Policija dobila novo odeljenje

Uprava kriminalističke policije dobila je novo odeljenje zvano odsek za suzbijanje nasilja nad mačkama. 

Pošto su tek bili formirani posle proglašenja novog zakona za mačke u parlamentu, još su bili neiskusni i neuhodani.

U prašnjavoj kancelariji punoj papira i polupraznih pepeljara sedeli su detektiv i policajka. Oko njih šetala je jedna maca.

Policajka je pomazi i otpije malo kafe iz čaše.

-Baš mi je drago kolega što smo dobili dozvolu....toliko malih maca...

Detektiv je pušio cigaretu i čitao izveštaj o prispeću tri čiviluka i nekoliko stolica u kancelariju odseka.

-Ti si beše ranije bio u krvnim deliktima..., upita ga policajka.

Detektiv ugasi cigaretu i baci kratki pogled ka policajki.

-Da. Mnogo krvi i sperme. Drago mi je što sam sad ovde prebačen.

Policajka Nataša je bila mlada devojka koja je do tada bila običan policajac koji je smirivao svađe u opštini. 

Pošto su sredili kancelariju krenulii su na teren i u jednom parkiću naišli na mrtvu macu. Ležala je među krckavim jesenjim lišćem, smrznuta i mrtva. 

Pošto je bilo kasno veče detektiv upali baterijsku lampu. Nataša je stajala ispred njega, misleći kako će im trebati više ljudi u ovom novom odseku.

-Meni se čini Nataša da je ovu macu ubio neki pas.

-Da je nije možda pregazio neki automobil.

Detektiv se čudio tako glupom pitanju. Nemoguće da je automobil mogao tek tako da prođe i zgazi mačku a da ne ošteti obližnju klackalicu. A i po tragovima ujeda videlo se da je to čin neke džukele, tako da otpada sumnja i na čoveka.

Malo bolje pogledavši malu macu, detektiv je zapazio da ima ogrlicu oko vrata u kojoj je srebrnim slovima bilo upisano, 

'moja maca'T.I.

Nataša se sagne i zagleda u ogrlicu.

-Hm, detektive, ovo je ipak bila nečija maca. Nije lutalica.

-I meni se čini Nataša.

Pozvali su veterinarsku ambulantu i uneli mrtvu macu u vozilo.

Detektiv je procunjao po zgradama i pronašao vlasnicu mrtve mace, devojčicu Tijanu Ivanković. Bila je to cura od 12 godina i jako je volela svoju macu.

-Jeste li našli moju macu, detektive...stavila sam etikete po svim banderama u mestu, ali još je nisam našla.

Detektiv je ćutao neko vreme. Druga stvar je reći roditeljima da im je ćerka umrla od prevelike doze kokaina nakon svađe sa dečkom, a potpuno druga objasniti ovoj curi da joj je maca mrtva.

-Vaša mačka je mrtva, Tijana.

Devojka pade u plač i histeriju. Desnom rukom se držala za zid, i zamalo nije pala. Međutim, od tolikog bola nije mogla da izdrži, pa se onesvestila.

Razjebana kola hitne pomoći brzo su stigla i odvela sirotu devojčicu u urgentni centar gde su joj brižni doktori ukazivali pažnju. Cura je svo vreme plakala i kukala za macom.

Nataša je odlučila da pusti detektiva samog da nastavi istragu kako bi bila kraj nesrećne devojčice. Umirivala je i govorila brižne reči. Neki doktor je dao devojčici inekciju pa se malo smirila.

-Nije to ništa strašno, zlato...ima puno zlih ljudi...

-Hoću moju macu, plakala je devojčica.

-Živeće tvoja maca dugo srećo...znaš da mace imaju devet života...

-Ali...

-Možeš i drugu macu da nađeš.

-Hoću moju macu!!!

Posle još malo kukanja i plakanja devojčica se smirila. Brisala je lice čipkanom maramicom i ispijala čaj od kamilice.

-Hoćete li naći ubicu moje mace, teta policajko.

-Budi uverena u to.

Devojčica povuče levu nogu nazad pa joj spade posteljina otkrivajući joj gaćice.

Nataša zapali cigaretu i otpije bljutavu kafu što je uzela iz kafe automata.

-Ostaje pitanje pokopa tvoje mace...

-Želim da joj pepeo bude rasut po reci. Ali moram prvo da je vidim.

Pošto se devojčica konsolidovala pošla je sa Natašom do njene mrtve mace. Upravo su je spremali za peć. Ležeći na hladnom postolju, izgledala je kao živa, samo malo ukočena. Devojčica joj priđe, pogleda je i brizne u plač. 

Pošto su je spalili, predadoše pepeo devojčici. Nataša je povede kolima do obale smrdljive reke. 

-Uvek ćeš biti u mom srcu, maco...uzvikivala je devojčica dok je prosipala pepeo po reci.

Bio je to lep prizor.

---

Odsek je dobio novog pomoćnika mačka zvanog Fric koji je kako se šaputalo imao paranormalne moći. Sedeći na stolici ispred kancelarijskog stola detektiv nije znao kako bi im ovaj mačak mogao pomoći. Ionako su već bili pretrpani džukelama koje ništa ne vrede. Razgledajući spisak osumnjičenih, palo mu je na pamet da pošalje ovog mačka kod gospođe Marije. Bila je to devojka od tridesetak godina koja se često muvala sa psom u parkiću gde je maca Kristijana nađena mrtva. Bilo je tu još osumnjičenih, a moguće je i da je zločin izvršio pas lutalica. Ipak, vredelo je pokušati.

Marija je posle dugotrajne šetnje sa psom ušla u stan i zaključala vrata. Trebalo joj je tuširanje, pomisli. Odveza psa i spremi mu večeru pa se baci pod tuš.

Dok se devojka tuširala kroz poluotvoren prozor ušao je mačak Friz, policijski pomoćnik. Neprimetno je prošao pored usnulog psa umornog od polučasovne šetnje i podigao predmet nedaleko od njegove šape. Stajao je još tu neko vreme posmatrajući devojku kako se tušira. Mačku Fricu je to bilo oduvek zanimljivo pa je malo zaboravio na zadatak.

Istuširavši se Marija ugleda mačora ispred tuš kabine sa policijskom značkom na ramenima. Pomislila je da halucinira, i u trenu oka se stropoštala na tepih pun psećih dlaka. Mačak Friz je hitro pobegao kroz prozor sa dokazom.

---

Svrake i gavranovi kružili su iznad policijske stanice u kojoj su desetoro osumnjičenih bili poređani jedan pored drugog. Četiri muškaraca i šest devojaka. 

Daleko ispred njih detektiv i Nataša rešetali su taj zanimljiv skup.

-Mnogo nam je pomogao onaj mačak Fric, Nataša.

-Jelda.

-Doneo nam je nokat pokojne mace Kristijane. Uz pomoć veterinara utvrdili smo da je to bio njen noktić.

Sad je Nataša gledala okrivljenu Mariju, koja je stajala zajedno sa ostalim osumnjičenima hladnog lica.

Pokretom ruke pokazala je momku da je predstava završena.

Poveli su Mariju u sobu za ispitivanje.

-Što ste ubili macu Kristijanu, upita je detektiv.

-Vaš pas, ustvari.

Marija je ćutala neko vreme. Ipak suočena sa ovim policajcima morala je da progovori.

-Ja...njena maca je jednom prilikom ogrebala mog psa. Oboleo je i dve nedelje ležao teško bolestan. Tako da nisam mogla da ga vodim u šetnju.

-Niste mogli da ga vodite u šetnju.

-Jeste. Uvek kad se spremim da prošetam mog psa, ponadam se da ću upoznati nekog finog momka. A ta mala i njena maca su mi to onemogućili.

-Tako znači.

Nataša i detektiv su neko vreme ćutali.

-Po novom zakonu ubice mačaka idu na doživotnu robiju, bez obzira da li je počinilac čovek ili životinja.

Marija padne u plač.

---

Svake nedelje Tijana Ivanković je prolazila pored reke gde je pepeo njene mace rasut i nadala se da je na nekom boljem mestu.