Lepi peša

 

Baš sam prelistavao neki porno časopis kad je zakucao na vrata neki muškarac. Rekao sam mu da udje. Sredovečni muškarac, uglađen, dobrostojeći.

-Recite mi šta vas muči.

-Imam osećaj da me žena vara.

-Kako ste to zaključili?

-Proveravam joj mobilni, uvek šalje poruke nekom tipu.

-Kuda voli da ide sama?

-Na razna mesta. Zlatare, butici, šoping molovi.

- Niste se usudili da je pratite.

-Nemam takve veštine.

-U kakvom ste odnosu inače?

-Poslednjih nekoliko godina smo bili sjajno, ali pre neko vreme kao da se otuđila od mene.

-Koliko joj je godina, vašoj ženi i vama?

-Ona ove godine puni 43, ja 42.

-Čime se bavite?

-Po struci sam inženjer, ona je profesorka klavira. Ponekad daje časove mladićima.

Već mi je bilo dosta ovog čoveka i njegove priče, pa sam nastojao da pređem na stvar.

-U redu gospodine, pratiću vašu ženu. Ostavite mi njene podatke i vaše.

Kad je otišao, neko vreme sam igrao blekdzek sam sa sobom. Goran i Tina. Bračni partneri. Supružnici.

Tina. Crna kosa, ogromne crne oči, mali nosić, sve u svemu bebeće lice. Lepša od noći.

Goran. Sitne smeđe oči, kukast nos, jaka vilica. Neki peško bi ga sigurno pojeo.

Pratio sam je do neke zlatare u zemunu. Nije ništa kupila, samo razgledala. Ušao sam posle nje i pogledao sitnog ješu. Nešto je črčkao oko stakla za uvećavanje dragulja. Bio je posve obuzet time da me nije ni primetio. Pohlepnom ješi uvek je na prvom mestu izučavanje dragulja.

Otišao sam i nastavio sa praćenjem. Krenula je zaobilaznim putem do neke umetničke galerije. Razgleda slike i crteže. Sa velikom pažnjom kako mi se činilo. Ni tamo ništa nisam primetio.

Sad je krenula nekim čudnim putevima. Prvo je prošetala batajničkim grobljem, a onda se uputila ka kinoteci. Okrenula je broj telefona i ušla unutra, kupila kartu i sela na stolicu dok ne počne projekcija. Neki krimić je bio u pitanju, iz četrdesetih. Tiho sam ušao i kupio kartu. U dvorani je bilo nekoliko ljudi. Dečko i devojka, baba, deda i Tina. Ovog puta je bila neka nova cura za poništavanje karata, ali nije rekla hvala uživajte u filmu. Više me je osmotrila kao nekog vampira ili nešto tako. Ljudi sedoše na mesta, baba i deda u prvom redu, par u drugom i Tina u trećem. Ovi ostali su gledali film pažljivo, ali Tina se smeškala i okretala lice ka nekome ili nečemu, kao da je sa njom neka osoba. Kao da su mladi ljubavni par koji zajedno gledaju film. Pomerala je desnu ruku levom mazeći se po licu, obrazima, kosi, ušima, vratu, ramenima, grudima, stomaku, nogama. Ali je takođe i dirala suprotno sedište, ispipavajući ga kao da je muškarac. 

Nakon završetka sela je na klupu kod obližnjeg parka.

Slušao sam njen razgovor.

-Tako nam je bilo lepo, ljubavi. Znam da imaš puno posla i da si često nedostupan, ali uvek ću biti tu za tebe. Da, znam da me voliš kao i ja tebe, dušo. Šta? Ma ne, on nema pojma. Dobro. Dobro. Zovi me sutra. Jako mi se sviđa što si tako mlad i poletan, ali to sam ti već više puta govorila.

Izvadila je maramicu i obrisala lice. Potom prođe pored drveća i izgubi se u tami.

Vratio sam se kući i nazvao Gorana. Bio je pun znatiželje.

-Je li vaša žena imala nekog posebnog mladića o kome niste ili jeste znali?

Počešao se po glavi.

-Zašto me to pitate?

-Ne mogu da odgovorim na to pitanje.

-Pa imala je mnogo mladića pre mene. Pričala mi je o nekom tipu kojem je davala  časove klavira, on je blo umetnik neki, valjda su imali neku aferu šta znam.

-Šta je s njim sada?

-Nemam pojma.

-Nemate pojma?

-Pojma nemam.

Tip je lagao. Ne znam da li mu je izletelo zbog nečiste savesti, ali lagao je. Pretpostavljao sam da je posve zaboravio na ceo taj događaj, misleći da ga uistinu vara.

Odmerio sam ga pogledom. Stiskao je naslon stolice, kao da mu preti smrtna kazna. Očito je želeo što pre da pobegne.

-Reći ću vam da nisam pronašao neke ozbiljnije dokaze da vas žena vara. Obaveštavaću vas tokom istrage.

Želeo je da mi veruje. Ipak sam morao delati hitno ukoliko se nešto dogodi.

Otišao sam do batajničkog groblja i pronašao mesto gde je Tina zurila. Među nadgrobnim spomenicima ugledao sam lice mladića, toliko sličnog Tininom da je delovalo fantastično.

'Sa velikim žaljenjem opraštamo se od našeg sina, majka Bojana'

'Filip Stefanović 1987 - 2013'

Čuvar groblja je gledao neku tv seriju u kućici. Ušao sam i priupitao ga par stvari.

-Samoubistvo sa pančevačkog mosta. Potonuo u reci.

Blizu je bila policijska stanica, ali toliko im je bilo muka od mene a i mene od njih da smo teško sarađivali.

-Slušaj, njuškalo, tip je potonuo u reci. Pitaj patologa, pitaj koga hoćeš.

-Ko su bili svedoci?

-Neki ribar, video ga je tokom pecarenja.

Goran je sedeo u fotelji i izučavao inženjerske radove. S vremena na vreme bacao je pogled prema Tini.

-kako si, Tina?

-Super.

-Drago mi je.

Tina pređe u drugu sobu a Goran pocepa papire na komadiće.

Pronašao sam starog Filipovog drugara, pedera. Ispričao mi je o Filipu mnogo stvari. -Filip je bio peder, ali voleo je i žene. Znam za njegovu vezu sa tom Tinom. Držala mu je časove klavira, on je nju učio crtanju, tako su se zbližili. Steta što je umro tako mlad.

-Misliš da je njen muž znao za to?

-Sasvim sigurno. Nekoliko puta mu je pretio.

Pratio sam Gorana neko vreme. Zaista je išao na pecarenje s vremena na vreme. Sasvim je moguće da je gurnuo momka u reku, proizveo traumu ženi i posve zaboravio na to. Uporedio sam uzorke svedoka sa Goranovom ribarskom opremom. Posve je bila identična. Bilo mi je žao obolele Tine, ali mi nije bilo žao Gorana.

Došao je ponovo kod mene. Sad je bio sigurniji u sebe i znao sam šta će uraditi.

-Što ste upropastili ženu, Gorane, pitao sam ga prevrćući upaljač prstima.

-Đubre njuškalačko...

Pre nego što je naskočio na mene izmakao sam se u stranu i priklještio mu cevanicu, uvrteo uvo i lupio ga po vratu. Ležao je na podu. Počeo je da cmizdri.

-Nisam mogao, da...da podnesem tog momka. Tako mladog i lepog.

-Vi ste bolesni.

Nisam znao šta će se desiti sa njim, koja će mu kazna doći. Nadao sam se ozdravljenju Tine. Za Filipa nisam znao šta da kažem.