Slučaj nestalog zeke

 Već je prošlo nekoliko dana Milenine karijere kao policajke i danas se susrela sa prvom misterijom koju je trebala rešiti. Stajala je ispred pet shopa i razgledala cveće kad je ugledala nekog dečkića kako stoji ispred uplakan.

-Šta je bilo, dete?

Dečkić je gledao njene cipele i vrteo prstima.

-Neko mi je uklao zeku...

Milena je ozbiljno shvatila ovaj događaj i rešila je da mu pomogne.

-Znaš li ko je to bio?

Ne, odgovori dečkić još uvek gledajući u njene cipele.

-A znaš li gde ti je nestao zeka?

Dečkić pomalo stidljivo poče da joj priča.

-Bio..bio sam kući, roditelji su doveli neke prijatelje...ja sam bio u svojoj sobi sa zekom i kad sam otišao do prodavnice da kupim mleko svi su otišli a zeka je nestao...

Dečačić je cmizdreo.

Milena je shvatila kako je sad ovaj dečkić tužan bez zeke. Moraće da reši ovu enigmu. povela je dečaka do klupe ispred samoposluge.

-Šta su ti rekli roditelji?

-Rekli su koji će ti kurac zec, sigurno je iskočio iz kaveza i nestao.

Povela je dečkića za ruku do kuće u kojoj je stanovao. Obična kućica ograđena vrtom. Pozvonila je na vrata i pojaviše se roditelji.

-Dobar dan, ispitujem slučaj nestalog zeke. Vaš sin mi je rekao da mu je nestao zeka. Znate li nešto o tome?

Smrknuti roditelji su sa iznenađenjem posmatrali Milenu.

-Otkad se policija bavi slučajevima nestalih zeka?

Milena se nakašlja, nasmeši i povuče levi kraj svoje uniforme.

-Pa obično se ne bavi, ali mene je privukao ovaj dečkić i njegov nestali zeka. Htela bih da mu pomognem.

Sad joj je lice poprimilo izgled inspektora na ozbiljnom zadatku, inspektora koji rešava ubistvo. Probadala je očima roditelje.

-Dakle..hoćete li mi reći nešto o tome, izgovori ulazeći u kuću bez odobrenja. Spustila se na fotelju u dnevnoj sobi i prekrstila noge. Roditelji uplašeni strogim autoritetom kakvu ima policija sedoše preko puta nje na kauč. Dečkić je sedeo na stolici i vrteo prstima.

-Stefane, idi u sobu, reče tata.

Milena je posmatrala oca i majku dok je dečačić odlazio u sobu.

-Ne brinete mnogo o sinu, jelda?, pitala je razgledajući plavo nalakirane nokte. Juče ih je namazala i svidela joj se boja.

-Otkud vam to?

-Pa rekli ste sinu, 'koji će mu kurac zeka, sigurno je ispao iz kaveza'. Jel tako bilo?

Otac je prevukao rukom lice u sebi psujući sina. Majka se nakašljala. Bilo joj je neprijatno. Milena diže pogled sa noktiju i uhvati očev kad je sklonio ruku sa lica.

-Jeste...promumljao je otac..tako sam mu rekao.

-Šta se desilo? Pričajte. Dečkić kaže, doveli ste neke drugare, odveli sina po mleko, i kad se vratio nije bilo nikoga i zeka mu je nestao.

Dečačić je razgledao svoju kolekciju stripova i krajičkom uha osluškivao razgovor u dnevnoj sobi. Nadao se da će teta policajka naći njegovog zeku.

-Doveli smo neke drugare..reče otac.

-Prijatelje, nadoveže se mama.

-Da, prijatelje, složi se otac. 

-Kakve prijatelje?, upita Milena izvadivši žvaku iz džepića.

-Šta se to vas tiče, iznervirano progovori otac, međutim osluškujući kako Milena žvaće žvakaću u momentu se primirio. Nikad nije video ovako elegantnu policajku, a tako opasnu u isto vreme.

-Tiče me se. Nastavite.

-Doveli smo prijatelja zubara, njegovu devojku i vaspitačicu iz vrtića. Poslali smo sina po mleko, međutim trebali smo da krenemo u šetnju i potpuno smo zaboravili na Stefana. Tako da smo otišli.

-Tek tako?

Razvezani muž je sa mržnjom gledao Milenu. Žena je ćutala kao pokisla.

-Da, tek tako. 

-Gde ste otišli?

-Do keja. Tamo obično idemo u šetnju zajedno.

Žena ustade sa kauča i prošeta do kuhinje.

-Hoćete li nešto da popijete?, upita Milenu. -Zaboravila sam da pitam. Imamo vino, voćne sokove, toplu čokoladu...

-Topla čokolada će mi odgovarati. Hvala. 

Pružajući toplu čokoladu, ljubomorno je posmatrala njene fine ruke. 

-I, šta se desilo sa zekom? Kažete, ispao je iz kaveza, onako, tek tako?

Milena je ispijala toplu čokoladu razmišljajući kako bi je sama mnogo bolje napravila.

-Nismo mnogo obraćali pažnju na to...barem ja. Mislim, nikad nismo imali životinje u kući, ali ovaj naš mali je kukao kako želi zeku, pa smo mu kupili jednog.

-Kupili ste mu zeku.

-Jeste.

-Tako ste rekli. 

-Jesam.

Milena premesti nogu sa druge strane. Ove grube uniforme su joj veoma smetale. Kad li će više one kokoške iz fabrike za šivanje policijskih uniforma malo bolje raditi?

-A vi, gospođo, šta ste vi mislili kad ste se vratili kući sa mužem i videli da zeka vašeg sina nije više tu?

-Bila sam pomalo tužna, znate..ali pa šta sad, nije to živo biće, jelda?

-Pa da. Nije.

Shvativši da ovi nešto taje, Milena ustade sa fotelje i pozdravi ih. Bio je to hladan pozdrav. Dok je izlazila, dečak je pogledao vireći kroz poluotškrinuta vrata njegove spavaće sobe. Skoro nečujno mu je prošaputala

-vratiću tvog zeku, i izašla.

---

Razgovor sa zubarem i njegovom ženom nije urodio plodom. Ništa nisu znali o nestanku zeke. Krenula je ka trećoj umešanoj osobi, vaspitačici. Njen partner Dušan je bio nedostupan zasad, baveći se slučajem flekave haljine.

Vaspitačica se vraćala automobilom sa posla. Milena joj preseče put, izađe iz automobila, zaobiđe njen i pokuca joj na šoferšajbnu.

-Molim vas, izađite iz automobila.

Vaspitačica je blenula u Milenu čudeći se šta je sad skrivila. Nije bila tako lepa kao Milena, ali ipak zgodna. Malo niža, nasuprot Mileni i okolini zadobijala je anđeoski oblik.

-je li ovo u vezi kazne za parking? nisam još uvek platila kaznu, ali uskoro ću.

-ne. nije.

Milena svojim oštrim njuhom namiriše tragove Stefanovog oca na njoj.

-U pitanju je nestanak zeke sina vašeg prijatelja. 

-oh...

-Šta mi možete reći o tome, gospođo?

-Stvarno ne znam šta je sa zekom njegovog derišta. Uostalom, ne moram ja vama ništa da kažem. Doviđenja, iscedi vaspitačica i vrati se u auto. Milena je zgrabi za šaku i povuče nazad.

-Hoćete li da pričamo ovde ili u stanici? Možda kod vas?

-Jel imate neki nalog, papir, možda sam osumnjičena?

-Hoćete nalog? Milena stisne pendrek.

Vaspitačica se smiri.

-Vi panduri stvarno ste đubrad.

-Ne toliko kao otimač zeke malog Stefana.

Milena, uvređena, povuče je za ruku, stavi lisice i odvuče u automobil. Tišina je ispunjavala automobil. Policijska svetla pomešana sa kišom koja je upravo pljuštala i odnosila prljavštinu u slivnike i kanalizaciju osvetljavala su desnu stranu lica nekog tipa koji je šetao parkom. Vaspitačica je ćutala. Tvrd orah, pomisli Milena. Moraće da je vodi u stanicu.

Brzo su stigli. Dušan je tamo sedeo za stolom i tipkao izveštaj o slučaju uflekane košulje. Milena ga zamoli da mu pomogne oko vaspitačice. 

Sama u sobi za ispitivanje, vaspitačica je trljala ruke. Pa ovo stvarno nema smisla.

Uđoše Dušan i Milena. Mladi policajac je ispitivao devojku sa leve strane dok je Milena probadala pogledom sa desne.

-Jeste se jebali sa ocem malog Stefana?

-Pa šta ako jesam. Jel to protivzakonito?

-Šta ste uradili sa zekom?

-Ne znam o čemu pričate, kakav zeka???

-Stefanov zeka je nestao kad se vratio posle kupovine mleka. Ne znate ništa o tome?

-Možda je pobegao negde..

Vaspitačica se osećala veoma neprijatno u sobi za ispitivanje. Kao da je 50 stepeni a ne kasno februarsko veče.

-Gde je pobegao zeka? 

-Zeka?

-Zeka-peka. 

Milena krene korak dva i stane iza vaspitačice. Dušan se sad primakao možda suviše blizu vaspitačice, tako da je gledala njegovo međunožje.

-Koleginica, Tea, pronašla je tragove sperme na gaćicama u vašoj kući. Sperma pripada Stefanovom ocu. Odred je već ispremetao celu kuću, a veterinarska inspekcija je pronašla tragove Stefanovog zeke. 

Milena štipne vaspitačicu za uho.

-Gde ste sakrili zeku?

Ponovo je štipne, sad za drugo uho.

-Jeste li ubili zeku?

Vaspitačica poče da popušta. Nije više mogla da izdrži, štipkanje ove ludače i tako nepristojno ponašanje pandura. 

-Nisam ga ubila. Ja...bila sam ljubomorna što neće da je ostavi i ode sa mnom. Ukrala sam zeku i stavila ga u torbu. 

-Gde je sad zeka? Govori kučko.

-Kod..kod moje ćerke...lole...

-A gde je ona? 

-Kod drugarice Mone. Imaju okupljanje večeras.

Stigavši do odredišta, Milena i Dušan uđoše u stan. Lola i Mona su nešto pevušile slušajući muziku. Na krevetu je ležao zeka. Milena priđe i uzme zeku.

-Hej, šta radiš to...reče Lola. -Pusti ga! To je moj zeka!

-Ne, nije. Ovaj zeka pripada dečaku Stefanu.

---

Stefan je čitkao stripić klečeći na krevetu. Prelazeći stranicama šarenolikog stripa, pitao se kad će teta policajka pronaći njegovog zeku. Čuo je škripu ulaznih vrata i tako dobro poznat zvuk i miris njegovog ljubimca. Milena, noseći zeku u rukama, kročila je u sobu i pružila ga dečaku. Ponovo videvši zeku, bio je jako zadovoljan.

-hvala vam teto što ste pronašli mog zeku...

uze zeku i zagrli ga, puštajući strip da mu padne niz kolena.

Milena prostreli stefanovog oca i baci kratak pogled na majku.

-Treba da vas je sramota zbog ovoga. Međutim kako nije u pitanju ozbiljniji zločin, nećete snositi odgovornost. Doviđenja.

Izlazeći iz kuće, Milena zadovoljna razrešenjem misterije, dok se vraćala popločanim dvorištem svog doma, pitala se kad će konačno doći te svilene uniforme.