Opčinjenost

 Ana-Marija se u poslednje vreme čudno ponašala. Njene prijateljice, ako ih je imala, verovala je da ih ima, na kafi su primetile da je u nekom drugom stanju.

-Šta ti je, Ana-Marija?, izjavi prijateljica. Srkala je kafu.

Druga je nešto tipkala oko telefona i žmirkala.

-Ma bila sam kod nekog liječnika...hteo me je nešto podučit...

Sećala se dobro tog susreta. Studirala je za pravni i želela da poboljša javni nastup. Pročitala je neki oglas u novinama.

'hipnotizer, darko milenković

poboljšajte svoj život uz moju pomoć'

Iako je bila dosta pametna za svoje godine, ipak je zainteresovao ovaj oglas. Hipnotizer! Odlučila se da ga poseti.

Darko Milenković, stari prevarant, iza sebe je imao veliku istoriju prevara. Varao je sve živo. U ofucanoj sobi punoj raznih stvari zazvonio mu je telefon.

Bila je to Ana-Marija. Dobro je, pomisli, već dugo vremena nisam imao klijenta, ova bi mogla biti zanimljiva.

Stigla je kod njega oko pola osam. Prvo što je primetila na njemu bile su jako čudne oči. 

-Sedi, Ana-Marija.

Izvuče lančić i poče ga pomerati.

-Gledaj u lančić i ne misli ni o čemu. Samo se fokusiraj na lančić.

Matora džukela je gutao devojku dok je blejala u lančić. Kakve lepe sisice, kakve usnice, kakvo dupence, prava studentkinja...

-Kad izgovorim tri, prestaćeš da gledaš. Samo prati moja uputstva.

Ana je nekom čudnom mađijom polako odlazila na siciliju. Činilo joj se kao da je upravo tamo. Kao iz daljine došapne joj zvuk tri...prestade da gleda u lančić i pred njom se nađe suncem opaljeni italijan, ležao je na plaži. Bio je potpuno go, kita mu je poskakivala tamo, amo kao onaj lančić malopre što ga je gledala. A i ona je bila gola, kao od majke rođena. Međutim, sada je bila crnkinja! Nije mogla da veruje. Prava crnkinja. Neumoljivo sunce pržilo joj je butine, ramena, ...Nikad nije bila sa talijanom, a ovaj je bio pravi lepušan. Pičkica joj ovlaži. Krene ka njemu i poče mu lizati dlakava ramena. Talijan, neki pripadnik koza nostre, trljao joj je pičkicu. Rastvori joj butine i poče je lizati. Ah!!

Kako me liže ovaj talijan...Kurac mu već tvrd poče bockati po sisama. Premestila se na drugu stranu i strpala kurčinu duboko, skoro do grla. Talijan je ščepa za vrat i poče nabijati na kurac levom rukom. Jebao je tako par minuta, izvadio batinu pa joj skliznuo u dupe. Desnom rukom joj je trljao dlakavu pičkicu, prolazio prstima kao kakvim sečivom niz stomak, sisice, ramena, kosu...ana poče osećati neke zvezdice, treperenje...svršila je više puta čim ga je pogledala, a sada je doživljavala višestruke orgazme, sperma u njenom šupku je prodirala u organizam...sunce je sad počelo da zalazi i upleteni osluškivali su talase...

Ana je gledala u Darka. Nešto joj se desilo, ali nije se ničega sećala. Međutim, osetila je poboljšanje, povećanu dozu sigurnosti u svoje javne nastupe. 

-Hvala ti, Darko...koliko sam ti dužna?

Darko zapali cigaretu i kurvinski se osmehne.

-30 evra.

Ana mu dade novac i izađe. Nasmešena, vijugala je stazicom, vijugala sve dok nije došla do faksa.

Posle par dana počele su čudne stvari da joj se dešavaju. Kao neki fantom, ili duh, osećala je nečije prisustvo pored sebe. Fantom je terao da radi stvari na koje ne bi ni u snu pomišljala. Vraćajući se sa faksa mrtva izmorena legla je u krevet okružena sa dva psa ljubimca. Jako ih je volela i nešto ih je podsećalo na nekoga. Bez nekog razmišljanja skinula se i počela da sisa pseće kurčine.

Psi se napališe i jedan je nabijao u pičkicu dok je drugom pušila. 

Jednom drugom prilikom susrela je nekog smrdljivog klošara ispred groblja i posisala mu kurac.

Pokušala je da nazove Darka, ali se nije javljao. Sumnjala je da je on nekako bacio čini da radi takve gadosti. Međutim nije bila još sasvim sigurna.

Darko je bio zadovoljan što je dobio pare od naivne Ane. Naučio je taj trik od neke babe iz italije. Bio je srećan što se policija u ovom gradu ne bavi preterano takvim vrstama prevara. Ono malo duše što je imao, o tome nije razmišljao. Sve u svemu, nije joj ništa loše učinio. Tako je mislio.  

Detektiv je ispitivao krađu torbe ispred muzičke škole. Neki klipan je oteo nekoj babi torbu. Nataša je sedela u kolima i dosađivala se.

Batali te gluposti, ajmo da patroliramo!

Detektiv se osvrne i prekine radnju. Ponekad mu se činilo da mu je Nataša šefica, a ne partner. Pustio je da vozi.

Kružili su oko zoološkog vrta kad su opazili golu devojku kako nešto brlja po travi. 

-Ovo ovo je narušavanje javnog reda i mira. Šta li radi ova?

-Sad ćemo da vidimo.

Pežo pristane. Nataša i detektiv priđoše devojci, svaki sa jedne strane. Sirota devojka ih nije ni primećivala, samo je nešto brljala.

Nataša joj se obrati.

-Lutko, šta radiš to, i uhvati je za desnu šaku.

Ni to nije bilo dovoljno da ih konstatuje, pa je detektiv pripomogao i uhvatio je za levu šaku. Tada kao da se pribrala.

-Oh...panduri...ja...

-Šta radiš ovde gola? Brljaš nešto po travi? Jesi pijana?

-Ne...

-Jesi drogirana?

-Nisam.

-Što si gola?

-Ne znam.

-Šta si tražila po travi? Nešto si čupala, sadila?

Ana-Marija se tad otrezni i shvati da bi im ovi ljudi možda mogli pomoći. Sad uvidi da stoji gola pred dva pandura.

-Joj, pa ja sam gola, uzvikne i posramljeno pokrije rukama pičku. Vrelo leto, svi polugoli, razumeli su panduri pomalo, ali ne sasvim. Povedoše curu sa sobom u auto. Baciše joj neku maramu oko struka, i jednu oko grudi. Tako svezana, sedela je na zadnjem sedištu i za svaki slučaj Nataša joj stavi lisice.

Već je padao mrak. Još su sedeli, detektiv zapali cigaru, Nataša pusti klimu. Posmatrala je svezanu curu i pomalo je podsećala na Teu. Pitala se šta li radi Tea. 

-Pa, curo, pričaj šta si radila tu. 

Detektiv je propuštao dim cigarete kroz polustisnute zube. Dim je plovio ka plavičasto-crnom nebu, mešajući se sa okolnim zelenilom, svetiljkama i drugim odsjajima, dobijajući nekakvu vlasuljastu boju.

-Bolje da odmah kažeš ili ideš u stanicu.

-Misliš, bolje je za njeno dobro?

-Pusti sad to.

Prođe jedan automobil. Pa još jedan.

-Mislim da me neka fukara zavela...

-Fukara?

-Da, neka bitanga..pomalo je smešno...znate, gledala sam oglase u dnevnim novinama i pošto studiram na pravnom htela sam da poboljšam moj javni nastup...

-Buduća pravnica, otpevuši Nataša. 

-pravnice su dobre pičke, izdimi detektiv.

...Darko Milenković se zove, ili mu je bar to jedan od nadimaka. Ne znam stvarno kako sam tako nasela, a nije ni bitno. Predstavio se kao nekakav hipnotizer.

-Pa vas je hipnotisao, ponovo otpevuši Nataša.

-Pa da.

-Aha.

-Ne verujete mi?

-Samo pričaj, dete.

Nebo i sve oko njih je sad zadobijalo žućkasto-plavičasti ton.

Došla sam kod njega i nekako mi je nešto uradio i poslednjih dana sam radila užasne stvari. Jako sramotne. Ne znam...da li možete da ga privedete pravdi? 

-Joj, ovde je strašno vruće.

-Baš sam to i ja pomislio, 

-Pa i meni, gospodo policajci. Hoćete li ga privesti?

-Aha.

Vozilo krenu do ugla. Jebem ti ove uniforme kad panduri ni na zadatku ne mogu da se skinu, otpevuši Nataša i izvuče Anu i baci je na zemlju. Tvrdokorna lezbejka legne na nju i poče da se trlja. 

Detektiv je nadrkavao kitu sladeći se prizoru.

-Skini mi lisice, kučkice.

-A-a.

-Fukso.

Oslonjen o policijsko vozilo, detektiv se ponekad pitao ima li Nataša kočnicu. Morala bi malo više da se kontroliše. Šteta što je momak iz unutrašnje kontrole na odmoru u Moldaviji. Toliko malo ljudi...

-kolega, duše, aj priskoči malo...

Mladić se otkači sa vozila i ščepa curu za vrat. Samo ga je drkao sve dok nije posvršavao po sisicama.

-Joj,al si je poprsko....Nataša poliže spermu i nastavi da se trlja. Svrši i curica po ko zna koji put.

Ponovo uđoše u kola. Detektiv opusti kravatu, prokašlja se i zapali još jednu cigaru. Nataša uzdahne duboko, još uvek omamljena. Curica se zavali u naslon, raščinjena. Polako su vozili, možda previše sporo. Nataša zakači neki cvetić za kosu koji je ubrala usput, pevušeći.

----

Darko Milenković, stari prevarant, imao je mnogo imena i prezimena. Nekad se zvao Darko, a nekad Stefan. Imao je Darko i pomoć, i to ne malu, od pokvarenih pandura. Prljav i smrdljiv, njegov vonj se dizao do nebesa. Možda je pogrešio sa ovom malom, pomisli. Možda mu uđu u trag.

Stao je ispred ogledala, obrio se, nakačio periku i naočare i izašao iz ćumeza gde je boravio. Rano jutro. Malo ljudi po ulicama.

----

Detektiv i Nataša su stajali nasuprot jedno drugom. Gledali su u vrhove svojih kolena dok su razgovarali.

-Darko Milenković.

-Stari prevarant.

-Aj da ga ščepamo.

Oko njih dvoje kolege su tipkale izveštaje, dovođene su kurve, klošari, advokati, kafe kuvarice...

-Da li ga znaš, reče Nataša gledajući još uvek u njegovo koleno.

-Pa i ti ga znaš.

-A da. Izvini.

Partneri su bili toliko dugo da se činilo kao da su jedno. 

-Dobar je sa oružjem. Možda nas skine.

-Sumnjam.

-Bomba?

-Juče sam uzela bonu. Ali neće nositi bombe, ne.

-Koliko beše ima adresa taj tip.

-Tri, četiri.

Detektiv i Nataša izađoše iz stanice. 

---

Stari prevarant, hipnotizer, osećao je kako se obruč oko njega sužava. Kao i većina krimosa i bolesnika boravio je u paranoji. Noć ima milion očiju, tako glasi neka izreka. Sada je osećao milijardu. 

Mada, bio je još dan. Što je činilo stvari još zanimljivijim. Mada to njemu nije bilo nimalo zanimljivo.

Provozao se motorom do četvrtog ćumeza gde je boravio. Bila je to obična dvospratna kućica kakvih ima na milione po čitavom svetu.

Dok se penjao zavojitim, skoro spiralnim stepenicama na drugi sprat, skoro da je osetio mirise nekog sela gde je boravio kao dečak. Sada je mogao samo da čeka. Ali pripremio se. Koliko sam beše ljudi ojadio, pitao se. Razne misli su mu prolazile dok je punio beretu. Malo se bio pogubio sa mecima. 

Kroz poluspuštene roletne dopirao je prljavi dnevni vazduh, ispunjavajući sobu raznim mirisima. Stari prevarant je neke onjušio. Zavesa je vijorila, čas ulazeći čas izlazeći. Kroz kvadratić opazio je nekog dečaka, sjurio se i zgrabio sa sobom, bacajući ga o pod.

---

Detektiv i Nataša su polako hodali ka cilju, praveći neobične krugove oko središta.

Nisu im bili potrebni ni helikopteri, ni specijalci. Jer stari prevarant sa mnogo imena je ipak bio sitna riba.  

---

Vezavši dečaka za stolicu, postavio ga je uz zid. Sada se osećao bezbednije. Stao je iza njega i čekao sa napunjenom beretom. 

Detektiv je stajao sa jedne, Nataša sa druge strane vrata.

-Ajde, Darko, izlazi odatle.

-Imam dečka sa sobom!

-Jel misliš da ne znamo, budalo!

Sjedinjeni u akciji, razvališe vrata, ispališe po hitac u krimosa samo trenutak pre nego što je prerezao grlo dečaku.

Ležao je krkljajući. Preživeće, pomisli detektiv.

Nataša je gledala u mrtvo telo.

-Eto, ščepali smo Darka, ali smo izgubili dečaka.

Miris olova, krvi, i ko zna čega još ledbeo je u vazduhu.