1.
Majkl Rodžers doputovao je sa svojom ženom u Beograd na konferenciju udruženja ljubitelja arheologije. Svideo mu se ovaj grad dok je izlazio iz aviona držeći za ruku ženu.
Bio je to debeli englez sa crvenim naočarima. Imao je 55 godina.
Sunce je zalazilo na aerodromu dok je čekao službeno vozilo koje će ga odvesti do hotela 'crown plaza'.
U automobilu je sedeo njegov dobri drugar Kit. Nosio je crno odelo.
Dok su odlazili sa aerodroma ka hotelu Majkl je razgledao ulice Beograda okupane večernjim snegom koji je padao.
-Lep grad, ha, Kejt?
Njegova žena bila je na izgled pomalo odsutna. Trljala je levu podlakticu.
-Ha? A da, Majkl. Baš lep gradić...
prošaputala je dok se bentli zagasito crne boje probijao kroz vozila.
Bentli se uvezao u parking. Izađe vozač Kit i otvori široka vrata da propusti Majkla i Kejt. Stari bračni par još uvek se dobro držao dok su izlazili iz auta i pružili kofere momku koji ih je sačekao. U daljini prskalica za vodu kružila je oko svoje ose mokreći fino podšišan travnjak i zelenu okolinu.
Ispred hotela čekala ih je Tijana, predsednica udruženja ljubitelja arheologije. Trebalo je da imaju govor večeras u predvorju hotela.
Majkl se bio dobro naoštrio za taj govor...čak je i tekst spremio. Biće to njegova dugo branjena teza o nemogućnosti iskopavanja podzemnih tokova Beograda.
Tijana ih je spremno dočekala zainteresovano osmotrivši posebno njegovu ženu Kejt.
-Dobrodošao Majkl, rekla mu je rukujući se sa Kejt. -Nadam se da će vam biti ugodno u glavnom gradu.
Iza njih vozač Kit zatvarao je vrata bentlija i oprezno se udaljio sa parkinga kao da predoseća nekakvu oluju koja će zadesiti hotel i sve u njemu.
Tijana pođe niz hodnik do lifta njihove sobe. Bila je to soba 155. Majkl i Kejt pratili su je do lifta ne snalazeći se baš najbolje u pomalo čak i za njih tajanstvenom predvorju hotela.
Kaskao je za njima momak noseći kofere.
U predvorju nekoliko ljudi vrlo učtivo je ispijalo koktele.
Vrata lifta se otvoriše. U njima se nalazio momak ružičastog lica, liftboj.
Kejt ga poluzainteresovano osmotri i uđe u njega posle muža i Tijane. Momak sa koferima pritisnu dugme.
Posle nekoliko trenutaka lift izađe na drugom spratu hotela. Još su neko vreme prolazili hodnikom dok nisu došli do sobe 155.
Tijana otključa vrata sobe. Bila je to obična hotelska soba sa 25 kvadratnih kvadtrata. Momak unese kofere i smesti ih na krevet pomalo bezobzirno.
Bilo je 7 sati popodne. Majkl se pomalo oprezno provuče unutra.
Gajio je neko verovanje da sobe u hotelu mogu biti začarane, pa je na neki način proveravao sobu. Njegova žena Kejt sela je na stolicu.
Govor je bio zakazan za 11 sati što je ostavljalo dovoljno vremena bračnom paru da se opuste i raskomote.
Majkl uze peškirić sa drške kraj kupatila i obesi ga oko vrata. Nije navikao na ovako tropske temperature pa se brisao peškirićem oko vrata dok je njegova žena sipala piće sebi i njemu.
Pružila mu je piće. Majkl uze čašu izgraviranu u obliku naziva hotela i ispije nekoliko gutljaja. Oslonivši se o stolicu zapalio je cigaretu kašljucnuvši. Bio je već mator i doktor mu je rekao da smanji pušenje ali on se nije obazirao na to.
-Kejt, što ne bi sišla dole da se upoznaš sa našim prijateljima. Siguran sam da bi jako voleli sa tobom da pričaju.
Promućkala je žestoku tečnost u čaši pa ispila. Već se bila navikla na ovakvo nezrelo ponašanje supruga, kao da nije znala šta će da radi.
Ali nije ništa rekla.. Nadala se da će u jednom od svojih pustolovina da rikne, pomišljala je spuštajući čašu na stočić i izlazeći iz sobe.
U hodniku je susrela nekog momčića. Bio je to sobar. Opazila ga je kako napušta susednu sobu odvlačeći sa sobom nekakve četke i krpe. Ljubazno joj se nasmešio dok je prolazila hodnikom.
Odlučila je malo da prošvrlja hotelom. Odnekuda je iz hodnika došla do prostorije za kuhinjsko osoblje gde su kuvarice odmarale. Čudno su je posmatrale dok je prolazila pored njih.
Prošavši salu za bilijar gde su neki momci igrali pikado sišla je liftom do predvorja i uputila se ka hali gde su stajali članovi udruženja arheologa.
Bili su to neki polu sedi matori ljudi, mada bilo je i nekih mladića. Ugledavši jednog od njih, zamalo nije zagrcnula.
Da li je to Petar?
Petar, njen poznanik sa kojim je ubijala dosadu na internetu. Prepoznala je njegovo lice sa fotografije. Međutim, nije znala da je on jedan od članova udruženja arheologa. Predstavljao joj se kao neki pica majstor.
Krenula je ka njemu i pružila mu ruku.
---
Majkl se bio spremao za svoju uobičajenu avanturu. Pošto je navikao da obilazeći razne zemlje upozna i njihove usluge, željno je čekao dolazak dve elitne prostitutke.
Ulazeći kroz vrata u predvorje hotela dve zgodne dame uputiše se ka sobi 115.
Otvori se lift. Momak liftboj je posmatrao ove osobe.
Plavuša, obratila se momku.
-Beži, klinac.
Crnka uđe u lift i izbaci momka iz njega. Za njom uđe plavuša.
Crnka pritisnu dugme. Spuštajući prste sa tastera osmotrila je svoje sveže nalakirane nokte dok je lift užurbano krenuo gore.
Stigli su za nekoliko trenutaka.
Plavuša prođe pored momka sobara koji se baš tada zadesio u hodniku. Užurbano su krenule hodnikom dolazeći ispred sobe 115.
Crnka gurne nogom vrata i uđe u sobu.
Sedeći na naslonu fotelje debeli Majkl je bio spreman za njih.
Plavuša ga pozdravi loše izvežbanim engleskim jezikom.
-Ćao, Majkl.
-Ćao, cure. Uf, mnogo ste dobre, reče dok je nadrkavao još uvek dobro nadignuti kurac.
Plavuša, devojka veoma lepo izraženih nogu i ruku, skine svoju crnu bundu i klekne kraj Majkla.
Poče da mu sisa kitu.
Bila je veoma vešta u sisanju. Ipak, nijedan od klijenata nije se požalio u poslednje tri godine koliko je provela u poslu.
Naizmenjivala se sa crnkom koja je takođe veoma vešto gutala kurac debelog engleza.
Osećajući nadolaženje sperme iz kurčine, plavuša se udalji za trenutak.
-Samo trenutak, govorila je dok mu je sperma šikljala iz kurčine izvadivši mali pištolj sa prigušivačem i ispalivši nekoliko metaka u njegov trbuh.
Debeli englez se zatetura na stolici i pade.
Sperma mu je još šikljala iz kurca dok je krvario.
Plavuša ubaci pištolj sa prigušivačem u bundu i zajedno sa crnkom izađe iz sobe.
Opet su bili u hodniku.
Užubanim koracima uđoše u lift, spustiše se do predvorja.
U predvorju nije bilo mnogo ljudi.
Prođoše predvorje i nađoše se izvan hotela gde ih je čekao metalno crni bmw. Za volanom je sedeo neki tip sa crnimm naočarima za sunce.
Devojke se baciše na zadnja sedišta.
Plavuša šutne prednje sedište i tip pokrenu vozilo.
---
2.
Petar i Kejt smešili su se jedan drugom dok su se rukovali.
-Petre, nisam verovala da ću te ovde videti.
Mladić se zakašljao i zaobišao je da uzme čašu punu viskija sa stola. Čuo se žamor i tiho šaputanje ljudi iz udruženja arheologa.
-Čudno kako je svet mali, Kejt.
-I ja bih to rekla. Nego, šta radiš ti ovde? Tokom naših dopisivanja pričao si mi da si pica majstor.
Mladić otpije malo pića i zagleda se u okupljene ljude. Priđe mu Kejt.
-Hmm....došao sam ovde zbog nekog posla. Jedan moj drugar je među ovim ljudima ovde pa mu pravim društvo, rekao je i okrenuo se Kejt nasmešivši joj se.
-Aha, izusti Kejt naoko zbunjena.
-Gde je tvoj muž kad smo već kod toga? pitao je on nju.
-Gore je u apartmanu. Oh...trebalo bi da se vratim gore po njega. Ima govor da održi.
Neko vreme je stajala pred njim. Sećala se njihovih tipkanja i njegovih poruka.
-Nadam se da ćemo se videti kasnije, Petre.
-Sasvim sigurno hoćemo, reče Petar i sa pićem u rukama produži kroz gomilu ljudi.
Kejt napusti dvoranu i popne se do sobe broj 115. Prilazeći nadala se da je svršio sa tim kurvama.
Vrata su bila poluotvorena.
Kejt, zapanjena onim što vidi pred sobom, vrisne i ispusti čašu ispunjenu žestokom tekućinom na pod.
Nesrećni joj muž ležao je na podu sobe potpuno mrtav. Kejt ga zaobiđe pomalo iznenađena hladnokrvnošću koju je održavala na prizor njegovog mrtvog golog tela. Podiže telefonsku slušalicu i pozva obezbeđenje.
Dok je čekala na odgovor veza je pomalo pucketala. Zapali cigaretu i otpije viski koji je upravo natočila u novu čašu.
-Halo?, javi se prodoran muški glas.
-Molim vas dođite do sobe 115. Moj muž...mrtav je.
Spustila je slušalicu i okrenula se prema prozoru. Crno nebo presvučeno tamnim oblacima i snegom koji je padao u velikim nanosima ostavljao je utisak idilične atmosfere.
Uđoše momci iz obezbeđenja. Pogledaše mrtvog Majkla pa Kejt.
-Ovo je vaš muž, pitao je momak dok su ostalo dvoje stajali oko tela.
-Jeste. Bila sam dole sa ljudima iz udruženja arheologa i kad sam se vratila u sobu, videla sam ga ovakvog...khm...
Momak iz obezbeđenja pozvao je policiju.
Policijska vozila pristizala su velikom brzinom do hotela. Bila su tu i vozila hitne pomoći, iako nisu bila od velike pomoći.
Iz neobeleženog automobila izašao je muškarac u sivom kaputu. Zajedno sa pripadnicima policije ušetao je u hotel i popeo se do sobe 115.
Patolog, dr. Stamenkovski, stajao je pored detektiva pokraj leša debelog engleza. Nasuprot njima Kejt je sedela na stolici.
Detektiv zapali cigaretu posmatrajući Stamenkovskog kako kopa po mrtvom englezu kao neki arheolog. Potom se okrenuo prema Kejt.
-Šta se zbilo ovde.
Kejt se promeškoljila u stolici ispijajući viski koji joj je bio preko potreban.
-Da vam kažem detektive...moj muž je često koristio usluge elitnih prostitutki dok je obilazio gradove širom sveta.
-Hm.
-Sigurno je izbio neki nesporazum tokom tucačine.
Otrovne reči izbijale su iz usta matore engleskinje. Detektiv je slušao s vremena na vreme bacajući pogled prema patologu.
Patolog dr. Stamenkovski bio je čovek interesantnih sklonosti.
-Da ga niste vi ubili, upita detektiv zapalivši cigaretu. Gledao je u vrhove svojih cipela dok se noć vragolasto migoljila oko hotela.
-Zaboga...nisam ga ubila. Mislim, želela sam mu sve najgore, i čak sam priželjkivala da rikne večeras, ali pobogu, zar mislite da sam u stanju da ubijem nekoga.
Sa tim rečima prišla je detektivu i stavila mu ruku oko vrata.
Detektiv osećajući smrad te pokvarene žene nakašljao se. Ipak, njegovo iskustvo koje je stekao tokom 13 godina rada govorio mu je da je žena ipak nevina.
-Šta imaš, Stamenkovski.
Patolog se pridigao iz klečećeg položaja nekako ošamućen mirisom smrti.
Izvukao je maramicu iz džepa u košulji i obrisao lice.
-Tri metaka. Puno sperme.
Detektiv se nasmejao.
Patolog izađe na terasicu koja je pružala pogled na veliki prljavi grad. Stresao se i pomirisao noćni vazduh.
-Puno pljuvačke i nekih ženskih dlačica.
Detektiv izađe iz sobe ostavivši patologa nasamo sa Kejt. Spustio se liftom do predvorja pa se naslonio na recepciju. Puno policajaca raštrkanih po hotelu držali su goste pod prismotrom, proveravajući hodnike, uglove, ćoškove, skrovite prostorije.
-Jeste li videli neke sumnjive žene kako ulaze u hotel večeras.
Devojka sa recepcije, sirota cura, nakašljala se.
-Hmm...sećam se...bila sam u toaletu znate, i videla sam dve siluete kako izlaze iz hotela užurbanim korakom kad sam se ispiškila.
Detektiv se stresao.
-Često piškite u toaletu.
Recepcionerka se nakašljala.
-Imam problem jer pijem dosta vode tokom posla.
Sišli su i rukovodioci, dve žene, plavuša i crnka. Primetivši detektiva, diskretno su sele na široku naslonjaču u sali za odmor.
Detektiv im se pridružio.
-Veoma nam je žao zbog smrti uvaženog Majkla.
-Verujem. Detektiv zapali cigaretu i naruči dupli viski sa limunom.
Kakav je ovo klošar od detektiva, pomisli plavuša rukovodilac.
-Recite mi, dolaze li ovde elitne prostitutke.
Crnka rukovodilac pocrveni. Bilo joj je neprijatno.
-Nikako, detektive. Naš hotel je sasvim pristojno mesto.
-Zar zaista tako lažete dok gledate čoveka u oči, pitao je detektiv ispivši dupli viski sa limunom. Uskoro mu poslužitelj donese još jedan.
-Pa tu i tamo....znate...ekonomija...
-Tu i tamo.
Detektiv je ispio i drugi dupli viski sa limunom. Sad se nacvrcao i sklonivši tamne naočare posmatrao je dve rukovoditeljke blistavo smeđim očima. Primetivši ostatke od sinoćne hrane na košulji, prstom desne ruke uzeo ih je i bacio kraj cipela plavuše rukovoditeljke.
Ubrzo stiže Tijana, šef udruženja arheologa. Sela je pored rukovoditeljki i napravila veoma žalostan izraz na voštanom licu.
-Zar tako nešto da se desi sirotom Majklu.
-Tijana, recite mi šta znate o njemu.
-Englez, došao na skup. Trebao je da održi govor.
Detektiv je ispio i treći dupli viski sa limunom.
-Možda će ga i održati.
-Kako to mislite, detektive.
-Kad bude odveden u veliku britaniju, tamo će sigurno biti sahranjen.
Stigla je Kejt.
-Grešite detektive. Pepeo će mu biti rasut po temzi.
-Evo je i žena Kejt. Sedi, mlada damo.
Kejt se uvredi na tu opasku pa sede.
-Recite mi Kejt, koliko znate o pokojnom mužu i njegovim avanturama.
-Ne mnogo. Znate, on je bio veliki sadista.
-U kom smislu.
Kejt se zakašljala.
-Pa...voleo je da muči prostitutke.
Rukovoditeljke su bile iznenenađene.
Kejt nastavi priču.
-Jednom, dok smo putovali i razgledali Minhen, bio se napio strašno. Pričao mi je svakakve gadosti.
U daljini se čuo žamor sobarica, kuvara i drugog osoblja hotela.
-Nastavite, reče detektiv. Stavio je tamne naočare i sad je izgledao poput svrake.
-Dakle, bio je strašno pijan te večeri. Ne sećam se baš dobro. Pričao mi je 'dobro sam je gušio i šibao...bila je krvava do nogu...ahh...'
Detektiv ustane sa naslonjače i svevidećim očima osmotri rukovoditeljke, Tijanu i Kejt.
Potom ih ostavi i krenu ka holu gde su se održavali sastanci. Raspojasani pripadnici udruženja arheologa su bili skroz pijani. Veoma ih je potresla smrt kolege Majkla.
U stopu ga je pratila Kejt.
-Moram vam reći nešto.
-Reći ćeš mi kasnije.
Kejt ga sustigne i stane mu pred lice.
-Vrlo je važno.
Detektiv je slušao.
-U hali udruženja arheologa srela sam jednog momka. Petar se zove. Neko vreme smo tipkali preko društvenih mreža. Čudila sam se šta radi ovde jer se predstavljao kao pica majstor. Rekao mi je da je tu zbog nekog drugara iz udruženja arheologa.
-Hm.
-Međutim, sad ga nigde nema.
-Mislite da ima neke veze sa ubistvom.
-Ne znam. Iskreno, baš me briga za Majkla. Samo želim da vam pomognem u istrazi, maznim glasom mu je to rekla ponovo provlačeći rukom ka njegovom ramenu.
Napravili su improvizovanu policijsku stanicu u hotelu. Kolege panduri tražili su podatke o životu pokojnog Majkla.
Čudne stvari su izašle iz dosijea.
Siroti Majkl je bio veliki bolesnik. Mučio je prostitutke na sve moguće načine. Međutim, imao je jake veze u gornjem domu britanskog parlamenta, pa su mu gledali kroz prste.
Detektiv je nadgledao kolege za kompjuterima. Sagnuo se kraj jednog i rekao mu da se zaustavi na slučaju ubijene prostitutke iz stokholma. U izveštaju je pisalo
'Nađena mrtva elitna prostitutka u razbijenoj sobi luksuznog hotela u Stokholmu.
Suzana Andrejević, 35 godina. Ugušena tokom snošaja. Iskasapljena i izubijana. Slučaj nerešen'
Detektiv je pogledao na datum. 3 mart 2018.
Digao je glavu sa ekrana i odveo se do sofe gde je sedeo inspektor Stojković. U dugom kišnom mantilu, ispijao je kafu. Napolju je sneg još uvek padao.
-Čini se da je ovaj Majkl bio veliki bolesnik, reče detektiv pozdravljajući inspektora.
Stojković je ćutao.
-Šta su snimile kamere?
-Začudo, bile su isključene.
Priđe im poslužitelj. Dupli viski sa limunom okrepio je detektiva.
-Imamo čini mi se slučaj osvete elitnih prostitutki iz naše zemlje. Bolesnik je ubio posle karanja jednu od njihovih.
Inspektor podiže slušalicu. Zar je moguće da niko nije opazio dve elitne prostitutke.
Javi se taksista iz lux taxi službe.
-Ćao, Stefane. Slušaj, jesi li video nešto sumnjivo večeras...
-Nešto sumnjivo kao?
-Dve elitne prostitutke su ubile nekog engleza u hotelu plaza. Raspitaj se okolo malo dok mi ovde ispijamo pića.
Bolničari su odnosili mrtvo telo. Kejt je išla za njima do ulaza, ali nije htela da pođe nazad u domovinu. Svideo joj se Beograd. Pridružila se detektivu i inspektoru za stolom.
-I tako, reče mi ona budala Kejt, bio neki dečko tu, predstavljao joj se kao pica majstor, pa ga sad više nema...
-Misliš da je on bio umešan u sve ovo?
-Moguće.
Detektiv i inspektor mogli su da pričaju do zore ne primećujući Kejt.
-Khm.
Detektiv je pogleda.
-O zdravo Kejt. Upoznaj inspektora Stojkovića. Dobar je to čovek.
Kejt sede za stolicu i rukuje se sa inspektorom.
---
Iskusan taksista gustih crnih brkova iz taxi udruženja lux poznavao je sve prostitutke iz Beograda. Voleo je da koristi njihove usluge. Tako da je, pritisnut od inspektora napravio zaokret.
Ljudi i žene su bezuspešno pokušavali da ga pozovu dok je vozio prema ulici Jurija Gagarina. Okrenuo je broj i parkirao.
Čekao je neko vreme. U daljini dolazila je vitka mlada devojka u crnoj haljini. Oko nje snežne pahuljice su vejale.
Otvori vrata i sede pokraj taksiste.
-Ćao, Lana.
-Ćao, brko.
Taksista je posmatrao njeno lepo izvajano telo. Dizala mu se kita.
-Sigurno si čula za ovaj rusvaj u plazi.
-Kako nisam sve novine bruje o tome.
-Reci mi šta znaš.
Neko vreme sedeli su u tišini.
-Gade.
Uhvatio je za vrat, otkopčao šlic i izvadio debelog đoku. Nabijao je na kurac dok nije svršio duboko u njenom grlu. Držao joj je tako glavu dok mu je sperma plovila. Potom je opustio ruku. Lana se digne kašljucajući.
-Khm...ubili su ga. Monika i Sara. Izgleda da je tip roknuo Sarinu majku dok je radila u Štokholmu.
-Gde se kriju sad?
Lana je ponovo kašljucnula.
-U hajatu.
---
Inspektor je slušao novosti od poverljivog taksiste.
Detektiv je ispio još jedan dupli viski sa ledom.
Kejt je očarano posmatrala detektiva, diveći se njegovim umećem razrešavanja zločina.
-Šta kaže brka.
-U hajatu su.
-Imamo li tu nekoga.
-Mhmm...ima onaj Marjan, detektiv.
---
Sedeći u sobi br. 456, Sara i Monika su ispijale martini dok je njihov drugar Lazar bacao pikado strelice u metu na zidu.
-Rešismo se te džukele, rekla je Sara. -Tako moju majku da iskasapi...
Brisala je maramicom tonu šminke sa lica uklanjajući suze.
Marjan detektiv oprezno je koračao prema sobi 456. U ruci je nosio pištolj bereta 432. Pokucao je na vrata.
Oprezan Lazar prišao je vratima.
-Ko je to?
-Kućna posluga.
Neko vreme je stajao na vratima, pa se okrenuo ka Sari i Moniki.
-Naručila sam goveđi odrezak, Lazare.
Mladić propusti poslužitelja koji ga mlatne pištoljem po glavi. Dečko pade na pod.
Sara uze pištolj iz brushaltera i uperi ga u detektiva.
Ovaj je bio brži, ispalivši hitac u šaku pištolj joj pade na naslonjaču. Sara pokuša da ga dohvati a Monika skoči na detektiva pokušavši da ga izgrebe dugačkim noktima.
Marjan lupi Moniku bacajući je na fotelju i zgazi Sarinu nogu.
---
Detektiv i Kejt stajali su na aerodromu.
-Moj muž jeste bio velika džukela.
-Zar nismo svi, rekao je detektiv gledajući njena kolena.
-Volela bih da ostanem još neko vreme u Beogradu.
Čuli su se žamori ljudi koji su išli ka odredištima.
-Međutim, moram ići. Nadam se da se ne ljutiš.
Sa tim rečima Kejt krene prema gomili ljudi koji su se spremali za let u Englesku.
No comments:
Post a Comment