Naplata

Oko pola tri ujutru šetalište puno drveća i klupa koje se produžavalo skroz do brankovog mosta bilo je obavijeno tamom i napušteno, osim jednog čoveka u sivoj jakni koji je stajao ispred mladića rošavog lica i pomalo izgubljenog pogleda. Pljuštala je kiša, mokreći trenerku i kapuljaču mladića. Njegove blatnjave puma patike svako malo su proklizavale kroz travu i blato dok ga je čovek u sivoj jakni šutirao. Malo automobila je prolazilo u te sitne sate, i crveno svetlo na semaforu činilo se mladiću kao sunce što polako zalazi. Pripalivši cigaretu, čovek u sivoj jakni udahne dim cigarete i izvuče dim kroz nozdrve. Svetlost upaljača otkrio je njegovo stakleno oko na trenutak.

-Dobro momak, upao si u velike dugove trošeći toliko novaca. 

Šutnuo ga je još jednom, prevrnuvši ga kroz blato i šipražje. Činilo mu se da u tome uživa. Raspoređene svetiljke duž šetališta odavale su utisak upaljenih baklji. Mladić opružen na zemlji posmatrao je svetiljke kao neke treperave mitraljeze. Čovek u sivom kaputu je nastavio.

-Dugo te je služila sreća, ali pošto si još uvek mlad i zelen, dajem ti deset dana da povratiš novac koji duguješ.

Sa tim rečima pustio je dečaka i prošetavši stotinu metara ušao u crni saab. Mladić je još neko vreme ležao na zemlji, pokušavajući da se podigne. 'Gorjane, mislio je u sebi, stvarno si zablibio do dna. Kako ćeš da podigneš 500 evra za deset dana.' Skupivši snagu nekako se podigao i teturajući se kroz mračnu šumu prešao ulicu. Psujući i proklinjući sam sebe što se uneo toliko u blještava svetla kladionice i veliko bogatstvo koje su obećavali plakati ukrašeni zgodnim ženama, svratio je do apoteke na uglu i kupio sredstvo protiv bolova. Imao je samo za brufen, ali i to mu je donekle pomoglo. Potom je seo na klupu čekajući bus za povratak kući. Jedan čovek je stajao nedaleko od njega. Odmah ga je prepoznao, jer to je bio neki tip što se svaki put u autobusu nepristojno ponašao prema ženama. Međutim, sad je delovao sasvim normalno. 

-Sad će autobus, rekao mu je. 

Dnevno svetlo se polako pomaljalo razbijajući mrak noći koji ga je toliko izmučio. Tokom vožnje malo je zaspao oslonjen na prozor sa leve strane autobusa. Nije se nešto sećao pojedinosti, osim da ga je neka devojka tukla, govoreći mu kako je jadan. Tu su se stvorili neki likovi i tad se Gorjan prenuo iz sna shvativši da je stigao do poslednje stanice. Vozač autobusa je stajao pred njim.

-Zadnja stanica, momak.

Gorjan otvori oči i protrlja ih. Kiša je još uvek padala i najradije bi ostao u autobusu i još malo spavao. Izašavši na mokru ulicu psovao je sebe jer je morao da prepešači nekoliko stanica do njegovog doma. Nije on bio nimalo luđi od drugih, mislio je. Samo ga je zabljesnula laka lova koju je mislio da će tako olako zgrabiti.

Ušavši u kuću njegovi roditelji su sedeli i doručkovali. Njegov otac, Dušan, halapljivo je ždrao jaja i šunku povremeno ih zalivajući vrućom kafom. Na sebi je imao zeleno crni džemper i sive trenerke. Ćelava glava otkrivala je njegove šiljaste uši, kukast nost i debele usne. Gorjan je uvek mrzeo oca jer ga je kao mali tukao kaišem dok se on krio ispod kreveta. Njegova majka Teodora je sedela kraj njega i ispijala sok od ananasa. Mršava žena šest godina starija, sa velikom pažnjom čitala je dnevne novine kroz naočari sa teškom dioptrijom. Imala je na sebi haljinu ukrašenu crvenim tačkicama.

-Jesi opet išo na kockanje, kurvin sine, mljackao je Dušan između zalogaja. -Ne dajem ti više ni para, dok ne odlučiš da odeš na lečenje.

Teodora klimnu glavom, podržavajući očeve reči.

-U pravu je sine. Mnogo si zaglibio. Pogledaj na šta ličiš.-Sve je to govorila ne dižući pogled sa novina.

Dnevna soba nije imala mnogo toga, jer je mladi kockar pokrao skoro sve vredno. Otišao je u spavaću sobu svoje sestre Bojane. Imala je 9 godina i igrala se sa tabletom, gledajući neki crtać. Za trenutak Gorjan je zastao. Nije verovao da će zbog 500 evra nauditi njegovoj sestrici, ali ko bi ga znao? Ipak ga je strah zbog te pomisli naterao na drhtaj koji se pružao niz kičmu sve do stomaka i nogu, skoro mu pružajući sladostrastan osećaj. Otišao je u sobu i pokušao da zaspi. Posle nekoliko prevrtanja uhvatio je sat dva sna. Probudivši se, otišao je u kupatilo i istuširao se na brzinu, brišući krvave tragove udaraca koje mu je naneo uterivač dugova. Promenivši prljavu odeću i obukavši novu, skuvao je kafu i zapalio cigaretu. Roditelji su imali slobodan dan i odveli su Bojanu  u Zoo vrt. Posmatrao ih je kroz prozor kako ulaze u automobil, a potom spustio roletne do kraja. Odlučio je da potraži pomoć od svog poznanika koji je živeo u Višnjičkoj Banji. Nije verovao da će mu pomoći, ali ipak nije bilo na odmet pitati. Preturajući po svojim kaputima u ormaru pronašao je trista dinara za koje nije znao odakle su. Verovatno ih je ostavio u kaputu tokom svojih izleta u kladionicu. Putujući kroz zakrčen saobraćaj trebalo mu je dosta vremena da stigne do višnjičke banje. Uspinjući se uskim uličicama do brda gde je živeo stari poznanik, čitav taj kraj ga je podsećao na malu italiju.

Pokucavši na vrata trospratne kuće, čuo je lavež psa. Vlasnik je izašao iz kuće i smirivši psa, pogledao Gorjana.

-Ćao, Bane.

-E, Gorjane. Slušaj, ako ti treba novčana pomoć, ne mogu da ti dam pare ponovo. Već sam ti tri puta davao i nijednom mi nisi vratio. Čak sam ti pozajmio knjigu o uspešnom baratanju blek džekom. Jesi li i nju prodao.

Gorjan je ćutao, pomalo posramljen.

-U redu, Bane. Verovatno sam to i pretpostavio. Nisam prodao knjigu.

Bane, čovek dugačke kose u crnom kaputu i sa naočarima za sunce, posmatrao je Gorjana dok je slušao laž o knjizi.

-I?, čekao je Bane.

Gorjan je neko vreme oklevao.

-Imaš li koji ekser. Strašno mi je potreban, dok ne nabavim novac za isplatu.

Bane klimnu glavom, uđe u kuću i vrati se sa tabletom crvene boje.

-Nije neki, ali mislim da će ti pomoći.

-Hvala ti.

Zalupivši gvozdene rešetke Bane je posmatrao mladog kockara kako silazi niz puteljak do autobuske stanice.

Preko puta stanice bila je prodavnica mešovite robe gde je Gorjan kupio koka kolu. Popivši ekser sa kolom, prešao je usku uličicu i stao čekajući bus. Pripalivši cigaretu još nije osetio nadolaženje droge, ali bio je siguran da je to to. Bus je brzo stigao. Ušavši u autobus, bacio je pogled po sedištima. Na jednoj strani su bili penzioneri, a na kraju autobusa gospodin sa šalom oko vrata, kožnim kaputom i kožnim rukavicama. Čitao je dnevni list 'Politika' tako da mu je lice bilo zaklonjeno. Gledajući kroz prozor posmatrao je okolinu i patrolna vozila policije koje su zaustavile pijanog vozača. Jedan od policajaca bacio je sumnjiv pogled na mladog kockara.

Stigavši do Vukovog spomenika, osetio je kako ga droga polako obuzima, ispunjavanjući mu mozak velikim dozama dopamina. Skroz zaboravivši na dug, bezbrižno je šetao kroz bulevar, potpuno spokojan, kao malo dete, smešeći se. Lak kao pero šetao je besciljno, i iako je prilično zahladnelo do tada, toplina koja ga je ispunjavala štitila ga je od hladnoće, i od mrkih i izmučenih lica ljudi na ulicama. Na uglu kod pravnog fakulteta čistač cipela ga je zaustavio. Imao je čudan izraz u očima kao da je slep. Gorjan mu pruži patike i on ih očisti. Potom mu dade 20 dinara iz džepa jakne. Produživši dalje, čistač cipela je čekao novu mušteriju, osećajući se kao da je u nekoj sudnici. 

Još uvek šetajući besciljno, ugledao je otvoren bioskop ispred koga su stajali momak i devojka. Bila je neka frka oko projektora u dvorani tako da je predstava malo kasnila. Ipak, Gorjan dugo nije išao u bioskop. Odlučio je da malo pričeka. Tokom čekanja droga je polako ispuštala snagu iz njegovog tela, i on je ponovo bio nervozan, prisetivši se duga koji je morao da plati. Frka oko projektora se ubrzo stabilizovala i posetioci su polako nadolazili spuštajući se stepenicama do ulaza u dvoranu. Za trenutak Gorjan je video neku ženu koja mu se činila poznatom, ali nije bio sasvim siguran. Jedan momak je sedeo za stolom pričajući sa radnikom bioskopa.

-U svakom slučaju, bolje otići ovde i gledati stare dobre filmove, nego ova sranja što se sad prikazuju na festu.

Radnik klimnu glavom u odobravanju.

---

Za to vreme Bojana sa roditeljima je posmatrala divlje životinje u zoovrtu.

---

U pitanju je bio gangsterski film 'Outfit' iz 1973. Dok su se posetioci spuštali stepeništem, među kojima je bila i jedna baba, devojka za poništavanje karata pogleda Gorjana kao da vidi mrtvog čoveka ili nekakvog vampira. Momak i devojka su seli u prvi red, baba u četvrti, a Gorjan kao i obično sede u treći red. U dvorani je bilo prilično mračno i hladno. Gorjan okrene lice nalevo i vide gospodina koga je spazio u autobusu dok je odlazio iz Višnjičke Banje. Umesto politike sad je prelistavao nešto na mobilnom telefonu. Obuzeo ga je neprijatan osećaj. Verovatno je bila slučajnost, ali ko zna. Posle nekoliko trenutaka na ekranu se pojavila uvodna špica i film je počeo. Jurnjava kolima, kriminalci i pucnjava se začuše sa platna. Gorjan je s vremena na vreme bacao iskrivljeni pogled na gospodina u kožnom kaputu. Momak i devojka u prvom redu su treskali, očigledno pokazujući nezadovoljstvo prikazanim filmom, tako da su napustili dvoranu. Tako da su ostali samo baba, Gorjan i gospodin u kožnom kaputu. Gorjanu se film veoma sviđao, jer se ložio na gangsterske filmove. Još više mu se sviđala činjenica da je gospodin u kožnom kaputu naočigled zaspao, glasno hrčući. Činio mu se prilično imućan. Levom rukom je polako izvukao novčanik iz džepa crnog kaputa i izvukao nekoliko novčanica. Pažljivo je vratio novčanik i prebrojao novac. Bilo je tu oko 600 evra, taman koliko mu je trebalo da isplati čoveka. Hteo je još malo da gleda film, ali mu se nije činilo suviše bezbednim. Matori gospodin je svaki čas mogao da se probudi. Dok je prolazio dvoranom do izlaza, činilo mu se da ga neko posmatra iza leđa. Matori gospodin u crnom kaputu je otvorio oči baš u trenutku kad se na platnu čuo hitac iz pištolja uperen u nekog mladića.

Devojka na ulazu u dvoranu stajala je zagledana u daljinu.

-Ni vama se ne sviđa film.

-Dobar je, ali imam neki sastanak.

-Aha. Doviđenja.

Već je pao mrak dok je koračao pločnikom gde su deca završavala časove pevanja.

Uhvativši autobus do bulevara Nikole Tesle, okrenuo je broj tipa i dogovorio se za isplatu.

-Čekaću te na istom mestu kao juče, rekao je glas bez imalo sadržine. Glas koji je mogla mašina progovoriti.

Dok se približavao mestu ispunjenom drvoredima i zelenilom, obuzelo ga je isto osećanje koje je imao sinoć. Samo što sad nije padala kiša i vreme je bilo nešto toplije.

Uterivač dugova je stajao poluzaklonjen drvećem sa cigaretom u ruci. Odblesak lampe je osvetljavao njegovu levu nogu, a mesečeva svetlost desno rame. Bio je dosta udaljen od Gorjana, tako da je morao da mu se približi. U daljini crni saab je brektao. U njemu je sedeo neki čovek.

-Evo, 500 evra. Nadam se da si zadovoljan.

-Hmm...500 evra...brzo si skupio novac...imao si još osam dana...

-Sreća me je poslužila.

-Hm..sreća...

Čovek baci opušak i izgasi je cipelom.

-Znaš, momak, veliki si problem za ovaj biznis.

-Kako to misliš?

-Prepoznaješ li onog čoveka u automobilu ispred sebe.

Momak pogleda crni saab, sad upaljenih svetla u unutrašnjosti, i u njemu gospodina u kožnom kaputu, šalu, kožnim rukavicama. Držao je dnevni list Politika ispred sebe.

Skrenuvši pogled sa automobila ka uterivaču, osetio je probadanje u stomaku i grudima. Gorjan pade na zemlju, dok mu je krv isticala iz stomaka i grudi. Iz prigušenog pištolja dizao se plavičasto beli dim.

Uterivač uvuče pištolj u džep sive jakne i otpešači do crnog saaba. Uskoro su napustili šetalište.

---

Prolaznik koji je te večeri šetao psa primetio je mrtvog mladića na zemlji. Odmah je pozvao policiju. Detektiv i Nataša su upravo uhapsili bandita koji je pokušao da otme novac babi lažnim pištoljem. Dok su se približavali mestu zločina, kiša je ponovo pljuštala.

Detektiv i Nataša izađoše iz neobeleženog automobila i prođoše ulicu sve dublje ulazeći u šumu gde je mrtvi momak ležao. Prolaznik sa psom je stajao nedaleko od leša.

-Niste ništa dirali, upita detektiv.

-Nisam.

Detektiv kleknu kraj leša i navuče rukavice. Prekopavši po džepovima, našao je nekoliko tiketa za kladionicu, par novčanica od deset dinara, mobilni telefon, polupraznu kutiju cigareta.

-Jadan momak, reče Nataša.-Tako mlad, a već mrtav.

-Čini mi se, Nataša, da je ovde reč o naplati računa između vlasnika kockarnica i kockara. Očigledno je nešto pošlo naopako.

Iz daljine se čuo poziv sa pandurskog uređaja iz automobila.

-Izvidi to dok ne dođe Tea. Idem da vidim šta je sad.

Nataša pređe do trotoara i uđe u automobil.

Sa radio aparata su se čuli nepovezani glasovi. Uskoro su se izoštrili i neki glas se javio.

'334-553-silovanje maloletnice, Karaburma.'

Nataša okrene detektiva.

-Desilo se neko silovanje. Idem da vidim šta je posredi.

-Ok.

Kad je detektiv spustio vezu, u daljini je video maglovit lik. Čak i u mraku i među svim tim drvećem, odmah je prepoznao lika. Bio je to Čed Piterson, privatni detektiv.

-Šta ti radiš ovde, njuškalo.

-To bih i ja tebe trebalo da pitam.

Jedno vreme su stajali jedno naspram drugog, kao krvni neprijatelji.

Napokon je progovorio Čed Piterson.

-Uposlila me majka ovog jadnog momka...

Pokaza rukom ka mrtvom Gorjanu.

-Bio je okoreli kockar. Molila me je da ga nekako urazumim, pošto je odbijao lečenje. Valjda mu je kocka bila u krvi.

Čed Piterson se zakašlje, izbacivši šlajm koji je obrisao papirnom maramicom. Uvukao je maramicu u džep.

-Pa, kao što vidiš, nisam uspeo. Gangsteri me pretekoše.

Detektiv je sumnjičavo bacao pogled prema licu privatnog detektiva, kao pas tragač.

-Nećemo li sad ponovo, detektive. Dosta puta ste dolazili u moju kancelariju, i svaki put ste ispušili. Moj posao je ovde završen, ostaje mi samo da obavestim roditelje. Mada, verujem da će im pasti kamen sa srca. A vi vidite šta ćete. Možda čak i uhvatite ubice.

Sa tim rečima privatni detektiv se udalji i prošavši nekoliko drvoreda izgubi se u pomrčini.

---

Nataša je brzo došla do trospratne zgrade na Karaburmi gde se desio zločin. Devojčica je bila vidno potresena i čak ni nakon kupanja nije joj bilo bolje. Policajka pogleda roditelje i sirotu devojčicu. Otac je bio vidno uznemireniji od svih ostalih. Unutrašnjost zgrade je bila lepo uređena, sa nameštajem od čelika i raznobojnim cvećem u saksijama. Došao je i psiholog koji je dao devojčici lek za smirenje. Potom je odveo u spavaću sobu gde je mogao otvoreno da popriča sa njom.

-Kako se zoveš?

-Irina,rekla je devojčica. Brisala je lice vlažnom maramicom. Njena crna kosa je blistala pod mesečinom koja je dopirala kroz prozor.

-Možeš li da mi kažeš šta se desilo.

Devojčica skupi noge. Trljala je rukama po kolenima i pomalo drhtala.

-Vraćala sam se kući iz škole. Primetila sam nekog tipa kako se šunja oko zgrade.

-Možeš li da ga opišeš.

-Mmm...bio je mrak..ali čini mi se da je imao krv na glavi i nešto je kukao...

-Šta se potom dogodilo.

-Otišla sam u kupatilo da se umijem i istuširam kad me je napao neki čovek, stavio mi krpu oko usta, skinuo mi gaćice...i...

Devojčica poče plakati.

Psiholog odluči da napravi pauzu i ode u dnevnu sobu da popriča sa Natašom. Miloš, Irinin otac, mlatarao je rukama.

-To je onaj bolesnik što je proveo tri godine u ludnici. Siguran sam. Stalno se mota oko mladih devojčica.

-Molim vas, nemojte da vičete. Shvatam situaciju, ali smirite se malo.

Pod  hladnim rečima zgodne policajke Miloš se smiri i zauzme isti položaj na fotelji, iako i dalje uznemiren.

Irinina majka Vesna ponudila je Natašu kafom. 

-Hvala vam. Moguće da je to bio neki silovatelj, samo ne znam kako je ušao.

Nataša krene ka terasi i opazi mačka Frica kako se šunja oko ulice.

Policajka se okrene prema roditeljima.

-Izvinite me na trenutak.

Nataša izađe kroz vrata na ulicu i zaustavi mačora Frica.

-Frice, opet se šunjaš van radnog vremena. Možda si nešto snimio.

Mačor frkne i obliznu jezikom zube. Potom digne šape i obliže i njih. Ispravi se i zamlatara telom, gledajući policajku. Oko vrata mu je visila policijska kamera. Nataša uzme kameru i pogleda snimak. 

Mačor Fric je uleteo kroz poluotvoren prozor i video kako u kupatilu Irenin otac siluje ćerku otpozadi, držeći joj krpu oko usta.

Nataši je ovo bilo dovoljno. Nagledala se svakakvih gadosti, tako da je nije mnogo potreslo. Uzela je Frica i ubacila ga u auto, pa se potom vratila u zgradu.

Okrenula se ka Milošu.

-Gospodine, moraću da vas uhapsim. Zbog silovanja vaše ćerke.

-Jeste li vi normalni? O čemu pričate.

-Hoćete li da vam pokažem.

Miloš je razmišljao u sebi, kako je neko mogao da vidi. Vesna je bila u šopingu.

Vesna se okrenula mužu, šokirana.

-Bolje da pođete sa mnom i pogledate snimak. Da ne bi..znate..

-Sigurno je nešto isfabrikovano.

-Pođite.

Nataša stavi Milošu lisice oko ruku i odvuče ga u automobil. Mačak Fric je sedeo pozadi, oblizujući šape.