Kretao sam se kroz polumračnu ulicu. Dugo nisam posetio grob moje pokojne babe, i sad sam sa cvećem u ruci ulazio kroz kapije groblja. Čuvari u kućici me čudno pogledaše.
-Gde ćeš, momak. Groblje radi do šest sati.
Za trenutak sam zastao i osmotrio čuvare u kućici.
-Ah, a baš sam mislio da dođem sebi na sahranu..
Čuvari se nasmejaše. Pomislih, dok sam se vraćao kroz kapiju na pločnik, da bi mogao sutra da dođem. Dok sam se vraćao do autobuske stanice ulice i zgrade su poprimale zakrivljen oblik.
Nisam dugo čekao bus. Stigao je baš na vreme kad se kiša spustila na ulice. Osetivši se umornim, odmah sam zaspao čim sam stigao kući. Probudivši se oko pola 1 popodne, trebalo mi je neko vreme da se razbudim od užasnog košmara. Nisam se sećao pojedinosti, samo nekih pandura koji su me jurili dok sam se motao po vozu i čamcica i napokon ih izbegao kroz mnogostruka ogledala. Popivši kafu i popušivši nekoliko cigareta, zabeležio sam nekoliko beleški na papir. Pogledao sam kroz prozor. Februarsko popodne imalo je hromiran izgled dok sam desnom rukom držao prozor. Zatvorivši ga, obukao sam se i izašao napolje. Dok sam čekao neredovna vozila gsp-a, pripaljivao sam cigaretu za cigaretom dok bus nije došao. U autobusu je bila nesnosna gužva, i dok je stigao do zemuna, izbilo je neko sranje oko cirkusa koji se prošle godine održavao. Pogledavši na sat, odlučih da vidim o čemu se tu zbiva. Još uvek sam imao vremena da posetim grob moje pokojne babe. Cirkus je bio u plamenu, i vatrogasna vozila su bila raspoređena oko područja požara sa crevima punim vode. Brzo su sređivali stvar, mada se dim dizao ka nebu praveći neuobičajene oblike. Nedaleko od mesta parkiran je bio neobeleženi automobil. U sve gušćoj tami koja je obuhvatala grad, prepoznao sam detektiva u civilu i njegovu partnerku. Prilazeći im, detektiv se okrenuo i pogledao me. Lice mu je bilo ozbiljno i prilično drugačije prilikom poslednjeg susreta. Osmotrivši me, skrenuo je pogled ka plamenu koji se još uvek dizao. Posmatrajući ga tako zamišljenog, primetio sam odsjaj vatre u njegovim očima i za trenutak, kad se ponovo okrenuo, učinilo mi se da to nisu ljudske oči, već oči zmije.
-Šta se desilo ovde, upitao sam.
Detektiv izvadi cigaretu i zapali je. Žar upaljene cigarete podsećao je na mali vulkan u erupciji dok je povlačio dim.
-Neko je podmetnuo požar. Prema našim podacima, mislim da znamo ko je to. Prošle godine se održavao taj cirkus. Jedan od radnika, pomagača oko treniranja životinja, nije bio zadovoljan platom.
Nataša je bila okrenuta leđima.
-Je li te još nešto interesuje, njuškalo.
-Za sad ništa. Možda ćemo imati prilike da se ponovo sudarimo.
Udaljio sam se od mesta i prešavši ulicu uskočio u autobus. Gledajući kroz tamne drvorede primetio sam kolonu policijskih automobila. Brzo sam stigao do Zelenog Venca, i zastavši kod trafike kupio kutiju cigareta. Prošavši podzemni prolaz našao sam se na autobuskoj stanici. Autobus 65 brzo je stigao, pa sam uskočio na prvo slobodno mesto. Prošavši nekoliko stanica, autobus je zaokrenuo. Tu sam sišao i nastavio dalje pešice. Bilo je oko 4 sata i imao sam dovoljno fore da posetim grob moje pokojne babe. Konačno stigavši, našao sam se među nadgrobnim spomenicima. Nisam tačno znao gde je bila zakopana ta stara kurva, pa sam šetao kroz mrak. Osećao sam nekakvu čudnu smirenost dok sam prolazio kao mačor među puteljke ispunjene nadgrobnim spomenicima, dok su izvan groblja prolazili autobusi i automobili. Sa druge strane neka žena u crnom odelu sa velom na licu ostavljala je cveće na nečiji grob. Posle lomatanja pronašao sam grob moje babe. Imao sam čudan utisak da je još uvek živa i da me posmatra. Imao sam još nekoliko sati do zatvaranja pa sam seo na klupu i zapalio cigaretu. Ispušivši cigaretu još sam malo šetao po groblju. U daljini, na uzvisini, primetio sam dve prilike. Između njih stajao je neki čovek u plavoj jakni. Prilika sa leve strane ispalila je nekoliko metaka u čoveka u plavoj jakni, koji je obrušivši se pao u zagrljaj drugog tipa. Prasak pištolja bio je bučan i vrane koje su grickale ostatke hrane poletele su među oblake. Dva tipa su ponela mrtvog čoveka i ubacila ga u kombi, koji je smesta odjurio sa groblja niz otvorenu kapiju sa leve strane.
Oprezno sam prišao ka tom mestu. Pogledavši u stranu, začuo sam nekakvo mumljanje iz zakopane zemlje. Nadgrobni spomenik je bio pomalo nagrižen. Nisam verovao u duhove, tako da sam uzeo lopatu i polako otkopavao zemlju. Nije mi bilo potrebno dugo kopanja kad je iz rupe iskočila devojka crne kose, krupnih očiju, zamrljana zemljom, blatom i kišom. Posmatrajući je, stekao sam utisak da je izgubljena. Na mestu crvene poderane jakne primetio sam svežu posekotinu.
-Šta ti se desilo.
Devojka je neko vreme gledala oko sebe. Fokus joj se izoštrio i odmerila me je.
-Uf...imaš li cigaretu?
Izvukao sam jednu iz pakle, stavio joj na usne i zapalio joj. Cigareta joj je pomogla da se oporavi.
-U..ubili su mog dečka..ja..i...on..mmm...bili smo dužni dosta para...
Posmatrao sam joj narkomanske oči željne droge.
-Kreteni su me ladno zakopali. Hvali ti momak. Otkud ti ovde.
Stajala je ispred mene drhtući, presavijenih ruku dok je pušila cigaretu.
-Došao sam da posetim grob moje babe. Zašto ne bi pošla do čuvarske kućice da se malo oporaviš.
Dok sam je vodio do čuvarske kućice, pitao sam se da li će doći moji stari drugari. Svetlo u kućici je bilo upaljeno, a koliko sam video čuvar je malo zadremkao. Otvorio sam vrata kućice i uterao devojčuru unutra, položivši je na kauč. Stavio sam nekoliko ćebadi na nju kako bi se utoplila.
Čuvar, debeo čovek četrdesetih godina, raširio je oči.
-Malo si zadremkao, rekao sam pripaljujući cigaretu.
-Ko si ti. I ko je ovo. Prošlo je šest sati, groblje je zatvoreno.
-Neko se izgleda provukao.
Pokazao sam mu staru policijsku značku iz dana dok sam još bio u službi.
-Vi ste policajac.
-Jesam. Desilo se ubistvo ovde na groblju. Ubili su nekog narkomana, verovatno zbog droge. I zakopali su ovu ovde.
Pokazavši je prstom leve ruke seo sam na slobodnu stolicu.
-Sad, ona je u gadnom stanju. Moraće neko vreme ovde da leži dok se ne oporavi. I to ne mislim na šok koji je doživela. Nego na zavisnost od droge.
Čuvar pogleda devojku kako se trese pod gomilom ćebadi. Devojka je mrmljala neke nepovezane budalaštine, verovatno je već uhvatila groznica.
-Imam vruć čaj, možda joj pomogne.
Čuvar pruži čaj devojci i ona ga ispi. Izvadio sam dva bromazepama i dao joj ih.
Posle nekoliko minuta bilo joj je bolje. Primetio sam kako pokušava da ustaje.
-Gde ćeš.
-Moram da idem.
Odmahnuo sam glavom.
-Nisi još u stanju. Osim toga, ne smeš. Desio se zločin, i ti imaš veze sa njim. Šta misliš da će ti se desiti ako izađeš. Promisli malo.
Žudnja za drogom je bila jača od nje. Morao sam da je vežem maramom oko članaka i ruku.
-Sad ćeš tu da ležiš dok ne sredimo ovo. A mislim da će ti i bolest nestati, mada ne verujem.
Devojka me pogleda grozničavim očima.
-Jesi ti neki pandur.
-Aha.
-Daj mi cigaretu.
Oslobodio sam joj jednu ruku kako bi mogla da puši. Svetlo u čuvarevoj kućici je pucketalo, i čas je prostorija bila u mraku, a čas nije. Čuvar je čas gledao u mene a čas u devojku.
-Nemoj da se brineš, obratio sam se čuvaru gledajući narkomanku. -Uskoro će stići ostali.
-Jesi li prodavala drogu sa bivšim dečkom za ove.
-Jesam.
-Kad si počela da uzimaš drogu.
-Sa petnaest godina.
Nisam imao više pitanja, a i nisam mogao više da je gledam. Poslužio sam se kafom iz termos boce. Kroz umirujuću tišinu groblja začuo se tih zvuk automobila.
-Otvori kapiju.
Kapija se otvori i neobeleženi plavi automobil uđe u predvorje groblja, zaokrene i oštetivši nadgrobni spomenik davno umrlog vojnika, parkira ispred čuvareve kućice. Detektiv i Nataša izađoše iz automobila. Čekao sam ih ispred kućice glancajući nokte, oslonjen na gredu, prekrštenih nogu.
-Stigli ste.
-Je li tu.
Nataša je bila nekako flegmatična, kao da je ovo videla milion puta.
-Jeste. Povedite je, možete da joj predložite i lečenje.
Zajedno smo pošli do mesta gde se desilo ubistvo. Svrake su se vratile na svoja mesta, takođe i mačke.
-Eto, tu sam ih video. Verovatno su kamere nešto snimile.
-I tako zatrpaše devojku.
-Da. Ko zna koliko je vremena provela.
U daljini se čuo zvuk ambulantnih kola, kombija za sakupljanje dokaza. Ostavio sam detektive da rade svoj posao, spustio se kroz nadgrobne spomenike, i izašavši kroz kapiju našao se na pločniku. Kiša je prestala da sipi.
No comments:
Post a Comment