Dođe Danijel patrolnim kolima.
-E, znam ovu, mlada vernica. Stefanija se zvala. Često je išla u crkvu na propoved.
Ubrzo su došli tehničari i ostali pomoćnici da izmere šta treba. Dok su oni premeravali i tražili otiske Danijel pođe kod roditelja pokojne devojke.
U stanu su bile uobičajene stvari, sto, nekoliko stolica, ormari. Danijel sede u fotelju i popije kafu.
-Moja ćerka je bila fanatična vernica, gospodine.
-Shvatam. Je li imala nekih neprijatelja koji bi je ubili?
-Nije se družila ni sa kim, ali imala je čvrstu vezu sa glavnim sveštenikom u crkvi. Vodili su veoma duge razgovore o bogu.
-Hvala vam gospođo. Mnogo ste mi pomogli, reče Danijel, popije kafu i izađe iz kuće. Dok je koračao prema crkvi, magla se polako dizala i slabašni tragovi zubatog sunca su se pomaljali na horizontu. Začulo se zvono. Kapije crkve su bile otvorene i Danijel prođe unutra prema ulazu u crkvu. Tu ga je čekao sveštenik Uzentije, bradati gospodin u odori.
-Kako vi tako dolazite u moju crkvu, pitao je.
-Imam nekoliko pitanja, svešteniče.
-O čemu?
-Našli smo mladu devojku na fudbalskom terenu. Mrtvu.
Oglasilo se zvono.
-Njeni roditelji kažu da je često dolazila kod vas na propoved.
Ponovo se oglasi zvono.
-Ako mislite da ja imam nešto sa tim, reče sveštenik i pokuša da zalupi vrata.
-Svešteniče...
Još jedno zvono.
-Moraću da uđem u crkvu, reče Danijel i probije se unutra. Sad je sveštenik bio nervozan. Danijel je njuškao po crkvi tragajući za dokazima.
-Šta ste imali sa mladom Stefanijom, pitao je razgledajući ikonu neke svetice.
Sveštenik se nakašlja par puta. Ponovo se oglasi zvono.
-Dolazila je kod mene na ispoved. Nosila je u sebi jaku krivicu.
Danijel se okrenu prema svešteniku. Kroz ukrašene prozore crkve dopirala je prljava siva svetlost zubatog sunca.
-Nadam se da vam ne smeta...reče Danijel i zapali cigaretu.
-U kući gospodovoj, zakašlja se sveštenik.
-I samo vam se ispovedala?
-Tako je.
-Jeste li je jebali, svešteniče, upita mladi policajac izbacujući dim kroz zube.
Sveštenik ga pogleda kao da ga je pitao je li često buda dolazio u njegovu crkvu.
-Šta vam pada na pamet.
-Kakav je to teret nosila i o čemu vas se ispovedala?
-Uvek je imala potrebu da se ispoveda. Jednom joj je umrla zlatna ribica u akvarijumu. Nekako je mislila da je izneverila zlatnu ribicu. I tako te stvari.
-Hm...
Policajac ispuši cigaretu i ugasi je u kandilo.
-U redu, gospodine.
Izađe iz crkve i prošeta do stadiona. Tamo je forenzičarka čeprkala po telu.
-Šta imaš.
-Ovo su rane nanesene od nekakvog tupog predmeta.
Priđe neka devojčura.
-Joj, jako mi je žao Stefanije. Često smo zajedno išle na vežbanje u teretanu.
-Hvala ti, curo.
Policajac ostavi mesto zločina i krene do teretane.
---
Patolog dr. Stamenkovski ponovo je primio novu pridošlicu. Temeljno je ispitao i uvideo da je imala snošaje sa dve osobe, jedne muške i jedne ženske. Okrenuo je Danijela i preneo mu informaciju.
---
Penjući se do teretane, ugleda neku curu kako silazi sveža sa treninga. Unutar teretane bilo je nekoliko momaka i devojaka a u centru nalazila se instruktorka Saška.
Bila je to čvrsto građena devojka.
-Dobar dan, policajče, reče mu ona brišući ruku peškirom. Nije ga gledala.
Šesto čulo policajca Danijela govorilo mu je da je ova instruktorka možda imala neke veze sa smrću nesrećne Stefanije.
-U kakvoj ste vezi bili sa Stefanijom?
-Kako to mislite? Pa dolazila je ovde na vežbanje, kao i svi drugi. Bože me sačuvaj, reče instruktorka i okrene mu leđa.
Policajac se provuče pored nje i osmotri tegove poslagane po podu teretane.
-Već ste bili privođeni ranije, jelda?
-Ma da, ništa bitno...
-Malo ste krali tu i tamo...
Instruktorka se okrene i pogleda policajca.
-Pređite na stvar, njuškalo. Dunula je prema njemu kao da time želi da ga otera.
-Hoćete reći da sam ja ubila Stefaniju?
-Moji izvori mi govore da ste lezbejka. Jeste li bili u vezi sa Stefanijom?
Devojka je ćutala.
---
Sveštenik, čovek mirne naravi i velike brade, i instruktorka u teretani sedeli su u odvojenim sobama za ispitivanje.
Sveštenika je ispitivala devojka policajka.
Instruktorku je ispitivao policajac.
Mlada policajka je stajala ispred Uzentija dok je on sedeo i ispijao kafu.
-Jebali ste mladu Stefaniju?
Sveštenik se osećao neprijatno u zagušljivoj vrućoj sobi za ispitivanje.
Priđe mu policajka i opali mu šamar.
-Jeste je jebali.
Sad se povuče korak dva unazad i nasloni se na zid sobe za ispitivanje. Zapali cigaretu i dune ogroman oblak dima prema Uzentiju.
-Jesam. Jebao sam je u crkvi.
-U ispovedaonici.
---
Ispred sobe za ispitivanje stajali su roditelji mlade Stefanije. Tu je stajao neki pandur, imao je brkove.
-Vaša ćerka ipak nije bila tako smerna, gospodo.
---
Mladi policajac stajao je ispred instruktorke iz teretane. Iako je bio hladan februarski dan, velika vrućina i klaustrofobija sobe za ispitivanje činili su svoje i mlada intruktorka je počela da se meškolji. Nije joj bilo prijatno.
-Što ste ubili Stefaniju?
-Ne znam o čemu pričate.
Otvore se vrata i uđe momak rošavog lica noseći sa sobom raspeće. Stavi ga na sto pa potom ode.
-Ovo je raspeće. Lepa stvarčica, jelda?
Saška je preletela pogledom prema raspeću.
-Pa da.
-Momci iz laboratorije su našli vaše otiske na raspeću.
Policajac prošeta po sobi za ispitivanje i baci pogled kroz prozor.
-Niste baš pametni, Saška.
---
Uzentije je zatražio malo tamjana.
-Molim vas, donesite tamjan ovde.
-Mislim da to neće biti moguće, Uzentije.
-Samo sam je jebao. Nisam je ubio.
-Da.
---
Saška se raspričala.
-Mnogo mi se sviđala ta cura. Međutim počela je da švrlja sa onim Uzentijem. Nisam to mogla da podnesem.
Neki tip što je posmatrao scenu izvan sobe pomisli što volim kad se ovako raspričaju.
-Čekala sam je u grmlju dok je prolazila kraj fudbalskog terena. Nisam puno razmišljala, lupnula sam je nekoliko puta i odvukla na teren.
-Gde ste našli raspeće?
-Ukrala sam ga od onog gada.
Momak se već bio smorio tako da je pustio uz napomenu. Dobila je samo uslovnu kaznu.
No comments:
Post a Comment