Renoviranje

 

Oko četiri sata poslepodne vijugajući kroz prljavi park okružen prljavim zgradama momak dvadesetih godina u crvenoj majici i crnim pantalonama stao je pred ulazom u prljavu obućarsku radnju, u jednoj ruci noseći patike, dok je drugom brisao znoj sa čela dok su razne mušice, komarci i ostali insekti zujali okolo. Ušavši unutra zatekao je prljavu ženu plave kose, koja je nekada bila lepa. Bavila se slikanjem u slobodno vreme. Obućar je sedeo za svojim radnim stolom nešto se domunđavajući sa slikarkom dok nije primetio momka sa patikama u ruci.

Cela prostorija je odisala smradom poluraspadnutih cipela, patika, sandala, i lošeg duvanskog dima. Osim što je pružao usluge raznim ljudima u popravci obuće, matori gospodin proćelave glave u prljavom kombinezonu takođe je prodavao i rezani duvan.

Momak sa patikama u ruci je osećao opresivnu atmosferu tog malog, skučenog prostora dok je spuštao patike na sto. Obućar ga pogleda, pa potom osmotri patike.

-Možete li da mi popravite ove patike.

Iskusnim pogledom na patike obućar je neko vreme razmišljao. Bio mu je poznat ovaj momak, mada se nije sećao odakle. Digao je mrtve riblje oči ka momku.

-Mislim da ću moći.

Momak klimnu glavom veoma zadovoljan.

-Hvala vam, gospodine. Kad ću moći da ih preuzmem.

-Biće mi potrebno nekoliko dana.

Momak se okrenuo klimnuvši glavom i izašavši iz klaustrofobične prostorije ugledao debelu ženu koja je pomagala starom obućaru u dilanju rezanog duvana dok se vraćao kroz prljavi parkić. Bio je zadovoljan što će mu obućar popraviti patike i dok se spuštao slušajući lavež psa lupnuo je dva tri puta na rešetke neke ruine. 

Debela žena je preuzela posao dilanja rezanog duvana gledajući u televizor dok je obućar otišao u radionicu sa patikama. Dok je obavljao posao osećao se umornim i pomalo istrošenim. Posle nekoliko sati rada napravio je pauzu i otišao da popije kafu i ispuši cigaretu blizu policijske stanice. Osećao je nekakvu slabost u organizmu dok se vraćao kući, iako je već bio u godinama i imao svakojake tegobe, prilično se loše osećao.

Vrativši se kući odmah je legao na krevet, uzdišući. Njegova žena, stara baba, zabrinuto je posmatrala svog muža. U daljini se čuo zvuk crkvenih zvona, dok je istovremeno prolazio voz.

-Opet ti nije dobro, pitala ga je donoseći mu čaj.

Obućar je nešto mrmljao, očigledno u groznici. Žena mu je stavljala hladne peškire na glavu i davala mu lekove koje je inače pio. Međutim, ni to mu nije pomoglo. Okrenuvši se ka prozoru i lupnuvši dva tri puta po zidu, pozvala je hitnu pomoć.

Brzo su stigli i odveli obolelog čoveka do bolnice. Brzo, ali prekasno za njega, jer je već umro u bolničkim kolima. Bolničari su odveli mrtvog čoveka do mrtvačnice da ga mrtvozornik pregleda. Mrtvozornik, dr. Stamenkovski, pogledao je telo starog zanatlije.

Malo pre toga stigao je neobeleženi policijski automobil. Izlazeći iz auta, detektiv i njegova kolegica prišli su ožalošćenoj supruzi, sada udovici. Brisala je suze sa lica svilenkastom maramicom.

-Kažete, osećao se loše, pitala ga je policajka.

Udovica se nakašljala.

-Pa, bio je u godinama. Jedno vreme je bio teško bolestan ali se oporavio. Sve do..do sad...delovao je živahno.

Udovica je morala da sedne i popije tabletu za smirenje. Detektiv i policajka svratiše do Stamenkovskog koji je vršio uobičajene eksperimente nad mrtvim obućarom.

Pokojni gospodin ležao je opružen nad obdukcionim stolom izvađenih unutrašnjih organa.

-Šta si saznao, Stamenkovski.

Patolog se okrenuo i prišao ka prozoru kroz koji je dopirala muzika iz škole za pevanje. Zapalivši cigaretu, prisetio se slučaja devojke koja se bacila u reku i prilično efikasno i pristojno se ubila. Voleo je takve jednostavne smrti, za razliku od zamršenih kao što je bio slučaj sa pokojnim obućarem, bog da mu dušu prosti.

-Srčani udar, čini mi se. Prešavši maramicom po naočarima prišao je telu i prosuo ostatak pepela po praznoj unutrašnjosti čovekovog trbuha.

-Ali, čini mi se da je to po mojoj proceni samo uzrok smrti. Dakle, mislim da je ovaj čovek ubijen.

Detektiv i policajka zapališe cigarete dok su ispijali kafu.

-Vrlo redak otrov, promumlja patolog. -I jako težak za pronalaženje u telu. Sreća što je udovica tako brzo odvela čoveka. I prilično nepouzdan. Nekad prodeluje kroz dva tri sata, a nekad traje nedeljama.

Sad se patolog vratio do prozora.

-Jeste li zadovoljni.

Kroz svilene, skoro prozirne zavese patolog je primetio klimanje glavama detektiva i policajke.

Ožalošćena udovica još uvek je sedela na klupi. Ugledavši detektiva i policajku, okrenula se ka njima kao da očekuje povratak njenog mrtvog muža. Međutim, policajci su imali nešto sasvim drugo na umu nego što je ona imala.

-Moramo vam postaviti nekoliko pitanja.

Udovica klimnu glavom. Odjednom pogledavši crnu odeću, nije ni očekivala da će biti spremna za sahranu.

-Jeste li primetili nešto neuobičajeno tokom poslednjih časova u kojima je vaš pokojni suprug bio živ. Bilo šta.

Udovica izvuče cigaretu iz pakle i zapali je.

-Pa pričao mi je nešto o momku koji mu je doneo neku obuću da mu je prepravi.

-Gde je sad ta obuća.

-Mislim da je još u njegovoj radionici.

-Hvala vam, gospođo. Mislim da ćemo uhvatiti ubicu vašeg supruga.

Nesrećna žena nije znala šta da misli. Ubica?

-Hoćete da kažete da je neko ubio mog dragog muža.

-Imamo nekih pretpostavki oko toga. Nego, recite mi, je li vaš muž nekad pričao o samoubistvu.

-Nikad. Bio je to hrabar čovek.

Nataša, detektivka, sa sumnjom je prostrelila udovicu.

-A vi, jeste li možda vi umešali prste u smrt vašeg muža.

Prodoran smeh detektiva odzvanjao je inače bolnicom punom užurbanih medicinskih sestara i doktora.

-Izvinite, gospođo, moja partnerka ima neobičan smisao za humor.

Ostavili su jadnu ženu obavestivši je o razgovoru koji će morati da obavi u stanici. Čista formalnost, puno papira.

Detektiv i policajka izađoše iz bolnice i udahnuše svež vazduh.

-Nataša, mogla bi da proveriš tu obuću dok ja odem do kafića da popijem kafu.

-Ok. 

Dok je ulazila u automobil, učinilo joj se da jakom brzinom ka njoj prilazi tip u crnoj jakni i sa nožem u ruci, tako da je refleksno stisnula pištolj smešten ispod jakne. Stisnuvši volan obema rukama, pomalo se smirila. Već toliko dugo je prošlo od napada pomahnitalog ludaka, a još uvek je viđala njegov duh, iako je bio mrtav već dugo, dugo vremena. Uključila je motor i odvezla se do obućarske radnje. Dok je vozila sada kišovitom ulicom, primetila je stari ford parkiran na uglu despotovačke i ugrinovačke. Bila je neka gužva pa je zaokrenula, i izašavši na čist put, pogledala ka parkiranom automobilu koji je sad ličio na prodavnicu sladoleda.

---

Detektiv je prilazio poluispunjenom kafiću i dok se približavao osećao je tešku pornografiju oko sebe, mnogo težu nego dokazne materijale seksualnih delikata koje je morao da proučava. U kafiću, u separeu sa leve strane mršava novinarka istraživačkog lista intervjuisala je majku nestalog sina za koga je sumnjala da je ubijen. Detektiv sede na stolicu između njih.

-Moj sin...tek tako je nestao...

Detektiv je zapalio cigaretu i naručio limunadu. Posle intervjua detektiv je prišao stolu gde je novinarka obavila intervju.

-Još se bakćeš sa tim gadurama. Zar te nije sramota.

-Ipak, žao mi je, sin joj je nestao. Stalno se pojavljuju neke žene i pričaju kako im sinovi nestaju bez traga.

-Ko ih jebe. Ako su bili toliko glupi da se petljaju u to, nisu toliko glupi ni da ih smrvi mašina za mlevenje mesa.

Novinarka istraživačica zapali cigaretu i otpije ostatak kafe.

-Na čemu si sad ti.

-Istražujem smrt nekog obućara. Vrlo neuobičajen slučaj.

-O čemu se radi.

-Neko ga otrovo. Moja kolegica radi sad na tome. 

Detektiv pogleda na sat. Potom baci pogled ka ružnom kafiću.

-Što se toga tiče, moram da požurim.

---

Nataša je ulazila u obućarsku radnju gde je neki mladić blentavog pogleda pomerao cipele i patike, trkeljisao. Svi su bili tužni zbog smrti starog obućara. Slikarica je još uvek sedela, a na stolici pored nje sedela je mršava baba, koja je pomagala oko rasturanja rezanog duvana.

-Je li neko od vas ovde primetio momka koji je doneo patike pokojnom obućaru.

Slikarica je kašljucnula, izbacujući iz usta veliko platno nedovršene slike.

-Bio je to neki momak, mislim da živi tu u kraju u nekoj od zgrada.

-Znate li gde su sad te patike.

Mršava baba je izgasila cigaretu u piksli. 

-Pogledajte iza. 

Dok je policajka klečala i pretraživala raznovrsnu obuću, slikarka joj priđe.

-Mislim da su to ove. 

Policajka se okrenula i pogledala matoru slikarku. Ponekad slikari opaze više nego policajci, pomisli.

-Hvala vam, rekla je stavljajući otrcane patike pažljivo u kesicu za prikupljanje dokaza. Ubrzo je došao i detektiv. 

-Našla sam patike, odneću ih Tei. Možda nešto pronađe.

-Ok, za to vreme ja ću malo da švrljam po kraju, da vidimo tog momka koji ih je doneo.

---

Tea je proučavala patike pod mikroskopom, i iako je imala zaštitnu masku i odelo protiv otrova, miris tih patika jako je podsećao na njenog bivšeg dečka.

---

Detektiv je ubrzo našao momka koji je doneo smrtonosne patike koje su prouzrokovale tragediju. Sa njim je bila i kolegica. Sedeo je u stanu sa bolesnom sestrom. 

-Molim vas, detektivi, pojma nisam imao da su patike otrovane. I imajte razumevanja za moju bolesnu sestru.

Petnaestogodišnja devojčica je skakutala sa jednog kraja prostorije na drugi.

-Što je vaša sestra bolesna.

-Imala je teške traume tokom detinjstva.

-Aha.

Detektiv i Nataša se pogledaše. Uskoro je predeo oko njih delovao krajnje romantično, kako to pisci i ljudi uopšte opisuju, ali ni momku, ni njegovoj bolesnoj sestri, a ni detektivima to nije bilo romantično.

-Moraćemo da vas odvedemo u stanicu radi daljeg ispitivanja.

---

Posle sahrane udovica sirotog obućara, previše nepouzdana u rad policijskih organa, obratila se privatnom detektivu Čedu Pitersonu. Ušavši u njegovu kancelariju, zatekla ga je mortus pijanog, ali još uvek lucidnog. Umorna od puta ka Smorćolu, opružila se ka fotelji ispred radnog stola privatnog detektiva. Nosila je crni veo preko glave, i privatni detektiv, dok se stabilizovao velikim količinama crne kafe i cigaretama, pomisli kako još može da posluži nekom udovcu.

-Ovi panduri nemaju pojma šta rade, detektive. Moj muž je ubijen - žena se prekrsti - a oni još uvek igraju oko plota. Skoro mi se čini da se zajebavaju.

-Policajci obično to i rade, gospođo. Žao mi je zbog vašeg muža. 

Obudovela žena sa iskrom nade pogleda privatnog detektiva. Izgledao je nekako bolesno, ali i zdravo u isto vreme, radosno, ali i tužno u isto vreme.

-Mislite li da ćete uspeti osvetiti smrt mog muža.

-Mislim da hoću. Imam dobar pregled tog naselja. Moja tarifa je 1000 dinara na dan plus troškovi.

Žena izvadi iz tašnice par novčanica i pruži mu ih. Odjednom joj se pripišalo. 

-Mogu li da se poslužim vašim kupatilom.

Čed Piterson klimne glavom. Potom ustade i stade da čeka neko vreme dok je žena piškila. 

-Vrlo vam je lepo kupatilo.

---

Čed Piterson je koračao trotoarom po naselju dok nije došao do železničke pruge. Spustivši se niz podzemni prolaz izašao je na puteljak i skrenuo desno. Dok je šetao lepom ulicom ispunjenom drvećem naišao je na spomen ploču davno mrtve devojke i zainteresovano zastao. Odjednom je začuo bestelesni glas, i u izmaglici ranog jutra ispunjenoj barama preksinoćne kiše učinilo mu se da vidi neku priliku među drvećem. Obratio mu se glas.

'Taj...taj obućar....svi oni misle da me je pokosio automobil...ali nije bilo tako gospodine...taj gad i njegova žena su me silovali više puta u šupi nedaleko od Dobanovaca...potom su me zadavili i pregazili iskoristivši nekog ciganina...'

Čed Piterson je već imao natprirodna iskustva, tako da je verovao glasu ove mrtve devojke.

'Ako želite, možete posetiti moj grob...na Bežanijskom groblju...još uvek sam lepa i poželjna...

'Hvala ti devojko. Mnogo si mi pomogla. Samo, imam jedno pitanje za tebe. Kako si uspela da otruješ obućara'

'Ima mnogo stvari u vezi smrti o čemu vi ne znate'

Dok se vraćao putem kojim je došao primetio je dolazak automobila upaljenih farova. Čovek izađe iz kola. Bio je to sin pokojnog obućara. Osmotrivši privatnog detektiva, neko vreme je gledao u dizel ulje i razbacano smeće.

-Vi ste Čed Piterson.

-Jesam.

-Siguran sam da su one dve veštice otrovale mog oca. Sad ću im se osvetiti.

---

Ožalošćeni sin je bio malo lud, pa je ubio dve žene tako da su ga detektiv i policajka uhapsili.

---

Čed Piterson je očekivao udovicu. Oprezno je stupila u kancelariju.

-Saznao sam ponešto o smrti vašeg muža.

-Jeste li.

-Da.

-Moj sin...žao mi ga je...-žena briznu u plač- a i žao mi je one cure...

I tako uplakana izvadila je automatik iz džepa crno plave jakne uperivši ga u mene. Gurnuvši sto što sam jače mogao nekako sam uspeo da je odgurnem. Oduzeo sam joj pištolj i stavio joj lisice na ruke. 

Sad je obućarska radnja preuređena u antikvarnicu punu lepih knjiga i stripova.