Greh mlade Natalije

Natalija je čekala u domu zdravlja kod doktora na pregled. Ispunjeni hodnik bio je pun pacijenata koji su čekali da ih doktori pregledaju.

Ušavši u kancelariju, ispred nje je sedeo doktor.

Natalija je bila trudna već 4 meseca. Izvukla je cigaretu iz kutije i zapalila.

-Ne bi trebali da pušite zbog deteta.

-Izvinite. Pokušavam da ostavim cigarete, ali nikako ne uspevam.

Doktor je sklopio ruke i namestio stalak ispunjen olovkama. Naočari mu spadoše pomalo.

-Htela sam da vas pitam, je li bezbedno da se jebem sa mužem dok sam trudna?, pitala je Natalija.

-Naravno da jeste., odgorovi doktor.

-Joj, hvala vam, imala sam nedoumica oko toga.

-Uzimate li neke droge, upita doktor.

-Povremeno šrmrkam spid..

-Ne bi trebalo znate, zbog deteta.

-Znam, ali nije to ništa valjda.

Doktor je rasklopio ruke i izvukao cigaretu iz pakle na stočiću.

-Pa hvala vam doktore, reče Natalija i vrati se kući.

Muž je čekao u krevetu dignute đoke.

-Šta kaže doktor?

-Ma može, opušteno.

Izjebali su se. Fetus u materici je poprskan spermom ispuštao čudne zvukove.

---

Došao je taj dan kad je Natalija trebala da se porodi. Međutim desila se komplikacija. Mrtvorođenče ležalo je na posteljici, krvavo i ružno.

Natalija je bila mnogo tužna zbog toga i mesec dana je sedela kući i plakala.

Ipak posle mesec dana tuge i očaja oporavila se. Njen muž je ostavio tako da je otišla u banku sperme da potraži pomoć.

Jedan momak, plave kose i ljubičastih očiju, u novinama je pročitao da je velika nestašica sperme u banci, tako da je odlučio da im pomogne.

Ušavši u veliku zgradu sjajno belih zidova, našao se pred medicinskom sestrom koja je držala čašicu.

-Izdrkajte u ovo i posle odnesite uzorak na pult.

Momak uze čašicu i izvadi kurac. Na zidu su stajale slike obnaženih devojaka.

Nije mu trebalo dugo da izdrka u čašicu.

Povukao je pantalone i uzevši čašicu sa spermom produžio do pulta susrećući se sa Natalijom. Stavio je čašicu na pult, uzeo 50 evra i zahvalio se medicinskoj sestri.

Natalija, razgledajući čudesnu banku sperme prišla je devojci za pultom.

-Dobar dan, nedavno sam pobacila, pa bih želela ponovo da zatrudnim. Čujem da je nestašica sperme u gradu. Možete li mi pomoći.

Medicinska sestra je posmatrala Nataliju.

-Evo baš sad smo primili dozu.

Pruži joj čašicu sperme.

Natalija joj se zahvali i izađe iz banke sperme.

Nekoliko dana kasnije, Natalijin muž Goran pomirio se sa njom.

-Ej, Gorane, uzela sam spermu iz banke. Možda ću ponovo imati dete.

-Uzela si spermu iz banke. Zar ti ja nisam dovoljan.

-Pa tebi se više ne diže na mene. Zabole me dupe.

Ćutali su neko vreme i potom zaspali.

Posle par meseci Natalija je rodila dete. Međutim, nešto nije bilo u redu sa detetom. Imalo je rogove na glavi i čudan repić iznad dupeta. Oči su mu sijale crvenom svetlošću. Natalija se zaprepasti. 

Spustila je dete u kolevku i potrčala hodnikom do dnevne sobe gde je pre nekoliko minuta njen muž pio kafu. Sad je visio okačen o luster. Iza njega, stajao je mladić.

Natalija je vrištala.

Posle nekoliko trenutaka primirila se.

-Ko..ko si ti?, upitala je.

Mladić je prošao oko sirotog muža koji se klatio na lusteru i prišao Nataliji.

-Tvoj muž, Natalija, skrivao je veliku tajnu od tebe.

-Kakvu tajnu, upitala je drhtajući.

-On i njegovi drugari ubili su mačku, malo mače, stavili su je u cev i zatrpali kamenčićima. Nisi znala za to.

-Nisam zaista.

-Sada znaš, rekao je gurnuvši je na fotelju.

-Jesi li zato ubio mog muža, pitala je.

-Jesam.

Neko vreme su ćutali dok je muž visio okačen o luster.

Natalija se priseti onog mladića iz banke sperme koji je prošao kraj nje dok je ulazila. Tad joj je došlo iz dupeta u glavu.

-Jao...jesi li ti donirao spermu za moje dete.

Mladić se nasmešio.

-Jesam, Natalija. Tvoje dete je sada monstrum.

Sa tim rečima otišao je iz kuće, ostavivši Nataliju sa detetom djavolčetom i mužem okačenim o luster. Pozvala je policiju.

Policijsko vozilo brzo je stiglo na mesto zločina. Detektiv prvog stepena izašao je iz vozila i ušao u kuću.

Pogledao je mladića okačenog o luster. Potom je pogledao i uplakanu Nataliju. U kolevci beba sa rogovima i repićem ispuštala je djavolske zvukove.

Seo je na stolicu pored Natalije.

-Niste ništa dirali.

-Nisam.

-Opišite mi tog momka.

-Plavokos, zelene oči, vitak. Ima ožiljak na desnoj ruci, to sam primetila.

Detektiv je izvadio cigaretu iz pakle i zapalio. Takođe je izvadio tabletu aspirina koju je popio uz čašu vode.

Ostavivši ekipu da obavi uviđaj otišao je sa inspektorom do banke sperme. Šalteruša mu je dala podatke o davaocu sperme Nataliji.

'Jovan Petrović, 33 godine.'

Detektiv je stajao ispred inspektora.

Neko vreme je češkao bradicu i razmišljao.

-Hm...Jovan Petrović...je li to onaj ludak što piše krimi priče?

-Moguće, odgovori inspektor.

Napustili su banku sperme i odvezli se do kolibe smeštene kraj zemunskog keja.

---

Pošto su odvukli Natalijinog muža, ostala je sama sa detetom djavolčetom. Nije mogla više da ga gleda pa ga je ugušila jastukom. Potom se odvezla do pančevačkog mosta. Dugo je stajala tamo.

-Moj muž...ni sanjala nisam da je bio takav monstrum...

To su bile njene poslednje misli dok je padala ka plavo zelenoj površini reke.

---

Jovan Petrović sedeo je u kolibi kraj zemunskog keja i slušao patke kako plutaju po reci. Očekivao je policiju svakog trenutka pa je bio miran i tih. 

Osluškivao je korake detektiva i inspektora.

-Jovane, reče detektiv stavivši mu ruku na rame.

-Pozdrav, detektive. -Nisam mislio da ćete tako brzo doći.

Inspektor Stojković je razgledao kolibu.

-Lepa ti je ova koliba, progovorio je više sam za sebe.

Odveli su Jovana u policijsku stanicu.