Sekta

Roditelji mlade Ksenije su već završili sa večerom i nestrpljivo su očekivali njihovu ćerku jedinicu. Svetislav je sedeo na kauču i posle obilne večere kao i uvek, zapalio cigaretu dok je njegova žena Marina stajala posred dnevne sobe. Bila je to žena u četrdesetim godinama, ali pošto je dosta vremena posvećivala sebi, još je odavala utisak poželjne osobe.

-Sveto, gde li je Ksenija? Rekla je da će doći do deset sati, a evo, još je nema.

Nervozno je trljala ruke, kao i svaka majka zabrinuta sa svoje dete. Svetislav, debelog stomaka i ćelave glave, odavao je utisak flegmatične osobe. 

-Možda je neka gužva u saobraćaju. Ne zaboravi da je petak, i ljudi idu na odmore, nemoj da se brineš, sigurno će doći.

Dnevna soba u kojoj su boravili bila je ispunjena visokim policama za knjige, širokim stolom od hrastovine, kaučom i foteljom. Po zidovima su bile okačene neke jeftine slike. Svež prolećni vazduh prodirao je kroz poluotvorena vrata terase. Čula se buka automobila u prolasku.

Svetislav je malo zadremao, kao što je imao običaj posle obilnog ždranja. Posao koji je obavljao u fabrici duvana kao kontrolor kvaliteta veoma ga je umarao. Međutim Marina nije imala mira. Prošavši koščatom rukom preko svilenkaste kose odlučila je da pozove policiju, pošto joj se ćerka nije odazivala na telefon. Posve je zaboravila gde joj je mobilni, i dok ga je tražila čulo se muževljevo hrkanje. Našavši telefon, i sagnuvši se da ga uzme sa toaletnog stočića, njena ogrlica u obliku meseca zasvetlucala je u polumraku kupatila. Okrenuvši broj rekla je kako joj nema ćerke.

-Dolazimo, gospođo.

Odahnula je. Glas detektiva sa druge strane žice smirivao je. Pošto je proglašena Amber alert objava, sigurno će se mnogo potruditi i ubrzo pronaći Kseniju. U tom trenutku muž se prenuo iz sna. Nešto je mrmljao sam za sebe. Uvek posle večere snio je neke stvari. Ovaj put se radilo o njegovom pokojnom bratu koji je poginuo kad se okliznuo na teg kojim je vežbao mišiće na rukama. Došao je ka njegovim vratima dugo vremena pošto se odselio kad je potražio novi posao. Nije se baš sećao svih pojedinosti, kako to već obično biva posle buđenja, ali činilo mu se da je bio besan i pokušao da ga izbaci iz stana. Zapalivši cigaretu otišao je u klozet i umio se. 

Izašavši iz klozeta sa cigaretom među usnama, video je Marinu kako sedi na fotelji obasjana plavo crnom stonom lampom.

-Sad će da stigne policija, dušo. Pročitao si verovatno o novom zakonu.

Svetislav je izbacio veliki oblak dima iz usta i frknuo, posegnuvši sa čašom vina na stolu.

-Ah, to beše onaj klošar što se proslavio ćerkinom smrću. Pa, valjda će nam pomoći to da se vrati ona mala nevaljalica.

-Kako to pričaš o našoj ćerki.

-Sigurno je otišla da se kurva sa nekim mladićem. Mnogo brineš, Marina.

Prošavši kroz veliku spavaonicu neobeležena policijska kola parkirala su se ispred stana bračnog para. Izašavši iz kola, policajka Nataša ugleda mačora kako prelazi ulicu i pomisli šta li radi mačak Fric. Detektiv takođe izađe i zalupivši vrata pođoše zajedno do ulaza u zgradu. Vreme je bilo prohladno za ovo doba godine, i detektiv se žalio jer je uvek voleo komotno da se oblači.

Pozvonivši na vrata, uđoše u stan bračnog para Damjanović. Marina se obradovala ugledavši detektive. Klimnuvši glavom, Nataša je sela na fotelju i izvadila iz pakle cigaretu. Detektiv je stajao nasred dnevne sobe.

-Ne smeta vam da zapalim, gospodine...

-Svetislav. Samo zapalite. Zaposlen sam u fabrici duvana, tako da mi ne smeta.

Njegova žena se tome protivila. Otkako je ostavila cigarete, nije podnosila duvanski dim, tako da je čak i mužu prebacivala oko toga. Primetivši na njenom licu negodovanje, Svetislav je pogleda.

-Šta je bilo, Marina? Donedavno si pušila kao turčin i nije te bilo briga da li nekome smeta. A sad se praviš kao da si u manastiru. Smeta ti duvanski dim. Nemoj biti licemerna.

Marina odluči da ne započinje ponovo svađu oko duvana.

-Smirite se gospođo, reče detektiv. -Recite mi nešto o vašoj ćerki. Kažete da se još nije vratila. 

Marina privije ruke oko svojih ramena, pa ih opusti i položi na naslon fotelje.

-Rekla je da će ići malo prošetati po Kalemegdanu..jasno sam joj stavila do znanja da se mora vratiti do deset sati. A evo, nje još nema.

Zamalo je briznula u plač. Nataša izvadi papirnu maramicu i pruži joj je.

-Hvala vam.

-Je li pošla sama? Recite nam nešto o vašoj ćerki, Marina.

Svetislav je posmatrao dva detektiva i zaboravio da ih ponudi pićem.

-Hoćete li nešto da popijete.

Nataša i detektiv izmenjaše poglede.

-Ako imate koka kolu, reče detektiv i sedne za sto, izvadivši cigaretu iz pakle.

Dok je Svetislav donosio koka kolu Marina je pričala o ćerki.

-Malo je povučena znate. Mislim da je povodljiva. Prilično su joj loše ocene bile ovog polugodišta.

-Kako izgleda.

-Mršava, guste crne kose, krupne crne oči. 

-Imate li njenu sliku. 

-Imam.

Marina ustane i iz novčanika izvuče fotku njene ćerke. U novčaniku joj je bila fotka i nekog mladića, njene stare ljubavi koju nikad nije prežalila. Do tada je Svetislav počastio detektive koka kolom.

-Evo, ovo je njena slika.

Detektiv uzme fotografiju i pogleda je. Mladoliko lice Ksenije sa fotografije odavalo je osećanje napuštenosti pomešano sa pokvarenošću. Potom osmotri Marinu.

-Prilično liči na vas.

Zbunivši je, Marina nije znala šta da kaže. Detektivova kratka kosa je bila tako lepa da je osećala veliku ljubomoru. 

-Khm..pa, liči. Mnogo je volim. Dakle, kao što sam rekla, malo je neposlušna. Rekla je da će ići sama, ali možda je otišla sa nekim tipom ili devojkom.

Detektiv izgasi cigaretu u pepeljari. 

-Moraću da pogledam njenu sobu.

-Svakako.

U Ksenijinoj sobi bile su natrpane uobičajene devojačke stvari. Po zidovima su bili oblepljeni posteri najnovijih pop zvezda. Njuškajući po sobi, iz ladice ormarića, među donjim rubljem pronašao je nekoliko rizli. Potom je bacio pogled na policu sa knjigama. Bili su to neki ljubavni romani. Preletevši preko stranica jednog od ljubavnog romana, iz njega je ispao papirić zeleno zlatne boje. Detektiv se sagnuo i podigao ga. Na papiriću su nactrani neki čudni simboli, a na vrhu je bilo napisano čitkim slovima 'vrata pakla'.

Nataša je još uvek sedela sa roditeljima u dnevnoj sobi. 

-Nemojte se brinuti gospođo, odmah krećemo u potragu za njom. Verujem da nije ništa opasno. Ljudi su malo paranoični, znate. 

Čuvši uzvik detektiva, izvinula se i otišla do sobe mlade Ksenije. Detektiv je stajao kraj kreveta i pružio papirić Nataši.

Tiho su šaputali među sobom. Odavno su znali za postojanje skrivene organizacije pod nazivom 'vrata pakla'. U pitanju su bili opasni ljudi koji su vršili zastrašujuće obrede tokom svojih sastanaka. Prema podacima koje su dobijali iz svojih izvora, bilo je tu puno gadosti. Budući da su često vrbovali smetene ljude po skrovitim delovima Kalemegdana, činilo im se mogućim da su odvukli i Kseniju.

-Da li da im kažemo, upita Nataša.

-Bolje ne, još više će se uzrujati.

Krenuše ka dnevnoj sobi. Marina je gledala detektive sa nadom u očima, dok je njen muž ispijao vino iz čaše.

Detektiv se obratio bračnom paru.

-Vratićemo vašu ćerku. Obaveštavaćemo vas o učinku istrage.

Izašavši iz stana, zapahnuo ih je hladan vetar. Udaljena drveća podrhtavala su pod naletima vetra i kiše koja je počela pljuštati kao iz kabla.

-Jel se ovo sprema neki cunami, upita Nataša dok su prilazili automobilu.

-Ako ga bude, tu nećemo moći ništa uraditi.

-Trebalo bi bolje da se oblačiš.

-Nemoj, Nataša, da mi pričaš o oblačenju. Toliko te već štitim od šefa policije što ne nosiš gaćice na poslu, zato nemoj.

Smejali su se ulazeći u automobil.

Uključivši brisače, Nataša pokrene motor. Spuštali su se niz bulevar Arsenija Čarnojevića.

-Misliš da malo procunjamo po Kališu, upitala je detektiva kad se čula vest na policijskom radio odašiljaču. 

'Ubistvo prostitutke kod crvenog krsta, 343-33'

Detektiv se počešao po bradi od tri dana.

-Hm...bolje da se raziđemo. Ja ću malo ispitati Kališ, a ti otiđi do crvenog krsta da vidiš šta se tamo desilo.

Krstareći po poplavljenim ulicama kao da plove čamcem po moru, nekako su stigli do mesta gde se desilo ubistvo prostitutke. Pozdravivši Natašu, detektiv zaokrene i uputi se ka kališu.

Nataša uđe u šupu gde je mrtva prostitutka ležala na divanu prerezanog vrata. Nije bila nimalo zgodna, a pogotovo sad kad je bila mrtva.

Svedoci iz okolnih zgrada nisu imali neke značajne informacije. Kao da je neki fantom uleteo i ubio kurvu. Međutim, lepa devojka dvadesetih godina koja je stanovala u susednoj zgradi nešto je načula.

Stajala je sa Natašom ispred kuće sa kišobranom u ruci dok su čekali patologa Stamenkovskog.

-Baš sam se vraćala iz samoposluge gde radim kao kasirka. Iskreno rečeno, nije mi žao te bestidnice. Ja se za mesec dana mučim za 40 000 dinara, a ona se kurva i dobija razne polne bolesti.

-Čula sam kako je nešto pričala, međutim nisam sve pohvatala...hmm...izgleda da ga je pitala nešto...koliko parica imaš...tako nešto...

Nataša je gledala mladu kasirku polupokrivenog lica crvenim kišobranom.

-Hvala, ti devojko. Ipak, i to je zločin, tako da ćemo morati da uhvatimo ubicu.

Devojka klimne i pođe užurbanim koracima prema kući u kojoj je stanovala, potpuno bezbrižna.

Stigao je dr. Stamenkovski, patolog, i zajedno sa Natašom uđe u šupu mrtve prostitutke. Nosio je kabanicu i tresao kapi kiše dok je ulazio.

-Šta misliš, Stamenkovski. Je li potrebno da je vodiš na pregled ili možeš nešto da doznaš na licu mesta.

Stamenkovski je pevušio melodiju koju je često slušao na radnom mestu tokom pauza, oslonjen na prozor. Preko puta se nalazila muzička škola gde su mlade pevačice uvežbavale glasne žice.

-Mislim da neće biti potrebe. 

Izvukao je crne naočari i stavio ih, pa se sagnuo kraj mrtve kurve. Nataša je posmatrala šupu tragajući za dokazima. Kurvin telefon se nalazio pored kutije sa vlažnim maramicama i nekoliko kurtona. Pogledavši ga, primetila je u imeniku broj nestale Ksenije. Začudila se kako je mogla poznavati ovu ženu.

Stamenkovski se digao, skinuo naočari, obrisao ih krpom i stavio u džep sivog kaputa.

-Ova devojka je silovana više puta, zadavljena, pa potom ponovo silovana. Uzrok smrti je verovatno presečena vratna žila, moguće od neke britve.

Nataša klimne glavom.

-Verujem da više neće imati prilike da se okupa.

-I ja to mislim. Pa, moj posao je gotov. Ova kiša me strašno umara, a imam i slobodan dan.

Nataša je posmatrala patologa kako se udaljava ka svom automobilu. Osetivši se nekako prljavo, prešla je nekoliko metara i uprkos kiši zapalila cigaretu kad je čula strašnu eksploziju. To je bila bomba bačena na susednu zgradu. Primetivši mladića crne kose kako se udaljava na vespi, uključila je prijemnik. Mladić na vespi je jurcao uzbrdo, ali nije daleko stigao kad su ga okružila tri patrolna automobila policije. Uvukli su mladića u auto i spustivši se poveli Natašu sa njima do obližnje policijske stanice.

Na klupi je sedeo mladi talijan, Masimo. Nataša je prekrštenih nogu gledala ljigavog žabara.

-Rispetto, signorra.

-Što baci bombu, Masimo. Nije to ovo Italija.

Mladić crne kose se zakašlje.

-Mia bella signorina...Anja...morta...bastardo...

Nataša zapali cigaretu i izbaci oblak dima.

-Aha. Bila ti je ortakinja. Hteo si da se osvetiš ubici.

-Si, signorra. Preggo...

Pokretom glave pokazala je mladom pozorniku da ga odvedu u ćeliju. Otkako su se nakotili ovi monstrumi, život u Beogradu je bio nepodnošljiv. Stalno su izbijali obračuni i bombe su padale na sve strane, pojavljivali su se užasni leševi. Pitala se da li iza svega toga stoji njen stari neprijatelj, vođa svih kriminalaca nepoznatog imena?

Nikako nije mogla da ga ščepa, iako je imala dosta prilika. Uvek joj je izmaknuo u zadnji čas, kao vetar koji je htela da uzme u ruku ili vazduh koji je pokušala da pretvori u vino. Zaokupljena tim razmišljanjima, setila se broja mlade Ksenije u telefonu mrtve kurve. Pozvala je detektiva i obavestila ga o tome.

-Hvala ti, Nataša. Upravo sam na Kališu. Reci mi, šta se desilo tamo.

-Neki tip je ubio kurvu, pa je došao mafijozo Masimo i bacio bombu na zgradu. Mislim da iza sve toga stoji naš neprijatelj, vođa svih kriminalaca bez imena i lika.

-I meni se čini. Možda je on i uvukao mladu Kseniju. Dođi do Kališa ako možeš.

-Doći ću, ionako nemam previše posla.

---

Detektiv je koračao pustim Kalemegdanom. Bilo je pomračenje sunca, i skoro se ništa nije moglo videti. Kiša je nemilosrdno pljuštala i kvasila njegovo civilno odelo. Nad nebom su kružili gavranovi i svrake, a strašne munje bacale su čudne senke po drveću i travi. Uskoro je počela i strašna grmljavina. Za trenutak mu se učinilo da čuje neke glasove oko sebe. Dok se približavao mostiću koji je vodio u podnožje stare tvrđave, pitao se da li je to delo bezimenog. Ili možda vođa sekte baca neke mađije na njega? Pokušavao je ostati pribran. Mnogo puta do sada je obilazio Kalemegdan, ali sada se njegov njuh izoštrio i na zidu je ugledao obris nekakvih skrivenih vrata. Bile su obojene u ružičasto crno cveće. Zastao je ispred vrata i čuo neko mumljanje, kao zvuk mačke koji ponekad podseća na bebu. Osetio je nečije prisustvo iza sebe. Stisnuvši pištolj u džepu kaputa, okrenuo se i odahnuo kad je ugledao Natašu. Posmatrala ga je njenim krupnim očima na nekakav čudan način, kao da su joj se oči povećavale i obrtale. Verovatno mu se pričinilo.

-Evo, stigla sam. Jesi li doznao nešto.

Detektiv izvuče iz kaputa crnu kožnu rukavicu za koju je verovao da je nosila mlada Ksenija. 

-Pronašao sam ovo dok sam pretraživao Kalemegdan.

Potom se okrenuo prema čudnim vratima u zidu. Nataša pogleda vrata. Za trenutak je bila začuđena.

-Hm...dosta puta sam prolazila ovim mestom, ali ih nisam uopšte primetila. Da li da zovemo pojačanje. Možda su naoružani.

-Sigurno. 

Uskoro se oko Kalemegdana pojaviše nekoliko policijskih automobila. Detektiv je oprezno otvorio skrivena vrata i našao se u prostoriji ispunjenoj dimom i raznim stvarima: jastucima, ležaljkama, nargilama, čudnim totemima. Prostorija je nalikovala pećini, što je zaista i bila. Čudna isparenja dizala su se ka gore dok je detektiv ulazio unutra. Sklupčanih nogu nekoliko golih mladića i devojaka obrazovalo je krug u čijem središtu je stajala mlada Ksenija, takođe gola, sa ogrlicom zmije oko vrata. Činilo se da je u nekakvom transu, jer nije primećivala ništa oko sebe. Oči su joj bile polusklopljene, mahom pokrivene dugačkom crnom kosom koja joj se spuštala skoro do dupeta. Iza nje, mišićavi čovek obrijane glave sedeo je u kamenom postolju, ruku opruženih na naslone koji su se završavali u obliku bika. I on je bio go. Dlakava ramena i grudi ravnomerno su se dizale. Činio se potpuno smiren. Krupne ludačke oči kao da su posmatrale detektiva kroz telo mlade Ksenije. Kurac mu je bio skroz dignut i iz njega je izbijao zelenkasti dim. Pored postolja sklupčan je bio tigar. Sa obe strane postolja stajali su takođe goli mladići sa pištoljima u rukama.

-Ko je ova osoba koja uznemirava naš ritual.

Rekao je to potpuno mirno, kao da ne pita nikog posebno.

Pored detektiva stajala je Nataša.

-Došli smo po mladu Kseniju. 

Obrijani čovek podigao je levu ruku i prislonio je na grudi.

-Ona više nije Ksenija. Je li tako, Marzabela.

Devojka u središtu kruga, još uvek polusklopljenih očiju, klizila je iz transa u polusvesno stanje, čuvši glas gospodara.

Otvorivši oči, ugledala je uljeze.

-Ko ste vi. Ja nisam Ksenija. Ovi ljudi su moja porodica. Uskoro ćemo otići na neko bolje mesto.

Detektiv je pokušao da ubedi Kseniju. Za trenutak mu se učinilo kao da mladu devojku obavija magla koja se dizala iz gospodarevoga kurca.

-Ksenija, ovi ljudi su te prevarili. Moraš se vratiti kući, svojim roditeljima.

Magla je sve više obuhvatala devojku, tako da se činila neprozirna.

-Kuća. Roditelji..šta je to...

Videvši da je mlada devojka potpuno skrenula, mislio je da dalje ubeđivanje neće uroditi plodom. Ispred pećine policajci su bili raštrkani sa spremnim poluautomatskim puškama. Dva gola mladića sa pištoljima krenuše prema detektivu i Nataši. Uperivši pištolje u detektiva i Natašu, mlada Ksenija je izvukla bodež iz kose u obliku zmije i zabila ga u srce, dok su policajci ispred ulaza spretnim hicima ubili dvoje revolveraša. Nahrupivši u pećinu, pohapsili su članove sekte, dok je gospodar sa svojim ljubimcem kao mačka pobegao niz put koji je vodio do reke.

Kad se zbrka raščistila, detektiv i Nataša su morali javiti roditeljima o nesrećnom kraju njihove ćerke. Ulazeći u neobeleženi automobil, detektiv se pitao ko je onaj čovek, i da li je to vođa svih kriminalaca koji nema ime i lik.