Peščani sat

Zaključavši vrata kancelarije, sišao sam spiralnim stepenicama do izlaza iz zgrade i ušao u podzemnu garažu. Sredovečni tip u crnoj jakni i farmerkama, crnim rukavicama i crnim patikama, stajao je pored crvenog mercury cougara, gledajući me.

-Vi ste Čed Piterson, privatni detektiv?

-Jesam.

-Ovo je za vas.

-Od koga?

-Ne znam. Rečeno mi je samo da vam ga isporučim.

Hteo sam još nešto da ga pitam, ali je brzo otišao, i ostao sam u praznoj garaži punoj automobila gledajući mercury cougar. Otvorio sam vrata i seo za volan. Ključ je bio u pretincu, kao i neki papir sa adresom. Ulica na Konjarniku. Detaljno sam pregledao automobil u slučaju da nije postavljen neki prislušni uredjaj ili eksplozivna naprava. Okrenuo sam detektiva i Natašu.

-Ćao, Čede.

-Ćao. Upravo sam sreo nekog tipa koji mi je isporučio crveni mercury cougar. Možeš li da proveriš odakle je i ko je vlasnik?

-Dobro. Dovedi ga do stanice pa ćemo da vidimo.

Pokrenuo sam auto i odvezao se iz garaže na ulicu, prolazeći niz pošljunčani put do glavne ulice. Poslednjih nekoliko dana su bili izmešani, tako da se nisam dobro sećao svega. Šmutorak, Šreda, Četak i tako dalje. Policajci u stanici nisu bili od neke pomoći, tako da sam otišao do adrese na Konjarniku koja je bila zapisana na papiru. Crvenilo sunca se stapalo sa prljavim snegom dok sam prilazio uz trotoar. Bila je to kućica na uzvisini, tačno preko puta osnovne škole. Još jedna kuća je bila preko puta na levoj strani. Žena u beloj jakni je odnosila smeće do kontejnera. Popevši se gore, otvorio sam vrata kuće i ušao unutra. U odličnom stanju, mislio sam, dok sam razgledao, ali kao da niko tu nije živeo. Osim uobičajenih stvari nisam pronašao ništa značajno. Jedan roman je stajao na stočiću pored kreveta. Zapalivši cigaretu, seo sam na fotelju i čekao neko vreme. Imao sam čudan osećaj kao da ova kuća nije pripadala ovde, i izašavši napolje da prošetam, uverio sam se u to, gledajući decu kraj škole kako prolaze, uopšte ne primećujući ni mene ni kuću. Bacio sam opušak na zemlju i vratio se unutra. U kuhinji sam pronašao polupraznu teglu kafe, stavio je da se skuva. Proključavši, sipao sam u šolju i seo na fotelju, pokušavajući da ostanem budan. Jaka crna kafa me je malo razbudila, i zapalivši cigaretu ugledao sam devojčicu od desetak godina kako ulazi u kuću. Krupne smeđe oči su me znatiželjno posmatrale. Nosila je roze haljinicu sa leptirićima i kosa joj je bila uvijena.

-Ćao. Ko si ti?

-Privatni detektiv. A ti? Šta radiš ovde?

-Simona. Živim u kući prekoputa. Ponekad dođem ovde.

-Znaš li čija je ova kuća?

-Nemam pojma. Hoćeš da igramo igru?

-Kakvu?

-Pokazaću ti.

Sela je na stolicu kraj stola i izvukla starinski sat sa lančićem. Potom ga je pružila kroz moje šake i sat se pretvorio u prah, prosipajući se po stolu.

-Kako si to izvela?

-Baba me je naučila. 

-Hvala ti. Evo ti bombona.

-Možemo još neki put da se igramo.

Uzela je bombonu i izašla iz kuće. Popivši kafu, izašao sam napolje i prešao ulicu do betoniranog platoa sa koga sam imao odličan pogled na kuću. Čekao sam neko vreme, dok nisam primetio kadilak crne boje kako prilazi kraj kuće. Iz njega je izašao tip, popeo se gore i ušao u kuću. Izvadio sam durbin i posmatrao šta radi. Hodao je kroz kuću, nešto mrmljao, onda zastao. Potom je izašao i vratio se u kadilak. Veče se pomaljalo i mrak se spuštao na ulice, dok su svetiljke jedna za drugom bacale senke kroz drveća i ljude.  Tip je neko vreme sedeo u kolima sa izbačenom rukom, pušeći cigaretu. Pokrenuo je auto skoro besčujno i polako dok sam se spuštao do merkurija. Pratio sam ga sa bezbedne udaljenosti i zahvalio se satani što nema puno saobraćaja. Tip je vozio naizgled besciljno, kao da daje oduška sebi, spuštajući se do gazele. Na semaforu je ubrzao i prošao na vreme dok sam morao da čekam da prođe crveno svetlo, i pogledavši kroz retrovizor dva automobila, krajsler i oldsmobil. Morao sam da prođem kroz crveno dok su me đavoljski automobili jurili, pucajući iz pištolja. Kroz udaljeno crnilo još uvek sam imao pogled na kadilak. Odjednom je zaokrenuo i jurnuo ka meni, dok su krajsler i oldsmobil krenuli za njim. Očigledno su njega pratili. Morao sam da stisnem gas, ne obazirući se na saobraćajna pravila. Izvukao sam beretu i pucao u gumu crnog krajslera, dok se oldsmobil zabio u poluprazni trolejbus. Kadilak je ubrzao i skrenuo u jednosmernu ulicu, potom usporio i zastao. Izašao sam iz merkurija i pošao prema tipu. Bio je to čovek u godinama, u sivoj jakni i crnim pantalonama. Lice mu je imalo detinjasti izgled dok me je posmatrao.

-Ko ste vi?

-Objasniću vam. Pođite sa mnom.

Pratio sam ga niz ulicu gde je nedaleko bilo neko groblje, dok nije zastao kraj motela. Svetla automobila koji su prolazili su bila kao neke mačje oči dok smo ulazili u predvorje. U jednom separeu dva tipa su ispijala pivo. Gusta magla se nadvila oko motela dok smo se penjali do apartmana. Već je bilo praskozorje i čovek je otključao vrata i ušao. Na stočiću su bili naslagani romani. Seo je na fotelju, prekrstio noge i zapalio cigaretu. 

-Vidite, ja sam vam poslao onaj auto.

-Zašto?

-Bio je to jedini način kako biste mi pomogli.

-Oni tipovi...

Čovek je pogledao kroz prozor izbacujući dim kroz nozdrve.

-Već neko vreme su mi na tragu. Imam još malo vremena da pročitam ovaj poslednji roman. Tako da ćete morati da pazite na mene, mada sumnjam da ćete uspeti.

-Zašto hoće da vas ubiju?

-Zato što sam ih prevario. Vidite, ja sam ionako mrtav čovek. Tako da nije važno.

Izgasio je cigaretu u pepeljari i sipao pivo. 

-Hoćete li cigaretu?

Uzeo sam i zapalio.

-Možete biti u predvorju. Ima bilijar klub, restoran, striptiz...samo držite oči otvorene.

Reći su prolazile kroz njega kao u polusnu. Izašao sam iz sobe i krenuo niz hodnik do lifta. Spuštajući se, razmišljao sam o ovom čudnom slučaju posmatrajući moje lice u ogledalu. Seo sam i naručio kafu. Pokušavao sam da ostanem budan, i neko vreme sam zadremao trenutak-dva. Nikoga nisam opazio kako ulazi. U striptiz klubu je treštala jaka muzika dok sam prolazio kroz masu uspaljenih ljudi. Cura je obigravala oko motke. Ni tu nisam primetio nikog sumnjivog. U drugoj prostoriji je neka žena svirala klavir dok je pevač izvodio uobičajene pesme. Seo sam na stolicu i neko vreme slušao, dok mi popušena cigareta nije opekla prste. Vratio sam se gore i ušao u sobu. 

-Jesi li završio?

-Da. Došao si.

-Aha.

Izvukao sam beretu i ispalio metak u čoveka. Izašao sam iz sobe, spustio se liftom, prošao kroz predvorje i stupio u gustu maglu.