Mafija

Petar je vodio ćerku za ručicu do automobila kad ga je zaskočio tip u crnom kaputu. Stpao je derište na zadnje sedište i priterao momka na prednje za volanom držeći mu pištolj za vratom.

-Vozi, džukelo.

Petar je oprezno pokrenuo automobil pitajući se šta hoće ovaj tip od njega. Nervozno drhtajući, zapalio je cigaretu. Njegova žena, Tamara, jela je semenke u kuhinji.

-Molim vas, nemojte da mi povredite dete, govorio je Petar dok je vozio. Išli su nekim putem do kolibe. Otmičar mu prevuće pištoljem po vratu.

-Zaustavi ovde.

Petar isključi motor i parkira se dok je otmičar izvlačio malo derište iz automobila. Maglovito jutro davalo je utisak udaljenosti malom derištu kraj otmičara.

-Tražimo 30.000 evra za ovo derište. Dobićeš dalje instrukcije. I ne smeš da zoveš pandure.

Kavački klan i njihovi članovi su malo promenili glupi kodeks i odlučili se za otimanje dece.

Otac se odvezao pitajući se da li će uspeti da spasi ćerku. Njegova žena i on su imali dosta para i bili su voljni da isplate 30.000 evra.

---

Krimos unese dete u kolibu i baci je na ofucani kauč. Bila su tu još tri čoveka. Jedan je stajao naslonjen na zid kolibe, drugi je sedeo u fotelji, a treći je ležao na nekom madracu. Čim je primetio curu, jako mu se svidela.

-Lepa bombonjera, reče tip. -Misliš da će platiti?

-Moraće, izgovori ovaj što je doveo i skine kaput.

Luka se pridigne sa madrace i povuče malo derište za kikicu.

Uroš, koji je još uvek sedeo na fotelji, pogleda Luku.

-Ej, bre, smiri se malo...moramo da sačuvamo to derište...

-Samo ću malo da se igram sa njom..., reče Luka i strpa joj nadignuti kurac u usta. Trljao joj je kurčinu po usnicama pa je skinuo golu, okrenuo pozadi i nabio kurac u dupence. Nabijao je tako par minuta pa je okrenuo i isvršavao po grudima. Jadno dete je plakalo. Priđe Marko i odvede derište, strpa je u neku rupu u kolibi.

-Opet si morao, Luka..

-Šta ćeš, reče bolesnik i zapali cigaretu.

---

Petar se vratio kući gde ga je čekala žena.

-Gde mi je dete, džukelo?

-Oteli su mi ga...neki kriminalci, mrmljao je Petar. 

Tamara zapadne u histeriju tako prigodnu za majku i njenu brigu oko deteta. Poče da plače pa ošamari Petra.

-Što si je pustio, đubre?. Ošamari ga tri puta po licu.

-Nisam imao izbora, imao je pištolj taj tip.

Histerična žena nastavi da ga šamara pa je Petar uhvati za ruke i lupi joj šamarčinu. Pade na krevet. Petar poče da šeta po dnevnoj sobi držeći cigaretu u rukama. 

-Svejedno, traže 30.000 evra. Moraćemo da ih isplatimo.

Tamara ispuši cigaretu i izgasi je u pepeljari.

-Mnogo novca, petre. Misliš li da će je vratiti?

Petar je seo u fotelju i naslonio glavu na šake.

-Ne znam, tamara. Nadam se.

Devojka se pridigne sa naslona fotelje i prošeta po sobi. Crveni tragovi šamara polako su bledili dok je prolazila po sobi. Zapali još jednu cigaretu i prekrsti ruke.

-A da pozovemo policiju?

-Izričito je rekao da ne zovem policiju.

-Pa kako ćeš onda? Hoću moje dete natrag, klošaru!

Petar više nije mogao da trpi pobesnelu ženu pa je otišao u drugu sobu.

Setio se starog drugara Matea, privatnog detektiva kome se često obraćao zbog nekih poslova. Možda bi mu on mogao pomoći. Okrenuo je njegov broj.

-Halo, Mateo?

-E, ćao, Petre.

-Treba mi tvoja pomoć.

-O čemu se radi?

-Neki ološi mi oteli dete. Traže 30.000 evra za njega.

-Pa dobro, valjda imaš toliko.

-Pa imam...

-Ali šta...

-Ako ne ispoštuju...šta znam...

-Aha. Opiši mi ih ukratko.

Dok je Petar opisivao ološe, detektiv Mateo je sedeo u svojoj fotelji i nešto škrabao po papiriću.

-Hmm...to mi liči na ove kavčane, ili ko su već ti monstrumi. Biće to veliki posao.

-Pa hoćeš li mi pomoći?

-Pomoću ći ti Petre. Nego, da se nađemo mi u kafani 'noćne furije'?

-Ok. Stići ću tamo za pola sata.

petar je dao gas jureći kroz autoput do kafane 'noćne furije'. Visoko na nebu mesec je sijao. U zamračenom delu bašte sedeo je mateo, privatni detektiv. Ništa osim žara cigarete se nije videlo na njemu, tako da je ličio na nekakvog fantoma. Petar izađe iz vozila i primakne se stolu gde je Mateo sedeo.

-Sedi, stari drugar.

Petar sede i naruči soda vodu.

-Što nisi pozvao policiju, petre?

-Hm...ti bi to trebalo bolje da znaš od mene...nisam ni ja neka cvećka...

-da, da...znam ja sve to.

-Drže je u nekoj kolibi u Dobanovcima čini mi se.

Mateo je sad ustao sa stola i napravio krug oko njega ispijajući pivo. Otkako je dobio otkaz u policiji, preokrenuo se u privatnog detektiva.

-Petre...u gadnom si sosu. A i ja ako ti pomognem. Moraću da pozovem moju drugaricu Helenu. Okrenuo je broj na telefonu i čekao.

-Helena? Aj dođi u kafanu 'noćne furije'.

Čuo se neki šum na vezi. Potom prekid.

Mateo se vrati za sto i naruči još jedno pivo.

Nedaleko od kafane nadolazila je vrlo zgodna ženska obučena u crni kaputić i crne kožne pantalone sa crnim šeširićem. Nosila je takođe crne rukavice i crne čizmice. Oko struka visila joj je crna torbica pomalo nabijena. Obiđe oko stola i sedne između Matea i sirotog Petra.

-Petre, ovo je moja drugarica Helena. Ona je profesionalni ubica. Možda ti je čudno što se družim sa takvom osobom, ali šta ćeš, takav ti je život.

Ožalošćeni muž osmotri tajanstvenu devojku. Izvlačeći dugačku cigaretu i pripalivši je tek je sad primetio neobični prsten u obliku zmije na njenom prstu na levoj ruci. Konobar joj donese džin tonik. U prolazu projuri neki automobil i za časak joj osvetli lice otkrivši joj crveni ruž na usnama. Zgodna mačka, pomisli Petar i začudi se što mu se ova devojka sviđa dok mu je dete u opasnosti.

Helena ispije džin tonik i prostreli petra.

Petru zabruji telefon u džepu jakne. Opet nepoznat poziv.

-Jesi li skupio pare?

Petar pogleda Helenu i Matea. Oni mu klimnuvše glavama.

-jesam. 

-dobro. Nisi pozvao pandure?

-Nisam, naravno.

-Znaš li gde je skretanje sa dobanovačkog puta? Ima tamo neka njiva.

-Hm. Znam, mislim da znam. 

-Dobro. Čekaćemo te tamo sa detetom. Dođi za sat vremena.

Poziv se prekine.

Mateo i Helena se pogledaše. Potom uperiše pogled u Petra.

-Dobro, ti kreni polako. Mi ćemo te pratiti.

---

Petar se vozio po mraku Dobanovačkim auto-putem. Uvek mu se činilo da su Dobanovci neka teška vukojebina. A po toj vukojebini je bilo još teže provlačiti se po mrklom mraku. Farovi automobila su našli skretanje i polako je prišao njivi i parkirao. U daljini nalazio se automobil marke pežo. Petar je stiskao torbu punu tolet papira nadajući se da će sve proći kako treba.

Mateo je ostavio svoju tojotu korolu i čekao u zasedi. Helena je bila na suprotnoj strani zaklonjena lišćem i drvećima.

-Izađi iz kola, Petre.

Gangster se nalazio na sredini puta između svojih i Petrovih kola.

Petar izađe sa torbom u rukama. polako se primicao gangsteru noseći torbu. Upaljeni farovi automobila, i petrovog i ovih gangstera osvetljavali su dve prilike u noći. petar je ugledao dete na zadnjem sedištu kola. Troje gangstera stajali su oko automobila sa pištoljima.

Petar pruži torbu Milošu. Otvarajući torbu punu tolet papira, zapljusnuli su ga rafali berete 92. U mraku kamuflirana helena otvori vatru iz mašinke na preostalu trojicu otmičara. Dobro ih je izbušila.

Helena i Mateo priđoše da osmotre situaciju. Svi su bili mrtvi. Petar priđe kolima i izvuče dete.

-Hvala ti, Mateo. A i tebi, Helena..., reče prilici koja je još uvek stajala u mraku. Iz cevi njene mašinke dizao se plavičasti dim. Nije rekla ništa. Spustila je pogled na njene cipele.

-Ništa, Petre. Samo se pripazi ubuduće.

Sa tim rečima ispratiše Petra do kuće a potom se raziđoše.

Ugledavši dete Tamara ga privuče sebi i zagrli.

-Kako si ovo odradio? Nisi ih valjda isplatio?

-Nisam. Pomogli su mi neki drugari.

-Hmm. U svakom slučaju, pošto se ne mešam u tvoje poslove, srećna sam što si mi vratio dete.

---