Rođaci

Neko vreme sam stajao na pločniku kad se autobus ispraznio. Dugo nisam bio u tom gradu, i činio mi se kao da ga prvi put vidim. Nebo ispunjeno tmurnim oblacima činilo mi se kao da će uskoro teška kiša početi da pljušti po ulicama. Razasuti oblaci delovali su kao neki razbijeni kontinenti dok sam se gušio od nabujalog mirisa proleća u jeku. Blizu autobuske stanice bilo je puno parkiranih taksi vozila. Odabrao sam jedan. Bio je to lux taxi, crne boje, model mercedez 320sl. Imao sam dosta vremena na raspolaganju pre nego što dođem. Taksista, zgodni mladić obrijane brade i krupnih očiju, pitao me je gde da krene.

-Franša Deperea32, odgovorio sam i povukao ručicu kako bi ušlo malo vazduha u unutrašnjost taksija.

Motor se pokrenuo i dok sam posmatrao lice taksiste izvukao sam iz džepa jakne cigaretu. Skoro da sam se navikao na novu ruku, ali još uvek je delovalo nespretno dok sam prinosio cigaretu usnama i pripalio je. Posmatrajući krajolik dok je topao vetar ulazio u kabinu, pitao sam se da li me očekuje. Bila je neka gužva kod mostarske petlje, ali vešti taksista je izbegao, kao pandur i brzo sam stigao do cilja. Isplatio sam čoveka i izašao na pločnik. Dok sam se približavao trospratnoj kući okruženoj vrtom, odblesci automobilskih farova, kasno večernje svetlo i krošnje drveća uzdrmane jakim vetrom menjale su oblik mog tela. Prošavši kroz vrt ušao sam i popevši se na drugi sprat pozvonio. Čulo se neko krkljanje, a onda škljocaj. Vrata se otvoriše i preda mnom je stajala devojka rošavog lica sa crnim naočarima za sunce. Nosila je tanku plavu bluzu i crne farmerke. Bilo mi je potrebno neko vreme da je prepoznam. Ali uvek sam se sećao tih njenih ožiljaka po licu i kako su joj davali neobičan izgled, čineći je nekako lepom.

-Konačno si se vratio, rekla je, sa vidnim uzbuđenjem.

-Jesam, odgovorio sam zalupivši vrata dok sam ulazio u dnevnu sobu. Zadnji put kad sam bio tu, prostor je izgledao drugačije. Sigurno je napravila neki novi aranžman, mislio sam dok sam se dovukao do udobne fotelje. Na zidu je visila slika koja je prikazivala kuću i vrlo malo ostaloga. Kao da je bila zabačena u nekoj vukojebini. Kroz poluotvorene prozore čuo se saobraćaj, tutnjava ambulantnih kola. Stavio sam noge na sto i uzeo čašu koka kole. Rošava zaključa vrata, prođe kroz dnevnu sobu i sedne mi na krilo.

-Mnogo si mi nedostajao.

-Verujem da jesam.

Dok me je ljubila po vratu i usnama, imao sam utisak kao da su njene usne nalik muvi. Uhvativši je rukom za vrat, zamalo je vrisnula.

-Šta ti je sa rukom, upitala je, iznenađena.

-Imao sam gangrenu. Nije bilo mnogo toga da se uradi, pa su mi je odsekli. Tako da su mi napravili novu, bio-mehaničku. Srećom, desna noga me još uvek služi. Čudno šta sve doktori mogu da urade.

Posmatrao sam njeno rošavo lice. Povukla je ručice ka mojim pantalonama i svukla ih. Dok mi ga je pušila, zapalio sam cigaretu i duvao dim u njeno lice. Izgleda da joj nije smetalo. Dok mi ga je gutala, zakrkljala se, pa sam se nasmejao. Uputila mi je pogled preko očiju, pa nastavila da ga sisa. Kad sam osetio vrhunac, izvadio sam ga i pošpricao je po usnicama. Ustao sam sa fotelje i otišao u klozet da se ispišam. Čuo sam joj glas dok sam pišao u klozetsku šolju.

-Hoćeš li još dugo ostati.

-Imam neki zadatak da obavim.

Vratio sam se u dnevnu sobu i natočio još malo koka kole. Rošava je vrtela kukovima, kao neka mala devojčica. 

-Ćao, Rošava. Možda ću još neki put da svratim. 

Spustio sam se stepenicama i izašavši iz kuće krenuo trotoarom niz ulicu. Kao što sam pretpostavio, kiša je već počela da pljušti. U blizini se nalazila rent a kar kompanija. Iznajmio sam crni pežo 207 i potpisavši račun, ušao u vozilo. Spustio sam se niz autoput i krenuo. Biće mi potrebno dosta vremena da stignem do te nedođije, razmišljao sam dok sam jurio autoputem. Bilo je već pola jedan ujutru kad sam napustio Beograd. Svuda oko mene crnilo se produžavalo i produbljivalo dok sam napredovao cestom. Sa druge strane trake prolazili su kamioni, šleperi, džipovi, automobili, motori. Ipak nisam imao potrebu za snom pošto sam spavao ko zaklan u autobusu kad sam stigao. Uskoro se krajolik promenio, i sa druge strane trake prolazili su traktori, konji koji su nosili tovare. Drvoredi se promeniše u ogromne šume, brda i planine. Znao sam da ću negde morati da parkiram i ostatak puta prepešačim. Nekoliko puta oči su mi se sklopile i za dlaku sam izbegao veliki autobus koji je išao sa druge strane.

Bilo je oko pola pet ujutru kad sam parkirao niz pošljunčani put. Sedeći u kolima, razmišljao sam da li me rođaci očekuju. Bio mehanička ruka me je toliko zabolela od vožnje tako da sam uzeo propisan lek od doktora. Popivši ga, izašao sam iz pežoa i produžio kroz šumu. Koračajući kroz drvorede čuo sam pentranje veverica, graktanje vrana i u daljini hučanje vukova. Osećao sam mirise smole i divljine, svež miris oprane zemlje. Bleda mesečina osvetljavala je lišće i grančice po kojima sam gazio dosta vremena sve dok u daljini nisam video obrise velike trospratne kuće. Bio sam siguran da je to ta kuća. Dobro su se zavukli, pomislih dok sam se približavao, umornih nogu. Ni žive duše kilometrima okolo. Već je jarka sunčeva svetlost obasjavala kuću kad sam stigao. Stajao sam ispred kapije dok je doberman lajao. Vrt je bio ispunjen raznoraznim cvećem, a u sredini je bila skulptura dečaka iz čijeg usta je šikljala voda. Čuo sam otvaranje kapije. Žena crne kose u četrdesetim godinama prošla je kroz vrt i otključala kapiju.

-Stigao si.

-Aha.

-Sigurno si umoran. Uđi.

Pošao sam za njom kroz vrt do ulaznih vrata. Penjući se stepenicama do drugog sprata, ušao sam u dnevnu sobu. Bila je puna oružja. Na jednom stolu su bile dve sačmarice, tri kalašnjikova, i četiri ručne bombe. Na drugom stolu raznorazni pištolji su ležali. Bile su tu berete, lugeri, mauzeri. Na kauču su sedele ćerke moje rođake. Plavokosa devojka od 25 godina i riđokosa od 29. Naslonjen uza zid stajao je mladić crne kose. Imao je 36 godina. Na krevetu je ležao onemoćali starac, otac žene koja me je uvela. Posmatrao sam ih neko vreme.

-Nije bilo nikakvih problema dok sam bio odsutan, upitao sam nikog određeno. Plavokosa devojka me pogleda. Imala je na sebi crnu trenerku i sive pantalone. Žive oči su joj plamtele kao umiruće sunce dok me je odmeravala.

-Hm...nije...

Riđokosa devojka je tužnih očiju posmatrala svog ljubimca bernardinca. Nosila je belu majicu i crni šorc. Mladić crne kose razvukao je kez, otkrivajući čvrste zube.

-Naš rođak je uvek bio nevin. Zato ga i volimo..Jel tako, mama?

-Jeste.

-Kako je matori?

Riđokosa progovori ne gledajući me.

-Još uvek se drži, ali neće još dugo.

Čuo se glasić iz susedne sobe i trčkaranje.

-Moj ujko!

Devojčica oko osam godina pošla mi je u susret i obuhvatila me oko struka. Odmah sam osetio kako mi se kita diže dok me je držala.

-Tako te dugo nisam videla...

Obuhvatio sam joj kikice i pomazio je po vratu. Na sebi je imala majčicu na zeke i uske pantalonice. Odeća joj je mirisala na prašak za čišćenje veša lenoro. Zadnji put kad sam je video bila je bebica, a sad skoro odrasla cura. Gledajući njene krupne zelene oči, nosić i usnice, pitao sam se da li će poći stazom svojih rođaka.

-Imaćemo dosta vremena za igranje, mala. Sad moram da odspavam.

Okrenuo sam se majci koja me je povela na treći sprat. Skinuvši se, obukao sam laganu odeću i ubrzo zaspao.

Nisam dugo spavao, jedno četiri sata. Kroz prozor su dopirali sunčevi zraci. Anita je stajala ispred kreveta i začikavala me.

-Hajde produbi se! Ajde!

Ustao sam i protrljao oči. Anita mi sede u krilo i poče da se ljulja. Nije mi bilo potrebno dugo da svršim, osećajući njeno malo dupence na mom krilu. Podignuvši se, umalo sam je zbacio sa sebe.

-Idem da se okupam. Kasnije ćemo ići u šetnju.

Dok sam pripaljivao cigaretu, video sam tračak sumnje u njenim očima. Pomalo namršteno, frknula je i protrčala oko mene, silazeći niz stepenice. Nisam se brinuo. Ispivši kafu, na brzinu sam se istuširao i izašao iz kuće. Riđokosa je posmatrala cveće i svog psa na lancu. 

-Sigurno te je ovo sve zabrinulo, skrivanje od policije...

-Jeste. Svaki čas očekujem da dođu. Mada smo se dobro sakrili.

-Nemoj da se brineš. 

Riđokosa me za trenutak čudno pogleda, skrenuvši pogled sa cveća.

-Mnogo si se promenio, skoro da te nisam prepoznala kad si došao.

-Ko bi reko.

Posle kratke šetnje oko kuće riđokosa se vratila unutra. Još sam neko vreme šetao po pustoj zemlji. Mislio sam da će operacija uspešno proći. Bilo je vreme za ručak tako da sam se vratio. Okupljeni oko stola, jeli smo zalihe hrane koju su spremili za ko zna koliko vremena. Osećao sam izvesnu napetost u vazduhu, kao da se mogla prerezati motornom testerom. Posle ručka riđokosa i plavokosa su otišli na dremku. Momak crne kose je nervozno bacao pikado strelice, dok je majka bdela nad umirućim gangsterom. Ubijao sam vreme do ponoći sa Anitom u krilu. Svršivši nekoliko puta, poslao sam je na spavanje. Oko ponoći sišao sam i šetao oko kuće posmatrajući crno nebo. Potom sam produžio nekoliko stotina metara, bezbedno udaljen. U daljini se čuo zvuk helikoptera i napredovanje teškog džipa. Dobio sam poziv.

-Šta rade?

-Spavaju ko psi. 

Nataša prekine vezu. U daljini sam video ogromna svetla džipa kako trucka i tumba i u njemu Natašu, dok je helikopter besčujno nadzirao kuću. Sa uređaja koji sam postavio u kuću čuo sam buku, podizanje. Momci su se izgleda spremili. Helikopter poče da rešeta kuću sa teškog mitraljeza. Za trenutak, kroz upaljeno svetlo u sobi, video sam žensko lice koje je izražavalo izdaju i neverovanje. Džip je počeo da ispaljuje teške hice iz artiljerijskog mitraljeza na kuću, dok je helikopter još uvek rokao. Dim i vatra su uskoro počeli da se dižu iz polurazrušene kuće.