Opsada

Doktor je nešto zapisivao u beležnicu. Već je počinjala pauza pa je krenuo u prostoriju za pauzu gde su lekari i pomoćno osoblje pili kafu i pušili cigarete.

Mlada medicinska sestra Tatjana krenula je do kafe automata. Pritisnula je taster i čekala kafu razgledajući doktore i medicinske sestre. Doktor Panković vrteo je papirnatu čašicu punu kafe kašičicom. 

Tatjana uzme svoju kafu i odloži je na aluminijumski sto. Zadah smrti i propadanja širio se iz te prostorije za odmor, i širio se izvan nje, obuhvatajući čitavu bolnicu, i prodirao je dalje.

Krenula je do klozeta na kraju hodnika.

Doktor Panković diskretno ustade sa stolice. Kolege su nešto čavrljale o pacijentima i vremenu. Iskoristivši priliku, sipao je nekakav prašak u čašu mlade Tatjane. Potom se vrati na svoje mesto i zapali cigaretu.

Tatjana se vrati iz klozeta i sedne na stolicu. Vruća kafa čekala je. Zapali cigaretu ovlaš pogledavši doktora Šumičića. Ispije nekoliko gutljaja kafe. 

Pauza je prošla kao i obično bez većih problema i zdravstveni radnici vratiše se na posao. 

Tatjana sede na svoje radno mesto na šalteru. Počinjala je da oseća neku muku u stomaku. Počeše da nadolaze pacijenti. Babe, dede, mladići, devojke...

Tatjani počeše oči da se mute. Ugleda nekog dečka kako stoji pred šalterom i nešto zapitkuje, međutim nije razumela šta priča, a nije ga ni dobro videla. Ipak nešto je pohvatala, ustala sa stolice, krenula ka odeljku sa dosijeima pacijenata i pala na mestu mrtva. Okupljeni ljudi se začudiše. Kolege potrčaše da pomognu sirotoj Tatjani, ali nije joj bilo spasa.

Dođu kola hitne pomoći i policijska patrola da obave uviđaj. Odneli su mrtvu Tatjanu do patologa dr. Stamenkovskog.

Patolog dr. Stamenkovski je već počinjao da oseća veliku dosadu jer mu nisu dolazila sveža mrtva tela. Odahnuo je kad dođoše dva momka sa Tatjanom.

-Dobar dan. Stamenkovski. Ovo je neka šalteruša iz doma zdravlja.

-Vrlo zanimljivo. 

Momci odoše i Stamenkovski osta sam sa mrtvom Tatjanom. Izvadio je alate i započeo posao. Tragao je za otrovom u telu, ali nije ništa otkrio. Prošetao je do prozora i pogledao na susednu zgradu gde su se odigravali časovi pevanja. Tu su dolazile devojčice da uče pevanje. Stamenkovski je dobro znao da postoje otrovi kojima se ne može ući u trag pošto se unesu u organizam. On je to dobro znao i zato se vrati do stola i okrene broj telefona.

---

Policajci su ispitivali dom zdravlja i uzimali izjave svedoka, i pacijenata i medicinskih radnika. Obratiše se glavnom doktoru te smene. Doktor Kisić je stajao pred policajcima.

-Jeste li primetili nešto neobično u vezi pokojne Tatjane?

Doktor Kisić se nakašljao. Pored njega stajala je doktorica medecine Sanja Brdar. I ona se takođe nakašljala.

-Mogu vam reći, gospodo policajci, baš ništa nismo sumnjali. Izgledala je zdrava koliko se to može, khm, biti. 

-Šta ste radili pre nego što je Tatjana preminula?

-Imali smo pauzu. Od 10 do pola 11. 

Policajka Nevena priđe čistačici i sagne joj se dok je ova čistila neku brlju ispred ostave za metle.

-Jeste li vi nešto primetili?

Čistačica za trenutak ostavi metlu i pogleda mladu policajku.

-Nisam, devojko. Ja ovde čistim, zabole me za doktore i njihove afere, reče baba i nastavi da čisti metlom.

Detektiv izađe na prljavi vazduh da ga malo udahne. Stajao je ispred doma zdravlja i gledao prljavu ulicu pred sobom. Primi poziv.

-Šta si saznao, Stamenkovski?

-Nema tragova otrova. Međutim ubeđen sam da je smrt nastupila od posledica nekog podmuklog otrova, a ne od srčanog udara.

-Hvala, drugar.

---

Dva policajca detektiva dođoše do kuće gde je živela pokojna Tatjana. Otvori im vrata ožalošćena majka.

Policajci detektivi se bez pitanja uvukoše u stan ožalošćene majke. Jedan od njih je bio malo neuredan, imao je dugačku bradu i flekavo odelo. Seo je za fotelju a drugi se naslonio na zid.

-Mrtva vam je ćerka, gospođo.

Ožalošćena majka uze maramicu i obrisa nos. Iako već u četrdesetim, dobro se držala.

-Da vam kažem nešto, gospodo policajci. Tatjana je bila lakomislena cura. Stalno se muvala sa doktorima. To joj je bio neki fetiš, šta li, ili profesionalna deformacija.

-A šta ste vi po zanimanju?

-Radim u banci. Hoćete li nešto da popijete?

-Šta imate?

-Imam viski, vino, koka kolu...

-Može koka kola, reče neuredni detektiv i zapali cigaretu. Dok je prolazila do kuhinje da natoči koka kolu, primetila je ispupčenje kod detektiva. Vrativši se sa kolom, obratila se drugom policajcu detektivu. 

-Šta ćete vi da popijete, upita provlačeći ruke kroz kosu.

-Dajte mi viski. 

Anja natoči viski i pruži ga policajcu detektivu primetivši takođe da se i kod njega đoka ukrutio. Počeše sokići da joj cure. Vrati se na stolicu i otpi malo kafe.

-Ćerka vam je bila vrlo lepa, Anja...priđe joj neuredni pandur i uhvati je za kosu.

-Jeste, baš je bila mačkica...

Izvadi kurčinu iz pantalona i zabije joj ga do grla. Dobro mu je sisala Anja. Drugi policajac ispije viski i pređe krug pa se namesti iza nje dok je neuredno njuškalo jebalo u usta. Pocepao joj je haljinu i izvukavši slinavi kurac nabio je u pičku.

-Uf, policajci, vrlo ste kurčeviti..ahh...

Jebali su je tako neko vreme. Neuredni policajac joj svrši u grlo a ovaj drugi u pičku.

Sad se neuredni policajac naslonio na zid gde je do tada stajao ovaj drugi. Zapalio je cigaretu i povukao kravatu. Drugi policajac, ispražnjene kurčine, ispio je još jedan viski i pridigao se sa fotelje. Majka Anja je stajala pored ormara za knjige.

-Veoma vam hvala na pomoći, Anja. Ako još šta doznamo o Tatjani, javićemo vam.

-Molim vas, otkrijte ubicu moje Tatjane.

-Hoćemo, ne brinite.

I sa tim rečima policajci izađoše iz kuće pokojne Tatjane.

---

Mladi policajac još je stajao ispred doma zdravlja. Ugleda kolege kako se vraćaju iz doma pokojne Tatjane.

-Jeste li saznali nešto momci.

-Izgleda da je mlada Tatjana volela da švrlja sa doktorima. 

-Tako je barem njena majka rekla.

Mladi policajac se okrene prema ulazu u dom zdravlja.

-Vidim. To baca svetlo na mnogo širi krug osumnjičenih.

Izađe iz doma zdravlja mlada policajka. Baci pogled na troje policajaca. Dok je izlazila čula je njihov razgovor.

-Ne mislite valjda da sad moramo ispitati domove zdravlja, bolnice i dispanzere po čitavom gradu.

Mladi policajac se počešao po bradi.

-Ne, ali možemo ovaj ovde. Možda se među njima krije počinilac.

Tako da su stavili policijsku traku i zaklonili ulaz i izlaz iz doma zdravlja. 

To je bila neprijatna situacija za penzionere i druge pacijente iz okruga. Ali takođe neprijatna i za zaposlene medicinske radnike u domu zdravlja. Već im se bližio kraj smene tako da su hteli da krenu kući da se odmore. Uđoše četvoro policajaca u dom zdravlja.

Penzioner, stariji čovek sa jednom nogom u grobu, kukao je pred policajcima.

-Šta je sad ovo momci. Čekam ovde tri sata da mi pregledaju slepo crevo.

-Imajte strpljenja, gospodine. Dok ne rešimo ubistvo mlade Tatjane, niko ne sme da izađe iz doma zdravlja.

-Joj, policajci, reče baba koja je sedela pored dede.-A ja baš krenula da pregledam nogu.

Bio je tu jedan dečko i devojka, pacijenti.

-Policajci sram vas bilo. Došao sam samo da zakažem pregled kod oftalmologa, i sad ovde moram da dreždim, reče dečko.

-I vi morate imati strpljenja, mladiću, reče policajac i okrenu se prema devojci. Bila je vidno nervozna i izoštreno oko policajca govorilo mu je da je na nekim drogama.

-Došla sam da podignem neki recept...khm...

Čistačica, sa metlom u ruci, stajala je i gledala kroz prozor bolnice. Počela je kiša padati.

Šalteruša, mlada cura takođe je htela da ide kući. Vrtela je prstićima nalakiranih noktiju i polako stavljala sunčane naočare. Žvakala je žvakaću.

-Ej, panduri, pustite me bre kući.

Priđe joj mlada policajka.

-Šta ste znali o pokojnoj Tatjani?

-Ma bila je fuksa teška....svi su to znali...volela je da se jebe sa doktorima.

Okupljeni doktori Panković, Kisić, Brdar i Šumičić nakašljaše se.

Mladi policajac okrene se oko policajke i pogleda doktore. Za trenutak uputi pogled Marku i Stefanu.

-Gospodo doktori, uđite u sobu za pauzu. Moraćemo da vas ispitamo.

Doktori uđoše u sobu za pauzu. Nekoliko trenutaka kasnije, pokuša da uđe u dom zdravlja žena doktora Kisića. Policajac Marko je stajao na ulazu.

-Ubistvo, gospođo. Moraćete da sačekate.

Počeli su da naviru neki ljudi. Nisu mogli toliko dugo da čekaju. Obrativši se šefu policije dobili su dozvolu da izvedu kamion sa šmrkom tako da je prskao vodu svuda oko ulaza u dom zdravlja.

Doktor Panković, Kisić, Brdar i Šumičić sedeli su u sobi za pauzu koja je sad na neki način postala soba za ispitivanje nimalo drugačija od prostorije u policijskoj stanici.

Okupljeni oko njih stajali su detektiv i detektivka dok su dvoje policajaca kružili po domu zdravlja. Iskoči iz nekog ugla medicinska sestra.

-Ko si sad pa ti, reče policajac.

-Medicinska sestra. Ovde sam na stažiranju.

-Na stažiranju.

-Gde si bila dosad i kako te nismo videli.

-Sedela sam u sobi za primanje inekcija i čitala časopis lepota i zdravlje.

-Umrla je mlada Tatjana. Moraćeš ovde da ostaneš dok ne rešimo slučaj.

Medicinska sestra na stažiranju klimne glavom i vrati se u sobu za inekcije da nastavi sa čitanjem časopisa lepota i zdravlje.

...

Polako se primicalo veče dok je dom zdravlja bio pod ključem. Mlada narkomanka je počela da vidi neke utvare. Policajac Marko joj dade inekciju morfijuma da se smiri. Uzeo je iz medicinskog kabineta.

---

-Svi smo je jebali, rekao je doktor Kisić.

Policajac detektiv je zapalio cigaretu i uzeo kafu iz automata.

-Šta vi kažete, doktore Pankoviću.

-Istina je što kaže doktor Kisić. Jebao sam je i ja.

-A vi doktore Šumičiću.

Šumičić klimne glavom.

---

Smirena narkomanka se zahvalila policajcu Marku što joj dade morfijum. Zajedno sa Stefanom odveli su je u ostavu za metle i istucali je u dupe. Dadoše joj još jednu dozu pa je zaspala tamo među krpama i metlama. 

Policajci se vratiše u čekaonicu i osmotriše šalterušu Mariju kako glanca nokte. Pogledaše jedan drugoga i nasmejaše se.

-Maki, pustićemo te da ideš kući, rekoše i izvadiše nadignute kurčine.

Šalteruša Marija se zabezeknu na pogled dva nadignuta kurca. Ipak, morala je da požuri kući.

Nasloni se preko pulta i skine uniformu. 

-Dečko, hoćeš i ti da se pridružiš?

Ugledavši polugolu šalterušu Mariju dečko se pridigne i naoštri kurčinu. Zajedno sa policajcima izjebaše Mariju u dupe. Šalteruša im se zahvali i izađe iz doma zdravlja. Čistačica Bojana je pogleda sa zavišću pomislivši uh da su mene barem izjebali pa da i ja mogu da pođem kući.

Izašavši iz doma zdravlja šalteruša Marija se zablenu u kamion sa šmrkom. Sa teškom mukom je prošla ali ipak je isprska šmrk. Udaljeni posmatrači je pogledaše.

-Kako si ti izašla sad, a mi ne možemo da uđemo.

-Preko kurca, reče Marija i pođe kući.

Mladić Bogoljub istrošenog kurca zainteresovao se za slučaj ubijene Tatjane.

-Možda vam mogu pomoći u rešavanju ubistva.

-A jel.

-Kako misliš da pomogneš?

-Ne znam.

-Dobro, ajde nema veze.

Medicinska sestra, pripravnica na stažiranju pročitala je časopis lepota i zdravlje i izašla iz sobe za injekcije. Prišla je policajcima i kurvinski im se osmehne.

-Policajci, ja stvarno moram da pođem. Držite ovaj dom zdravlja kao neku tvrđavu pod opsadom.

Pokvareni panduri se osmehnuše jedan drugom. Ponovo im kite skočiše.

Izvukoše batine iz pantalona i počeše da mlataraju kurčinama. I mladić pomoćnik izvadi kurčinu.

-Je li ovo ucena, upita pripravnica Sara.

U tom trenutku uđe neki momak dijabetičar. Očajno mu je bila potrebna doza insulina, pa je nekako prošao kroz jake šmrkove kamiona i uleteo u podivljali dom zdravlja.

Policajci i dečko pomoćnik sa nadignutim kurčinama ugledaše momka.

-Šta ti radiš ovde, dečko.

-Treba mi doza insulina. Ja sam dijabetičar.

Pripravnica Sara se odvuče do odeljka sa lekovima i uzme inekciju insulina.

-Daću mu ja insulin, momci, a vi me jebite pa da idem kući.

Dečko je seo za stolicu. Sara se primiče iza njega i zabije mu inekciju dok je dečko pomoćnik jebao u dupe. 

Primivši dozu insulina momak je odahnuo i zahvalio se uspaljenoj Sari. Otišao je, i pošto je dečko pomoćnik svršio, ustupio je mesto policajcu Marku pritom joj se ispišavši po faci. Marko je nabijao Saru žestoko u dupe, svršivši, i on se ispišao. Seo je na stolicu pored dečka pomoćnika i posmatrao poluošamućen kako policajac Stefan jebe Saru u dupe. Osetivši nadolaženje orgazma izvukao je kurčinu i posvršavao joj po dupetu pa se ispišao. 

-Uf, momci, dobro ste me izjebali. A i dečko je dobio insulin.

-Svi zadovoljni, reče dečko pomoćnik.

Sara ode do klozeta za osoblje, umije se pa izađe iz doma zdravlja.

Za to vreme dečko vraćajući se iz doma zdravlja ugleda okupljene pacijente.

-Kako si ti to uspeo da se provučeš, gnjido mala.

-Dobio sam insulin, pripravnica Sara je mlogo dobla cula, reče dečkić i produži dalje.

Izađe i pripravnica Sara iz doma zdravlja. Šmrk kamiona dobro joj se našao. Prolazeći kroz vodu osetila se skoro okupanom. Okupljeni pacijenti je gledaše.

-Kako si ti uspela da izađeš iz doma zdravlja, a mi ne možemo da uđemo.

-Preko kurca, reče Sara i pođe kući.

---

Baba i deda su za vreme orgijanja bili zaključani u ordinaciji. Još uvek su tu bili zaključani.

---

-Tako dakle, reče mladi policajac, svi ste jebali sirotu Tatjanu.

Zelenkasto crna noć okružavala je dom zdravlja.

-Jesmo, reče doktor Kisić. -Ali nismo je ubili. Barem ja nisam.

-Šta vi kažete, doktorko Brdar.

Doktorica je ćutala i ispijala kafu.

-Doktorica Brdar je ćutljiva žena. Ali sposobna doktorka.

-Mislite li da nešto krije, upita policajka.

-Sasvim moguće.

Poređaše se tri policajca i dečko pomoćnik. Izvadiše kurčine. Sa druge strane prostorije za ispitivanje kurčine su izvadili doktori. 

Sanja Brdar se namesti preko stola i svuče uniformu.

Izjebaše je na redaljku. Puna sperme u dupetu, doktorka se spusti na stolicu i zapali cigaretu.

-Hm...reče mladi policajac, izgleda mi da je nevina.

Mlada policajka se okrenu oko stola i osmotri doktora Kisića.

-Tako da ostaju vas troje, doktori. 

-Što bismo mi ubili mladu Tatjanu? Možda je ubila ona pripravnica Sara.

-Ili sestra Marija. 

-Ili čistačica Bojana.

Čuvar doma zdravlja priđe kompleksu za dlaku izbegnuvši šmrk kamiona. Okupljeni pacijenti ga ugledaše.

-Kako ti to možeš da uđeš, a mi ovde čekamo?

Uđe čuvar doma zdravlja i zatekne neobičnu situaciju. Ostao je bez reči.

Policajac ga primi.

-Šta se ovde događa.

-Ubistvo.

-Hmm...sad mi počinje smena, mogu li da započnem.

-Možete. Mada ne znam baš...

Čuvar doma zdravlja je upalio lampu u mračnim prostorijama doma zdravlja i proveravao da li je sve u redu. Otključa ordinaciju gde su sedeli baba i deda. Pogledavši ih, zatvori vrata i ponovo ih zaključa. Projurio je kompleksom sa baterijskom lampom.

---

Noć se produžila u domu zdravlja pod opsadom. Prođe helikopter nadgledajući dom zdravlja. Prođoše i tenkovi, teška vozila sa teškom artiljerijom. Visoko na nebu avioni su lebdeli bacajući infracrvene talase duž ulica. Džipovi i automobili sa plavičastim svetlima kružili su oko doma zdravlja. Vojnici su marširali duž ulica podignutih mitraljeza, dok su tajni agenti zaklonjeni drvećem iskakali iz senke pa se za trenutak vraćali u nju. 

---

Uveli su Saru i Mariju u dom zdravlja.

-Ovo stvarno nema smisla. Baš sam spavala i sad me ponovo dovedoše u dom zdravlja pod opsadom, reče sirota Marija.

-Marija, opusti se. Detektivima treba još informacija.

Uđe i neki diler sa njima. Imao je mnogo kokaina sa sobom. Pošmrkaše nekoliko crta. Mladi policajac ih uvuče u sobu za odmor koja je sada bila soba za ispitivanje.

-Zašto bih ja ubila sirotu Tatjanu, upita Sara jako našmrkana.

-I ja se to pitam.  

Mlada policajka je u osvetljenoj prostoriji naslonjena na zid osluškivala prolaske tenkova i teške artiljerije. Kroz dimnjak provuče se neki tip. Mlada policajka mu klimne kad je ušao u prostoriju za ispitivanje. Odvukao je dve fukse u sobu za metle gde je narkomanka još uvek komirala. Izvuče pištolj sa prigušivačem i ubije ih, jednu u stomak a drugu u glavu. Stavio ih je u džak i poneo sa sobom vukući ih konopcem. Ispred doma zdravlja preuzeli su ih momci i uvukli u džip.

Vozili su dve mrtve cure do industrijskog postrojenja. Bila je tu neka gradnja u toku. Građevinarci ih propustiše ništa ne pitajući do velike rupe. Izbaciše dve cure iz džaka. Građevinarci nastaviše posao zatrpavajući rupu topljenim metalom.

---

Mlada narkomanka se probudi iz kome i prošeta kroz dom zdravlja pod opsadom.

-Šta se ovde događa...uf, treba mi kafa.

Uđe u prostoriju za ispitivanje i uzme kafu iz automata.

-Ova cura je polumrtva...reče mlada policajka.

-Da pozovemo Stamenkovskog.

-Bilo bi dobro za njeno zdravlje.

---

Kroz tenkove i armirana vozila prođe Stamenkovski i uđe u dom zdravlja. Nije očekivao ovakvu zbrku zbog ubijene Tatjane. Prođe hodnikom do sobe za pauzu koja je sada bila soba za ispitivanje. 

-Dobra noć, Stamenkovski. Imamo ovde jednu curu, bolesna je.

-Sad ću ja da je sredim.

Postavili su narkomanku na stolicu i vezali joj ruke i noge.

-Šta si radila juče u pola tri?

-Ne sećam se, nešto sam trpala...

-Aha.

Dr. Stamenkovski izvuče skalpel i prereže joj žilu na vratu. Krv je pljuskala svuda po zidovima sada već sobe za mučenje. Obrne je oko stolice i nabije je na kurčinu. Dr. Stamenkovski osećao je još uvek znake života dok je nabijao, što ga je jako palilo. Ispali joj u dupe spermu.

Dođoše neki tipovi, odvukoše narkomanku i strpaše je u džip. Vozili su do neke reke pa je baciše. 

---

Mlada policajka je posmatrala doktorku Brdar pod infracrvenim senzorima uperenih pušaka koji su kružili kroz sobu za mučenje. U sobi je bilo mnogo vruće, neka para kao da se dizala, mešajući se sa maglom noći.

Dr. Stamenkovski je pogledao mladu policajku. Klimne mu glavom. 

Iz svoje torbe sa alatom izvuče bodljikavu žicu, presavije joj oko vrata. Doktorica poče da se guši. Naguzio je i jebao tako polumrtvu.

Dođoše momci i odvukoše doktorku. Ubaciše je u džip i odvedoše se nekoliko kilometara do njive. Tu iskopaše jamu i zakopaše doktorku.

---

Čuvar doma zdravlja je gledao svoj posao šetajući kroz hodnike zažarenog doma zdravlja. Sišao je malo dole i ušao u neki hodnik pa se spustio do podruma gde je stajala neka devojčica.

-Šta ti radiš ovde dete?

-Zavukla sam se u podrum. Sad ne mogu da izađem.

Čuvar doma zdravlja je izvuče i pusti napolje kroz prozor.

Produživši kroz hodnik slučajno je oborio lampu sa stočića. Zahvati se vatra. Uđe neki vatrogasac i izgasi vatru.

...

-Dakle, ko je od vas ubio mladu Tatjanu

Kao u prećutnom sporazumu doktori su ćutali.

-Ja sigurno nisam, reče doktor Panković. - Možda je ovaj Kisić ovde.

-Đžukelo. Ja pak mislim da je ubio ovaj gad Šumičić.

Dečko pomoćnik izađe na svež noćni vazduh da se malo odmori od ispitivanja. Ugleda nekog dečkića kako sedi na klupi.

-Dečkiću, jesi li video možda nešto danas čudno u domu zdravlja.

-Jesam, gospodne.

-Šta si video.

-Video sam doktora Pankovića kako sipa nešto u kafu mladoj Tatjani.

-Čak sam i to snimio mobitelom.

-Odlično.

Bogoljub povede dečkića sa dokazima u sobu za mučenje.

-Evo, policajci, ovaj dečkić je snimio dr. Pankovića kako sipa otrov Tatjani u kafu.

Mladi policajac se okrene doktoru.

-Izgleda da ste me ščepali, gospodo. Bila je mnogo dobra mačka, iako se jebala sa Kisićem i Šumičićem. Morao sam da je ubijem.

Mlada policajka se odbije od zida i otvori vrata.

-Idete u zatvor, doktore.

Već su se dizali prvi znaci jutarnje svetlosti. Raziđoše se tenkovi, avioni, helikopteri. Dr. Panković je izlazio iz doma zdravlja sa policajcima.

Okupljeni ljudi su sad konačno mogli da uđu u dom zdravlja, iako su čekali celu noć.