanje preko žice.

Odveo se autobusom do Smorćola gde je Čed Piterson držao kancelariju na sedmom spratu.

Dok se penjao liftom prisećao se reči fufice Marlene koja mu je često govorila 'lepo crtaš, lepo pišeš, al ne znaš da dišeš'. Razljutivši se na te reči udario je glavom u zid lifta dok su se vrata otvarala ka sedmom spratu. Prošetao je duž hodnika i pokucao na vrata privatnog đoke. Na pločici je pisalo 'Čed Piterson, privatni detektiv'.

-Uđite, čuo se glas iza vrata.

Lazar uđe i ugleda privatnog detektiva opruženog na fotelji. Na drugom stolu sedela je Ivana i tipkala nešto na laptopu, obučena u crnu prozirnu haljinu, crne cipelice i crne baršunaste rukavice. Delovala je jako mršava i tanka, sasvim u suprotnosti sa skoro gojaznom figurom Čeda Pitersona. Na desnom dlanu leve ruke imala je tetovažu pauka, dok joj je zlatna ogrlica u obliku vuka visila oko vrata. Nokti su joj bili nalakirani u crno, takođe i karmin, i pogledavši Lazara podignuvši na trenutak šeširić, obliznula je usne. 

-Sedite, gospodine...

-Lazar.

Lazar sede na fotelju i prihvati kafu koju mu je ponudio Čed Piterson. Gledajući njegovu oronulu odeču i izraz lica uverio se da je bivši robijaš.

-Kako mogu da vam pomognem.

-Upleo sam se u neki posao sa bratom i njegovom devojkom. Oduvek smo bili u lošim odnosima i dok smo stanovali zajedno, dok se nije odselio. Uvek je govorio da hoče nešto da jebe. Pa tamo na Karaburmi našao je neku fuficu Marlenu. Međutim polako je ostajao bez para i zajedno sa njom me je kontaktirao, nudeči mi posao da opljačkamo neku bogatu porodicu. Moj brat je psiho, detektive. Imajte to na umu. Lepo smo mogli da ih opljačkamo, ali opaska jednog od stanara da je grbav ga je razljutila tako da ih je pobio sve sačmaricom. Videvši šta je uradio, lupnuo me je sačmaricom po glavi i onesvestio, pa potom pobegao sa Marlenom, odnevši svu lovu sa sobom. Tako da su me panduri pronašli u kući punoj mrtvih ljudi i uhapsili. Proveo sam dosta vremena u zatvoru zbog njega i želim da se osvetim.

Čed Piterson je neko vreme vrteo olovku, dok je drugom pušio cigarilos.

-Hmm...da...stara priča o zavađenoj braći...još iz biblije potiče...

-Pa, hoćete li mi pomoći?

-Pokušaću. Znate li gde se nalazi vaš brat i Marlena.

-Trenutno ne znam, al kad bih znao poslao bih neke navijače da ga izmlate bejzbol palicama. Međutim, Marlena je često posećivala kafić 'codex' u Zemunu. Možda možete tamo nešto pronaći.

-Ok...moja tarifa je 1000 dinara dnevno plus troškovi. Vidim da ste skoro izašli iz zatvora, i da ste veoma uspaljeni. Ako hoćete možete da doplatite još 1000 dinara da vam moja sekretarica ispuši kurac.

-Jeste li vi još i makro osim privatnog detektiva.

-Ne, samo pokušavam da vam izvučem što više novca. Uostalom, Ivana je super pušačica. Ne zovu je džabe lomiteljka kite.

-Ok, reče Lazar i ispljunu 1000 dinara.

Čed Piterson je otišao u drugu sobu dok je Ivana sisala Lazarevu kitu sa uživanjem. Svršivši joj u u usta, Lazar uzdahne i opruži se po fotelji. Čed Piterson se vrati u kancelariju.

-Obaveštavaću vas o toku istrage. Doviđenja.

Lazar napusti kancelariju privatnog detektiva. 

---

Bilo je sveže letnje veče kad se Čed Piterson parkirao kraj kafića 'codex'. Prolaznici su išli svojim poslom, noseći kese u rukama, vukući kolica sa bebama, idući na noćnu smenu. Dok je prilazio kafiću, Čed Piterson sagnu glavu i oslušnu razgovor koji se odvijao u udaljenom mestu kraj jednog od stolova.

-Ti si kriva, Dragana. Majka si, imaš decu, a ja sam jako mlađi od tebe. Trebala si ti da načiniš prvi korak, a ne ja.

-Oh, prestani, Miloše. Muka mi je od tebe.

Čed Piterson uđe u kafić i sede za sto naručivši Budweiser. Lepa kelnerica mu donese pivo. Nekoliko ljudi je sedelo za stolom nedaleko od privatnog detektiva. -Jesi li čuo onu priču o momku koga su napale tri devojke odjednom, pa je poludeo i skočio sa pančevačkog mosta?

-Aha. Šteta, a bio je tako lep.

-Nije morao to da uradi. U svako doba je mogao ovde da dođe da popije nešto.

Veče se bližilo kraju i mrak je zahvatio kafić kad je ušla devojka crne kose, očigledno prostitutka i narkomanka, obučena u sivu trenerku. Sela je za sto, očigledno očekujući da joj neko naruči piće. Čed Piterson joj priđe.

-Šta piješ.

-Votku.

Čed Piterson naruči dve votke, jednu za njega i jednu za nju. Ispivši votku, devojci se jezik razvezao.

-Znaš li gde mogu na nabavim ekser. Strašno mi je potreban.

-Znam. Ali prvo mi trebaju neke informacije.

Devojka ga pogleda krupnim blistavim očima.

-Deluješ mi nekako prljavo. Da nisi neko njuškalo.

-Privatni detektiv. Poznaješ li Marlenu i Stefana.

-Oh, njih dvoje. Bolje da se ne kačiš sa njima, opasni su. Stanuju na Gardošu, u ekskluzivnom apartmanu. Daj mi sad ekser.

Čed Piterson izvuče iz džepa tableticu radosti i dade joj, pa potom ispivši votku, zahvali se narkomanki prostitutki.

-Hvala ti. Mogu li nadalje da uzimam od tebe.

-Možeš. Kako bi bilo da odemo u klozet da mi ga ispušiš na brzinu. Daću ti još jedan.

Čed Piterson i narkomanka odoše u klozet kafića 'codex'. Privatni đoka izvuče kitu i strpa narkomanki u usta, uhvativši je za kosu nabijao je na kitu do grla dok je nije ispunio spermom.

Izašavši iz kafića odvezao se dodge chargerom R/T do apartmana gde su stanovali Stefan i Marlena. Parkiravši nedaleko kraj benzinske stanice, pozvao je Lazara.

-Lazare, dođi do Gardoša, blizu benzinske stanice. Pronašao sam ih.

Čed Piterson je proveo vreme u čekanju ispijajući kupinovo vino i pušeći cigaretu, pritom obavivši telefonski razgovor. Uskoro je kroz retrovizor video Lazara kako se približava automobilu.

-Uđi i sedi.

Lazar sede.

-Hoćeš malo kupinovog vina?

Lazar uze i otpi.

-E, sad. Možemo da ih strpamo u zatvor, Lazare. Imam kontakte u policiji koji bi obavili to. Tako bi skinuo ljagu bivšeg robijaša i ponovo se socijalizovao u društvo. Nemoj da te želja za osvetom uništi.

Lazar je neko vreme češkao bradicu, razmišljajući.

-Šta ja imam od toga što će otići u zatvor. Hoću da ga ubijem i uzmem lovu što su mi je skratili. 

-Nije moja briga, reče Čed Piterson zagonetno posmatrajući nokte na svojim rukama.

-Samo, trebaće ti pomoć. Ućićemo zajedno tamo.

Čed Piterson izađe iz kola i izvuče sačmaricu iz gepeka pa je pruži Lazaru.

Polako su prilazili zgradi i popevši se na četvrti sprat pokucali na vrata.

Čed Piteson je stajao sa beretom na levoj strani vrata a Lazar na desnoj sa sačmaricom.

-Ko je, čuo se glas iza vrata.

-Manuel, vaš sluga.

-Oh, jesi li doneo te girose već jednom.

Otključavši vrata Čed Piterson propusti Lazara koji upuca Stefana sačmaricom u glavu. Marlena je posegnula za walterom, ali prekasno pre nego što je Čed Piterson odvalio sa par hitaca beretom u grudi. Dim ispaljenih čahura nadvijao se nad elegantno opremljenim stanom. Lazar ode do sefa i ispali nekoliko hitaca sačmarom, razvalivši ga. Unutra je bilo dosta love.

Čed Piterson mu priđe i stisne ga za ruke.

-Pošteno bi bilo da podelimo plen.

-Ok, reče Lazar i pruži privatnom detektivu polovinu novca.

-Hvala ti. Izgleda da je naš posao završen.

Čed Piterson i Lazar se pozdraviše. Spustili su se zajedno do izlaza iz zgrade, gde je privatni detektiv krenuo ka dogde chargeru, a Lazar nastavio dalje sa torbom punom love u rukama. Nije dugo koračao dok nije čuo sirenu neobeleženog policijskog automobila u kome su bili detektiv i Nataša. Već neko vreme su bili u ozbiljnoj vezi i jebali se svaki dan. Uhapsili su Lazara i vratili ga u zatvor, zahvalivši se Čedu Pitersonu.

Privatni detektiv se vratio u kancelariju sa mnogo većim dobitkom nego što je očekivao.

-Izgleda da si obrnuo onog robijaša, reče Ivana opružena na kauču.

-Aha. Čim sam ga video znao sam da je budala.

Sunday, July 10, 2022

Bill S. Ballinger - Portrait in Smoke




This is enjoyable crime novel about some guy tracing woman whom he knew from his school days and liked her. During his work in some company he incidentally finds something about her and start unravelling all the things she have done. Krassy Almauniski is definite type of woman who will do anything to get to the top and escape her lousy neighbourhood, deceiving people, changing names, killing husbands and performing abortions. As main protagonist progresses in quest of finding her, he realizes she's not anymore that sweet girl he used to know, hence the title of the novel.

Joel Townsley Rogers - The Red Right Hand

This is classic piece of crime fiction which may be overlooked today. It is a haunting psychological thriller that delivers an unsettling an...