Smrt antikvara

Čed Piterson sedeo je u kancelariji i oštrio olovku. Začuo je kucanje na vratima.

-Uđite, rekao je odloživši rezač i napisavši par beležaka u svoj blok. Bilo je rano jutro, svrake su graktale i hladan vetar je prodirao kroz poluspuštene roletne. Po zidovima kancelarije polako se pojavljivala sunčeva svetlost.

Otvorivši vrata u kancelariju uđe devojka smeđe kose sa naočarima za sunce. Nosila je crvenu jaknu i crne farmerke. Čed Piterson proceni da ima oko 25 godina, manje više. Stajala je pred njegovim stolom i posmatrala kako vadi cigaretu iz pakle.

-Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv?

-Jesam. Sedite.

-Nisam bila sigurna da je to vaša kancelarija pošto je oznaka na vratima pomalo oštećena. Nedostaju neka slova, rekla je smestivši se u udobnu stolicu. Prekrstila je noge i položila šake na naslon.

-Da, znam, slova su izbledela, ali mislim da će to moja sekretarica srediti. 

Pripalivši cigaretu, se tugom je razmišljao o čistačici koju je otpustio pre nekoliko dana.

-Recite mi šta vas interesuje.

Devojka prekrsti nogu na drugu stranu i izvuče papirnu maramicu. Kihnuvši, papiri razasuti po stolu padoše na pod. Obrisavši nos, vratila je maramicu u džep jakne i potom izvukla cigaretu iz torbice.

-Izvinite, imam neku prehladu. Zovem se Kristina Kašljanovska. Dugo tragam za knjigom koju je posedovala moja pokojna majka, bog da joj dušu prosti - devojka se prekrsti - i pronašla sam je na sajtu za kupovinu knjiga. Ne znam kako je tamo dospela.

Čed Piterson izgasi cigaretu u pepeljari u obliku žene sa mačem u ruci i zapali novu.

-Zašto vam je sad važna toliko ta knjiga.

-Važna mi je jer mi je majka na samrti rekla 'Kristina, dete, sačuvaj ovu knjigu i nemoj nikom da je daš.' I stvarno sam je čuvala, međutim, kad sam se razvela od muža pre nekoliko godina knjiga se izgubila.

-Mislite da je neki trgovac knjigama dospeo do nje.

-Upravo tako.

-Ne vidim nešto mnogo važno u tome. Knjige prelaze kroz mnogo ruku. Ali vidim da osećate neku obavezu prema vašoj pokojnoj majci.

Čed Piterson je posmatrao devojku sa sumnjom u očima. Devojka pređe rukom po smeđoj kosi i otkri krupne zelene oči. Za trenutak se činilo da će zaplakati.

-Strašnu obavezu. I kad sam pronašla knjigu, odmah sam krenula da je kupim, mada razmišljala sam da je uzmem i bez plaćanja, kad mi je prodavac rekao da je već prodata nekoj osobi.

-Ko je taj trgovac knjigama?

-Neki debeli tip sa naočarima. Pokušavala sam da saznam ko je osoba koja je kupila knjigu, ali nije hteo da mi kaže. Ili nije znao, ili jeste, ali je to zadržao za sebe. Neko vreme sam ga ispitivala dok se nije razbesneo i izbacio me iz knjižare.

Čed Piterson otpije kafu i zapali novu cigaretu. Uskoro je soba bila puna duvanskog dima.

-Gde se nalazi ta knjižara.

-U jednoj uličici kod Pionirskog parka. Nije prava knjižara, neka antikvarnica, mislim da ima naziv 'Prašnjave knjige ispunjene paučinom'.

Čed Piterson je posmatrao ovu devojku osećajući da nešto taji od njega.

-Zar ne biste mogli da kupite istu knjigu negde drugde? O kojoj knjizi se radi?

-Verovatno bih mogla, mada je vrlo retka. A i to ne bi bila ista knjiga, ako razumete šta hoću da kažem. Mesec je sunce je naziv. Vrlo nepoznat autor.

-Imate li neku fotku te knige?

Devojka otvori torbicu i preturajući po maramicama, ključevima, novčaniku izvuče fotografiju. Potom je stavi na sto. Čed Piterson je pogleda. Činila mu se vrlo debela, sa lepom ilustracijom čoveka koji leži na krevetu poluosvetljen mesečinom koja pada na njegove grudi i ruke.

-Dobro, Kristina, videću šta mogu da učinim. Moja tarifa je 1000 dinara dnevno plus troškovi.

Kristina ustade i izgasivši cigaretu, izvuče dve novčanice od 1000 dinara.

-Evo vam 2000 kao predujam. Verujem da me nećete izneveriti.

-Hvala vam. Obaveštavaću vas o učinku istrage.

Kristina napusti prostoriju i zatvori vrata za sobom. Čed Piterson odloži novac na sto i legne na kauč, prisećajući se sinoćnog sna gde je šetao go kroz park nadignute kite.

Razmišljao je o novom poslu koji je dobio, prilično čudnijem od drugih slučajeva. Dignuvši se, obukao je pantalone i jaknu, spremio fotografiju knjige i za svaki slučaj poneo svoju vernu berretu 84v. Zaključavši vrata kancelarije, spuštao se zavojitim stepeništem gde je ugledao čistačicu zgrade. Zubato sunce ga zaslepi dok je išao prema parkingu gde ga je čekala njegova tojota korola. Bio je to stari ofucani automobil, skoro olupina, i Čed Piterson se pitao koliko će dugo još trajati. Vetar je mrsio njegovu razbarušenu kosu dok je ulazio u automobil. Neko vreme je sedeo za volanom, pitajući se da li je sekretarica sačuvala njegove beleške. Potom je iz džepa kaputa izvadio flašicu kupinovog vina, popio malo i vrativši je u džep pokrenuo tojotu. Međutim, motor je zastao, što se dešavalo skoro svaki put kad je pokušao da upali kola. Posle nekoliko pokušaja, motor je zabrektao i Čed Piterson se odvezao sa parkinga, skrenuo levo i nastavio niz ulicu do raskrsnice. Grad se polako budio i mnogo vozila je jezdilo autoputevima. Dok je čekao zeleno svetlo na semaforu, pitao se šta je na umu ovdašnjim rediteljima filmova kad je grad pun širokih autoputeva. Crveno je prešlo u zeleno, i krenuvši dalje manevrisao je prečicama kako bi što brže stigao do knjižare kod Pionirskog parka. Skoro stigavši do cilja, primetio je neku skupinu osoba koja je držala demonstracije ispred gradske skupštine. Našao je slobodno parking mesto nedaleko od knjižare i isključio motor. Neko vreme je posmatrao okolinu, zapalio cigaretu i čekao. Otpivši malo kupinovog vina, izašao je iz tojote i krenuo prema knjižari antikvarnici. Vreme je bilo promenljivo, sa hladnim i toplim talasima, i već pomalo zatreskan od pića, zastao je ispred antikvarnice. Hladovina i drvoredi ispred antikvarnice odavali su utisak polumraka. Primetio je da su vrata antikvarnice poluotvorena. Otvorivši vrata laktom ušao je u prostoriju ispunjenu starim knjigama. Opružen kraj visoke police sa knjigama, nedaleko od radnog stola ležao je čovek sa tragovima krvi na stomaku i grudima. Bio je mrtav. Čed Piterson je osetio svež miris baruta, i sagnuvši se kraj mrtvog čoveka, bio je siguran da su ga ubili nekoliko trenutaka pre nego što je došao. Snimajući prostoriju nije našao čaure od metaka, a ni bilo šta drugo od značaja. Polako se udaljio od leša i izašao iz antikvarnice, udahnuvši svež prolećni vazduh posle mirisa smrti koji je primio kraj mrtvog antikvara.

Prešao je ulicu i ušao u park. Jedna klupa je bila slobodna i pozvao je policiju. Brzo su došli, u šta se uverio kad je video neobeleženi policijski automobil kako prodire kroz ulicu parkiravši kraj kante za smeće. Okrenuvši se, ugledao je detektiva i policajku Natašu kako izlaze iz kola. Dignuvši se sa klupe, pošao im je u susret. Detektiv je nosio sivi kaput i crne pantalone. Njegova koleginica nosila je crnu kožnu jaknu i plave farmerke. Naočari za sunce i šešir na glavi davali su joj izgled nekonvencionalne osobe. Čed Piterson je stajao ispred njih dok je detektiv palio cigaretu.

-Opet ti, reče Nataša.

-Došao sam nekim poslom ovde i zatekao ga mrtvog.

-Kojim poslom.

-Unajmio me klijent.

-Koji klijent.

Čed Piterson je posmatrao Natašine oči kroz sunčane naočare.

-Ne mogu vam to reći, detektivko. U obavezi sam da ne odajem informacije koji mi je dao moj klijent. Uglavnom, desilo se ubistvo ovog antikvara. Mislim da su ga ubili nedugo pošto sam ja došao.

Detektiv frknu na te reči i izgasi cigaretu.

-Hajmo unutra da pogledamo.

-Samo izvolite.

-Pođi i ti, reče Nataša.

Krenuo je za psima u antikvarnicu.

-Nećete naći moje tragove unutra, rekao je dok su njuškali po prostoriji. Posmatrao je Natašu sagnutu nad mrtvim antikvarom. Detektiv je pregledao police sa knjigama.

-Verujem da ti uskoro ističe dozvola za tu beretu. Uzgred budi rečeno, kako ti je ona krntija.

-Još me služi. Što se tiče dozvole, uskoro ću je obnoviti.

Okrenuvši se od mrtvog antikvara, Nataša prostreli Čeda Pitersona.

-U zadnje vreme često se mešaš u naš posao. Ako nešto doznamo, čućeš nas.

-Siguran sam u to. Pozdrav.

Čed Piterson ostavi pse da njuškaju i pođe prema tojoti. Otvorivši vrata automobila, primetio je papir zakačen za šoferšajbnu. Bila je to kazna za prekoračeno vreme predviđeno za parkiranje. Uzeo je papir i smestivši se na sedište otpio malo kupinovog vina. Posmatrao je bolničko vozilo i grupu džukela okupljenu ispred antikvarnice. Pre nego što dođe pauk i otme mu tojotu, uključio je motor. Ovaj put je upalio iz prve, pomisli. Spustio se niz ulicu i pozvao Kristinu.

Čulo se neko krkljanje dok je čekao vezu.

-Jeste li to vi detektive?

-Jesam. Pronašao sam mrtvog antikvara. Neko ga je koknuo. Imate li možda neku zamisao ko bi to mogao uraditi.

-Pojma nemam. Možda je bio umešan u nešto gadno. 

-Aha.

-Molim vas, pronađite moju knjigu.

Kristina prekine vezu.

---

U striptiz klubu tokom podneva bilo je malo gostiju. Nekoliko uspaljenih mužjaka posmatrali su zgodnu striptizetu kako se uvija oko šipke kao zmija oko tankog drveta. U drugoj prostoriji striptizeta je sisala kitu nekom gospodinu u tankoj plavoj jakni. Dva muškarca u crnim kaputima su ulazila u striptiz klub, uopšte se ne obazirući na striptizetu. Izvukavši pištolje pre nego što je momak iz obezbeđenja, bivši pandur mogao šta da učini, upucali su starijeg gospodina sa naočarima. Striptizeta vrisnu, i dva tipa izađoše iz kluba i ušavši u crni automobil sjuriše se niz ulicu.

-Misliš li da je to on, upita tip za volanom.

-Nisam siguran. Po opisu prilično odgovara.

Dok su vozili začule su se sirene policijskog automobila. 

---

Gospodin u crnom džemperu je sedeo za svojim stolom. Kraj njega je stajao pištolj luger. Soba je bila zvučno izolovana, i gospodin je imao zamišljen pogled ispod crnih naočara, zadubljen u prošlost. Iako zaokupljen tim mislima, očekivao ih je svakog momenta i bio spreman. Začulo se kucanje na vratima. To su oni, pomisli. Uhvatio je pištolj drhtavom čvornovatom rukom punom staračkih pega. Čuo se prigušen pucanj i vrata se otvoriše puštajući dnevnu svetlost i dva tipa u crnim kaputima. Pre nego što je podigao pištolj, matori gospodin je već sedeo mrtav u fotelji.

---

Čed Piterson odluči da malo prekrši kodeks, jer je imao sumnje u vezi Kristine. Posetio je njenog sina koji je sedeo na klupi tokom pauze kod osnovne škole Petar Kočić. Bio je to sladak dečkić, sa sladoledom u ruci. Imao je crne oči i lepo lice. Čed Piterson sede na klupu pored njega, posmatrajući frizerski salon preko puta.

-Ti si Kristinin sin.

-Jesam. Jeste li vi jedan od njenih momaka?

-Poznanik. Reci mi dečko, poznaješ li njenu pokojnu majku.

Dečak je neko vreme ćutao.

-Bila je dobra prema meni, nekoliko puta mi je dala jafa keks.

-Da li je bilo nekih problema u vezi nje.

Dok je slušao dečakovu priču, osetio je veliko gađenje saznavši šta se desilo. Skoro se gadio sam sebe. Dečak je pojeo sladoled i ustavši sa klupe da baci ostatak u kantu, iz torbe mu je ispala knjiga. To je bila knjiga Mesec je sunce.

-Otkud ti ovo, dečko.

Dečak pogleda knjigu. Bio je malo zbunjen dok je brisao tragove sladoleda sa usnica.

-Nemam pojma. Uglavnom nosim udžbenike i sveske.

-Mogu li da je uzmem. Možda ti je mama greškom ubacila.

Dečak klimnu glavom, pozdravi privatnog detektiva i pođe u dvorište. Čed Piterson uze knjigu i pogleda rukopis napisan na prvoj strani. Bio je siguran da je to ta knjiga, a i prilično siguran ko je ubacio u dečakov ranac. Spustivši se niz travnjak do tojote korole, odvezao se do svoje kancelarije, pritom obavestivši Kristinu o izvršenom zadatku.

---

Detektiv i Nataša su nakon intenzivnog traganja, posle smrti antikvara, ubistva posetioca striptiz kluba i starog gospodina jurili za crnim automobilom niz autoput Beograd - Novi Sad. Detektiv i Nataša pripucaše na automobil razbijajući staklo, upucavši dva tipa u crnim kaputima. Uskoro je crni automobil izgubio kontrolu i zabio se u ogradu fabrike za proizvodnju mleka.

---

Čed Piterson je pripaljivao cigaretu šibicom jer mu je upaljač zakazao kad je stigla Kristina. Sad je nosila crnu jaknu i braon pantalone. Stajala je ispred stola.

-Vidim, našli ste moju knjigu.

-Jesam. Evo vam je.

Knjiga je stajala na stolu, ali Kristina je nije uzela.

-A našao sam i još nešto.

-Šta to pričate.

-Sad ću vam reći. Imajte strpljenja. Gospodin koji je kupio ovu knjigu, sada mrtav, dok je bio mladić silovao je sestru vaše majke. Zašto je silovao. Zato što je njen brat silovao njegovu ćerku. Sve je to sad izronilo iz daleke prošlosti, kao isparenja iz kanalizacije. Verovatno ste hteli da mu se osvetite zbog vaše majke, pa ste poslali ubice i zaposlili mene. Stari gospodin je sigurno kupio tu knjigu zbog mržnje koju je još uvek osećao prema vašoj majci.

-Vi ste ludi.

Kristina izvuče iz torbice mali pištolj.

Čed Piterson je posmatrao.

-Šta ćete sa tim pištoljem.

Ispod stola začulo se mjaukanje. Mačka Čeda Pitersona skoči ka Kristini i ogrebe je po ruci, ostavivši krvave tragove. Pištolj pade na pod. Čed Piterson ustade, opali nekoliko šamara Kristini i baci je na kauč. Potom pomazi macu. 

-Shvatam vašu bol, Kristina, ali svejedno ćete završiti u zatvoru.

Pozvao je detektive i zapalio cigaretu.